HOME
(NEMOJTE KLIKNUTI)

 

Marko Peić
Grgo Bačlija

REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

 

Urednici
Dr JOVAN JERKOVIĆ
MILOVAN MIKOVIĆ

Marko Peić
Grgo Bačlija

REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

Saradnik i redaktor
Dragoljub Petrović

Štampanje ove knjige pomogli su:
Vukova zadužbina (Beograd)
Pokrajinski fond za nauku Vojvodine
Novi Sad Subotica 1990

Pripremio
Odbor za dijalekatske rečnike
Mr ŽARKO BOŠNJAKOVIĆ
Mr GORDANA DRAGIN
Dr JOVAN JERKOVIČ
Mr LJILJANA NEDELJKOV
Dr DRAGOLJUB PETROVIĆ (predsednik)
Dr MATO PIŽURICA
Dr GORDANA VUKOVIĆ

Recenzenti
Dr JOVAN JERKOVIĆ
Dr MATO PIŽURICA

NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

1. Opšti pogled na problem dijalekatske leksike

Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnašnji su i — nesigurni. Može to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilično logičnu ravan. Naime, „prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba počinju u doba humanizma i renesanse", ,,prvi rječnici u kojima riječi našega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 50—70-im godinama XVII st." (Mikalja, Habdelić), da bi se iza njih — do Vukovog Rječnika — pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrešić, Stuli, Voltiđi i drugi). Svi ti rečnici, uključujući i Vukov, utemeljeni su na jezičkim realnostima određenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta činjenica njima danas obezbeđuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne može ništa oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobličila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukčijim okolnostima i po rigoroznije prečišćenim kriterijima.

Polazeći od takvoga shvatanja, mogli bismo reći da današnja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavističku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilično nejednakih, rečnika. Među njima valja najpre pomenuti Rečnik kosovskometohiskog dijalekta Gliše Elezovića, Rječnik govora otoka Vrgade Blaža Jurišića i Čakavskonemački rečnik Mate Hraste i Petra Šimunovića (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Oleša), a u poslednjih nekoliko godina njima su se priključili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistočnosrbijanskih zona (Rečnik leskovačkog govora Brane Mitrovića, Rečnik pirotskog govora Novice Zivkovića, Rečnik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovića, Rečnik timočkog govora Jakše Dinića). Za čakavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rječnik čakavskih izraza Zvonimira Turine i Antona ŠepićaTomina i Rječnik bruškoga govora Jure i Pere Dulčića, a u vezi sa kajkavštinom treba reći da se sa današnjega stanovišta dijalekatskim može smatrati i Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika, sa čijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu započeli 1984. godine.

Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksičke zbirke razbacane po raznim, često nespecijalizovanim, časopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utiče i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije.

Dijalekatska leksika integralan je deo opšteg kulturnog nasleđa svake jezičke i nacionalne zajednice, a njena razuđenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci političke istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovništva praćeno je, naime, i pomeranjem reči i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri čemu će stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezičkom okruženju. Treba, pri tom, naglasiti da su sva dosadašnja pomeranja stanovništva bila praćena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je često moglo imati vrlo dalekosežne posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. Širenje štokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezičkog prostora, na primer, geografski je znatno proširilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske mešavine nastaloj na austrijskomađarskom pograničju, u Gradišću uobliči tzv. gradišćanski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u našoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pograničja.

U sklopu odnosa između dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos između dijalekatske i standardne leksike, a on se može postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture čvrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice među tim dvema realnostima potpuno su određene. Tamo, međutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija još nije čvrsto postavljena i stabilizovana — problemi su vrlo složeni i određivanje granica između jednoga i drugoga tipa leksike može se postaviti i kao pitanje ličnoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Rečnika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljačaamatera „primane samo one reči kojih nije bilo u Vukovu rečniku ili Rečniku Jugoslavenske akademije" (str. XV — podvukao DP). Time je kasnije određena i sama fizionomija pomenutog rečnika: ,,Ovaj Rečnik neće biti eklektički, tj. takav u koji bi urednici puštali samo one reči za koje m i s 1 e da imaju prava građanstva u savremenom književnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII).

Rečnik jezika koji se ima smatrati i književnim i narodnim, kakav je Rečnik SANU, objedinjuje metodološke nedostatke i rečnika standardnog jezika i dijalekatskog rečnika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom rečniku, u meri u kojoj to omogućuje sam korpus, izvršena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obeležjima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao treći. Sličan mu je u bitnim detaljima i Rječnik JAZU, s tim što bi se za njega moglo reći da je mnogo više istorijski a osim toga vrlo često i etimološki. Po tome se oba ta rečnika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima.

Dijalekatska reč kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom činjenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proističu i svi bitni odnosi između dijalekatskih rečnika i rečnika standardnog jezika.

Reč se normira ,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonološkom, morfološkotvorbenom i semantičkom i zbog toga se svaka njena pojedinačna realizacija različita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj. supstandardna, a kakvo će njeno dalje određenje biti — to će uvek zavisiti od svakog pojedinačnog ugla posmatranja. Takva reč, naime, može

biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, žargonska ili na bilo koji drugi način obeležena. Posmatraćemo dalje ponašanje i unutrašnju karakterizaciju samo onih reči koje su obeležene kao dijalektalne i pokušati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima — s druge.

Reč je dijalekatska, dakle — nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je određen kao normiran i normativan. Pokušaćemo da to pokažemo na nekim jednostavnim primerima: reči voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neđelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznačenih pojedinačnih realizacija dovoljna je da datu reč odredi kao dijalekatsku, tj. kao „pokrajinsku", tj. kao „lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato što mi se čini neprihvatljivim njihovo razgraničavanje i odvajanje od dijalekatskog, što se po nejasnom formalnom kriterijumu sreće u Rečniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, određuje se kao „pokr." a đed kao ,,dij.").

Imajući na umu naznačeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome će reč biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to što se od standardne može ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. Činjenica da se te reči sreću, na primer, u govoru Vasojevića ili bačkih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je slučajna i ne mora imati nikakvoga značaja za njihovu drukčiju identifikaciju, jer će mnoge druge reči tamo imati drukčiji fonetski lik koji će biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Reč je, dakle, dijalekatska uvek kada se sreće kao integralan elemenat određenog dijalekatskog sistema.

Sve što je dosad rečeno može se razumeti samo na jedan način: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika može dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na različite načine adaptirana, može sresti kao elemenat dijalekatskog leksičkog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuću ,,uđe" šporet, razume se da će biti uklonjeni ognjište, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji način života nije mogao zamisliti, a sa njima počeće da iščezavaju i lekseme kojima su te realije označavane. Ako se, dalje, i kući nađu električni šporet i frižider, u fonološkom sistemu dijalekta m o ž e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri čemu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa vižider ili letrika, na primer, neće moći dugo održavati. Obrnuti odnos moguć je, međutim, uz neka bitna ograničenja: leksički inventar standardnog jezika može se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije moguće — tako pozajmljena reč može se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantička ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska reč, po nekim više ili manje ustaljenim mehanizmima, može se literarizirati, ali se onda mora postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budući da se njihovim ,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina diže na rang standardnojezičke neistine. S druge strane, takav postupak može naići i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, može sresti reč buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona može standardizovati kao buzova budući da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje više nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati reč zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova može ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo često može biti i višestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznačajnijih argumenata za dosledno razgraničavanje dijalekatske leksike od one koja je određena kao standardna.

Za to odvajanje postoji i još jedan izuzetno važan razlog. U dva najveća rečnika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) ušao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je reč postali rečnicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo različitih i geografskih i tematskih oblasti našega jezika i to po kriterijima koji najčešće nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimoloških, i onomastičkih, i dijalekatskih, i terminoloških i mnogih drugih rečnika, pri čemu većinu tih pojedinačnih rečnika mi za dogledno vreme ne možemo ni planirati. Kada je reč o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva rečnika utopile, treba reći da je time naša dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo više od onoga što su pomenuti rečnici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga što su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih rečnika i 2) zbog toga što njihova prebogata građa neće moći biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektoloških atlasa koji se u nas sada pripremaju.

Među razlozima za izradu dijalekatskih rečnika najvažnijima se čine sledeći:

a) Bez njih ne može biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraživanja koja su sa njom povezana (stilistička diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksički slojevi kao izvori za istorijskojezička proučavanja i sl.).

b) Bez njih se teško može zamisliti kompleksna inventarizacija leksičkih mogućnosti jednoga jezika i određivanje rasporeda najvažnijih izoglosa u njegovim okvirima.

v) Bez dijalekatskih rečnika teško se može zamisliti istraživanje tvorbenih mogućnosti jednoga jezika i to kako sa stanovišta inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovišta njihovoga geografskog rasporeda. Mogućnosti istraživanja ove problematike metodom lingvističke geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraživanja na opšteslovenskom planu ,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti).

g) Bez dijalekatskih rečnika, konačno, ne može se zamisliti ni čvrsto određivanje odnosa između dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne može se govoriti o mogućnostima leksičkosemantičke norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije.

2. Dijalekatski rečnik

Dva su osnovna tipa dijalekatskih rečnika: diferencijalni i potpuni.

Diferencijalni rečnici mogu se, u principu, najlakše pripremati u okvirima jezika sa čvrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim rečnicima, dakle, registruju se samo one reči kojih nema u rečniku standardnog jezika. Osnovna je teškoća u izradi takvih rečnika, i njihov bitan nedostatak, u tome što niko ne može stati iza tvrdnje da je ono što je u rečnik 'ušlo' u svim detaljima identično sa rečnikom koji je poslužio kao osnova za 'diferenciranje'. U rečnicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je — recimo — i srpskohrvatski, taj problem je mnogo složeniji zbog toga što se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem čvrste granice između onoga što se s m a t r a standardnim i onoga što je n e s u m n j i v o određeno kao dijalekatsko. Kada je reč o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzažu, neće se moći zaobići ni još jedna posebna teškoća: kao 'mera diferencijalnosti u nas najčešće služi Vukov Rečnik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se može 'diferencirati' jedino građa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni opravdano i time se, uz činjenicu da naš jezik nema ni čvrste leksičke ni čvrste semantičke norme, pred našom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih rečnika.

Kao osnova za izradu diferencijalnih rečnika mogao bi poslužiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski rečnik, pri čemu za njegovu izradu važe isti problemi i slična ograničenj'a o koj'ima smo već govorili.

Potpuni rečnici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proističe iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog rečnika teško da ikad može biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izučavanje leksičkih mikrosistema (tzv. tematski rečnici).

3. Rečnik bačkih Bunjevaca

Osnove dijalekatske leksičke zbirke na kojima je nastao Rečnik bačkih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao nosioci bunjevačkoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa širokim poznavanjem bunjevačke kulturne prošlosti i istorije uopšte, autori su više godina beležili leksiku po kriteriju njene „manje običnosti". Kada je, međutim, u Matici srpskoj početkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog rečnika Vojvodine, oni su se predano uključili u Matičin projekat i u daljoj višegodišnjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17.000 leksikografskih odrednica.

Prema redaktorovoj koncepciji, čije su osnovne karakteristike napred izložene, rečnik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postići sa ograničenjima koja nameću nesigurna i već po sebi ograničena ljudska znanja uopšte.

Građa koja je u rečniku izložena sabirana je po celom prostoru bačkih bunjevačkih govora u trouglu Sombor — Subotica — Baja, ali bi se moglo reći da je njena glavnina pobeležena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logično budući da su autori po rođenju Subotičani i da van svoga rodnog grada nikada nisu duže boravili Konačno, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bačkom trouglu Subotica — Sombor — Baja, bila i ostala najvažniji centar svih društvenoekonomskih, političkih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta činjenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veličini, iza Beograda i Zagreba, zauzima treće mesto. Od nešto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovništva, 1921. godine, u njoj živi 70.000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bačkoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupečatljivije odslikava u Subotici.

Na svojim čestim putovanjima po drugim bunjevačkim mestima, međutim, oni su redovno proveravali svoje manje obične i manje poznatr zapise, tj. one reči koje se nisu nalazile u njihovom „jezičkom pamćenju". Najčešće su to činili u Svetozaru Miletiću, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, Žedniku, Đurđinu i Bikovu, iz Mađarske našli su se u njihovoj zbirci podaci iz Kaćmara, Aljmaša, Gare i Bikića, a ponešto i iz Tukulje. U takvim slučajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je reč zabeležena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevačkoga govora, može se učiniti da je takvih geografskih oznaka prilično malo i da to može svedočiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutrašnje diferencijacije bunjevačkog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od čvrstoga autorskog stava da je to „upravo tako" i redaktorska 'sumnjičavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek popuštati.

Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevačkoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se reći da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je slučaj, recimo, sa statusom sekundarnih dužina u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribaće nam, svekrova mije, posli ćeš se kajat i sl., pored: nosiću ga, nosiće ga, oćemo se računat i sl. Osim toga, u ovim je govorima dužina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, pišemo), ali poneki slučajevi iskaču iz toga pravila (katranj, bradaš, čardas). Bez temeljitijih istraživanja tih pojedinosti zasad je teško razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleženjem u onom obliku u kakvom su one ,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogućnosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje rešenje, ali nam se svako drugo činilo manje prihvatljivim.

Izbor leksema koje su u rečnik ušle ničim praktično nije ograničavan. Osim toga što je rečnik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku reč, razlozi za uvođenje mnogih 'najobiči ijih' reči ovde su se zasnivali i na još jednoj pojedinosti: uz svaku takvu reč dat je dijalekatski zapis i u tom smislu rečnik treba razumeti i kao izvor za istraživanje drugih nivoa strukture bunjevačkoga govora. Češće su iz rečnika ispuštane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale — ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog značenja. Up.: celivanje. . . 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobožnost'.

Morfološke informacije u rečniku prilično su ograničene i tiču se, pre svega, podataka o manje običnim pojavama (up. svinče j svinjče, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se označavaju samo bitne morfonološke alternacije tipa bardak -aka, bunkov -ova, bič biča, crip cripa, Bunjevac -evca. čakanjac -anjca, blag blaga -o, češat češem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl.

U fazi samostalnog rada na rečniku autori su češće unosili u svoju zbirku i one reči koje su im bile manje poznate iz živog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevačkom terenu. Takve su reči, međutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz rečnika ispuštane. Te su reči poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najčešće bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvođenjem u rečnik bila bi narušena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, budućem istraživaču bunjevačke leksike ovaj će korpus omogućiti, i svakako izuzetno olakšati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija.

D. Petrović

SKRAĆENICE

akuz

akuzativ

Alj

Aljmaš (Madarska)

anat.

anatomski

augm.

augmentativ, augmentativno

Ba

Bajmok

bezl.

bezlično

Bi

Bikić (Mađarska)

biol.

biologija

Bj

Baja (Mađarska)

bot.

botanički

br.

broj

col.

kolektivna imenica

crkv.

crkveno

Čo

Čonoplja

Čv

Čavolj (Mađarska)

dat.

dativ

deč.

dečji govor

dem.

deminutiv, deminutivno

dijal.

dijalektalni

dr.

drugo

dv.

dvojina

enkl.

enklitika

etim.

etimološki

fig.

figurativno, u prenosnom smislu

folk.

folkloristički

gen.

genitiv

Gmn.

genitiv množine

ha

hektar

hl

hektolitar

im.

imenica

imp.

imperativ

indekl.

indeklinabilno, bez deklinacije

inf.

infinitiv

ir.

ironično

itd.

i tako dalje

izg.

izgovor

izr.

izraz

izv.

izvedenica

jd

jednina

Ka

Kaćmar (Mađarska)

kat.

katolički

kg

kilogram

komp.

komparativ

kv. hv.

kvadratni hvat

kv. mt.

kvadratni metar

l

litra

l.

lice

lingv.

lingvistika

lok.

lokativ

m

muški rod

m.

mesto, umesto

mađ.

mađarski

med.

medicinski

mitol.

mitološki

ml.

mlađi

mn.

množina

mt.

metar

nar.

narodski

nar. pesn.

narodno pesništvo

neodr.

neodređeni vid prideva

nepr.

nepromenljivo

nesvr.

nesvršeno, trajno

Nmn.

nominativ množine

nom.

nominativ

npr.

na primer

odr.

određeni vid prideva

odrič.

odrični

onom.

onomatopeja

part.

partikula

pl.

plural

pl. t.

plurale tantum

podr.

podrugljivo

podsm.

podsmešljivo

pogrd.

pogrdno

posl.

poslovica

 

 

 

REČNIK

A

abanje s gl. im. od abat (se). — Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trišnje, pa su mu zato pukle (v. habanje).

abat -am 'trošiti (korišćenjem), habati'. — Zašto svaki dan oblačiš te lipe čakšire, samo i(h) abaš! ~ se 'prljati se i derati nošenjem (odeća i sl.)'.

abav -a -o 'iznošen, istrošen. — Jesam li ti kazala da više ne oblačiš taj abav bolondoš?!

abriktovanje s gl. im. od abriktovat. — Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kuće.

abriktovat -ujem nesvr. 'savetovati, poučavati (često preko mere)'. — Često ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom.

acel m 'čelik za oštrenje noževa (mesarskih)'. — Odnesi kod mesara velike nožove da I(h) naoštri na acelu, tribaće nam za klanje svlnja. ← mađ. acel.

acelaš m 'tvrdoglav, svojeglav'. — Mani Paje, š njim je teško izać na kraj, kad je taki acelaš.

adet m 'običaj'. — Zna on naš stari adet, pa je dono bukaricu za Božić. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'.

adnađ m 'niži oficirski čin (poručnik)'. — Lazin otac je u ratu dotiro do adnađa. ← mađ. hadnagy.

adren/adren -a -o 'nestašan, nemiran'.— Sto su to adrena dica!

adrenjak -aka m 'nestaško, prepredenjak'. — Čuvaj se, curo, da ne padneš u ruke kakom adrenjaku!

adumac -umca m 'namćorast, svojeglav čovek, osobenjak'. — Ko bi ga znao zašto, al on je pravi adumac, ni s kim se ne druži nit voli da kogod kod njeg đođe.

adut aduta m. 1. 'najjača boja u igraćim kartama'. 2. 'uspešno sredstvo, način (fig.)' Izr. ima i on svoje adute, samo ćeka zgodu.

adutirat -utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. — Ti si pogrišio, zašto nisi oma adutiro?!

advent m 'stroga božićna post (poslednje četiri nedelje pred Božić)'. — Sićam se, kako se ne bi sićala, baš je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu čorbu za užnu.

adventski -a -o 'koji se odnosi na advent'. — Sutra će počet adventska post.

ađustiranje s gl. im. od ađustirat (se). — Polak života je provela u svom ađustiranju.

ađustirat (se) -ustiram (se) nesv. 'uređivati (se), udešavati (se), doterivati (se)'. — Ajde žuri, šta se već toliko ađustlraš, svi čekamo na te. — Ađustira konja za svatove.

aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir.)'. — Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teške snopove.

agarna ž 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. — Nije njemu baš lako, šta ima — dva tri lanca agame.

ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. — Ne volim ić u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inađenim poslom, pa zaklda na nama.

agovat agujem nesvr. 'živeti kao aga, gazdovati, zapovedati'. — Mogo bi i ti, Joso, štogod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat!

agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust žeže, žeže i vino!

agustovski -a -o koji se odnosi na avgust: ~a noć, ~o sunce.

aja (različito naglašeno: ajai ajai aja) rečca za odricanje: 'ne, nikako.' — Oćeš i ti doć u kolo? — Aja, riije to više za mene.

ajak v. aja. — Ajak, nisu baćo još došli iz varoši.

ajcad / ajcad uzv. kojim se nešto izrazitije naglašava. — Ajcad, svi u red pa da zajedno potrčimo i vidimo ko bolje mož?!

ajčit -im nesv. v. hajčit.

ajd uzv. v. ajde — ajd, sklonjaj ove tvoje bogažije.

ajdac uzv. 'pakuj se, čisti se, sklanjaj se'. — Ajdac, dico, iz avlije, jel ako baćo dođu, biće vas svudak.

ajdara ž 'neodgovorna, nepouzdana žena'- — Zdrava čitava žena i taka ajdara.

ajdarast -a -o 'neodgovoran, nepouzdan'. — Ne mož sin bit drugačiji, kad mu je otac ajdarast.

ajde/ajđe uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. — Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. — Ajde, okani ga se već jedared. 2. 'sa značenjem pravog imp. glagola ići, poći i sl.' — Ajde, priđite i vi u našu avliju, ode je veće misto. 3. rečca za dopuštanje: pa neka, ako'. — Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kući. 4. 'u čuđenju: nije valjda'. — Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako štogod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, šta mi kažeš'; — Ta, ajde, Kate, otkud komšiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?!

ajduk -uka m 'hajduk'. — Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka.

a(j)er m 'vazduh, zrak'. — Al je ode zagušljiv a(j)er.

ajgir -ira m 'neuštrojen konj, ždrebac, pastuv'. — Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje.

ajgiruša ž 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva ženska osoba (podr.)'. — Sramota je kast, al ona samo trči za moncima ko kaka ajgiruša.

ajka ž v. hajka.

ajkanje s gl. im. od ajkat. — ajkanje po mijanama ga je ubilo.

ajkat -am nesv. 'lutati, skitati'. — Vrime bi bilo da se čega privatiš oko salaša, a ne da povazdan ajkaš kojekuda.

ajkača ž 'žena koja najmanje brige posvećuje svojim poslovima, skitara'. — Svi je u selu zovu Mara ajkača!

ajman m 'bitanga, propalica'. — S!ne, valdar nećeš i ti u ajmane?!

ajmečit (se) ajmeči (se) nesvr. 1. 'kmečati, cmizdriti'. — Ne znam šta joj je, po ćitav dan ajmeči. 2. 'suzdržavati se, odbrecati se'. — Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmeči i neće da ide.

ajnc ajnca m 'kartaška igra'. — Svu je plaću izgubio na ajncu.

ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. — Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kažem.

ajz(l)iban m 'voz, vlak'. — Moja majka kažu da nikad nisu išli na ajz(l)ibanu.

akat -am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg.)'. — Dokleg će Šime našeg Vranju akat?!

ako/ako 'rečca za odobravanje (može sa zluradošću) neka, ne mari, tako i treba'. — Ja ću puštit kera s lanca, ako te i ugrize. — Čula sam da će i tvoj momak ić u kolo brez tebe! — ako će! Ni tako neće nać bolju od mene.

akobogđa pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. — Biće dobar rod ovog lita akobogda.

akoprem vez. 'iako, mada'. — Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba.

akov m 'sud za merenje tekućine i žita (56 lit.)'. — Dao sam dva akova žita za sime Antunu Patkovom.

akovčić m dem. od akov. akuratan -tna -tno 'brižljiv, tačan'. — To je jedan zdravo akuratan fiškal. ala ž v. hala.

alaj uzv. za naglašenost zbivanja. — alaj bi to iako bilo, da se ustima mož uradit — kaže se za one koji slabo rade'. — Alaj, nane, alaj zloba na me!

alamunja ž 'vetropir'. — Oženio se on već odavno, al je osto ko i prije prava alamunja.

alamunjast -a -o 'brzoplet, vetropirast'. — Ne volim ni covika, al još većma je ružno kad je žena alamunjasta.

alapača 'ženska osoba koja mnogo priča i ogovara, torokuša'. — Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja ćer je rasna alapača.

alapljivo pril. v. halapljivo.

alas -asa m 'ribar'. — Kakl si ti alas kad ni plivat ne znaš?!

alaš alaša m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. — Stipane, mogo bi me malo zaminit, već po dana sam u alašu i duša mi se oznojila.

alat alata m 'oruđa koja služe u kakvom poslu'. — Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso.

alat m 'konj tiđožute dlake'. — Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca.

alatast -a -o 'riđast, riđastožut (o konju)'. — Mama mu je alatasta, al on je na oca ždripca.

alav -a -o 'proždrljiv. — Još nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad.

alavo pril. 'proždrljivo'. — Ko je to vidio tako alavo ist?

aldumašče s (indekl) 'čašćavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po završetku nekog posla. — Vite da smo uradili na vrime, al ko će sad aldumašce da plati? ← mađ. aldomas.

aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'.

almaš m 'želj. stanica'. — Je 1 daleko još almaš? ← mađ. allomas.

aloc uzv. u izrazu hitrosti. — Kad je vidio žandare, a on aloc u kuruze.

alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. — Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tušta isprolivaje.

alovčić m dem. od alov.

alvatan -tna -tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl.)'. — Malo mu je odilce alvatno, al na godinu će bit baš kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. — Radi, radi, al kad ga ne gledaš, oće da budne i alvatan. 3. 'darežljiv, široke ruke'. — Da da nema, kad je alvatne ruke.

alvatno pril. 'komotno, natenane'. — Neće se taj nikad umorit kad tako alvatno radi.

aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoženja odnofi iz devojačke kuće uoči venčanja)'. 3. 'odeća, odelo'. — Šta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'.

aljkav -a -o 'nemaran, neuredan'. — Potpaši većma tu suknju, ne volim da ti kažu kako si aljkava cura.

aljkavac -avca m 'aljkav čovek'. — Šta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana.

aljkavica ž 'aljkava ženska osoba'. — U mojoj kući nećeš bit aljkavica, a kad bidneš sama svoja gazdarica, radi kako oćeš.

aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, rđavo'. — Kako bi drugačije radio kad i sam aljkavo izgleda.

aljkuša ž podr. v. aljkavica. — Sram te bilo, aljkušo jedna!

am «tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji služi za vuču'. — Donesi nove amove, nećemo valdar u svatove sa starima. 2- 'naramenica, držač za pantalone'. — Di su moji amovi, znaš da ne možem čakčire stezat kaišom.

ama vezn. 'ali' — Znam da si vridan, ama triba bit ipošten!; part. — Ama, uradiću, šta mi toliko zvocate?!

amade part. 'već, skoro'. — Jesmo 1 vas uplašili, baćo? — Amade, amade, dico.

amaha v. amade.

ambar m 'spremište za čuvanje pšenice, razne veličine, u obliku kućice (od drveta ili pruća)'. — Ja n.kad ne praznim ambar dok ne vidim da će bit dosta novog žita.

ambarić m dem. od ambar. ambetuš m 'otvoreni hodnik pred kućom, natkriven'. — Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetušom.

ambrel -ela m 'kišobran, amrel'. — Šta će ti taj veliki ambrel, ne možeš ga ni raskrilit kad tako zdravo duše vitar.

amen uzv, 1. 'kraj hrišćanske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svršetak, kraj'. — Doće i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "FaljenIsus")'. — Amen uvik, sinko!

amenovat -ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. — Ne volim kad sve amenuješ što ja kažem, oću da čujem i tvoje mnenje.

amišan -šna -šno 'prefrigan, vešt, lukav'. — Ne izgleda, al vidi kaki je to amišan čovik.

amišno pril. 'lukavo, prepredeno'. — Ta, on se još i amišno smije.

amoder pril. 'amo'. — Amoder tu bocu, da i dida nazdrave.

ampa ž 'vihor, nevreme'. — Samo da ne naiđe kaka ampa dok litinu ne skinemo.

ancuranje s gl. im. od ancurat se. — Nema ancuranja na krevetu.

ancurat se -am se nesvr. v. hancurat se.

andrak m 'đavo'. — Ne znam koji mu je andrak?!

andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, starež, stvari bez vrednosti'. — Dico, friško skupljajte vaše andramulje, je 1 ako baćo vide kako soba izgleda, teško vama.

andrav -a -o 'prljav, neuredan'. — Nećeš nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro.

andung m 'predosećanje (da će se nešto ispuniti, ostvariti)'. — Pravo sam imo andung da triba ić na vašar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zašto nisam očo, pa sad sam baš fain izgubio na kravama.

anđelak -lka m. 1. dem. od anđeo. 2. 'dete (od milja)'. — Tako lipo spava nanin anđelak.

anđelče -eta s v. anđelak.

anđelčić m dem. od anđeo.

anđo -ela m 'anđeo'. Izr. Anđela ti tvog! 'grdnja'.

angir -ira m v. ajgir. — Sutra ćemo u varoš, ja ću jašit angira, a ti, Boriša, ćeš jašit kobilu.

anšlag/anšlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voća i buradi)'. — Kupi malo anšlaga, tribaće nam kad budnemo dunc mećali.

anšlagovat / anšlagovat -ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voće u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. — Možem ti dat, jel ja sam moju burad već anšlagovo, a ostalo mi je baš fain anšlaga.

anta ž 'humka kao međaš između dva atara (dva vlasnika zemlje)'. — Moramo malo odorat od ante, široko smo je ostavili pa raste na njoj korov.

antikrist m 'đavo, bezbožnik'. — Ja tebi kažem, od Luke nema većeg antikrista, i rođenog bi oca privario da mož.

antrav -a -o v. hantrav.

anjicat se -am se nesvr. 'biti nestašan'. — Dico, dokle ćete se već anjicat, oma da ste se smirili i spavali.

aojak uzv. v. avjak. — Aojak, baćo, koliki je to vo velik ko vi!

apaš m 'varalica, prevarant, lopov'. — Šta mi dovodiš na salaš tog apaša samo da izgleda di je šta i posli da dođe krast.

apcigovat -ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. — Jesi 1 mu apcigovo brašno za ušur? — apcigovo mu je od nadnice što nije dva dana radio. ← nem abziehen.

apoštol m 'apostol, Hristov učenik'. Izr. Apoštola ti tvojeg! 'kao psovka'.

apoštolski -a -o 'koji se odnosi na apostole'. — To je bila prava apoštolska pridika.

apoštolski pril. 'kao apostoli'. — Ti iđeš pored kola pišce, apoštolski.

april -ila m 'četvrti mesec u godini'.

apta ž 'šikara, gustiš obično na kraju njive'. — Ona naša anta, između nas i komšije postala je prava apta, toliki je veliki gustiš naraso.

aptike aptika ž pl. t 'kola sa federima za svečanu priliku'. — i naš pretelj je kupio aptike.

araber m 'konj arapske pasmine'. — Kako onaj tvoj araber, jesi 1 već išo š njim na trke?

arambaša m 'razbojnik (pogrd).'. — Pročuo se on svud, jel nema većeg arambaše od njeg.

aramija m 'razbojnik'. — Ne smimo noćom nikud od aramija.

Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. — Crn ko Arapin.

arat -am nesvr. v. harat.

arcilajav -a -o 'brbljiv'. — Ja bi kazo da je snaš Liza arcilajava žena!

arđala ž 1. bot. 'Sinapis, Brassica, gorušica'. 2. 'budala'. — Ne bi baš morala da se sastaješ s Matom, čim počme divanit, oma se vidi da je prava ardala.

ardalast -a -o 'budalast, lakomislen'. — Ti si već skoro divojka, a još uvik si taka ardalasta cura.

arđo(v) -ova m 'bure (opšti naziv)'. — Taj žderonja voli i dno od ardova da izliže, da od čega mu je nos ko prizrijala paradička.

areada ž 1. 'zakup zemljišta (u čilju obrade)'. — Dida već odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljište (koju plaća arendaš)'. — Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu.

arendaš -aša m. v. rendaš.

arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljište'. — Neću više sam obrađival, arendiraću svu zemlju. — Arendiraću čaBonini dvadeset lanaca. Izr. Ja ću Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan će se dika paradirat (nar.)!

argatovat -ujem nesvr. 'mukotrpno fizički raditi, kulučiti'. — Otkud da i'mam volju za čega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a što zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i ženi.

arkanđel m 'arhanđel'. — Arkanđela ti tvog! 'grdnja'.

arlauk m 'zavijanje pasa'. — Čuješ li u, Tome, taj arlauk, stra me je, šta to mož bit?!

arlaukanje s gl. im. od arlaukat. — Utišaj dite, to nije plač već arlaukanje,

arlaukat -auče nesvr. 'zavijati (o psu)'. — Kera arlauče za štencima — nismo i(h) tribali zakopat.

arniar -ara m 'orman (za odela, najčešće jednokrilni)'. — Već je prošlo dvi godine od kako joj je ćer umrla, a još uvik drži njezino ruvo u armaru.

armonika ž 'harmonika'. ~ fiuješ kako lipo armonika svira?!

armonikaš -aša m 'svirač na harmonici'. — Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi neće sin bit armonikaš?!

arteski/arteški -a, -o v. bunar.

artija ž 'hartija, papir'. — Otkud tolika artija po avliji?

artijca ž dem. od artija.

artilerija ž 'rod vojske naoružan topovima'. — Dida, baćo i ja, svi smo služili u artileriji.

artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri.

artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmaći (se), pomeriti (se)'. — Artokni kravu da uđeš med nji!

asma ž 'sipnja, astma'. — Majku guši asma.

asna ž 'korist'. — Mator konj ne donosi nikaku asnu.

asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit -im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se.

asnovit -a -o v. hasnovit.

aspa ž 'ospa, ospice, male boginje'. — Svi troje dice mi leže u aspi.

aspida ž 'zla i opaka žena'. — Ka će već toj aspidi doć kraj? Ta će se poderat al neće umrit.

astal m 'sto'. — Užnaćemo za velikim astalom u ladu pod dudom. ← mađ. azstal

astalčina n augm. i podr. od astal.

astalčić/astalčić m dem. od astal.

astalić dem. od astal.

astalski -a -o 'koji se odnosi na astal'. — Donesi astalsku kožu pa je prostri, znaš da se na njoj ide.

asura ž 'prostirka ispletena od rogozine'. — Oni su i u ambetušu prostirali asure.

asvalt m 'pločnik'. — iđe na asvalt (u šetnju).

ašikovanje s gl. im. od ašikovat. — Kad se sitim mog ašikovanja i sad mi moje staro srce zaigra.

ašikovat -ujem nesvr. 'udvarati se'. — Znam da on š njom ašikuje, samo ne znam oće l je uzet.

ašov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljišta'. 2. 'mera za dubinu'. — Naš komšija privaljiva pisak na dva ašova, sadiće novi vinograd.

ašovčić m. dem. od ašov.

at ata (mn. atovi) m 'konj'. — i ja imam ata za jašenje!; ~ imaš tolike atove a ni jednog za jašenje.

atar m. 'teritorija jedne opštine, sela'; 2. 'zemljište jednog domaćina'. — Nemoj da odoravaš od mog atara.

atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa.

atlaski atlcski -a -o v. marama, svila.

atoš v. hatoš. — Šta se on kerebeči kad nema ni atoša u džepu.

atovi -ova pl. t. 1. 'prostrani pašnjaci'. — Atovi su moji i oma su tu pod varoškom zemljom.

atrez/atres m 'adresa'. ~ oćemo da pišemo vašem Vranji u katane, napiši nam atrez.

aujak uzv. v. avjak. — Aujak, koliki je tu kerekanja?!

avan/ovat -ujem nesvrv 'napredovati, biti unapređen (u službi)'. — Čujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu.

avaški -a -o 'užegao' v. slanina. — Nisam io, doneli nam nike avaške slanine. ← mađ. avas.

avet -i ž 'utvara, priviđenja'. — Joj, kako si me uplašio, iđeš iza kuće ko kaka avet.

avetinja v. avet. — Šta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama.

avjak uzv. čuđenja. — Avjak, toliki deran pa još uvik sisa!

avlija ž 'dvorište'. — O(d) danas moja avlija, a vaša kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima).

avlijica ž dem. od avlija.

avlijski -a -o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija.

avlinski -a -o v. avlijski. — Već po sata divane na avlinskim vratima.

avrlje s 'pokošen i već natruo korov'. — Nemojte, dico, trčat po tom avrlju, ubošćete se.

azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. — Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu.

aždaja ž 1. 'zmaj'; 2. 'proždrljivac'. — Ideš ko aždaja; ka te čovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io!

aždajin -a -o 'koji pripada aždaji'. — Čuvaj se aždajinog jezika! 'žene alapaće (fig.)'.

ažur ažura m 'platno iz kojeg se izvlače žice a zatim koncem opšiva, veze'. — Moja najmlađa ćer zdravo lip ažur radi, a bome i veze i šupljika.

ažurovan -a -o 'vezen u ažuru'. — Donela je ona kad se udala tri ažurovana čaršapa za astal.

 

 

B

babin -a -o 'koji pripada babi, ocu'. — Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal.

babine -ina pl. t. ž. 1. 'čuvanje novorođenčeta (tri dana i tri noći po rođenju)'. — Taj valdar nije bio treću noć dočuvan! 2. 'pohođenje novorođenčeta i porodilje i donošenje poklona (najčešće hrana, ređe novac ili oprema za dete)'. — Danas sam nosila užnu rodilji za babine. 3. 'svečani ručak koji tazbina priređuje zetu prve nedelje posle venčanja'. — Zet iđe na babine.

babiškovat -ujem nesvr. 'negovati uz posebnu pažnju i tetošenje'. — Nije valdar dite da ga triba babiškovat?!

babo -e m 'otac, starešina porodice'. — Nema užne dok babo ne sidnu za astal.

babrat -am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadržati oko nevažnih poslova'. — Šta babraš tamo već toliko dugo?!

babunjat -am nesvr. 'pričati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. — Kad god se napije, dođe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne sluša šta divani.

babura ž 1. 'vrsta krupne paprike'. — Babure ćemo punit kupusom i tako mećat u sirćet za zimu. 2. 'baba, stara žena (podr.)'. — Znala je babura sve to, al je mudro ćutila.

baburača ž 'dosadna stara žena (pogrd.)'. — Baburača jedna ~ podmeće mi vračke.

baburda ž v. babetina. — Baburda nikog ne trpi, pa živi sama ko ker u bunaru.

baburina ž v. baburača. — Ti kažeš da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine!

babuskara ž v. babetina. — Ne znam zašto je s đuvegijom došla i ona babuskara?!

bacakat -am nesvr. dem. prema bacat. — Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praćakati se'. — Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mož povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. — Šta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov.

baat -a -o 'ohol, obestan; koji se nasilnički ponaša. — Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka.

baato pril. 'oholo, obesno; nasilnički'. — Ne da se ponaša već još i baato divani!

baatost ž 'oholost, nasilnost'. — Ta njegova baatost je već svima dosadila, zato ga ni ne vole u društvu.

baba ž 1. 'stara žena'. — Babina je sva pamet u jeziku; jezičava je ko baba; 2. 'tašta, ženina mati'. — Doće joj zet, pa se baba ustrčala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni držač na kome se vozi plug'. — Metni plug na babu da ne tiraš kola kad nije daleko di ćeš orat; 4. 'plašljivac, kukavica'. — E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugačije bi igrala tvoja žena. Izr.: baba šumom, dida drumom 'o nesporazumu među sabesednicima'; što se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim željama'.

babački -a -o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj ženi'. — Mlada cura, a nosi tako babačko ruvo. Izr.: ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'.

babaroga ž 'strašilo, nakaza kojom se deca plaše'. — Spavaj, jel sa će te odnet babaroga!

babeskara ž v. babetina. — Dokleg će ona babeskara Luca olajavat moju Macu?

babetina ž 'stara žena, baba (pogrd.)'. — Neće babetina da iđe pišce i kaže ~ vaćajte konje i nosite me na karucama u varoš.

babica ž 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. — Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno će okivat kosu; 2. 'žena koja pomaže porodilji pri porođaju (akušerka)'. — Kad sam se ja porađala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i komšinca.

babin -a -o 'koji pripada babi'. — Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala.

bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se.

bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. — Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obući'. — eto mene, samo da bacim kaput na leđa; 3. 'uHoniti, ostaviti'. — Bacio je kosu na tavanjoš posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vračati gledajući u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; — (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za život'; ~ oko (na koga, na što) 'pogledati; poželeti (fig.)'; ~ pod noge (obraz, čast) 'osramotiti (se); ~ prašinu u oči 'obmanuti, prevariti'; — (koga) u zapećak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u trošak 'izložiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ čini 'začarati'. ~ se 1. (nečim na nešto) v. bacit. — Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, leći'. — Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se.' — Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji.

Bačka ž 'deo SAP Vojvodine (gde ima najviše Bunjevaca)'.

Bačvan(in) m 'čovek iz Bačke'. — Svi Bačvani su dobri rabadžije.

Bačvanka ž 'ženska osoba iz Bačke'. — Bačvanka sam i time se dičim.

bać 1. 'dodatak uz ime u znak poštovanja prema starijem (bać Joso), čika'. 2. 'dobra osobina stvari'. — To je bać voće!

baća m 'stric (odm.)'. — Nane, čini mi se da iđu baća, pozno sam njim kola i konje još iz daleka.

baćica m 'dever' (odm.)'. — Baćice, zovu vas nana.

baćicin -a -o 'koji pripada baćici'. — Baćicine čizme je snaja morala najvećma glancat.

baćin -a -o 'koji pripada baći (stricu)'. — Nema lipči konja od baćina dva ždripca.

baćin -a -o 'koji pripada baći (ocu)'. — Baćini su brkovi uvik zavrnuti nagori.

baćkoš m 'imućan (bogat) čovek'. — Ta. njegov je obor uvik pun svinja, baćkoš je on, u svakom pogledu.

baćo -e m v. babo. — Što baćo kažu, to je zapovid za svakogu kući.; mali ~ 'dever (odm.). — Nane, da zovem malog baću na užnu?

badanj -dnja m 'kup kukuruzovine'. — Svezli smo svu kuružnu i sadili je u badnjove oko slame.

badavad pril. 1. 'uzalud'. — Badavad plačeš, ni tako nećeš ić! 2. 'besplatno'. — Kupio sam kenjače, a uz to dobio badavad i jedan kabo.

badavadžija m 'besposličar, neradnik, gotovan'. — Tio sam pogodit nadničare za branje kuruza, al sve sam badavadžija tamo ~ taki mi ne tribaje.

badavaš -aša m v. badavadžija. — Dosta mi je već badavaša u kući.

bailja ž 'očna bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju čupati ili ispeći)'. — Pati s očima, makar joj često vade badlje.

badnjača ž 'drvo koje se uoči Božića stavlja na vatru (njime se pale sveće, a u sobu ga unosi položaj, čestitajući Badnje veče, dok ga domaćin posipa žitom i kukuruzima)'. — Kad svi sidnu za astal, nek položaj unese badnjaču.

badnjak m 1. 'specijalno pleteni kolač koji se peče za Božić (na njemu su razne figurjce od testa; životinjice, ruže, burić i dr.)'. — Što su majka lipo našarali badnjak. 2. 'dan uoči Božića'. — Na Badnjak se večera zajedno i to čim se smrači.

badnji dan 'dan uoči Božića'. — Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan!

bagljo(v) -ova m 'mali plast sena'. — Imamo nikol(i)ko bagljova sina.

bago(v) -ova m 1. 'duvan'. — Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'loš duvan; zaostali duvan na dnu ispušene lule'. — Ja ne znam, Luka, šta tebi fali, oćeš da se udaviš u kašlju, a nećeš da se ostaviš bagova?!

bagra ž 'ološ, ljudi koji zaslužuju prezir'. — Čuvaj se ti Vece i on je od njeve bagre.

bagren m bot. Acacia, v. drač. — Što bagren lipo mriši, a čele samo zuje i kupe med.

bagrenov -a -o 'bagremov'. — Ja zdravo volim bagrenov med.

bahat -a -o v. baat. — Eno, ide i bahati ilija, bolje će bit onda da se raziđemo.

bajage pril. 'tobože, kao da'. — Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage).

bajan bajna -o 'bedan'. — Tezo, Tezo, baš si se ti za bajnog čovika udala.

bajat -a -o 'koji nije svež, ustajao'. — Često smo kod njeg ili bajatog kruva.

bajat -am nesvr. 'gatati, vračati'. — Štogod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila.

bajbok m 'zatvor, buvara (vulg.)'. — On malo, malo pa zaglavi bajbok.

bajit -im nesvr. 'spavati'. — Baji buji, moje čedo malo (u tepanju).

bajnet -eta m 'bajonet (nož na pušci)'. — Nisam volio kad vidim žandare s bajnetom na puški.

bak baka m 1. '(drveni) naslon na četiri noge za pilanje, testerisanje drva'. — Pripravi bak i priku pilu, pa ćemo pilat dračove ciplje. 2. 'sedište za kočijaša na kolima, bok'. — Na baku još od jutros drima njegov kočijaš.

baka ž 'baba (očeva ili majčina mati)'. — Baka nam je naštrikala rukavice za zimu.

bakać samo u izrazu: ni u bakać! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. — Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izučili, a on sad ni u bakać na njevu stranu.

bakandža ž 'cokula (vojnička cipela sa čavlima)'. — To su prave bakandže a ne cipele za dite. ← mađ. bakancs.

bakarni -a -o 'koji je od bakra'. — U bakarnom kotlu smo kuvali paradičku.

bakćat se -em se nesvr. 'mučiti se, petljati se (oko čega)'. — Mani se već tog branja sa vrva voćke, ne vridi da se bakćeš oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima štogod ostavit.

bakica/bakica ž dem. od baka.

bakin -a -o 'koji pripada zaki'. — Bakina unučad.

baktit -im nesvr. 'ići teškim korakom (da se čuje)'. — Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti.

bakvačit -im nesvr. 'pušiti'. — Joško, ti baš moraš u sobi bakvačit na tu luletinu?!

bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski — 'zabava posle berbe grožđa (grozdovi se vešaju u dvorani i plesači ih skidaju svojim devojkama, a čuvari ih hvataju i kažnjavaju)'.

bala ž 1. 'sluz iz usta i nosa'. — Da nije to tele bolesno kad mu tako iđu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl.' — Slamu smo prešovali u bale i tako smo je prodavali.

balac balca m 'slina'. — Tura se med starije a visi mu još balac iz nosa.

balav -a -o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". — Nije ni bio red da se baviš s otim balavim momkom.

balavac -avca m 1. 'nezreo, neiskusan dečak (momak), derište (pogrd.)'. — Di ćeš ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. — O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim.

balavander m v. balavac. — Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije.

balavica ž 1. 'nezrela, neiskusna devojka, šiparica'. — Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. — Kaka cura, kad joj još balavica viri iz nosa.

balavurdija ž zb. 'mladež, neozbiljan švet', — Bolje da nisam išla u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija.

balega ž 'izmet životinja'. — Uzmi lopatu i metlu pa očisti te kravlje balege isprid kuće.

balegat -a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (životinjama)'. — Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig.)'. — Lud i pijan jednako balegaje u divanu.

balit -em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. — Ajde, ćuti već, toliko bališ ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. — Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. — Misliš da smo dužni da slušamo šta ti svaki dan tamo bališ?!

balo m v. balavac. — Znam te ja još kad si balo bio.

baljezganje s gl. im. od baljezgat. — Njegov divan uvik liči na baljezganje.

baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti koješta, brbljati'. — Kako možeš istrpit onog tvog čovika, napije se, p onda po cio dan baljezga.

bambast -asta, -o 'glupav'. — Sva su njim dica bambasta ← mađ. bamba.

banak -nka m 'istureni deo peći na kome se eži (deca)'. — Kad baćo njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr.: Banak njim njev! (u kletvi).

banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. — Juče sam banbadavad išo na pecu, ništa nisam prodo.

bančit -im nesvr. 'pijančiti, bekrijati'. — Ka će radit kad noćom banči, a danjom spava!

banda ž 1. 'grupa, skupina'. — U svatovima je svirala tamburaška banda; 2. 'razbojnička družina'. — Nije to jedan lopov, kažu da tu hara čitava banda.

bandaš -aša m 'najbolji kosac, predvodnik u žetvi'. — Da smo imali boljeg bandaša, još bi prija pokosili.

bandašica ž 'partnerka najboljeg bandaša u žetvi (koja rukoveda pokošeno žito)'. — Lako j tebi kosit kad imaš tako dobru i lipu bandašicu.

bandašov -a -o 'koji pripada bandašu'. — Bandašova kosa siče ko zmaj!

bandera ž 'stub (telegrafski, električni i dr.)'. — Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta.

bandoglav -a -o 'tvrdoglav', — Znala sam da će Đuka nasradat kad je uvik bio bandoglav čovik.

bandžav -a -o 'razrok'. — Cura mu je mala i bandžava.

bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu.

bangalola ž i m 'neradnik, skitnica'. — Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?!

bangaloza ž i m v. bangalola.

banit banem svr. 'iznenada doći'. — Nisam dobro ni oči otvorio, a oni banili.

bank m 'sav novac koji ulaže onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uiožen novac) u kartanju ili kocki'. — Ja držim bank i mećem sav novac što imam.

banka ž 'novčani zavod i zgrada u kojoj je on smešten'. — Banka mi je tabulirala svu zemlju i salaš, pa sam dobio zajam.

bankin -a -o 'bančin'. — Bankini novci su uvik skupi.

bankrot -ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. — Samo se zaduživo, a nikad nije vraćo, zato je posto bankrot.

bar pril. 'barem'. — Nemoj tako, mož ti momak pendžer razlupat. Bar da oće!. — Bar da ja imam takog konja.

bara ž 1. 'plitka stajaća voda, lokva'. — Čim malo jača kiša padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljište, močvara'. — U našim barama ima dosta trske i trave za pašu. 3. 'velika voda, jezero, more (šalj.)'. — Kažeš da je more najveća bara?!

baraba ž i m 'propalica, skitnica'. — Šta će ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne udaš, ako nemaš drugog.

baraka ž 'daščara, brvnara'. — Držali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov čardak.

baratat -am nesvr. 1. 'rukovati'. — Kupio je sijačicu, pa povazdan oko nje štogod barata. 2. 'preturati, čeprkati'. — Nisi ga tribo puštit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, šurovati'. — Ne znam što Ivan toliko barata sa Stipanom.

barca ž 'dozvola za pečenje rakije'. — Moraš prijavit da ćemo peć rakiju i uplatit za barcu.

bardačić m dem. od bardak. — Komšija, oćeš mi dat u zajam bardačić petrolina.

bardačina ž augm. od bardak. — Zašto si dite poslo, ne mož on sam donet tu bardačinu.

bardak -aka 'krčag od gline (najčešće za držanje petroleja)'. — Ponesi bardak i kupi petrolina.

bardat -am nesvr. 'pamtiti'. — Slabo ti to bardaš!

barem v. bar. — Barem da i brata povede u kolo.

baretina ž augm. od bara. — Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svinče.

barjačić~ m. dem. od barjak.

barjak -aka (mn. barjaki) m 'zastava'. — Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar -ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. — Naš Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'vođa, predvodnik (fig.)'. — Zašto, dite, baš ti moraš u svačem bit barjaktar?!

barica dem. od bara. — Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane.

barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. — Barimo krumpir svinjama za mošlik.

barkat -am nesvr. 'zadirkivati'. — Ne barkaj tog keia, ugrišće te.

barovit -a -o 'močvaran, podvodan'. — Ova dolja je samo barovita.

barski -a -o 'koji se odnosi na baru'. — Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova.

barun -una m 'baron'. — Moj dida su bili sluga kod nikog baruna.

barunica ž 'žena ili kći baruna'. — Tri godine sam služio kod baruna, a ja njegovu ženu barunicu nisam ni vidio.

baruština ž augm. od bara. — Ova baruština je puna žaba i kumaraca.

barut m 'puščani prah'. — Ti si taki rđav lovas da je šteta baruta što ga trošiš.

basamaga ž 'stepenica'. — Kate, i basamage triba ošurovat.

basat -am nesvr. 'ići bez cilja, lutati'. — Vrime bi bilo, Mate, da se privatiš kakog posla, a ne po cio božji dan da basaš po selu.

baš rečca 1. (za pojačavanje značenja). — Baš, neću!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). — Baš sam pošo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublažavanje). — Niste se baš obradovali gostima. Izr. Baš ste mi iz usta rič oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Baš me briga! Baš ko što triba!

bašča ž 'vrt, bašta (za cveće): — Moja bašča je puna cvića, a najviše crveni ruža.

baščica dem. od bašča.

baškarit se baškarim se nesvr. 1. 'izležavati se'. — Kako ne bi radio, po cio dan se baškari, a žena mu i dica rade. 2. 'šepuriti se, praviti se važan'. — Još kad bi imo toliko koliko voli da se baškari, ko bi š njim na kraj izašo.

baština ž 'imanje, nasleđe'. — Otkud njima baštine, kad mu je još dida sve popio i pobaco svircima.

baštinit -im nesvr. 'naslediti'. — Malo je ona baštinila, a tušta je dice pa su zato siroti.

bat m 'težak hod, topof. — Poznam ga po batu.

batačić m dem. od batak

butak -a m 1. 'but živinski'. — Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbiraš. 2. (šalj.) 'noga u čoveka (žene)'. — Zagledo se momak u curine batakove.

bataljka ž 'štap'. Najčešće u izrazu: hajku na bataljku. — Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu.

batina ž 'duži komad drveta, štap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izašla. Bolje je poslušat kraljevsku rič, nego kraljevsku batinu!

batinara ž 'neozbiljna ženska osoba, skitalica'. — Da nije bila batinara u mladosti, ne bi došla na prosjački štap u starosti.

batinat -am nesvr. 1. 'udarati batinom, tući'. — Ne daj čoviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. — Ništa ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tući se batinama'. — iđite razvadite i(h), monci se batinaje.

batrgat -am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. — Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. — Naš dida čim popiju fićok rakije, oma se batrgaje.

batrljak -ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl.)'. — Otkinila mu mašina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana.

batrljica ž v. batrljak.

bauk m 'zamišljeno zlo biće, nešto strašno, čime se plaše deca'. — Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uveče u sobu uć ~ mislili su da je bauk pod krevetom.

bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. — Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli očo; 2. 'zanimati se za nešto, raditi neki posao'. — Ne bavim se ja s ovčarstvom ~ ne iđu mi od ruke ovce.

bazat bazam nesvr. 'ići bez cilja, skitati, tumarati'. — Kad u)edared ogladne, dosadiće mu bazat, pa će se privatit motike.

bazdit -im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. — Bazdiš ko cefra iz bureta.

baždarit baždarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najčešće na buradima) i staviti žig kod kojih je proverena mera'. — Očistili smo tri velika bureta, nosićemo i(h) baždarit.

bdinje s gl. im. od bdit. — Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo.

bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. — Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda.

beba ž 1. 'sasvim malo dete'. — Ta ona je mala beba, još uvik sisa. 2. 'čunj (u kuglani)'. — Ja bi se kugljo, samo ko će namišćat bebe.

beban -ana m 'muška beba (ir)'. — A šta ovaj vaš beban, još uvik sisa?

bebica ž 1. dem. od beba 2. 'zenica'. — Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se ždere.

bebin -a -o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine ronđe 'posvađati se'.

beco m 'tele, telence (odm.): — Jeste 1 podojili becu?

bečit bečim nesvr. 1. 'mukati, rikati: — Čuvaj se ovna kad tako beči. 2. 'netremice gledati. — Beči ti oči koliko oćeš, al dok se ne opereš, nema večere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. — Šta se bečiš, goljo jedan?! 2. 'derati se'. — Zašto se bik već toliko beči?

bečka ž pivsko bure (25 1.): Doneli su tri bečke piva.

bećar -ara 'm veseljak, bekrija, muškarac koji voli život i zabavu, nestalan i u ljubavi'. — Bećar očo, uncut došo! bećarac -rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadržaja)'. — Rodi, nane, još jednog bećara, kad lumpujem da ja imam para (nar.)!

bećarina m augm. i pogrd. od bećar.

bećarit (se) bećarim (se) nesvr. 'živeti kao bećar'. — Bećarim se, to mi je u krvi.

bećarluk m 'bećarsko ponašanje, bećarski život'. — Ej, monče, lati se motike, nije kopanje kuruza bećarluk.

bećarski -a -o 'koji se odnosi na bećare'. — Nevolja je kad se bećarski život produži i posli vinčanja.

bećarski pril. 'na bećarski način, kao bećar'. — Nisam bećar, samo se bećarski ponašam.

bećaruša ž 'vesela, vragolasta devojka'. — Volim što ona moja bećaruša okreće monce oko prsta.

bedevija ž 'velika nezgrapna kobila'. — Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si štogod bolje kupit uz onog tvog lipog konja.

beg m 'turski plemićki naslov'. — Živiš ko beg, ništa ne radiš, a sve imaš.

begeš m 'kontrabas. — i vama bi teško bilo da nosite begeš na leđima ko ja.

begešar -ara m 'onaj koji svira u begeš'. — Umro je onaj stari Ciganin begešar.

bekac v. beknit. — Dico, dosta je vaše graje, oma da ste išli u krevet, i ni bekac više.

bekarit se -im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. — Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso!

bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Daj mu tu loptu, da se već ne bekelji toliko.

bekeš m 'haljinica za decu' (krojena kao duga košuljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola — i to je bio jedan od načina da se pred Turcima sakriju muška deca).

beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. — Dok stariji divane da nisi beknio!

bekrija m 'mangup, lola, bećar' (v). — Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli.

bekrijat -am nesvr. 'lako, bezbrižno u piću i društvu provoditi, terevenčiti'. — Bekrijaću dok sam mlad, imam kada da ostarim.

belaj -aja m 'nesreća, nevolja, gužva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. — Ja, dico, ne marim, idite — al ako baćo čuju di ste, biće belaja.

beljeg m 'marka (poštanska, taksena i dr.)'. — Kupi beljege, moramo vadit pasoš za pras(i)ce.

bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. — Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg?

bembukat bembuče nesvr. 1. 'rikati (bik)'. — Iđi vidi, šta taj bik već toliko bembuče? 2. 'tražiti nešto kroz plač (za decu)'. — ićeš i ti s nanom, samo nemoj više bembukat.

bena ž 'budala, luda'. — Ni moja ćer nije valdar bena da trči za njim.

benast -a -o 'glupav, budalast'. — On mi liči na benastog ovna!

benasto pril. 'kao bena, kao budala'. — Drugačije bi prošo da nisi tako benasto radio.

benga ž 'neodređena bolest živine ili stoke'. — Udarila nika benga u piliće i sve je što sam imala pocrkalo.

bengav -a -o 'bolešljiv'. — U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja.

benkica ž 'košuljica, bluzica za bebe'. — Sačuvala sam ja dosta benkica od prvog diteta.

benče -eta s dem. od beba.

berač -ača m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. — Ove godine sam imo dobre berače kuruza.

beračica ž 'ona koja bere'. — Beračice su tako friško brale grožđe da muškarci nisu mogli naiznosit pune košarove.

beračina ž 'branje (kukuruza)'. — Nismo mi imali tušta kuruza, kiša nam je smetala, zato se tako otegla beračina.

berba ž 1. 'branje grožđa, voća'. — Počela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. — Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. — Jeptino je grožđe, to je berba za trgovce koji ga kupuju.

berbanski -a -o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. — Kad dođu berbanski dani, svi se ušvrćkamo.

berber m 'berberin, brijač'. — Naš berber zdravo lipo i brije i šiša.

berbernica ž 'radnja u kojoj se brije i šiša'. — Berbernica je di svašta možeš čut.

berda ž v. begeš. — Miško voli u berdu da svira, samo mu je malo teško nosit, jel je on zdravo nizak.

berdaš -aša m v. begešar. — Lazo je dobio i nadimak Berdaš, zato što je u mladosti u berdu sviro.

berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. — Čim misečari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi.

besida ž 'govor na nekoj svečanosti'. — Lipu besidu je kazo naš purgermajstor.

besidit -im nesvr. 'govoriti'. — Kad on počne besidit, svi se oko njeg skupe.

besidnik m 'govornik'. — Božan je bio dobar besidnik.

beštija ž 1. 'zver, opaka životinja'. — Pazi na kobilu, beštija, oma se grize. 2. 'osoba sa životinjskim osobinama'. — Kažeš da ona ne valja, al eto, našla se još veća beštija, pa je Ozo za ženu.

betlem m 'vizuelna postavka u katoličkoj crkvi o Hristovom rođenju, sa raznim figurama ljudi i životinja'. — Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila.

biba ž 'trbuh' (odm. ~ kod dece). — Je 1 se napunila biba mlikašcem?

bibica ž dem. od biba.

bicigla ž 'bicikl'. — Probušila mi se bicigla.

biciglišt(a) m 'biciklist(a)'. — Ko su oni biciglište?

biciglovat se -ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. — Dokle ćeš da se bicigluješ?

bič biča m 'tanko uže pričvršćeno na kratkom drvenom držalju, služi za šibanje (na kraju se nalazi švigar, koji puca na trzaj). — Kad ja puknem s bičom, čuje se na deseti salaš. Izr. Na kraju biča švigar puca 'kad bude kraj, sve će se znati'.

bičalje s 'drška od kamdžije (i biča)'. — Kandžija ima dugačko, a bič kratko bičalje.

biče -eta s 'mladi bik, bičić'. — Lipo ti je to biče.

bičić m dem. od bič.

bičić -ića m dem. od bik, bikčić.

bičiji -a -e 'koji se odnosi na bikove'. — Ova naša krmača ima niki bičiji vrat.

bičina ž augm. od bik.

bičkaš -aša m 'kavgadžija, koji barata nožem'. — Sve bi dobro bilo, samo da nije bičkaš.

bičovat bičujem nesvr. 'šibati kamdžijom, bičem'. — Čekaj dok te ja uvatim, vidićeš ti koga ćeš bičovat?! ~ se povr.

biće s ono što postoji, živi, stvorenje'. — Pa, valdar si ljudsko biće i znaš mislit.

bida ž 'nevolja, nesreća; siromaštvo'. — Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pištimo — al triba izdržat i to će proć.

bidan -dna -dno 'jadan, tužan, nesrećan; siromašan'. — Bidna dica plaču, ostala su brez matere.

biđit bidim nesvr. 'klevetati'. — Nije lipo da tako bidiš čovika, a ni ne poznaš ga dobro.

bigenisat -šem nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviđati se'. — Badavad on iđe za njom, kad ga Roza ne bigeniše. ~ se 'zavoleti se'. — izgleda da se naša dica bigenišu.

bik bika m 1. 'neuškopljen vo'. — Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'čvrst, cevčast list crnog luka koji nosi cvet'. — Triba pogazit luk, počo je već rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji „puca" od zdravlja'.

bikačik m 'deblji elastični prut, palica (od žile drveta ili volujskog uda)'. — Bikačikom ću ja tebe priko ušivi pa ćeš oma potrevit istirat svinje na strniku.

bileta ž 'vozna karta'. — Uzmi i meni jednu biletu do predgrađa, sa ću ja doć na genciju za tobom.

biletarnica ž 'blagajna za prodaju voznih karata'. — Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica.

bili «a -o 'beo'. — Košulja je na njemu bila ko snig. — Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mlečni proizvodi'; bile duvne 'kaluđerice koje isključivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni ružno'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti za nevolju'.

bililo s 'sredslvo za beljenje veša'. — Metni malo bilila u košulje.

bilit bilim nesvr. 'činiti belim, bojiti u belo, čistiti od prljavštine i sl.' — Oprala sam košulje, a nema nimalo sunca da i možem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'.

biluga ž 'znak, beleg'. — Najmlađi mi sin ima bilugu na peti.

bilužit -im nesvr. 'beležiti'. — Biluži sve što učiteljica kaže, lakše ćeš naučit ono što triba.

biljača ž 'bela krmača'. ~ imam jednu biljaču i jednu zelju krmaču.

biljanac -nca m 'belance (jajeta)'. — Pekla sam pusedle od biljanaca.

biljančuk -uka m 'gvozdena karika (pričvršćena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. — Prokinio se biljančuk na jaslama.

birač -ača m 1. 'onaj koji učestvuje na izborima, koji biia, glasa'. — Ove godine sam prvi put bio biiač. 2. 'probirač, izbirač'. — Nije dobro da bidneš velik birač, jel možeš ostat i brez onog što sad imaš.

biračica ž 1. 'ona koja učestvuje na izborima, koja bira, glasa'. — Postala sam punolitna pa sam i ja biračica. 2. 'probiračica, izbiračica'. — Biračica ne mož tražit ono što niko nema.

birački -a -o 'koji se odnosi na birače' ~ spisak; ~ misto. — Mene nisu našli u biračkom spisku.

biran -a -o 'odabran, viđen, odličan, lep'. — Nemojte ni gledat drugi već kupite, ovo je biran krumpir!

birano pril. 'odabrano, odlično, lepo, otmeno'. — Dvik se birano nosio.

birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono što je bolje; opredeljivati se, odlučivati se za nešto'. — Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vršiti izbor glasanjem'. — Triput su ga birali za čuvara.

birc m 'gostiona, birtija'. — Čim dođe do novaca, on pravo u birc krene.

bireš/biroš m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godišnjak)'. — Gazde su više volili da su njim mladi bireši. ← mađ. beres.

biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. — Biribiri, pače moje malo.

birov -a m 'opštinski starešina, kmet'. — Birova su birali samo stariji ljudi u kraju.

birtaš -aša 'gostioničar'. — Ni birtaš nije mogo svaki bit.

birtašica ž 1. 'gostioničarka', 2. 'birtaševa žena'. — Kad je snalažljiva birtašica, onda je mijana uvik puna.

birtašov -a -o 'koji pripada birtašu'. — Birtašovo vino je pokatkad i pokršteno.

bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. — Ne znam šta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoća'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'.

bisage mn. ž 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se vešaju o sedlo'. — Iznesi bisage i metni priko sedla.

bisan -sna -sno 'mahnit, razjaren'. — Ne diraj me, bisan sam ko ker.

bisemica ž 'mala tambura sa najvišim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice.

biskup m 'visoki dostojanstvenik u katoličkoj i evangelističkoj crkvi, episkop'.

biskupija ž 'područje jednog biskupa'. — Subotička biskupija se odvojila od Kaločke.

bisnit -im nesvr. 'praskati, žestiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. — Ajde, smiri se već jedared, dokle ćeš bisnit oko kuće?!

bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. — Toliko je svaki dan mučio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid čela.

bisnoća ž v. bisnilo. — izgleda da je našeg kera uvatila bisnoća, moraćemo ga stamanit. bisnulja ž 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. — To nije krava već prava bisnulja, uvlk moraš pazit da ne privrne punu kravljaču mlika. 2. 'goropadna oštra žena'. — Kako da izađem š njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja.

bisnjača ž v. 'bisnulja 2'. — Dobila sam snaju pravu bisnjaču!

bistoš m 'policijski komesar (činovnik)'. — U zatvor me otiro jedan bistoš. ← mađ. bisztos.

bistrit -im nesvr. a. 'razbistravati (obično tečnost)'. — Bistrimo novo vino. b. 'razjašnjavati nešto'. — Ne znam šta Mara i Justa već po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se.'— Bistrl se voda u bunaru.

bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoćni glagol'. — Jedva čekam da moja bidneš. Izr. ~ za putom 'žuriti se'; ~ naglasu 'uživati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili nečem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ načisto 'uviđati'; ~ po volji 'dopadati se, sviđati se'; ~ pod papučom 'pokoravati se u svemu ženi'; ~ svakom loncu poklopac 'mešati se u svašta'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moći'; ~ u čemu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'ličiti'; ~ od riči 'biti čvrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izložen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko što triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prošlo 'svršeno je, neće se više vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; biće, biće 'da, možda, verovatno'; Biće ko na Božić rokve! 'nikada (jer se u štaro vreme nije mogla zamisliti rotkva u đecembru)' biće kad na vrbi rodi svirala (ili grožđe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; što bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'.

bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tući, udarati'. — Ben se priti! Izr. rđav glas ga bije! 'loše se govori o njemu'.

bitanga ž 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. — Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange!

bitandžit -im (se) nesvr. 'skitati (se)'. — Ko bi znao di se on sad bitandži?!

bitisat -šem nesvr. 1. 'postojati'. — Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proći'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prošlo'.

bivat bivam nesvr. prema biti 'događati se, zbivati se'. — Bivali su baćo pokatkad i zdravo oštri, al su friško popuštali.

bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena.

bivolski -a -o 'koji se odnosi na bivole'. —-Bivolska kola su obično drugačija od kola koja konji vuku.

bižanija ž 'bežanje, bekstvo'. — Bože, al je kadgod bilo često bižanije.

bižat -im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. — I naš baćo su često bižali isprid žandara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. — E, vidićete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime biži. Izr. ~ glavom brez obzira 'bežati u paničnom strahu'; ~ ko vrag od križa 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuću'.

blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroćudan, pomirljiv'. — To je blag čovik i mekan da ga mažeš ko puter. — Ona je žena blage riči. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaža od lanske. 3. 'razblažen, mek'. — Ovo je blaga rakija, možedu je i žene pit.

blagdan m 'praznik'. — Danas je blagdan, neću ništa da radim.

blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. — Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmećo. 2. 'stoka'. — Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od čovika (žene, diteta) 'vrlo dobar čovek (žena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za što na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'.

blago/blago (komp. blaže) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. — Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro.

blago 'uzvik za izražavanje zadovoljstva, radosti, sreće'. — Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio.

blagosivat -osivam nesvr. prema blagosovit.

blagosovit -osovim 'blagosloviti'. — Biskup nas je sve blagosovio.

blagovist ž 'hrišćanski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodičnom začeću'. Na Blagovist se pije vino na štesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog čestih i mnogih promena na taj dan).

blatit (se) -im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. — Ko j to vidio, blatiš se u bari. 2. 'sramotiti (se), vređati'. — Kobajage, dobro oće svakom, a s jezikom blati da ne mož većma.— — Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit.

blatnjav -a -o 'uprljan blatom'. — Nećemo ić po tom blatnjavom putu.

blaznit -im nesvr. 'milovali, maziti'. — Toliko blazni tog deranca da neće od njeg nikad čovik bit.

blažen -a -o 1. 'pun zadovoljstva, sreće, presrećan'. — Blažen med ženama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. — Bać Luka je već odavno med blaženima.

blažit blažim nesvr. 'stišavati, smirivati'. — Otac ga kara, a nana ga blaži.

blebećat blebeće nesvr. 'blebetati, pričati bez smisla'. — Ti, snajo, ćuti, a ti, babo, ne blebeći!

blebetuša ž 'žena koja mnogo blebeće'. — Niko nju ne mož nadivanit, zato je i zovu blebetuša.

blečkat -am nesvr. 'izazvati šum gacanjem po vodi i žitkom blatu'. — Kako smo gazili, a ono blato i voda samo blečka pod nogama. ~ se 'brčkati se'. — Vi'di dicu kako se blečkaje u bari.

blejit nesvr. 'blenuti'. — Šta blejiš u nas ko da nikad nisi vidio ljude u svečanom ruvu?! 2. 'oponašati glas ovce, teleta. — Bleji tele, cigurno je gladno.

blenda ž 'usna (pogrd.)'. — Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac.

blendav -a -o 'blesav, budalast'. — Valdar će jedared počet mislit i ta tvoja blendava glava.

blendica ž samo u tepanju deci (v. blendo). — ajde, blendice moja, dođi friško da te nana zagrli.

blendo -e m 'glupak, budala'. — Ta koja će se udat za onog našeg blendu?!

blendonja m v. 'blendo'. — Začudo božje i Vecin blendonja se oženio.

blenit -nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata!

blesonja m 'glupak'. — I umritieš ko blesonja.

blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. — Nana su tako blidi u licu.

blidolik -a -o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. — Di je onaj blidoliki deran, koji se juče tu s vama sigro?

blitva ž bot 'Beta vulgaris, stočna repa'. — Nasičkaj blitve i malo pomišaj s prikrupom, pa narani krave.

blizanac -anca m 'dete (ili mladunče) rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nas dva brata smo blizanci.

blizanče -eta (coll. blizančad) s dem. od blizanac.

blizančići m supl. mn. od blizanče.

blizina ž 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' — Nemoj mi više ni u blizinu dolazit.

bliznakinja ž 'žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nji dvi se ne ođvajaje ko da su blizkakinje.

bliznura ž 'bliznakinja'. — Maca i Stana su bliznure.

bliznure pl. t. ž 'dve suvaje, kuće blizu jedna drugoj'. — Te bliznure su tu na potoku od pantivika.

blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. — Ja mislim da je on stigo blizo salaša. 2. 'za vreme'. — On je već blizo vinčanja.

blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. — Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo čuvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. — Ustajte, blizo je četri sata.

bližnji bližnji -a -e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. — Bać Blaško je njev bližnji rođik 2. 'srodnik uopšte (u imeničkoj službi)'. — Čim se upokoji, ako ima tala, oma će se javit bližnji.

blud m 'nedopušteno polno opštenje'. — To je velika sramota za njezine, odala se bludu.

bludan -dna -dno 'koji vrši blud'. — I sin je krenio stopama bludnog oca.

bludit -im nesvr. (fig.) 'grešiti'. — Bludio je ko momak, bludi i sad ko ženjen ćo\ik, ka(d) će se već jedared opametit?!

bljucnit -nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. — Pogledaj dite, moždar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati šaku novaca (šalj.)'. — Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipčeg.

bljuvat bljujem nesvr. 'povraćati'. — Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg.

bljuzgavica ž 'lapavica s kišom i mokrim snegom; raskvašeno blatnjavo tlo'. — išli smo po najvećoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata.

bljuždrit -dri nesvr. 'krčati (za creva od gladi)'. — Žurite, nane, s otom užnom, jel meni već zdravo bljuždri u trbuvu.

bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (grožđa)'. — Ja nisam brao, al zato sam bobo grožđa ko nikad.

bobica/bobica ž 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. — Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu grožđa nisam poio, tri dana me već boli trbuv. 2. 'šara na tkanini u vidu tačkica'. — Kati sam kupila cicano ruvo na bobice.

bočica ž dem. od boca.

boca ž 'flaša'. — Kupio mi je čovik dvaes boca od po po Htre za paradičku. Duncoška ~ 'flaša za kompot', Sodaška ~ 'flaša za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'.

boca ž 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obruč sa ugrađenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljuči, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'.

bockalo s v. boca (2). — Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljučili smo tele pa da mu metnem na nos.

bockat -am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loško, ne bockaš ti mene malo?! 2. 'šiti (fig.)'. — Po cio dan bockaš, Kate. — Moram, oću večeras da zavfšim levešku curi. ~ se 'zadirkivati se'. — Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje.

bockoš m 'tele (od 2—3 mes.)'. — i naš bockoš je već fain naraso.

bocnit -em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. — Ti u tvom divanu ne znaš drugačije ako nećeš makar malo bocnit čovika. ~ se povr. — iglom.

boco s v. beco.

boda ž 1. 'pokretna radionica kod vršalice'. — Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. — Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma.

bodlja ž 'trn'. — Ušla mi je bodlja u petu. bodljiv -a -o 'bodljikav, koji ima bodlje'. — Mal nisam stao na jednog bodljivog ježa.

bodrit -im nesvr. 'hrabriti'. — Da me nije brat bodrio, ne bi izdržo tako velik put. ~ se povr. —Bodrili smo se da to nije ništa, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi.

Bog boga m Deus Izr. Ako Boga znaš (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. reč za naglašavanje: čak, šta više. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se nešto drago izgubi). Bogu iza leđa. Di je ~ kazo laku noć (vrlo daleko). ~ te dono (dobro došao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu duši prosti (za pokojnika). Sakloni bože. Bože sačuvaj! Sačuvaj bože! (uzrečica za prihvatanje nečega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde ičega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tuđ, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postići nešto nemoguće ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj bože zdravlja (nada, vera u moguće). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Bože pomozi (želja za uspeh u čemu ili na početku dana). Triput ~ pomaže (uzrečica da tri put treba okušati sreću). Da ~ da (nešto pozitivno «i negativno da se ostvari). Oprosti Bože (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (ništa ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje).

Bogom dano (kao da je nešto „palo s neba"). Budi ~ s nama (da se, ,,ne daj Bože", to ne dogodi o čemu se govori ili u znaku čuđenja: ,,ta šta kažete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopoštovanjem). ~ bogova (odlično) Mali ~ (pravi se važan). ~ i batina (svemoćnik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna šta. ~ zna di. ~ zna zašto. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Otić Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu dušu (umro). Božem prosti. Bože moj! Daj bože! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Iđi s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za šta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strašno psovati). ~ je spor al je dostižan. Kome ~ tome i svi sveci. Čovik snuje, a ~ određuje. Ko se čuva i ~ ga čuva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostižan. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaća svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu božje. Kad je dobar (čovik) i ~ ga oće! Kome ~ nije dao, neće ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, biž od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Bože 'kad se nešto uvećava samo od sebe'.

boga (vok. Bogo) ž 'Bog (odm.)'. — Samo ti spavaj, čedo moje, Boga tebe čuva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! — Ako te ja opalim po ušima, Bogo moja, mislićeš da te grom udario!

bogalj (mn. bogaljevi) m 1. 'osoba s teškim telesnim nedostatkom'. — Mate je bio bogalj u jednu ruku. 2. 'siromah, prosjak'. — Triba udilit bogalju. 3. 'nesposobna, umno zaostala osoba'. — On je bogalj pa zato i nije za katanšag.

bogaljov -a -o 'koji pripada bogalju'. — To je bogaljova štaka.

bogarat -am nesvr. 'psovati boga'. — Čim oči otvori, on počne bogarat.

bogat -a -o 'koji ima dosta materijalnih dobara, imućan'. — Bio sam u bogatim svatovima. Izr. Ako ne možeš bit slavan i bogat, možeš bit pošten i dobar! Bogat je ko nje dužan, a mlad ko je zdrav!

bogataš -aša m 'bogat čovek'. — Ča Joso ima, nije da nema imanja, al on nije onaj truli bogataš.

bogatašov -a -o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tusta izbiraje, malo ako neće bogataš.

bogatašov -a -o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tušta izbiraje, malo ako neće ostat neudate.

bogatit se -im se nesvr. 'poftajati bogat'. — Di tušta ima, tu se već samo od sebe bogati.

bogato pril. 'obilno, dobro'. — Meni je glavno da smo se bogato naili i napili.

bogažija ž 'mnoštvo raznih stvari, prtljag'. — Dico, zašto ste se rastrvili s otom vašom bogažijom nasrid sobe?!

bogica m dem. od Bog. — Daće Bogica, pa ćeš ti ozdravit.

bogin -a -o 'trešten pijan, mrtav pijan'. — Dolaze Stipan i Marko; čini mi se da je Marko bogin. — A meni se čini da su obadvoj(i)ca bogini!

bogmat se -am se nesvr. 'zaklinjati se bogom'. — Nemoj mi se toliko bogmat ~ bolje uradi oma.

bogme pril. 'zaista, vala, baš'. — Bogme bi se ja bolje snašla da sam na njegovom mistu bila.

bognar m 'kolar'. — Iđi kod bognara i donesi točak, valda ga je već napravio.

bogomolenje s 'pobožnost'. — Bogomolenja znadu tivat po tr! nedilje.

bogomoljac -ljca m 'preterano pobožan čovek'. — On je ko bogomoljac uvik naprid molio, a svi drugi su onda ponavljali.

bogomoljka ž 'preterano pobožna žena. — Bogomoljka je bila pridnjakuša i u pivanju u crkvi.

bogovat bogujem nesvr. 'bogarati'. — Čim babo tako boguju, štogod zdravo nije u redu.

bojagi pril. v bajage. — Ti se bojagi smiješ a znam da ti je žavo.

bojat se -jim se nesvr. 'plašiti se'. — Svi se vi sa mnom sprdate, a ja vam kažem: bojte me se!

bojazan -zna -zno 'bojažljiv, plašljiv'. — Šta ćeš kad je ona taka bojazna žena.

bojazno pril. v. bojažljivo. — Bojazno je pivo a imo je zdravo lip glas.

bojažljiv -a -o 'koji se boji, plašljiv'. — Neće on sam otić kad je bojažljiv deran.

bojažljivo pril. 'plašljivo, sa strahom'. — Bio je on već tamo više puti, al uvik se kreće tako bojažljivo.

bojtar -ara m 'pomoćnik pastira'. — Čoban je glavni čuvar, a bojtari su mladi koji mu pomažu. ← mađ. bojtar.

bokal -ala m 'stoni sud za vodu ili vino (grnčarija, kalajisan ili stakleni)'. — Stipane, donesi nam jedan bokal rizlinga iz podruma.

bokalić m dem. od bokal (najčešće za vino). — Donesi, Janje, taj bokalić da malo pokvasimo grlo.

bokor m 1. 'žbun, grm'. — Nisi mogo proć od bokora jagoda. 2. 'buket, kita'. — Evo, nane, nabrala sam jedan bokor ruža za sobu.

bokorčić m v. bokorić.

bokorić m dem. od bokor.

boks m 1. 'mast, krema, laštilo za obuću'. — Nemoj zaboravit kupit crnog boksa. 2. 'drvena ograda, poseban odeljak za kravu, tele, krmaču)'. oma ćemo izdvojit onu veliku krmaču u boks da ne pogazi prasice kad se oprasi.

boksat -am nesvr. 'čistiti obuću boksom'. — Ako me ne povedeš s tobom u kolo, neću ti više boksat čizme.

boksovat -ujem nesvr. v boksati. bokter m 'čuvar pruge'. — Naš Lazo je posto bokter na gvozdenom putu.

bokternica ž 'zgrada u kojoj stanuje čuvar pruge i gde se nalaze signalni uređaji'. — Put iđe pored same bokternice.

bola ž 'bolest'. — Nika bola nas je ovi dana sve u krevet svalila. Izr. Bola te ne ila 'dobronamerni ukor'. — Bole te vraćale 'opomena da se ne učini neka nepromišljenost'.

bolan -lna -lno i bona bono 1. 'bolestan, nemoćan'. — Danas nam je Liza taka bona. 2. 'potresen bolom, žalostan; tužan'. — Bolno mi je srce moje. 3. 'koji izaziva bol'. — Sva su mu leđa pomodrila od bolni udaraca žandarskom sabljom.

bolećiv -a -o 'sažaljiv, nežan, meka srca'. — Znao je on sve za sina, al je bio bolećiv prema njemu.

bolećivo pril. 'sažaljivo'. — Tako je bolećivo gledo za nama.

bolesan -sna -sno 'bolestan'. — Ivan kaže da je bolesan, a užno je ko dva zdrava. Izr. Bolesan se pita a zdrav se nudi!

bolesnica ž 'ona koja je bolesna'. — Bolesnica samo što je još živa.

bolesnicin -a -o 'koji pripada bolesnici'. — Jedna bolesnicina noga je sasvim pomodrila.

bolesnički -a -o 1. 'koji se odnosi na bolesnike: ~ krevet. 2. 'koji je kao u bolesnika, nemoćan, slab'. — Dugo je bolovo i kad se pridigo još mu je od bio bolesnički.

bolesnik -ika m 'onaj koji je bolestan'. — Majka kažu da su dida težak bolesnik.

bolesnikov -a -o 'koji pripada bolesniku, koji se odnosi na bolesnika'. — Bolesnikova poste lja je sva zgužvana, toliko se privrće od bola.

boleština ž (pogrd.) 'bolest'. — Latila me se nika boleština i nikako da stanem na noge.

boležljiv -a -o 'bolešljiv, koji često poboleva, slabunjav'. — Svekrova mi je sve većma boležljiva.

boležljivo pril. 'bolno; bolesnički'. — Pogledo me je boležljivo.

bolit boli nesvr. 'imati bol; pričinjavati bol'. — Od silne buke glava me boli. Izr. boli me duša, boli me srce 'vrlo mi je žao'; nek se ne pipa di ga ne boli 'da se ne meša u tuđe stvari'; ne boli me glava 'ne marim, nije me briga'.

bolondoš m 'kratki laki rouški kaput (zakopčava se pod grlom, bez džepova)'. — Ponesi bolondoš, moždar će pridveče zaladit.

bolovat bolujem nesvr. 'biti bolestan; osećati tugu, patiti'. — Nema ko da obrađuje zemlju dok ja bolujem.

bolje pril. komp. od dobro. 1. 'na bolji na5in', _ Bolje je da ti dođeš kod mene. 2. 'brže, što pre'. — Bolje se žuri. Izr. Bolje da te majka bije, neg ožujsko sunce grije (štetno je za poljoprivredu). Bolje crn kru\, neg crn obraz! Bolje ikako neg nikako! Bolje virovat, nego ić pitat. Bolje je svoju zemlju orat, nego na tuđoj novce brojat! Bolje je nosit, neg prosit!

boljetica ž 1. 'rana(koja sama od sebe izađe po telu)'. — Pojavila se po tilu nika boljetica. 2. 'bol, bolest'. — Samo ti maži, ta mast će izličit svaku boljeticu. 2. 'nevolja, zlo'. — Često nas suša pogađa i to nam je velika boljetica za litinu.

boljka ž 'bolest, bol'. — Tu boljku je dono iz rata.

bon bona -o 'bolestan'. — Sama leži bona Janja ~ nikog nema da je obađe.

bondža ž 1. 'vrsta velikog psa, hrt'. — Šta će ti ta bondža tu u varoši? 2. 'mršava žena (pogrd.)'. — Sva je mršava i nika kriva, ko prava bondža.

borame uzv. 1. (ublažena zakletva) boga mi! — Borame sam ga vidio svojim rođenim očima. 2. 'bogme'. — Posli vake užne, borame bi dobro bilo malo i prileć.

bordovski -a -o 'tamnocrvene boje'. — Baš ti je lipo to bordovsko ruvo.

bordura ž 'ukrasna ivica na ženskoj nošnji'. — Na plišanoj suknji je metnuta i široka bordura.

borme pril. v. bogme — Borme ćemo i mi za Božić imat torte.

bortat -am nesvr. 'kuburiti, poboljevati'. — Toliko radi ~ pitanje je samo dokle će bortat i oće 1 pribortat?

bortna ž 'gajtan (rađen srebrom i zlatom)'. — Ova moja svila je stara već pedeset godina, a na suknji je bortna još ko nova.

bos bosa boso 1. 'neobuven, bosonog'. 2. 'nepotkovan'. — Nije dobro da tiraš bose konje po tako čačkavim putom. Izr. Provo se ko bos po trnju 'nastradao'. — Bos ko ker.

bosorka ž 1. 'veštica'. — iđemo u ponoć, baš kad bosorke kreću. 2. 'žena oštrog jezika i izopačenih moralnih shvatanja'. — Samo se s Tonkom ne mišaj, to je taka bosorka da je bolje š njom nemat posla. ← mađ. boszorka.

bost bodem nesvr. 1. 'prodirati u što šiljatim predmetom: ~ iglom, ~ vilama i sl. — Slabo ta tvoja igla bode. 2. 'nanositi bol ubodima'. — Tvoj divan je taki da u srce bode, — Kaki je taj tvoj jezik, kad ti svaka rič u srce bode?! 3. 'napadati rogovima (goveče, ovan)'. — Vo je taki da rogovima bode. 4. 'dražiti, vređati, nadraživati'. — Snig je napado, al se i smrzlo, pa mi ladnoća bode oči. ~ se 'bosti samog sebe; izlagati se ubodima'. — Monci su se posvađali sa žandarima i sad se bodu s brigama.

bostan m 'zajednički naziv za lubenice i dinje'. — Suša nam je uništila bostan. Izr. obrat ~ 'nastradati'.

botoški -a -o v. dućan. — Kaži mi jel voliš ti taj tvoj botoški poso?

božeruža ž bot. Paeonia officinalis 'zeljasta biljka sa krupnim crvenim cvetom, božur'. — Puna mi je bašča božeruže.

Božić m 'hrišćanski praznik (25. decembra) kojim se praznuje rođenje Hrista'. Izr. Gojit prase uoči Božića 'odlagati posao za poslednji čas'.

božićkovat -ujem nesvr. 'slaviti Božić (obično kod drugoga)'. — Svake godine sam digod božićkovo kod rodova.

božićnjak m 'pleteni kolač, okićen figurama isiog testa (obično sa ljudskim i životinjskim likovima i cvećem)'. — Kad su baćo rasikli božićnjak i malo zalili vinom, meni su dali komad i baš u njemu je bio novčić ~ moja je srića.

božji -a -e 'božiji'. — Pa, ka ćeš se ti opametit, čovče božji?! ~e drvce 'zeleno igličasto cveće (slično ruzmarinu), bot Artemisia abrotamum. — Božje drvce zdravo lipo mriši.

brabonjak -onjka 1. 'ovčiji i kozji izmet zrnastog oblika'. — Tiraj ovce dalje, svud ostavljaje brabonjke. 2. 'osušena prljavština u vuni ovce'. — Vuna baš nije čista, ima u njoj dosta brabonjaka.

brabonjat -a nesvr. 'izbacivati izmet u obliku brabonjaka'. — Lako je nać trag ovcama, je 1 za sobom brabonjaje.

braca m 'stariji brat (odm.)'. — Braca me je odno u škulu na soncama.

bracika m v. braca. — Bracika je taki čovik da ga svi vole.

bracin -a -o 'koji pripada braci'. — I Bracina brada je pobiiila.

bracki pril. 'bratski, prijateljski, na jednake delove'. — Samo, dico, da lipo podilite sav šećer, pravo bracki!

brač brača m 'tambura dubljeg tona za pratnju, sa 4 žice'. — Ja sviram u tamburicu, a moj brat u brač.

bračko -ova m 'mlađi brat'. — Kako ne bi volio svog bračkova.

brada ž 1. 'deo lica ispod usta kod ljudi'; 2. 'dlake na licu (u odrasla čoveka)'. — Kad si se ti brijo, kad ti je tolika brada narasla? Izr. glavom i bradom 'lično'; puna šaka brade 'velika sreća'; sida (bila) ~ 'star čovek'; divanit u bradu 'govoriti nejasno'; uradit na svoju bradu 'primiti odgovornost za nešto'.

bradaš m v. bradonja.

bradat -a -o 'koji ima bradu'. — Kad sam ugledala bradato lice, ja sam se uplašila.

bradavica ž 1. 'manji okrugao izraštaj na koži'. — imo je bradavicu na vr brade. 2. 'izbočen vrh na dojci'. — Kako dite da se nasisa kad ti ni nemaš pravu bradavicu.

bradetina ž augm. i pogrd. od brada.

bradica ž dem. od brada.

bradonja m 'ćovek koji nosi veliku bradu'. — Otkud je došo ovaj bradonja?

bradutina ž augm. i pogrd. od brada.

bradva ž 'tesarska sekira široke oštrice'. — Nosi baći bradvu, oće štogod da lešu.

brajan m (odm.) brat. — Kažem ja tebi, moj biajane, da se ženiš dok si mlad, jel posli ćeš se kajat. v. brajko, brale.

brajko m v. brajan. — O, moj brajko, dobro si to smislio.

brale m v. brajan. — Ne znam te ja, brale, ni ko si ni šta si?!

brana ž 'poljoprivredna sprava prvobitno od pruća, a zatim od gvozdenih karika (koju su vukii konji) za razbijanje, usitnjavanje i ravnanje zemlje posle oranja i sejanja. — Metni i branu na kola, pa ćemo oma i podrljat čim posijemo.

branit branim nesvr. 1. 'štititi koga ili što od napada, čuvati od čega, zaklanjati'. — Uzmi batinu i brani Jelicu od kerova. 2. 'podržavati što, odobravati, pravdati'. — Zašto mene mišate u to, ja ne branim da cura i'đe u bal, ako joj je volja. 3. 'zabianjivaii, uskraćivati'. — Šta je s tobom, Ivanka, ne viđam te s Joškom? — Moji mi brane da iđem š njim. Izr. Ne ~ 'ne marim, slažem se'. ~ se 1. 'odupirati se napadu; štititi se, čuvati se od čega'. — Znam se ja i sam branit ako me budu dirali, nisam više mali. 2. 'protiviti se, opirati se, pravdati se'. — Kad su je skobili, počeli su je vaćat, a ona se branila i rukama i nogama.

branje s gl. im od brati (kukuruz, voće — za razliku od berbe grožđa). — Nismo našli dosta nadničara pa će se malo otegnit branje kuruza.

brašno s 1. 'prah dobiven mlevenjem žitnog zrnevlja (pšenica, ječam, raž, kukuruz i dr.)'. — Moramo mlit, nestalo nam je brašna za kruv. 2. 'prah dobijen mlevenjem drugih materija (riba, kamen, kosti i sl.)'. — Kažu da je ovo kameno brašno dobro mišat u kreč. Izr. Krušno ~ 'brašno za hleb'; čisto — 'oštro brašno za kolače'; nulaško ~ 'fino mleveno brašno'.

brašnjav -a -o 'brašnav'. — Zato je mlinar da bidne brašnjav.

brat (mn braća) m. 1. 'muškarac prema licima istih roditelja'. — Mi smo rođena braća; 2. 'muškarac .prema licima u drugoj liniji srodstva' — Nisu samo komšije već i braća od ujaka; 3. 'Pripadnik istog ili srodnog naroda'. — Sinovi smo bratskih naroda; 4. 'čovek u odnosu prema drugim ljudima'. — Svi ljudi na svitu triba da žive ko braća. Izr. Brat je mio koje vire bio. Ako smo i braća, nisu nam kese sestre! Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare prodavaje! Složna braća kuću grade, a nesložna je razgrađivaje!

brat berem nesvr. 'odvajati, otkidati plodove (sa stabljike, voća, cveća)'. — Počeli smo brat kuruze.

bratac m 'muževljev mlađi brat, dever (odm.)' — Čekam brataca pa da krenemo u varoš.

bratovljev -a -o 'koji pripada bratu'. — Dokleg ću ja, nane, oblačit bratovljev kaput? bravac -vca m 'uškopljen vepar, pripremljeni za tov odnosno klanje'. — Ranim tri bravca . dvi krmače.

brazda ž 1. 'sloj prevrnute zemlje i udubljenje koje plug ostavlja pri oranju'. — Davno je to bilo kad sam ja izoro prve brazde. 2. 'red zasađen kukuruzom ili vinogradom'. — Brali smo po dvi brazde u vinogradu. 3. 'bora na licu'. — Na čelu se naslagale duboke brazde.

brazdit brazdim nesvr. 'orati'. — Brazdim polagano.

brbljat -am nesvr. 'mnogo govoriti o čemu beznačajnom, blebetati'. — Najlakše je sidit i brbljat.

brbljav -a -o 'koji mnogo brblja'. — Radna je, al i brbljava žena.

brbljavac -avca m 'onaj koji mnogo brblja'. — Mrzim brbljavce.

brbljavica ž 'ona koja mnogo brblja'. — Brbljavica jedna, još ona svituje druge.

brbljavo pril. 'na brbljav način, brbljivo'. — Brbljavo se umišala u divan.

brbljiv -a -o v. brbljav. — Dobra su, al su zdravo brbljiva dica.

brbljivac -ivca m v. brbljavac. — Nismo mi brbljivci da nam samo jezik iđe.

brbljivica ž v. brbljavica.

brbljivko m v. brbljavac.

brbljuša ž v. brbljavica.

brbušak -ška m. brabonjak.

brčić m dem. od brk.

brčkat -am nesvr. 'šumno mešati po vodi, blatu, da se čuje'. — Oma da si bacila taj prut i da te nisam vidila da brčkaš po tom blatu. ~ se 'kupajući se pljuskati vodu oko sebe'. — Kako možeš dat ditetu da se toliko brčka u kortu, ne vidiš da je sve pokvasilo po sobi.

brdašce s dem. od brdo.

brdo s (mn. bida, gen brda 1. 'prirodno uzvišenje zemlje koje se ističe iznad svoje okoline, breg'. — Nemamo mi u Subotici nikako brdo. 2. 'velika količina nečeg složenog, nabacanog u gomilu'. — Napravili smo brdo od đubreta, tribaće ga vuć na zemlju. Izr. Obećavat brda i doline 'obećavat više nego što se može dati'. brdo s (mn. brda gen. brda) 'deo tkačkog razboja s gusto poređanim žicama između kojih su provučene niti osnove, te se njim sabija potka'. — Tkala sam cio dan pa me je brdo zamorilo. Izr. Bit tkan na isto ~ s kim 'jednak sa nekim'.

brecat se -am se nesvr. 'trzati se, plašiti se'. — Ne voli da uči, pa či'm mu spomenem knjigu, on se breca.

brecnit se -nem se svr. prema brecat se.

brekćat brekćem nesvr. 1. 'proizvoditi jaku buku, tutnjati; odjekivati'. Iđi vidi šta to napolju tako brekće, ko da topove vuku?! 2. 'jako i ubrzano disati, dahtati'. — Stani malo, pa se izduvaj i onda kaži, vako samo biekćeš, ništa te ne razumim.

brenovat -ujem nesvr. 1. 'kovrčati kosu (kovrčalom). — Anka brenuje kosu kod češljarice. 2. 'mariti, uzimati u obzir (najčešće negativno)'. — Baćo mu svaki dan divane, al on nikog nebrenuje, pa ni baću.

brez/brez 'bez'. — Mogo sam ja i brez tebe otić. Izr. ~ muke nema nauke! ~ alata nema zanata! ~ krila ni sokol ne leti! ~ starca nema udarca (iskustvo). ~ zdravlja nema uživanja. — Nema dobra ~ zla! ~ volje 'nerado'; ~ zbogom 'bez oproštaja'; ~ kraja i konca 'vrlo dugo'; ~ po muke 'sasvim lako'; ~ riči 'odmah'; ~ srca 'nemilostivo'; ~ brige 'bezbiižan.'

brezgrišan -šna -šno 'koji je bez greha; bez greške, nevin, bezazlen'. — Da sam brezgiišan covik, onda ne bi bio med vama. ~ brezgrišno začeće 'začeće bez oplođavanja, katolički praznik (18. decembra).

brezgrišno pril. 'na bezgrešan način; nevino, nedužno'. — Ne moraš ni kazat, znam da je tvoje sve brezgrišno urađeno.

brezmalo pril. 'gotovo, skoro'. — Brezmalo da i ja dođem nezvan.

brezmesan -sna -sno 'koji je bez mesa'. Počima post i brezmesni dani.

brezobrazan -zna -zno 'koji nema stida; drzak'. — Sad su i dica brezobraznija nek prija.

brezvoljan -ljna -ljno 'koji je bez volje; mrzovoljan'. — Risari su neispavani zato su i brezvoljni.

brezvridan -dna -dno 'koji je bez vrednosti; — Kad nemaš bolje, nisi mi tribo donosit taj brezvridni krumpir.

brezvridno pril. 'bez vrednosti, uzalud'. — To što ti on kaže sve je brezvridno kazano.

brica ž 'džepni nožić koji se zaklapa u korice (u raznim veličinama), britva'. — Čime ćeš sić slaninu kad nisi pono bricu na njivu.

bricaroš m. 'koji se služi bricom u tuči'. — Bolje poslušaj mene i ne zameći kavgu sa Kalom, jel on je pravi bricaroš.

bricat (se) -am (se) nesvr. 'tući (se), bosti (se) bricama u tuči'. — Tuku se batinama i bricaje se.

brico -e m 'berberin'. — Naš brico već tri dana tira kera i ne otvara berbernicu.

brič -a m 'ispust (zvani i šunka) sa strane na čakširama'. — Jedno vrime svi su tili da imadu najveći brič na čakčirama.

bričast -a -o v. čakčire.

brid m 'oštrica (noža, sablje i sl.)'. — Polegni taj nož, da se kogod na brid ne posiče.

bridak britka britko 'oštat'. — Ostavi taj tupi nož i uzmi moju britku bricu, pa ćeš vidit kako se slanina siče.

bridan -dna dno 'koji bridi, boli, bolan'. — Kako čovik ne bi bio bridan, kad ga furtom stižu nike nevolje.

bridit -i(m) nesvr. 'biti u stanju u kome se oseća trnjenje'. — Ti i dana mu je obraz bndio od baćine ćušKe.

bridom pril. 'oštricom, sečenicom dlana'. — Ciglju je bridom udario i oma je pripolovio.

brig (mn. brigovi) m manje brdo'.— Teško ti je popet se na gredu, ko da je to kaki brig?! Izr. Ko od briga odvaljen 'snažan'. briga ž 1. 'osećanje nespokojstva zbog nekoga ili nečega'. — Zaručila se, a onda je spopala briga, kako će je u kuću primit. 2. 'staranje oko nekoga ili nečega'. — Ostavljam na tebi kuću i na tvoju brigu. Izr. baš me briga 'ne tiče me se'; voclit tuđu brigu 'mešati se u tuđe stvari'; okrenit brigu na veselje 'zaboraviti brigu'.

brigat (se) -am (se) nesvr. 'brinuti (SI)'. — Ti ne brigaj drugo ništa, već samo čuvaj moju glavu, a dok je nje na ramenima, tvoju niko neće rastavit od tila.

brigeš -eša m 'obično u izrazu: ni brigeša, 'nije mu briga, nije mu stalo'. — Sad ni brigeša kad ja znam otkud vitar duše!

brigunica ž 'zool. Riparia riparia, vrsta iaste koja pravi gnezdo u bregu'.

brijač -ača m 'nož za brijanje, britva'. — Niki mi se utupio brijač, pa čupa kad se brijem.

brijat brijem nesvr. 'brijačem, britvom skidati dlake sa lica'. — Ovaj vitar baš brije (fig.) ~ se povr. — Ti me šišaj, a sam ću se brijat.

brime -ena s 1. 'zavežljaj (slame i sl.) koji nosi na sebi čovek ili životinja'. — Ti si, Anice, napravila suviše veliko brime, misliš, slama pa nije teško. 2. 'teret, teškoća, nevolja, muka'. — Veliko je to brime za nju, ostala je sama s petoro dice.

brimenit -a -o 1. (u ženskom rodu) 'koja je u drugom stanju, trudna'. — Kaki ste vi svit, kad tirate tu brimenitu ženu da radi ris, tako težak poso. 2. 'pun čega, opterećen'. — Od kako je Luka očo na taj put moj san je stalno brimenit crnim slutnjama.

brinit (se) -nem (se) nesvr. 'biti u brizi (za koga ili što)'. — Ti se tamo izležavaš, a ja brinem kako te dugo nema.

briska (gen. mn. brisaka) ž. bot. 'breskva'. Prunus persica. ~ drvo i plod toga voća.

brišim m 'svileni konac'. — Brišimom vezem čaršap na astal.

britva ž 'nož za brijanje, brijač'. — Nemoj da me briješ tupom britvom.

britvenjača ž 'korice za brijač'. — Dobar berber uvik drži brijače u britvenjačama.

brizgat -a nesvr. 'naglo nadolaziti'. — Gledam ovu našu kravu, vime joj sve većma brizga, ta će se skoro otelit.

briznit -nem svr. 'naglo poteći, šiknuti'. — Kad su me nana vid(i)li, od radosti briznile su njim suze u očima. Izr. ~ u plač 'naglo zaplakati'.

brižan -žna -žno 'zabrinut, koji ispoljava brigu'. — Kata je prava brižna mater, svakog oće da narani i napoji.

brk (mn. brkovi i brci) m. 1. 'dlake kod čoveka na gornjoj usni'. — Pojavili su se i brkovi. 2. 'duge dlake na njušci nekih životinja (mačka i dr.)'. — Mačka na brkove osića blizinu. 2. 'ovršak kod nekih biljaka (loza, kukuruz na klipu i dr.)'. — Veliki klipovi pa veliki brkovi. Izr. gladit ~ 'ispoljavati zadovoljstvo'; omastit brk(e) 'dobro se najesti'; smijat se ispod brka 'smejati se krišom'; u ~ reć, kazat 'otvoreno reći'. — Lolo moja, brkovi ti crni, još i malo bećarski zavrni! (nar.)

brkajlija ru. v. brko.

brkat brkam nesvr. 1- 'kvariti, ometati'.— Šta si došo, samo mi br'caš poso. 2. 'ne razlikovati, zamenjivati (jedan pojam sa drugim)'. — Joj, Ivane, uvik te brkam sa Ivanom bać Dančinim.

brkat -a -o 1. 'koji ima (velike) brkove); kome su izrasli brkovi'. 2. 'koja ima vrške (o biljci)'. — Kad su klipovi brkati, bfee i kuruza. Izr. Čuvaj se brkate žene i brezbrkog berbera! (muškobanjasta žena i golobrad ~ neiskusan brica).

brkljača ž 1. 'visok i uzan drveni sud u kome se meša mleko radi dobijanja masla, bućkalica'. 2. 'štap sa okruglom i izbušenom glavom na jednom kraju, koji služi za bućkanje mleka'. — Ako te budnu nazlabali, ti brkljačom pa po njima. 3. 'usta, grlo, vrat'. — Ako ne sluša, ti njega za brkljaču.

brko -e m 'čovek sa velikim brkovima'. — Svi ga zovu brko, jel ima najveće brkove u kraju.

brlog m 1. 'kaljuga u kojoj leže svinje'. — Rije ko svinče po brlogu. 2. 'životinjska jazbina'. — Lovci su našli lisicin brlog. 3. 'nered, prljavština'. — Dico, necu više da vidim ovaj vaš brlog po sobi. 4. 'mesto na kome se skupljaju ljudi sumnjivog morala i ponašanja'. — Ako je i birtašica, al dosta je od njezinog brloga.

brnđat -am nesvr. 'govoriti samom sebi u bradu, gunđati'. — Dokle ćete vi, dida, brnđat okolo, ako štogod smeta, kažite naglas da i mi čujemo.

brnjavit brnjavim nesvr. 'gunđati.mrmljati'. — Vazdan štogod brnjavi, a ni sam ne zna šta bi tio.

brnjica ž 1. 'gvozdena savijena žica koja se stiskom klešta provlači kroz nos svinje da ne bi rila'. — Klište u šake pa polomit zube i u njuške uvuć brnjicu. 2. 'nos (fig.)'. — Ako budne i dalje neposlušan, po brnjici ti njega!

brojit -im nesvr. 1. 'utvrđivati koliko ima nečega, uzimajući jedno po jedno'. — Broji piliće. 2. 'izgovarati, ređati brojeve redom'. — Deran već zna sve brojit. 3. 'negodovati'. — Ajde unutra, daću ti meso, samo nemoj više brojit!

brokat -ata m 'svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim koncima'. — Sve joj se priliva na suncu ruvo od brokata.

bronza ž 'zvono na ovnu predvodniku' — Čujem bronzu, vraćaju se ovce.

broš broša m 'oveća kopča kao nakit na ženskim haljinama'. — Brošom pripni veliku maramu.

brstit brstim nesvr. 1. 'gristi mlade grane sa drveća sa lišćem i pupoljcima, lastare (kao stočnu hranu)'. — Eno, ovce suušle u vinograd i brste sve do čega dođu. 2. 'jesti, žvakati brzo mičući usnama'. Ala vi brstite, ko zecovi kupus.

Bršanac -nca m 'Telovo, katolički crkveni praznik (u junu pred Duhove)'. — Od nedilje u sridu je Bršanac, ićemo svi u varoš.

Bršančevo s v. bršanac. — Na Bršančevo obično mlađi iđu u varoš.

brulje pl. t. ž 'krpe, rite, prnje'. — Nosite ove brulje na đubre.

brzanje s gl. im. od brzat'. — Nije svako bizanje i asnovito.

brzat -am nesvr. 'ići brzo, žuriti; govoriti brzo; uopšte raditi nešto brzo'. — Nemojte brzat i makako uradit.

bržebolje/bržebolje pril. 'što je moguće brže'. — Kad si bižebolje poijo toliku lepanju?

bubamara ž zool. 'vrsta tvrdokrilca crvene ili žute boje sa crnim pegama, Coccinella septempunctata'.

bubanje s gml. i. od bubat. — Ne vridi ti bubanje, iđi tamo di si dosad bio!

bubat bubam nesvr. 1.'udarati, lupati.' — Probudi se, Vranje, to ko da kogod u naša vrata buba. 2. 'udarati u bubanj, dobovati'. — Stipane, trči napolje da čuješ šta bubaje opet. 3. 'učiti napamet bez razumevanja'. — Da da si sve zaboravio, kad samo bubaš, a kazala sam ti da lipo polagano čitaš dok ne naučiš.

bubatak -tka 'udarac, bubotak'. — Ta se u mladosti naprimala bubataka.

bublja ž 1. 'gruda sira nastala jednim ceđenjem'. — Majko, doneli smo vam jednu bublju mladog sira. 2. 'slama ili pleva uvaljana u blato kojom se zida peć'. — Pravili smo jednu krušnu peć u avliji od bubalja.

bubnit -nem svr. 1. 'lupnuti, tresnuti'. — Jesi 1 čuo ko da je štogod bubnilo na tavanu?! 2. 'reći nešto neumesno'. — Bubne pa ostane živ. 3. 'upasti, iznenada banuti'. — Otkud si ti bubnio tako iznenada?

bubrav -a -o 'nabubrio, nabujao, narastao'. — Meni niki kažu da je Mukiji od silnog pića tako bubrav nos.

bubrit -i nesvr. 1. 'povećati svoj obim (upijajući vodu)'. — Metnila sam žita u dvi čaše i pokrila ga mokrim krpicama da bubri i izraste, pa da za Božić bidne lipo zeleno. 2. 'narastati, bujati'. — Voće ovog prolića zdravo rano kreće i pupovi bubre, samo da mraz ne naiđe, sve bi se smrzlo.

bubulj(i)ca ž 'čvorić na koži, gnojavica'. — Izbacila mi se bubuljica na nogi.

bubuljčav -a -o 'koji ima bubuljice'. — Rankov Joso je još uvik bubuljčav po licu.

bubuš m 'neprirodno biće kojim se plaše deca'. — Ako ne bidneš dobar, odneće te bubuš.

buckat (se) -am (se) nesvr. 'udarati (se) glavom'. — Nek iđe kogod da i(h) razvadi, dva ovna se buckaje ko ludi.

bucmast -a -o 'punih okruglih obraza'. Bucmasto dite

bucnit (se) -ne (se) svr. 'prema buckati (se)'.

bučenje s gl. im. od bučit, galama, vika. — Od kako se odselio onaj pijani komšija, nema više ni bučenja.

bučit -im nesvr. 'galamiti, vikati'. — Buče ko pod čergom (v).

bučit -i bezl. 'bučati, hučati'. — Buči mi glava.

buć 'uzvik za oponašanje pljeska pri padu u vodu'. — Ja za njim da ga uvatim, a on buć u vodu!

bućkalica ž 1. 'zvono od bakra i gvožđa (koje su nosili volovi)'. — Zazvoni bućkalicom, valdar će čut. 2. 'talog u buretu iz kojeg je odliveno vino'. — Proli bućkalicu iz bureta i dobro ga operi vrućom vodom. 3. 'brkljača' 1. (v). — Donesi bućkalicu pa ćemo pravit putera.

bućkoš m 'pleteni stakleni sud za vino, pletenka'. — Doneli smo vam jedan bućkoš vina od pet litara.

bućkuriš m 'neukusna hrana ili loše piće (pokvareno vino puno taloga)'. — Dosta mi je tvog bućkuriša.

bućnit -nem svr. 'skočiti ili pasti sa šumom u vodu. — Dobro si bućnio.

bućur m 'zavežljaj (u većoj marami ili čaršavu upakovana i zavezana hrana, veš, haljine, odelo)'. — Jel se vladaj kako triba, jel bućur na leđa!

buda ž 'kraći zimski ogrtač (pravi se od kumaše ~ somota sa ravnim krojem bez struka)'. — Moja majka je još nosila budu, a ja je već nemam. budak m 'kramp, pijuk'. — Kopaj budakom di je tvrđe, a ja ću posli ašovom.

buđan -dna -dno 1. 'koji ne spava'. — Budan sam ja od ponoći. 2. 'koji je na oprezu'. — Kad bi svi' bili budni ko ja, ne bi lopovi mogli krast.

budit budim nesvr. 'dizati iz sna'. — Zašto me tako rano budite? ~ se 'postajati budan'. — Budim se, a nisam još dobro ni zaspo.

budljička ž 'nožić sa drvenim drškom (u koju se uklapa)'. — Vince nikud ne kreće brez njegove budijičke.

buđzašto pril. 'u bescenje, vrlo jeftino'. — Nisam ga baš budzašto dao.

budža ž 'batina, štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Kad sam ga onda budžom oparmačio.

budža ž 'otvor (rupa na zidu ili krovu)'. — Mačak ušo kroz budžu i izgrizo divenicu.

budžak -aka m 1. 'mesto do zida ili u uglu'. — Vaše misto je, dico, u budžaku. 2. 'zabačeno mesto'. — Di' si našo čak tamo, u budžak da odseliš?!

buđburikat -uriče nesvr. 'stvarati mehuriće (pri nagloj kiši, kašastom ukuvavanju voća i sl.)'. — Buđburiče pekmez, valdar će se onda već skuvat.

buđelar -ara m 'novčanik'. — Nema mog buđelara.

buger m 1. 'stari austrougarski novac od četiri krajcare'. 2. 'dvodinarac'. 3. 'slaba ocena u škoii ~ dvojka'. — Nane, Grgo je danas dobio buger iz računa.

bujdo -e m 'ime psa (najčešće sa velikom dlakom)'. — I bujdo se zavuko pod slamu, tolika je zima napolju.

bukara ž 'pijanac'. — Mani se, Kriste, tog čovika, ta on je prava bukara, povazdan je u mijani.

bukarica ž 'flaša s vinom koju čestitari na drugi dan Božića nose sa sobom, nazdravljajući domaćinu koga posećuju'. — Čekajte, monci, nećete valdar otić s praznom bukaricom, oma ću je napunit vinom.

buknit buknem svr. 1. 'viknuti'. — Ti uvik tako bukneš na to dite, to nije dobro. 2. 'naglo se razgoreti, planuti'. — Nlsmo ni vidili da štogod gori, dok slama nije buknila. 3. 'naglo oteći (o bolesnom delu tela)'. — Posll mi je sva ruka buknila.

buksa ž 'novčanik, kesa sa novcem'. — Ako Joso mi'sli da kupi Pajinu kravu, moraće dobro odrišit buksu.

buktit -i nesvr. 1. 'plamteti'. —Alaj bukti slama! 2. 'pasti na ispitu ili izgubiti celu školšku godinu, ponavljati'. — Buktio je u trećem pa sad opet iđe u isti razred.

bukvica ž bot. Plantago 1. lekovita trava, bokvica. — Zavijo sam bukvicom ranu i više se ne gnoji. 2. 'vojnička knjižica'. — Borme, u njegovoj bukvici piše da je bio zdravo dobar katana. 3. 'abeceda'. — Jesi I naučio bukvicu štit? Izr. Očito mu bukvicu 'izgrdio ga'.

bulaznit bulaznim nesvr. 'besmisleno govoriti, buncati'. — Iđi, već, šta bulazniš tu, pijanduro jedna.

bulje v. brulje. — Ako me nećeš slušat, kupi tvoje bulje i seli iz kuće.

buljit buljim nesvr. 'gledati razrogačeno'. — Jesam li ti kazala šta da radiš, pa šta onda buljiš u mene?!

bumbar m 1. zool. 'krupan, maljav insekt Bombus terrestris.' 2. 'krupno i debelo dete (ređe i odrastao čovek)'. — Nemojte dite furtom zvat bumbar, još će mu ostat to ružno i'me.

bumbarski -a -o 'glavat (fig.)'. — Zato što je debo i stučen, zovu ga bumbarski čovik.

bunar -ara m 'zdenac, bunar'; arteski/arteski ~ 'bunar dobijen dubokim bušenjem zemlje'; kopani ~.ziđani ~. — Mi pijemo vodu s arteskog bunara.

bunardžija m 'radnik koji kopa bunar'. — Nije iako bunardžiji tamo doli.

buncat -am nesvr. 'govoriti u snu ili u jakoj bolesti, groznici'. — Samo se privrćo i bunco cilu noć.

bunda ž 1. 'krzneni kaput'. — Zima je već odavno prošla, a Joško još ne skida bundu. 2. 'zimski kaput postavljen krznom.— Metnio sam bundu u zimski kaput. 3. 'debela i gusta dlaka na životinji'. — Alaj taj tvoj ker ima bundu?!

bundaš m 'pas dugačke dlake'. — Odnesi bundašu ist.

bundeva ž 1. 'tikva, služi kao hrana ljudima i stoci, bot. Cucurbita pepo'. 2. 'boja karte sa bundevom'. — Nisam mislio da i on ima bundeve, pa sam zato krenio malom kartom. 3. (pogrd.) 'glava'. — Mućni malo s otom tvojom bundevom.

bundevara ž 'pita savijača sa nadevom od bundeve (v. pogača)'. — Volim i uslatko i ukiselo bundevaru.

bundica ž dem. od bunda, kratka bunda.

bundika ž 'kraći zimski ženski kaput (sličan jopki (v), ali krojen manje uz telo)'. — Bundiku je nosila još moja majka, sad ti kaputi nisu više u modi.

bundžija m 'buntovnik'. — Mani Luke, on je u svakom poslu bundžija.

bunika ž bot. Hvosciamus niger, korovska biljka neprijatnog mirisa i otrovnog ploda. Izr. Divani ko da se bunike najio 'govori ludosti, lupeta'.

bunilo s 'grozničavo stanje u kojem bolesnik ne zna za sebe i bunca'. — U bunilu, pao je s kreveta.

bunit bunim nesvr. 1. 'pozivati, podsticati na bunu'. — Dida su pripovidali kako su u ratu za vrime austrougarske, bunili svoje drugove da bacaje puške i da ne ratuju. 2. 'uznemiravati'. — Nemoj bunit curu, kad ona kaže da ga voli, nek se onda i uda za njezinog momka. 3. 'zbunjivati pogrešno upućivati'. — Uradi, Tome, kako sam ti kazo, a ti, Antune, ćuti, jel ga tvojim divanom samo buniš! ~ se 1. 'ispoljavati nezadovoljstvo, protiviti se'. — Ni'ki kažu da su se Bunjevci uvik bunili, pa su po tom i ime dobili; nisam ciguran baš da je to istina. 2. 'uznemiravati se'. — Mani se već te iupe, ne čuješ da se sva marva buni. 3. 'grešiti u nečemu, zbunjivati se'. — Dite se bunilo čim izađe na tablu računat.

bunko(v) -ova m 1. 'štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Nemoj ti da ja tebe ovim bunkovom dovatim. 2. 'veliki malj za zabijanje kolaca u zemlju'. — Malo je težak bunkov za zabijanje. ← mađ. bunko.

bunovan -vna -vno 'koji se još nije dobro razbudio, koji je kao u bunilu, zbunjen'. — Šta ćeš mi taki bunovan, iđi umi se i očešljaj p onda dođi.

bunovno pril. 'iza sna, sanjivo'. — Nisu znali di su, samo su bunovno žmirkali.

bunja ž 1. v. zemunica. — Takve primitivne kućice su pravljene u obliku čunjaste naslage na jadranskom području (uglavnom su ih koristili stočari). 2. 'improvizovana prostorija za noćni boravak živine' v. legalo. 3. udubljenje u slami ili plevi (za psa). — Ker je napravio sebi bunju u plivi i tamo spava zimi.

Bunjevac -evca m 'pripadnik slovenske grupe stanovništva katoličke veroispovesti u severnoj Bačkoj.

bunjevački -a -o 'kojiseodnosinaBunjevce'. ikavica je bunjevački jezik.

Bunjevka ž 'ženska osoba Bunjevac'.

bunjište s 'mesto gde se životinje uvlače, sklanjaju od nevremena i spavaju (najčešće o psu)'. Izr. Svakom je svoje bunjište najtoplije.

burag -aga m 'želudac kod preživara' (a pogrd. i kod čoveka)'. — Slaže u burag.

buraga pl. t. 'škembići'. — Jeste 1 oprali teleća buraga, pa da skuvam za večeru.

buran -rna -rno 'slabačak, bolešljiv'. — Alaj si buran, samo što te vitar ne odnese.

bure -eta (supl. mn. biirad) s 'okrugao drveni sud razne veličine sastavljen od duga pričvršćenih obručima'. Izr. Glava mi je ko ~ 'nabrekla, mamurna 1 teša'; rasušeno ~ 'bure gde su se duge rasušile usled neupotrebe ili su obruči spali'.

burence -eta s. dem od bure.

burgija ž 'alatka za bušenje, malo svrdlo'. — Najpre probuši malo burgijom, p onda ćeš civinjakom (v.)'.

burić -ića m dem. od bure.

burit se (burim se nesvr. v. duriti se. — Njoj zdravo triba potrevit pod nos, jel oma se buri.

burlat -am nesvr. 1. 'riti'. — Prasici ne idu već samo burlaje po slami. 2. 'preturati, prebirati, tragati za nečim'. — Nemoj mi burlat po fijoki, ako ti štogod triba, kaži pa ću ti ja dat!

burma ž 'venčani prsten bez kamena'. — Stari ljudi ritko nose burme.

bus m 'busen'. — Doneli smo dosta busa, zato je tako lipo sve zeleno.

busat se -am se nesvr. 'udarati se u grudi rukama ~ razmetati se, hvalisati se nečim'. — Viko je na sav glas i buso se u prsa kako je to njegov salaš i zemlja.

busen m v. bus.

busenje zb. im. od busen. — Dovezle smo puna kola busenja.

busit busim nesvr. 'pokrivati busenjem'. — Busili smo avliju prid kućom.

bušit bušim nesvr. 'praviti rupu, probijati'. — Je 1 je bio kalauz da buši bilete?

buškat -am nesvr. 1. dem. od bušit 2. 'burlati'. — Iđi vidi, šta Lazo buška tamo pod naslamom?! 3. 'raditi podmuklo protiv koga'. — To cigurno Lazo buška kod nje protiv tebe.

bilt buta m 1. 'deo zadnje noge iznad kolena kod životinja'. — Za Uskrs je bio pečeni jagnjeći but. 2. v. butina (1).

butelja ž 'boca posebnog oblika za rakiju (obično užeg oblika i manja od litre'. — Doneli smo vam, dida, i butelju zamedljane rakije.

butić -ića m dem od but.

butik m 'prodavnica (najčešće alkoholnih pića)'. — On u butiku stojećki popije po litre rakije.

butina ž 'deo čovečje noge iznad kolena'. — Udario me je konj i sva mi je desna butina pomodrila.

buva ž zool. Pulex. Izr. bit pun buva 'prepreden'.; manja od maka, podigne junaka (posl.)

buvara ž 'zatvor'. — Samo nek luduje, zaglaviće jednog dana u buvari.

buvica ž dem. od buva.

buzalica ž 'mulj, žitko blato'. — Baš tudan moraš ić po najvećoj buzalici?!

 

 

 

C

car m 'najviša titula ← ladara u nekim drža vama'. — U starim pripovitkama se često spo minje car. Izr. iivi ko mali car 'živi u izobilju'

carev -a -o 'koji pripada caru'. — Careva kruna je bila od zlata. Izr. Caru carevo, Bogu božije!

carević m 'carev sin'. — Obično je najstariji carević posli smiti oca bio novi car.

carevina ž 'država kojoj je na čelu car'. — U davnašnjim vrimenima bilo je više carevina.

carica ž a. 'ženska osoba car'. — Tušta carica je bilo grđe od careva. b. 'careva žena'. — Carice su se uvik lipo oblačile.

carovat carujem nesvr. 1. 'biti car, vladati kao car'. — Svi koji su rđavo carovali narod i(h) je ubio. 2. 'lepo, bezbrižno živeti'. — On radi ko kaki magarac, a žena mu caruje.

cecelj m 'presoljeno jelo (da se ne može pojesti)'. — Ovo je tebi ilo? ~ možeš ga oma bacit, to je pravi cecelj!

cefra ž 1. 'komina, sve voće pripremljeno za pečenje rakije'. — Skupili smo šljive spadan(i)ce i bacili i(h) u cefru, nek stoje za rakiju. 2. 'zadah iz usta pijanca (fig.). — Taj se valdar nikad ne trizni, samo što je naišo pokraj mene, zasmrdila je cefra mu iz usta.

cela ž 'ćelija '(zatvorskai'. — Ne samo da su me otirali u zatvor, već su me tri dana strpali u celu, pa mi ni ist nisu dali.

celer m bot. Apium graveolens. — Volim celer u čorbi.

celivanje s gl. im. od celivat (se). 2. 'trenutaK darivanja neveste na svadbenoj svečanosti'. — Nema celivanja snaše brez novaca!

celivat celivam nesvr. 'da(va)ti celov, (po)ljubiti'. Na Veliki petak %\VL celiva božji grob. ~ se '(po)ljubiti se'.

celt m 'šatorsko platno'. — Dva celta će bit dosta da pokrijemo kamaru da ne zakisne.

cafla ž 'neka vrsta čaja (sa narkotičkim svojstvima — iskuvana makovina se davala maloj deci da bi bolje spavala)'. — Valdar mu nisi dala svu bocu cafle odjedared, neće se do sutra probudit.

cager m 'kazaljka na časovniku'. — Baš su se poklopili mali i veliki cager.

cajg cajga m 'vrsta pamučne proste tkanine'. — Svaki dan vuče te njegove čakčire od cajga.

cajgoški -a -o 'koji je od cajga'. — Cilog života je nosio cajgoški bolondoš.

cakan m 'draga muška osoba'. — To je nanin cakan došo.

cakan -a -o 'sladak, drag, mio'. — To je didina cakana unučica.

cakana ž 'mila ženska osoba'. — Samo najmlađa Marija je bila njegova cakana.

caklara ž 'prodavnica staklene robe'. — Donesi pendžer iz caklare ako su metnili cakla.

caklarnica ž 'staklar(nic)a '. — Svrati u caklarnicu i kupi jedan cakleni bokal za vino.

caklen -a -o 'staklen'. — Razbio sam caKlenu teglicu.

caklit se -i(m) se nesvr. 'stakliti se, sjati poput stakla'. — Kad Tilka očisti čizme, mora da se cakli.

caklo 'staklo'. — Razbilo se caklo na sobnim vratima.

cakumpak(um) pril. 'đuture, sve skupa'. — Donesi sve cakumpak(um), pa ćemo kod nas poslagat.

cap m 1. 'pletenica, upletena kosa'. — Uplela je kosu pa joj cap visi do gujce. 2. 'debela osoba'. — Vidi ga kaki je cap, oči su mu zarasle, taki je debo.

capit -im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Samo se ti tudan šetaj, capiće te gusak, pa ćeš se derat.

cembule pl. t. 1. 'pesma koja se pevala na badnje veče prilikom obilaženja svečara'. 2. 'grupa dece koja pevaju cembule'. — Evo iđu cembule!

centi m 1. 'stoti deo metra'. — Dosta mi je jedno trideset centi. 2. 'krojačka traka za merenje dužine sa santimetarskom oznakom'. — Dodaj mi centi da izmirim još jedared dužinu rukava.

centimeter m v. centi.

cenzar m 'posrednik u kupoprodaji'. — Kazo sam cenzaru da nam proda ona dva lanca zemlje priko dola što je.

cenzarija ž 'procenat koji prima cenzar za svoje posredovanje (u kupoprodaji)'; — Naću ja tebi curu, al šta će bit cenzarija za to?

cenzarit cenzarim nesvr. v. cenzarovat. — Kaže da cenzari i o(d) tog živi.

cenzarovat -ujem nesvr. 'baviti se poslom cenzara, posredovati (u kupoprodaji)'. — Lakše mu je cenzarovat nego da se motike uvati.

cer cera m bot. vrsta hrasta Quercus cerris. — To je dobro i tvrdo drvo od cera.

cerit se -im se nesvr. 'praveći grimasu i razvlačeći usne pokazivati zube'. — Moždar joj štogod i fali, jel u društvu ona nikad ne divani samo se na svašta ceri.

ceto s v. pceto'. — Vežite to ceto, još će ugrist koga.

cic cica m 'vrsta pamučnog platna sa figurama i šarama u boji'. — Za lito je najbolje ruvo od cica.

cica ž 1. 'mačka'. 2. 'krzneni okovratnik'. — Metnili smo Antunu na zimski kaput cicu od strigana. 3. 'nadimak odmila dragoj ženskoj osobi'. — Nana su moju sestru dok je bila mala uvik zvali cica.

cicamaca 1. 'grančica sa pupoljcima (nosi se na groblje na Cvitnu nedilju ~ nedelja uoči Uskrsa'. 2. 'mačka (odm.)'.

cican -a -o 'koji je od cica'. — Baš mi je lipo to tvoje novo cicano ruvo.

cicija ž i m 'tvrdica'. — Da nije bio taki cicija kaki je, ne bi ni imo što danas ima.

cicijašit -ijašim nesvr. 'tvrdičiti'. — Zašto već toliko cicijašiš, ko da ćeš odnet bogatstvo na onaj svit!

cicuška ž dem. od cica.

cicvarit cicvarim nesvr. 'dugo i pažljivo pripremati više vrsta jela'. — Dokle ćeš već cicvarit tu pućku, ja sam gladan, zgotovi, pa da idemo!

ciča ž 'jaka zima, velika studen'. — Stegla je prava ciča.

cidilo s 'materija ili sprava kroz koju se nešto cedi'. ~ Kako ti je to cidilo od krpe? Izr. ostavit koga na cidilu 'izneveriti koga'.

cidiljka ž 'kuhinjska naprava s izbušenim dnom kroz koje se cedi neka tečnost'. — Ova nova cidiljka je samo za nasuvo.

cidit cidim nesvr. 1. 'propuštati tečnost kroz nešto šupljikavo radi pročišćavanja'. — Uzmi onu malu citku kad budneš cidila mliko. 2. 's naporomjedva izgovarati'. — Ne znam šta mu je, uvik triba rič iz njeg cidit. ~ se 'slivati se kap po kap ili u tankom mlazu'. — Sveži u tu bilu krpu i nek se cidi sir.

cidulja ž 'listić papira na kome se nešto beIeži'. — Ne znam šta je, latov ti je dono niku cidulju.

ciduljica ž dem. od cidulja. — Daj mi makar kaku ciduljicu, samo toliku da napišem datung kad će se održat misa za pokojnog didu.

cifra ž 1. 'brojka'. — On je još ko mali znao sve cifre. 2. 'ukras, šara'. — Lip ti je nov sersan, samo ne volim te cifre po njemu.

cifrat se -am se nesvr. 'preterano se udešavati, kinđurit se'. ~ oće 1 to tako doteć da se uvik možeš cifrat?!

cigar -era m 'duvansko lišće savijeno za pušenje, cigara'. — Bać Luka je volio da puši cigar.

cigaretla ž 'cigareta'. — Volila sam i kako cigaretlu palit.

ciglja ž 'cigla, opeka'. svilena ~ 'fasadna cigla'; crvena ~ 'fasadna cigla'.

cigljana ž 'fabrika za izradu cigala'.

cigljar -ara m 'radnik u fabrici cigle'. — Remija je već godinama cigljar.

cigljica ž dem. od ciglja.

ciguran -ma -rno 'siguran'. — Cigurna sam da je Lazo opet digod zakoračio kad ga tako dugo nema kući. Izr. ~kou rešetu voda! 'sasvim nesiguran'.

cigurno pril. 'sigurno'. — Cigurno je samo ono što ti je u ruki.

cijukat cijučem nesvr. 'odavati kakav piskav glas (o pticama, miševima i sl.)'. — Počele su mlade laste da cijuču.

cikla ž 'cekla'. bot. Beta vulgaris, Rapa rubra.

cilcat -a -o 'u pojačanom značenju: ceo'. — To je cila cilcata istina, kad vam ja kažem.

cilinder m 'stakleni valjak na petrolejskoj lampi'. — Tome, ja sam kazala da kupiš cilinder jbroj pet, a ti si dono broj osam.

cimermon m 'tesar'. — Čekamo cimermona pa da počnemo podizat građu na salašu.

cin cina m 'kalaj, kositar'. — Vranje, iđi pitaj ča Roku, imadu 1 malo cina, probušio se lavor, tribalo bi ga začinovat.

cina ž 'vrednost izražena u novcu ili drugom čemu'. — Tušta je rodilo, pa je niska cina ovogodišnjeg krumpira. lzr. na cini 'biti uvažen'; držat se na cini 'uvažavati, podizati sebe'; znat svoju cinu 'biti svestan svoje vrednosti'; imat cinu 'biti skup'; nema mu cine 'toliko vredi da se ne može izraziti cenom'; ni po koju cinu 'nikako'.

cincar -ara m 'mesar koji prodaje samo ovčije meso'. — Bio je danas cincar, oće da kupi ovaca za klanje.

cincarnica ž 'mesara za prodaju ovčijeg mesa'. — Ne idem ja u cincarnicu, to je poso mog čovika, on voli ovčije meso.

cincokrt m 'suncokret' lat. bot. Helianthus annuus'. — Cincokrt se uvik okrece prima suncu.

cinit cinim nesvr. 1. 'utvrditi vrednost nečemu'. — Koliko cinite tu vašu kravu! 2. 'stvarati određen sud o nekome ili nečemu'. — Pa ja cinim da je led polak žita potuko. 3. 'poštovati, uvažavati koga'. — Dica koja ne cine svoje roditelje neće bit dobri ljudi ni kad odrastu.

cinkat se -am se nesvr. 'cenkati se. pogađati se'. — Ne volim s Pićom trgovat, zdravo se uvik cinka.

cinjen -a -o 1. 'poštovan'. — Zdravo nam je žavo što je očo od nas, bio je cinjen učitelj 2. 'koji je na ceni, vredan'. — Kupio sam dvi od ti cinjeni krava.

cio cila cilo 1. 'sav, čitav, uzet u celini'. — Poio je jedno cilo jaje. 2. 'nepobitan, neosporan'. — Ono, što sam vam kazala, to je cila istina. Izr. ~ mliko 'neobrano masno mleko'.

cipača ž 'voće koje se lako odvaja od koštice' — Ove godine su nam dobro rodile briske cipače.

cipat cipam nesvr. 1. 'udarajući čim oštrim rastavljati na delove po dužini: ~ drva. 2. 'deliti napola, prepolovljavati'. — Danas sam cipala briske za dunc (\.).~ se 'razdvajati se na komade'. — Cipa mi se košulja.

cipci m zb. im. 'dve tanke drvene okruglice, duž. 60—70 cm. koje se provlače na razmaku od 14—20 cm u osnovu odmah iza vra.ila na kojem je namotana osnova tako da se određene niti kreću odozgo, a druge odozdo, da bi se iza toga provele kroz nita, a zatim kroz brdo i tako potpuno pripremilo za tkanje. — Ovi nioji cipci nisu baš glacki, pa roalo zapinje podikoja nit od osnove.

cipela ž 'vrsta obuće (načinjena najčešće od kože)'. cugoška ~ 'visoka cipela (koja steže gležnjeve sa strane radi lakšeg obuvanja bez šniranja)'. — Nećeš moć navuć cipele na tako debele čorape.

cipelar -ara m 'obućar'. Moj ujo su bili cipelar.

cipelica ž dem. od cipela.

cipkat -am nesvr. de.n. od cipat. — Šta cipkaš već toliko tu artiju?

cipkav -a -o 'koji se može lako cepati (po dužini)'. — To je tako cipkavo drvo, dobro je za potpaljivanje vatre.

ciplja ž 'cepanica'. — Raspilali smo i iscipali dud u ciplje.

cipov -ova m 'hlepčić'. — Dajte mi komad od cipova. ← mađ. czipo. cipovak -ovka m v. cipov.

cirada ž 'navošteno platno za pokrivanje kola i &!.'. — Pokri ciradom džakove, da ne pokisnu ako kiša naiđe.

cirik m 'glasan smeh, potcikivanje'. — Samo se čuo i(z) sobe cirik i nazdravljanje.

cirikat se -am se nesvr. 'nepristojno i glasno se smejati pokazujući zube'. — Ko j to vidio, tako se cirikat?!

cirkalom m 'drvena naprava sa četiri ili pet parožaka (sačinjena kao i velike grablje), služi za izvlačenje linija na oranju — cirkalovanje po kojima se sade kukuruzi, krompir i sl. — Ne zaboravi i cirkalom metnit na kola, pa čim uzoremo, oma ćemo i cirkalovat.

cirkalovat -ujem nesvr. 'označavati linijr cirkalomom' (v). — Posli podne ćemo cirkalovat za kuruze.

cirkulan -ana m 'uručitelj, dostavljač'. — Pilipov Nestor je stao za cirkulana.

cirkuluš m 'okrug, kvart'. — Naš se cirkuluš proširio još sa jednim sokakom.

cirkus m 1. 'ograđen i natkriven prostor gde se izvode razne predstave i veštine'. — Kaki mi je cirkus di nema konja? 2. 'zbrka, nered, metež'. — Dico, oma da ste sklonili te sigračke da mi niste ravili više cirkus po sobi.

cirkusaner m 'cirkusant (pogrd. izraz za neozbiljnu mušku osobu)'. — Nemojte mi spominjat ženidbu, za mene je on cirkusaner a ne momak za ženidbu.

cirlik m v. cirik.

citka ž 'posuda kroz koju se cedi neka tečnost, cediljka'. — Moraću kupit novu citku, ova se pokidala namisti.

citura ž 'citra'. — Moj komšija je Švabo iz Banata, znaš kako lipo svira u cituru; još i naše kolo zna da odsvira.

civ ž 'cev'. — Šta će ti ta gvozdena civ?

civanica ž 'kost noge od kolena do gležnja'. — Pao sam priko cigalja i svu sam civanicu odro.

civčica ž dem. od civ. — Ja samo gledam Sibu kako friško primeće civčicu kad tka.

civosvirač -ača m 'orguljaš'. — Losko je izučio za civosviraEa i sad svira u crkvi.

cmakat cmačem nesvr. 'ljubiti (uz glasan zvuk)'. — Nije zaslužila da je toliko cmačeš. ~ se 'ljubiti se (uz glasan zvuk)'.

cmizdrit -im nefvr. 'dugo i prigušeno plakati'. — Samo se prinemaže i cmizdri.

cmoknit (se) -nem (se) svr. prema cmakati (se).

coco uzv. za vabljenje svinja (radi hranjenja).

cokat cokam nesvr. 'piti, lokati (o stoci)'. — Kad njim u spirine metnem dosta mekinja, prasici tako cokaje, sve se otimaje. 2. 'piti, opijati se (pogrd.)'. — Nema Neste, on i Maća zajedno cokaje, dabogda njim prisilo!

cokla ž 'manji izvučeni deo zida, sokla'. — Cokla je napravljena od svilene ciglje.

cokula ž 'teška cipela (obično vojnička)'. — Svaki katana kad obuče prvi put cokule nažulji noge.

col cola m 'stara mera za dužinu (2,54 cm)'. — Za ovu dasku tribaje klinci od dva cola.

colštuk m 'drveni dužni metar (izrađen od tankih letvica radi mogućnosti sklapanja), sa jedne strane sa oznakama u colovima, a sa druge u santimetrima'.

compov -ova m v. bunkov. — Nemoj da ja tebe compovom odvalim!

cop m v. cap

copat copam nesvr. 'sipati nemilice u nešto (da bi se što pre napunilo)'. — Moraš ti baš toliko copat ko da otimaš od koga?!

copina ž augm. i podr. od cop.

copovka ž 'muštikla'. — Brat mi je pušio na dugačku copovku.

coprnica/coprnica ž 'veštica'. — Ne dovodi mi tu babuskaru u kuću, nema gore coprnice od nje (Bj.).

covač -ača ž 'psovač'. — Al je taj tvoj čovik covač, svaka druga rič mu je covka!

covat cuiem nesvr. 'psovati'. — Ko j to vidio za makar čega covat?

covka -e ž 'psovka'. — Čim se probudi covka mu je prva rič.

crip cripa (mn. cripovi) m 1. 'plosnata opeka kojom se pokrivaju zgrade'. 2. 'posuda od pečene gline'. ~ za cviće 'saksija'; ~ za vodu za piliće.

cripić / cripić -ića m dem. od crip.

crivar -ara m 'onaj koji se bavi priređivanjem (za prodaju) i prodajom creva'. — Sve manje i manje ima dobri crivara.

crivo criveta (mn. criva) s 'deo organa za varenje u obliku meke i rastegljive cevi u životinjskom telu'. — Criva se stanjila ko pređa u zlmskog pauka. Izr. Debelo — intestinum ciassum'; guzno ~ intestinum rectum'; slipo ~ 'intestinum caecum'; vuku se ko criva 'otežu se u dugom redu'.

crkančina ž v. crkanica.

crkan(i)ca ž 'crkotina'. — To nije više konj već crkan(i)ca.

crkavat crkavam nesvr. 1. nesvr. prema crknit. 2. 'izležavati se, spavati'. — Noćom bitandži, a danjom samo crkava. 3. 'mučiti se, živeti u bedi'. — On troši i razbaciva po mijanama, a ja nek s dicom crkavam na salašu.

crkavica ž 'vrlo malo novca, oskudno imanje'. — Šta se on razmeee s otom svojom crkavicom?!

crknit -nem svr. 'crknuti'. — Moraš ranit kera kad ga voliš, da u ne crkne od gladi. izr. crkniće i njegov ker 'stići će ga kazna'; crko dabogda! 'psovka'; crkni pukni 'ma šta se desilo'.

crknut -a -o 'koji samo što nije crkao, slab, malaksao'. — Vridi mu ko crknutom konju zob!

crkva ž 'bogomolja'. — Baš sam ti ja, ženo, danas srićan čovik: ja u crkvu, a popo završio misu, ja u mijanu, a litra na astalu i sad, evo, stigo sam na salaš, a zdila me čeka. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli!

crkvenjak -aka m 'čuvar crkve i poslužitelj u crkvi'. — Crkvenjak ima pune ruke ključova, ko da je sv. Petar!

crkvica/crkvica ž dem. od crkva.

crn crna crno 1. 'koji je boje ugljena ili čađi'. — Sva tri vranca su jednako crni konji ko da i(h) je jedna majka oždribila. 2. 'nečist, prljav, zamazan'. — Odnesi jorganske navlake i metni u košar di su crne košulje. Izr. ne dat ni crno ispod nokata 'ništa ne dati'; u crno zavit koga 'unesrećiti koga'; ~ Božić, bili Uskrs! 'ako sneg ne padne o Božiću, biće ga o Uskrsu'; ~ ko gavran (ko sotona) 'zao u duši'; crno nam se piše 'stići će nevolja'; dat crno na bilo 'pismeno'; crni dani 'oskudica'.

crnčit -im nesvr. 'raditi težak i naporan posao'. — Zemljoradnik mora crnčit ako oće štogod da stekne za života.

crnež m 'prljavo rublje'. — Skupi večeras sav crnež, sutra ćemo pra.

crnica ž 'crna zemlja, humus'. — Nema plodnije zemlje od ove naše crnice.

crnilo s v. crnež. — Odnesi ove košulje i metni i(h) u crnilo; znaš di stoji košar s crnilom.

crnina ž 'crna odeća (kao znak žalosti za nekim)'. — Justu odavno viđam u crnini, ne znam koga kaje.

crnit -im nesvr. 'postajati taman, crn'. — Bolest ga je slomila, počo je da crni u licu. ~ se 'pokazivati se u crnoj boji'. — Sa zapada se zdravo crni rebo, mož bit oluje.

crnit crnim nesvr. 1. 'bojiti u crno'. — Oj ti, curo mala, čime svoje obrve crniš? 2. 'ružno govoriti o kome'. — Nije lipo da divojku prid momkom crniš. ~_ se 1. 'mazati se crnom bojom'. 2. 'ružno govoriti o sebi'. — Sam sebe srozava i crni.

crnka ž 'ženska osoba crne kose i očiju'. — Sestra mi je vitka i visoka crnka.

crnomanjast -a -o 'tamnoput, garav'. — Pa, tako, više je momak crnomanjast nego crn.

crnook -a -o 'koji je crnih očiju'. — Više volim crnooke cure; Bunjevke su većinom crnooke.

crnjak -aka 'crno vino'. — I po košulji ti se vidi da si se nasiso crnjaka.

crvanje s gl. im. od crvat se. — Ličimo crva nje krmača.

crvat se -am se nesvr. 'dobijati crve, postajati crvljiv'. — Zbog silne kiše sve se jabuke crvaje.

crven -a -o 'koji je boje krvi'. ~ ima puno crveni jagoda, triba i(h) sabrat. Izr. crveni vitar 'vrbanac erysipelas';

crvenka ž 'često ime krave'.

crvenperka ž 1. 'riđokosa žena'. — Vid(i)iia sam joj dite, prava mala crvenperka, samo da mi je znat na koga je taka? 2. 'žena sumnjivog morala'. — Jeste Staka vridna, al je, svi to kažu, crvenperka s muškima.

crvljiv -a -o 'pun crva, ucrvan'. — Donela nam je kobojage punu kotarcu, a polak su crvljive jabuke.

crvotočina ž 'ono što su istočili, izgrizli crvi, rupice koje su preostale posle grizenja'. — Di ima crvotočine, tu ima i crvi.

cubok m 'dodatak na već izmerenu količinu robe ~ koji se ne plaća'. — Mogo si baš malo nadodat cuboka. Izr. vuć se za kim ko cubok 'kaskati za kim'.

cucla ž 'gumena sisaljka, na koju dete sisa mleko iz flaše (ili bez mleka kao "varalica"), dudla'. — Dite je malo i brez cucle se nikud ne krecemo.

cuclat -am nesvr. 'dudliti, sisati'. — Dida side u budžaku u cuclaje lulu (fig.)'.

cug m 'promaja'. — Meni smeta u ajzlibanu kad su otvorene pendžere, uvati me cug, pa me glava boli. 2. 'gutljaj'. — Alaj ti je dobar cug, po boce si povuko odjedaied.

cugaroš m 'pijanica'. — Nikad se Šandor neće opametit, on je teški cugaroš.

cugaroška ž 'žena pijanica'. — Gadno je kad je muškarac ždero, al je još gore kad je žena cugaroška.

cugat -am nesvr. prema cugnii. — Počo je Marco da cuga ko smuL.

cugnit -nem svr. 'popiti više nego što je potrebno'. — Čim cugne koju čašicu, onda je oma rabar.

cugoška prid. v. cipela.

cukernica ž 'slastičarnica'. — Otrči časkom u cukernicu i donesi deset komada tista.

cukit -im nesvr. 'sisati cuclu'. — Nemoj je dirat, cuki i spava.

cunjaroš m 'njuškalo'. — Baš je smišno kad je muškarac taki veliki cunjaroš.

cunjat -am nesvr. 'pretraživati, zavirivati (svugde turati nos), njuškati'. — Lojzija je na tavanu, tamo štogod cunja.

cunjav -a -o 'koji voli naokolo da cunja'. — Dobra je lovačica, al ne vollm cunjavu mačku.

cupanica ž 'vrsta narodnog plesa (kolo u kome se sitno cupka)'.

cupit -im nesvr. 'sitno cupkati u plesu'. — Monci zapliću nogama, a cure cupe u kolu.

cupkat -am nesvr. 'plesati u mestu, poigravati'. — Volim kad tako lipo cupkaje u kolu.

cupnit -nem svr. 'poskočiti; lupnuti nogom'. — Cupni, Pere, da te vidim možeš li bolje od drugi?

cura ž 'devojka'. — Srde se cure što momaka već tako dugo nema. Izr. Čuvaj, curo, imena, dočekaćeš vrimena! 'ako sačuvaš poštenje, udaćeš se'.

curaroš m 'koji trči za curama'. — Nema većeg curaroša od Nace.

curetina ž augm. i podr. od cura. — Laže vam ta curetina.

curež ž zb. mn. 'mnoštvo devojaka'. — Je, koliki se curež ode skupio, ko će njim momaka nastačit.

curica ž dem. od cura.

curicin -a -o 'koji pripada curici'. — Donesi curicino novo ruvašce.

curik/curuk uzv. 'natrag izraz kada se želi da konji povuku natrag.' — Samo ti malo povuči kajase i uzvikni: curuk, pa će konji povuć kola natrag.

curikat -am nesvr. prema curiknit.

curiknit -nem svr. 'vratiti natrag'. — Curikni malo kola natrag.

curin -a -o 'koji pripada curi'. — To su curine papuče.

curka/curka ž 'devojčica'. — Još samo malo pa će i naša curka postat prava divojka.

curukat -am nesvr. v. curikat.

curuknit curuknem svr. v. curiknit. ~ se povr.

cvancig/cvancik -iga/-ika m 'nekadašnji austrijski srebrni novac u vrednosti od 20 krajcara'. — Raduje se ko da je dobio cvancig.

cvarit (se) -im (se) nesvr. 1. 'peći na vatri, pržiti'. — Nanika, šta to cvariš, tako lipo mriši? 2. 'peći se (na suncu)'. — Niko me neće natirat da se cio dan cvarim na suncu. 3. 'preznojavati se (pored nekog toplotnog izvora)'. Kako možeš da se cilo veče cvariš pored te vruće peći?

cvat m 'cvet'. — I ovaj drugi jorgovan je sa bilim cvatom.

cvatat -am nesvr. 'cvetati'. — Počele su da cvataje ruže u bašči.

cvatić -ića m dem. od cvat.

cveter m 'vuneni pleteni prsluk sa rukavima (za muškarce), sveter'. — Kad ja obućem cveter ispod kaputa, onda nema zime.

cvibak m 'dvopek'. — Baćo su nam doneli cvibaka is katana.

cviće s zb. od cvit. — Njezina bašča je uvik puna cvića. Izr. ni on (ona) baš nije cviće 'nije bez mane'.

cvićence -eta s dem. od cviće. — Baš je lipo to tvoje cvićence.

cvilik -ika m 'jedna vrsta tankog materijala (sa dva lica), korišćen za postavu'. — Tila sam kupit cvilika za otunku, nisam našla kaki sam tražila.

cvilit se cvili se nesvr. 'pariti se (o krmači)'. — Komšija, kaže svinjar da vam se krmača, ona velika crna, cvili.

cvit ž 'cvet'. — Pazi di staješ da ne otkineš koji cvit. Izr. u cvitu mladosti 'najlepše doba'.

cvitna prid. v. nedilja.

cvokoćat cvokoćem nesvr. 'udarati zubima o zube (zbog straha ili hladnoće), stvarajući pri tom poseban šum'. — Cvokoćeš ko da si se smizo?!

cvrčak -čka m zool. Cicada.

cvrčit -im nesvr. 'puštati naročiti glas' ,,cvr" (o cvrčku, popcu)'. — Čujem ga lipo da cvrči, a ne možem da ga nađem di je.

cvrknit cvrknem svr. 'na brzinu ispeći neko jelo'. — Mogla bi ti, Ružice, cvrknit nama za večeru koje jaje i malo divenice.

cvrknut -a -o 1. 'ćaknul'. — Nije on lud, samo je malo cvrknut. 2. 'pripit'. — iđe Pajac, al kako mi se 5ini, fain je cvrknut, jel zdravo ševelja s nogama.

cvrkućat cvrkuće(m) nesvr. 'ispuštati cvrkut'. — Kako jutro a tice počmu da cvrkuću.

cvrkut m 'glas malih ptica i nekih insekata'. — Dobro čuješ, to je cvrkut oni mali tica što žive u ritu.

 

Č

ča skr. 'čiča'. — Ča Joso je dobar čovik.

čabrnjak/čabrnjak -aka m 'kratka drvena motka'. — Provuči čabrnjak kroz uši šavolja, jer drugačije ga nećemo moć prinet u komaru.

čačak čačka m 'smrznuto ili suvo blato na putu'. — Nismo potkovali konje, ovaj čačak sve će njim noge izubijat.

čačikulaša ž 'dečja igra, trula kobila: jedna grupa dečaka postavi se u nizu, pognuti na dole jedno drugom stavljaju glave među noge, za koje se drže i rukama; druga grupa skače na leđa, koja su sada kao jedan celovit most. Ako neko padne ili dodirne zemlju, dolazi do promene uloga.

čačkat -am nesvr. 1. 'čeprkajući po čemu vaditi, izvlačiti što'. — Opet čačkaš nos, sram te bilo! 2. 'čeprkati, preturati po čemu'. — atogod čačka u fijoki di mu je sersam (v.).

čačkav -a -o 'pun čačka, neravan, džombast'. — Baš moramo mi odan ić po ovom čačkavom putu?

čadit -im nesvr. 1. 'zanovetati'. — iđi štogod radi, već samo tu sidiš i čadiš. 2. 'dimiti, pušiti'. — Dida su bolesni, pa po cio dan u sobi čade.

čađa ž 'ugljeni prah koji se taloži iz dima i plamena'. — Šta si radila, i'maš čađe svild po licu.

čakanjac -anjca m 'čekić (za određene namene)'; tesarski ~ 'sa prorezom na gornjoj strani za vadenje eksera'; ziđarski ~ 'sa jednom stranom za razbijanje cigle'; vinogradarski ~ 'za seču korenja i izdanaka loze'; — Slomilo se sapište na čakanjcu.

čakčire čakčira pl. t. 'čakšire, pantalone sužene uz list noge i sa uzengijom (v); up. bričaste ~ Izr. Čakčire sve laju oko njega 'kad neko naglo smršavi'. Isprašit (kome) čakčire 'istući (ga)'.

čakljikat -am nesvr. 'škakljati, golicati'. — Ja ne možem izdržat kad me po tabanima čakljikaje.

čakljikav -a -o 'škakljiv, golicav'. — Toliko je čakljikavo dite da se uvik dere kad se kupa.

čakundida m 'pradedin otac'. — Valdar je udario na njegovog čakundidu, kazali su da je on bio taki mudrac.

čalabrcnit -abrcnem nesvr. 'prezalogajiti (v. labrcnit)'. — Znaš šta, Števo, đrukput ti čalabrcni kod kuće, a dođi ode da večeraš.

čamit -im nesvr. 'samovati, biti u tmurnom raspoloženju'. — Svi su očli od kuće, a ja čamim u samoći.

čamljenje s gl. im. od čamit. — Kažu da ga je posli smrti žene čamljenje upropastilo.

čamovina ž 'čamovo drvo, jelovina'. — Dobro će bit to korto od čamovine da pojimo iz njeg konje i krave.

čančuga ž i m 'neuredna osoba (lično i u radu)'. — Ne triba mi ta čančuga u kuću; kudan iđe ~ za njom ostaje smrdljiv trag.

čangrcat čangfće nesvr. 'čegrtati'. — U našoj kući nikad nema mira, moja žena vazdan š čimegod čangrće.

čangrizat čangrizam nesvr. 'dosađivati, prigovarati, čantrati, gunđati, zajedati'. — Vridna je ko crv i mrav zajedno, al voli čovika da čangriza.

čangrižljiv -a -o 'koji često i rado čangriza'. — Sve bi bilo dobro, samo da joj je svekrova malo manje čangrižljiva.

čantrat -am nesvr. 'stalno zamerati i kritikovati, čangrizati'. — ama, mani se već tvog, čantraš i kad triba i kad ne triba.

čap čapa m 1. 'čep'. ~ oćemo 1 imat dosta čapova za svu burad? 2. drvena slavina za vinsko bure'. — Danas ćemo udarit čap u novo bure vina.

čapak -pka m 'kandža'. — Kažem ja tebi da se čuvaš mačkinog čapka.

čapat rapam nesvr. 1. 'jesti otkidajući komadić po komadić (mrvicu po mrvicu)'. — Ako si gladan, onda i redovno, nemoj mi tu vazdan čapat. 2. 'skidati nešto sa nečega gde čvrsto prianja'. — Zašto čapaš tu krastu, oćeš opet krv da ti teče?! ~ se 'hvatati se, kačiti se za što'. — Eno i(h), opet se čapaje oko te male lopte.

čaplja ž zool. 'ptica močvarica visokih nogu i jakog kljuna Ardea: bila ~, siva ~.

čapnit -e(m) svr. 1. 'kljucnuti'. — Ne diraj piliće, čapniće te kvočka. 2. 'otkinuti delić hrane'. — Nije valdar da si toliko sit, da ne možeš čapnit koji zalogaj.

čapo(v) -ova m 1. 'drvena naprava za hvatanje golubova (obično se stavlja na krov kuće)'. — Pala su vratašca na čapovu, iđi podigni i(h). 2. 'kraj biča (na koji se vezuje švigar)'. — Nemoj ti da ja tebe pošijem čapovom, biće masnica s podlance.

čapovat -ujem nesvr. 'stavljati slavinu u puno bure (vina, piva) pre nego što počne njegovo trošenje'. — Otakali smo vino i nanovo ga čapovali. — Znaš, kad se čapuje vino, da se prve čaše malo uzmute.

čardačić m dem. od čardak.

čardačina ž augm. i podr. od čardak.

čardak m 'koš, spremište za kukuruz'. — Dva čardaka su nam puna kuruza.

čardaketina ž augm. podr. od čardak.

čardaš m 'mađarski narodni ples; muzika za takav ples'. — Mladi su pored kola rado igrali i čardaš. ← mađ. csardas.

čailama ž 'vrsta narodne igre; muzika za tu igru'. — Vranjanka i čarlama su bile omiljene igre na balovima.

čarni -a -o 'crn' (pesn)'. — Pokojna majka su zdravo volili onu pismu: Čarnagoro, punati si lađa.

čaršap m 1. 'stolnjak'. — Kad je Božić, metnićemo bili čaršap na astal. 2. 'pokrivač za postelju, čaršav'. — Triba prominit čaršape nakrevetima.

čas m 'vrlo kratko vreme, tren'. — U prvi čas te nisam pripozno. Izr. za tili ~ 'u tren, odmah'; u pravi ~ 'na vreme, u pogodan trenutak'; sudnji ~ 'vreme kad treba umreti'; svaki — 'često'; u isti — 'tog trenutka'; u srićan ~ 'uspešni trenutak'; u zao — 'u nevreme, na nesreću'; ~ brže 'što pre'; ~ posla 'vrlo bizo'; ni časa 'odmah'.

časak časka m dem. od čas. v.

časit -im nesvr. 'otezati, oklevati, odugovlaciti'. _ Nadam se da nećeš mlogo časit, jel triba uradit prija nego što kiša naiđe.

časkom pril. 'na brzinu, brzo'. — Spremi mi časkom štogod malo za ilo.

časna ž v. duvna. — Njegova starija sestra je časna.

časnik m 'oficir'. — Didin brat je ko časnik poginio u ratu.

časno pril. 'pošteno, čestito'. — Časno je živio.

čast ž 1. 'poštenje'. — Ne daj Bože da nam kčgod čast ukalja. 2. 'čašćenje, gozba'. — Danas je bila velika čast kod nas, imali smo punu sobu gostivi. 3. 'svadba'. — Čula sam da ste u nedilju bili u časti.

častan -sna -sno 1. 'pošten, čestit'. — Stipan je častan čovik i triba mu virovat što kaže. 2. 'cenjen, dostojan poštovanja, poštovan'. — Ta, to je časna porodica, poznata o(d) davnina. 3. 'kao epitet u nekim formulama: 'časni sude 'uvaženi, cenjeni'; (časna) časna sestra 'crkvena zvanja'.

čaša ž 'mala posuda (obično od stakla) iz koje se pije'. — Popio sam svega dvi čase piva, pa mi se već zamutilo u glavi. Izr. u čašu zagledat 'mnogo piti'; pored, pokraj čaše 'pijući kakvo piće'; prilila se — 'prekipelo strpljenje'.

čašetina ž augm. podr. od čaša.

čašica ž dem. od čaša.

čat čata m 'ukrasna ukosnica'. — Popravi taj čat, sav ti se nakrivio u kosi.

čatlaisat -aišem nesvr. 'usijati, uglačati'. — Dokle ćeš već nosit te čakčire, sve su se od nošenja učatlaisale.

čatlo(v) -ova m 'poprečna drvena motka na kolima (za prevoz sena, slame, kukuruzovine)'. — Dobro svežite čatlove za pomoćnice. ← mađ. csatlo.

čatrlja ž'kuća slabog kvaliteta materijala, koliba'. — Šta ne srušiš tu čatrlju kad si sazido tako lip salaš.

čavka ž zool. 'ptica odozgo crna, odozdo siva, Colaeus monedula'.

čavrljat -am nesvr. 'ćaskati, čavrljati'. — Svi su se vrepci skupili na ovu trišnju i samo čavrljaje.

čečan -a -o 'lep, krasan (o deci)'. — Ti si naša čečana beba.

čedance -eta s dem. od čedo. — Jaga ljulja svoje čedance.

čedašce -eta s dem. od čedo. — Iznesi to tvoje čedašce da ga vidim.

čedo -a s dete (uopšte)'. — Jedno je nosila, a drugo čedo vodila za ruku.

čekanje s gl. im. od čekat. — Nemoj da se smrznem od čekanja na tebe.

čekat -am nesvr. 'iščekivati, očekivati'. — Čekala sam ga dvi godine, sve sam mislila moždar nije poginio. — Ne možem ja na tuđu pomoć čekat. — On ode sidi, a poso nek čeka. ~ se uz povr.—Čekaj se samo ako te ja ščepam, oćeš fasovat svoje.

čekinja ž 1. 'svinjska dlaka'. — Kad opaljužate svinče, čekinju ćemo ostavit za kefu. 2. 'brada'. — Ne vole me brijat berberi, kažu da mi je brada prava čekinja.

čekljun m 'kuka, čaklje'. — Otkinio se kabo i pao u bunar, probaj ga čekljunom izvuć.

čekrk m 'drveni kotur (za namotavanje pređe ili na bunaru za vađenje vode)'. — Bunar na čekrk.

čela (mn. čele) ž 'pčela'. ~ imam tri košnice čela.

čelance -eta s dem. od čelo.

čelenka ž 'glava, lobanja (podsm.)'. — Skloni mi se ispod ruke, jel ću te sad ovom varnjačom po čelenki.

čelikat -am/čeliče nesvr. 'poticati volove da skrenu desno'. — Čeli ho! uzv. volu da skrene desno'.

čelnjak m 1. 'ukras (kožni i metalni) na prednjem delu oglavnika (konj. oprema)'. — Taj tvoj čelnjak je tako lipo usvitlan ko da je od zlata! 2. 'više košnica sa pčelama'. — Cvataje dračovi pa sam čelnjak tamo primistio.

čelo s 'deo iznad očiju do ruba kose; odgovarajući deo životinjske glave'. — Čelo mu je uvik naborano.

čelo predl. 'iznad, pokraj, uza'. — Čelo glave mu je visila vinčana slika.

čeljade -eta s 'ljudsko biće uopšte'. — Povećala nam se obitelj za još jedno čeljade; zb. čeljad. — Ako se sva čeljad skupila, nek sidaje za astal pa da se užna.

čemer -era m 'gorak ukus i težina u telu (organizmu)'. — Toliko volim pečeno jagnje, al se ne smim slatko naist, oma me uvati čemer, pa se osićam ko da me je kogod istuko, cllo tilo me boli'.

čemeran -rna -rno 'koji je gorka ukusa; jadan, nevoljan'. — Ne znam kaka mi je to srića, ja sam skoro svaki dan ko čemeran čovik'.

čemerno pril. 'sa puno gorčine; jadno, tužno'. — Kad se slatko naidem, ja se čemerno osićam dogod mirno ne odležim barem jedno po sata.

čeprkanje s gl. im. od čeprkat. — Majki tako prođe vrime, dok se bave čeprkanjem u bašči.

čeprkat -am nesvr. 1. 'grepsti da se što iskopa'. — iđi otiraj kokoške sa kuruzišta, čeprkaje sime. 2. 'preturati, pretraživati'. — Štogod ćeprka po džepovima.

čerez predl. 'zbog, radi'. — Čerez čega 'zbog, radi čega'; Izr. izać čerez sebe 'obaviti fiziološku potrebu'.

čerga ž 'ciganski šator'. — Cigani di rastru svoju čergu tu i žive.

čergar -ara m 'Ciganin koji živi pod čergom'. — Mani Vranju, živi ko kaki čergar.

čergaš -aša m v. čergar.

čergica ž dem. od čerga.

čerupat -am nesvr. 'vukući kidati, otkidati nešto od nečega'. — Vaš pulin čerupa naše kokoške. ~ se 'tući se vukući se za kosu ili nešto drugo, čupati se'. — Razvadi one dvi glupače, čerupaje se nasrid sokaka.

česnica ž 'božićni pleteni kolač (u koji se stavlja zlatan ili srebrni novčić)'. — Ko nađe novčić u česnici taj će bit najsrićniji te godine.

čest -i ž 'čast'. — Čest nek je njegovom imanju, al mi našu curu ne damo za njegovog sina.

čest česta često a. 'zbijen'. — Malo ste često kuruz posadili. b. 'koji se javlja u kraćim vremenskim razmacima'. — Tom vašem čestom sastajanju neće bit dobar kraj.

čestit -a -o 'častan, pošten'. — Jocka je valjana cura i od čestiti je roditelja.

čestitat čestitam (čestitanje s gl. im.), svr. i nesvr. 'zaželeti kome sreću povodom kakvog značajnog dana ili događaja'. — Čestitam ti imendan'. — Čestitam vam Božić.

čestito pril. 'na čestit način, valjano'. — Čestito uradi, a drugo je naša briga.

čestivridan -dna -dno 'čestit'. — Jeste da je malo spor, al je dobar i oestivridan.

često pril. 'u mnogo puta, mnogo prilika'. — Sve je češće dolazio, naposlitku su se uzeli.

češagija ž 'metalno oruđe s nazubljenim grebenima kojim se timari krupna stoka (konji, goveda i dr.)'. — Ko voli lipog konja, taj se mora i češagije laćat.

češalj -šlja m 'predmet od drveta ili kosti sa zupcima, za češljanje ili pričvršćivanje kose'. ~ imali smo svega dva češlja u kući.

češat češem nesvr. 1. 'trljati kožu da se smanji svrab'. — Moram češat kad me svrbi. 2. 'čistiti četkom, češagijom, timariti'. ~ oma će doć, češe konje. Izr. koga svrbi, taj se češe. 'ko je nešto učinio neka odgovara'. ~ se povr.

češkat -am nesvr. dem. prema češat. — Kad sam bio mali, volio sam da me nana uveče češkaje po glavi. ~ se povr.

češljarica ž 'frizerka'. — Češljarica će te očešljat i namistit vinac na glavu.

češljat -am nesvr. 1. 'uređivati češljem, doterivati (kosu, bradu, brkove i sl.)'. — Češlja kosu na razdiljak. 2. 'razvlasavati na vlakna (vunu, lan i sl.)'. — Ona je samo češijala vunu al nije prela. ~ se povr.

češljić/češljić m dem. od češalj.

četri 'četiri'. — Ja sam tebi dao četri puta više. Izr. dignit sve ~ u vis 'lenčariti'; med ~ zida (živit, čamit) 'biti sam'; u ~ oka 'bez svedoka'; na ~ noge 'obema rukama i nogama'.

četvorica ž 'četiri muškarca, četvorica'. — Nas četvorica smo bili taki drugovi, da smo se u isto vrime i oženili.

četvoro zb. br. prema osnovnom broju četiri, —. Vi čekali mene, a nas je došlo četvoro. Izr. otvorit četvere oči 'biti vrlo oprezan, pripaziti'.

četvoropreg m 'kola sa četiri konja u zaprezi'. — Bandaša i bandašicu je na Dužijanci nosio četveropreg.

četvrtak -tka m 'četvrti dan u nedelji'. Izr. debo ~ 'poslednji mrsni dan uoči velikog posta pred Uskrs'.

čevrgan -ana m 'okretan dečak, u vreme puberteta'. — Nije Lozo još momak, al je taki čevrgan da se u svačem snađe.

čeze pl. t. 'laka kola na dva točka'. — Babo su juče na vašaru kupili nove čeze.

čiba/čibe uzv. 'psetu da prestane lajati ili nasrtati na nekoga'.

čibak m 'lula sa kratkim kamišom, čibuk'. — Čibak mu je po cio dan u ustima.

čiča m 1. 'stari čovek'. — Opet je prija podne bio onaj čiča, tražio je baću. 2. 'otac, starešina porodice'. — Pitaj čiču, pa ako te oni pušte, ja nemam ništa protiv.

čičak čička m bot. 'vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako kače za životinjsku vunu ili dlaku, za odelo i sl. Lappa. L. major. ~ Di si, diko, učičkala skute? (nar.)

čičakulaša ž v. čačikulaša.

čičica m dem. od čiča.

čičo m 'starešina porodice (baćo)'. — Našem čiči nije štogod dobro, tribalo bi da odu kod doktora.

čičoka ž bot. Helianthus tuberosus, vrsta krtolastog povrća'.

čiga ž 'čigra, zvrk'. — Dobićeš dvi čige za onu novu kandžiju.

čigat se -am se nesvr. 'igrati se čigre, vrteti zvrk, čigru'. — Lazo mi je uzo čigu, ne da mi da se či'gam.

čijat -am nesvr. 'odvajati paperje (mašak) od ostalog perja sa badrljaka'. — To mi je najmrži poso kad moram čijat guščije perje.

čiklandi zb. im m 'kukuruzi malih klipova, oštrih zrna (obično tamno crvene boje, rano dospevaju i koriste se za pucanje kojcica)'. — Dono sam nikolko čiklanda da pucate kokice.

čikljikat -am nesvr. v. čakljikat. — Kako da zaspem kad me Stipe furtom čikljika ispod pazuva.

čiko m 'ujak ili stric (odmila)'. — Kad čiko dođu u goste, onda je prava radost kod dice.

čilaš -aša m 'beli konj koji je starošću postao beo (obično se ždrebi kao vranac ili kao zatvorene boje dorat)'. — iđu baćo, poznam dva čilaša u kolima.

čilaša ž 'kobila bele boje'.

čimisker mod. 'izgleda, čini mi se'. — Čimisker da si ti malo više povuko.

činik činika m 'oveća drvena kašika kao merica za brašno (koristi sepri mešenju hleba)'. — Moje su ruke od tista, dodaj mi još jedan činik brašna.

čipat (se) čipam (se) nesvr. v. čapat (se).

čipetak -tka m 'testenina dobijena kidanjem testa prstima'. — Volim čipetke u čorbi s paradičkom.

čipka ž 'ručni rad, šupljikav i mrežast od lanenog ili svilenog konca, izrađuje se pletenjem, kačkanjem ili vezenjem (obično kao ukras na ženskom rublju i haljinama)'.

čipkan -a -o 'koji je od čipke, ukrašen čipkom'. — Ona uvik nosi čipkane maramice.

čipkat (se) -am (se) nesvr. v. čipat (se).

čipkica ž dem. od čipka.

čir čira m 'gnpjno ispupčenje na koži'. ~ imam čir pod pazuvom, pa ne možem ruku da podignem.

čirak -aka m 'svećnjak'. — Šta stojiš tu ko čirak?!

čirić -ića m dem. od čir. — Pun mi je vrat čirića.

čist čista/čista čisto/čisto 1. a. 'koji nije uprljan, uredan'. — Jutros je kogod bio zdravo vridan, kad je već tako čista avlija. b. 'koji je bez oblaka, koji nije zamagljen'. — Nebo je čisto, ne vidim ni jednog oblačka. 2. 'koji pazi na čistoću, pedantan, uredan'. — Marga poznata ko vrlo čista domaćica. Izr. ~ račun duga ljubav 'uzajmljeno treba na vreme da se vraća'; čista soba 'gostinska soba'; čista srida 'početak velikog posta pred Uskrs'.

čistac -aca m 1. 'proplanak'. — Na čistacu su se sigrala dva zeca. 2. 'komad saća sa čistim medom'. — Kad su vijali med, ja sam dobio komad čistaca da sisam iz njeg med. Izr. istirat na čistac 'razjasniti'.

čistit -im nesvr. 'uklanjati prljavštinu'. — Da nlsi više puštala mačiće u sobu, svud prljaje pa samo moram čistit za njima Izr. ~ isprid svoje kuće 'brinuti se o sebi, ne mešati se u tuđe poslove'. ~ se 1. 'uklanjati sa sebe nečistoću'. — Maca se napila mlika i sad se čisii i umiva. 2. 'razvedravati se (o nebu); prolepšavati se (o vremenu)'. — S gornjaka se već čisti, ja mislim da neće više bit kiše.

čistomeljka ž 'preterano pedantna žena koja stalno licka i doteruje nešto po kući'. — Volim i ja red, al nisam baš nika čistomeljka.

čit uzvik kojim se umiruju deca. — Čit tamo, ni jednu rič da nisam više čula!

čitav -a -o 1. 'sav, ceo, celokupan, potpun'. — Čitav dan je padaia sitna kiša. 2. 'pametan, normalan'. — Pa ti nisi čitav, kad tako štogod možeš kazat za moju sestru.

čivija ž 'gvozdeni klin koji drži točak na osovini'. — Jedna je čivija slomljena, tribalo bi je prominit.

čivijica ž dem. od čivija.

čivinjak m 'svrdlo sa drvenomili gvozdenom drškom'. — Donesi veći čivinjak, s ovim malim ne možemo probušit tako debelu dasku.

čivucki -a -o 'koji se odnosi na Čivute'. — Čivucki džak je težak 70 kila.

Čivut(in) m 'Jevrejin'. — Ni onaj Čivut ne priuzima žito.

Čivutkinja ž 'Jevrejka'. — Jeca služi kod jedne Čivutkinje.

čizma ž 'vrsta obuće, obično kožne, koja seže do kolena'. ~ tvrdi sara; čizme na bore 'čizme mekanih sara (sturaju se naniže i uboraju)'. Izr. Čizma glavu čuva, šubara je kvari!

čizmar m 'onaj koji izrađuje čizme'. — Ja uvik poručivam meni či'zme kod čizmara, nikad ne kupujem gotove.

čizmarka ž 1. 'čizmareva žena'. 2. 'ženska osoba koja izrađuje čizme'.

čizmarov -a -o 'koji pripada čizmaru'. — Od dobri čizmarovi kalupa zavise i kako će čizme bit.

čizmarski -a -o 'koji se odnosi na ćizmare'. — ~ zanat; ~ radnja; ~ ši'lo.

čizmetina ž augm. od čizma. — Šta si mi ušo u sobu s otim blatnjavim čizmetinama?!

čizmica ž dem. od čizma.

članjak -njka m 'zglavak, zglob (obićno na ruci ili nozi)'. — Upado sam u blato do članjaka.

človit -i(m) nesvr. 'stajati na stražnjim nogama (o četvoronošcima)'. — Naša kerica zna da človi ko kaki zec.

čoban m 'pastir koji čuva ovce'. — Tira čoban sto ovaca.

čobanče -eta s 'mladi čoban'. ~ obadva čobančeta su zaspala.

čobančica ž dem. od čobanka.

čobančić m dem. od čobanin.

čobanica/čobanica ž 'pastirica'. — Ja sam već u svojoj sedmoj todini postala čobanica.

čobanin m v. čoban. — Moj baćo su već od deset godina bili čobanin.

čobanka ž v. čobanica.

čobanov -a -o 'koji pripada čobanu'. — štap; ~ pulin 'pas'; — Ostala je čobanova kabanica.

čobanski pril. 'na čobanski način'. — Prostro čovik opakliju, pa se izvalio nako čobanski.

čobanja ž 'drvena okrugla i pljosnata posuda za vodu, (10—20 litara)'. — Odnesi čobanju u iad pod krstine da se ne ugrije voda.

čobanjac -njca m 'jelo od ovčijeg mesa sa jakim začinom'. — Nema boljeg ila od čobanjca kojeg sami čobani skuvaje.

čoja ž 'čoha (vrsta čvrsto valjanog sukna)'. — Ostalo je čoje od suknje, možemo pokrit šnjom onaj mali astal.

čokoće s zb. im. od čokot. — Sve mlado čokoće se zimus smrzlo.

čokor m 'buket cveća'. — Napravi jedan čokor od cvića iz bašče, pa ćemo ga odnet na groblje.

čokot m 'trs (lozni grm u vinogradu)'. — Na svakom čokotu ima po nikolko kila grožđa.

čončat čončam nesvr. 'na belom paučinastom platnu debljom žicom čunkom utkivati motive'. — Naučila me snašica tkat peškire, pa i čočat na tankima.

čopor m 1. 'krdo'. — Čopor krava pase u ritu. 2. 'grupa ljudi (podsm.)'. ~ oćete i mene primit u vaš čopor?

čoporat se -am se nesvr. 'skupljati se, gomilati se, čoporiti se'. — Posebno se čopora mladež, posebno stariji.

čorapa ž 'čarapa'. — Tako sam pokiso da su mi i čorape mokre. Izr. udaren mokrom čorapom! 'priglup'.

čorapetina ž augm. i podr. od čorapa.

čorapica ž dem. od čorapa.

čorapin -a -o 'koji se odnosi na čarapu'. — Jedna čorapina peta se pokidala. Izr. otego se poso ko ~ početak 'traljav posao'; usta su mu ko ~ početak 'ima velika usta'.

čorba ž 'tečno jelo, često sa komadićima mesa i sa povrćem (zaprženo i začinjeno)'. — Poijo sam dva tanjira čorbe. Izr. Svilena ~ 'supa od svežeg mesa'; zapržena ~, soparna ~, krumpir ~, pileća ~, goveđa ~.

čorbaroš m 'onaj koji rado jede čorbe'. — Ja sam velik čorbaroš.

čorbetina ž augm. i podr. od čorba.

čorbica/čorbica ž dem. od čorba. — Malo tije ritka čorbica.

čorda ž 1. 'čopor, stado (krava, koje se svakodnevno sakupljaju po domaćinstvima i gone na pašu)'. — Stigla je čorda krava. 2. 'mesto za ispašu krava'. — Otirali su krave na čordu. 3. 'neprikladno ponašanje'. — Šta ti danas fali, taki si ko da si iz čorde došo?!

čordaš m 'čuvar krava (v. čorda 1.)'. — Već godinama je on naš čordaš.

čova ž 'smotuljak slame (vezan na kola, na neku napravu ili ogradu kao znak da se odnosni predmet ili nešto u toj kući nudi na prodaju)'.

čovčina m augm. od čovik. — Ta, ilija je čovčina na svom mistu.

čovičak -čka m 'čovečuljak'. — Čovičak je mali, al je oštrog jezika.

čovičanski/čovičanski pril. 'kako dolikuje čoveku, ljudski, humano, plemenito'. — Ako si čovik i uradićeš čovičanski!

čovik (Vok. čovče) m 1. 'čovek, odrastao muškarac uopšte'. 2. 'suprug, muž'. — Ne pušća me čovik da idem sutra na pecu. Izr. ~ blage riii, zlatne ruke, pa vik provikovo u poslu 'valjan radnik'; ~ da ga na kruv možeš mazat 'dobrodušan'; ~ koji se ne boji života 'hrabar, snalažljiv'; ~ koji je posto gazda od svi' putova i staza 'vlastodržac'; ~ na svom mistu 'čvrstog karaktera'; ~ se uči dok je živ, opet lud umre! ~ se za rič veže, a vo za rogove!; ~ blage ćudi 'mekan'; ~ srićne ruke; ~ je čovik, ako je čovik!; ~ ostrog zuba! 'naprasit'; ~ da pukne od bisa! 'zbog neke nepravde'; duša od čovika!; drvo se na drvo oslanja, a ~ na čovika!; ~ mekana srca 'milosrdan'; gotov ~ 'zreo'; drugi ~ postat 'sasvim se izmeniti'; nikaki ~ 'nečovek'; živom čoviku nikad dosta!

čovo m v. čovčina. — Albe ti je čovo da ga triba tražit!

čudak -aka m 'nastran čovek'. — Niko š njim ne mož izać na kraj,on je čudak za sebe.

čudan -dna -dno 'neobičan, neverovatan'. — Svi su Dulićevi čudni ljudi.

čudeso s veliko čudo'. — Ja vam kažem: to je čudeso božje.

čudit -im nesvr. 'izazivati čuđenje kod nekoga'. — Čudi me da je Losko došo u svatove, a nisu divaniii vi'še od dvi godine. ~ se 'iznenađivati se'. — Šta se čudiš, moglo je gore bit da mi je greda na glavu pala. Izr. — čudom 'veoma se mnogo čuditi'.

čudo pril. 'jako, veoma, vrlo mnogo'. — Čudo mu se dopala divojka. Čudo što je lip.

čukanjica ž 'koren kukuruzne stabljike koji Posle sečenja ostaje u zemlji'. — Čftn se malo prosuši, skupljaćemo čukanjice.

čukljikat -am nesvr. v. čakljikat.

čuma ž 'peteljka voća (trešnje, višnje i sl.)'. — Baci ove čume na đubre.

čunj čunja m 'čamac'. — Čunja nemamo a plivat ne znam.

čunjak čunjka m 1. 'pokretni deo tkačkog razboja, naprava od tvrdog drveta u obliku čuna, u koji se umeće kalem sa potkom, cevnjak, čunak'. — Što friščije provučem čunjak, friščije je i tkanje. 2. 'limena cev za peć kroz koju prolazi dim u odžak, deo takve cevi'. — Kupio si al sad i umisti čunjak, jel brež njeg ne možem ložit u šporelj.

čunjat se čunjam se nesvr. v. vozit se čamcem'. — Ja se ne smim čunjat, bojim se vode.

čunjić -a/čunjić -ića m dem. od čunj.

čupat -am nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što'. — Unuk me je volio čupat za brkove. 2. 'čeru, pati'. — Nas dvi ćemo čupat piliće. 3. 'brati skidati voće'. — Nemoj čupat te zelene zerdelije. ~ se povr. — Dica se tuku i čupaje se za kose.

čupav -a -o 'neočešljan, raščupan'. — Joso proviri iz sobe još trabuvan i sav čupav.

čuperak -rka m 'pramen kose'. — Samo se ti ludiraj, oće nasradat taj tvoj čuperak.

čupkanje s gl. im. od čupkat (se). — Dok se dida ne manu čupkanja brkova neće sist za astal.

čupkat (se) -am (se) nesvr. prema čupati (se) — Ovce čupkaje skoro suvu travu.

čupnit -nem svr. 'čupati'. — Volim ga čupnit za taj okrugli obraščić.

čupurdija m 'starešina čuvara javnog reda," policijski starešina grada'. — Čupurdija je imo veliku vlast, zato su ga se svi i bojali.

čurčija m 'krznar'. — Porućio sam kod našeg čurčije jednu opakliju.

čutak -tka m 'uvrćena slama (za ribanje posuda, timarenje konja i loženje u šporet)'. — Napravi mi jedan čutak da izribam kastronu, maio je pekmez uvatio kad sam ga kuvala.

čutakovat -ujem nesvr. 'timariti, čistiti'. Ti opet nisi čutakovo konje, još su od blata.

čutka (G. mn. čutaka) ž 1. 'deo koji ostane posle krunjenja kukuruznog klipa'. — Donesi košar čutaka, triba mi za šporelj. 2. 'ostatak od ploda: grozd sa kojeg su skinute bobice, zrno, ogrizak jabuke, kruške'. — Oma da ste skupili čutke od jabuka i bacili i(h) u mošlik svinjama.

čutnjak m 'šupa za smeštaj čutaka'. — Dvoja koia čutaka smo sadili u čutnjak.

čutura ž 'plosnata posuda za nošenje pića'. — Nasuo je vina u čuturu i zaboravio je ponet.

čuturica ž dem. od čutura.

čuvaldu s m 'velika i jaka igla kojom se šiju vreće'. — Kazo sam ti da mi triba čuvaldus, di ću s ovom malom iglom šit debeli džak.

čuvaran -rna -rno 'štedljiv'. — Dobar je domaćin i vrlo čuvaran čovik.

čuvarkuća ž 1. 'cveće koje raste na trščanim krovovima kuća, Sempervivum tectorum'. — 2. 'lice koje čuva kuću i stara se o domaćinstvu'. — Majka nikud ne iđu, postali su prava čuvarkuća. 3. 'pas koji čuva kuću'. — Ne brinemo mi dok je žućija u avliji, on je naš čuvarkuća.

čuvat čuvam nesvr. 1. 'paziti da nešto ne bude oštećeno, uništeno'. — Čuvaj zdravlje dok možeš. 2. 'nadgledati'. — Tri dana sam njim čuvala dicu. 3. 'izvoditi na pašu, napasati'. — Na kime je danas red da čuva svinje?! 3. 'starati se da se nešto ne rasipa, štedeti'. — Čuvaj bile pare za crne dane. Izr. ~ ko oči u glavi 'najbrižljivije paziti'. Čuvaj dok imaš, kad nestane ne možeš!; ~ ko zenicu oka svog, ko malo vode na dlanu 'brinuti se za koga'; Čuvaj snagu za starost a litinu za zimu (v. litina)! ~ postelju 'ležati'.

čuvida ž 'maska'. — Skini tu čuvidu, uplašićeš dicu.

čuvide čuvida pl. t. 'maškare'. — Kad nadođu poklade ne možeš proć od čuvida. čvokat čvokam nesvr. prema čvoknit.

čvoknit -nem svr. 'iznenada i brzo udariti, kvrcnuti, čvrknuti'. — Ne diraj piliće, čvokniće te kvočka po prstima.

čvor čvora m 1. 'splet delova kad se delovi čega savitl'ivog čvrsto vežu ili zamrse'. — Kako se na ovoj štrangi stvorio taki čvor, ne možem da ga odmrsim. 2. 'okruglast i vrlo tvrd deo u drvetu. — Kad kupuješ daske, gledaj da ne bidne čvorova u njima.

čvorak -rka m zool. 'vrsta ptice pevačice Sturnus vulgaris'.

čvorav -a -o 'koji ima čvorove'. — Čvoravo je drvo, najbolje će bit da iscipamo za ogriv.

čvorčić dem. od čvorak.

čvorčić m dem. od čvor.

čvorga ž 'kvrga, oteklina od udarca ili kakvog oboljenja, čvoruga'. — Tako ga je zdravo udario po glavi da mu je oma čvorga iskočila.

čvorić -ića m dem. od čvor. — Leca je puna čvorića.

čvorina ž augm. od čvor.

čvornat -a -o v. čvorav.

čvornovat -a -o v. čvorav.

čvrsnit -nem nesvr. a. 'postajati čvrst, otvrdnjavati'. — Kako mi se čini, posli one silne kiše, počelo je da čvrsne. b. 'postajati, snažniji'. — Pušti ga nek radi, iđe stariji pa tako i čvrsne.

čvrst čvrsta čvrsto 1. 'tvrd, gust, zbijen'.— Malo mi je čvrsto tisto. — Zerdelije još nisu zrile, zelene su i čvrste. 2. 'nesavitljiv, krut'. — Taka joj je čvrsta kosa ko čekinje. 3. 'otporan prema kidanju'. — Štranga je čvrsta, samo ti dobro sveži, pa se ne boj. 4. 'dobro učvršćen, usađen'. — Samo ti obisi na njeg, čvrst je to klin. 5. 'potpun, dubok, tvrd (o snu). — Zavirila sam u sobu, čvrsto deran spava.

čvrstit čvrstim nesvr. 'učvršćivati, jačati'.— Ja sam ga i rabrila i čvrstila, al nije pomoglo. ~ se 1. 'postajati čvrst, jači, jačati'. — Nevolja će i njeg naučit da se čvrsti. 2. 'uzdržati se, ne zaplakati se'. — čvrstila sam se koliko sam mogla, al onda su soze same navrle i zajecala sam na glas.

čvrsto pril. 'na čvrst način'. — Čvrsto veži kera da se ne odriši kad bidne trzo. — Čvrsto je zagrli, to je tvoja sestrica. — Čvrsto je odlučio da se ženi.

 

 

Ć

ćaća -e m 'otac (retko, češće u grdnij)'. — Ćaću ti tvog (deci).

ćaknut -a -o 'luckast, budalast'. — Ja jesam malo na svoju ruku, al nisam ćaknut, kako vi kažete, gospodine.

ćalov -ova m 'glupan, budala'. — Kad si taki nedositan, svaki ima pravo da te zove ćalovom i magarcom.

ćanut -a -o v. ćaknut.

ćapit -im svr. 'uhvatiti, ščepati'. — Pazi da te ne ćapi ta kerekanja.

ćapkat -am nesvr. 'šarati (zid, umačući predu u farbu i udarajući po zidu, gde ostaju šare)'. — Baš si lipo ućapkala peć, šare su sitne ko da si kroz sito ćapkala.

ćar -i m 'zarada, dobit korist'. — Meni je sve' ovo či'st ćar što živim posli one teške operacije.

ćarit ćarim svr. i nesvr. 'dobiti, zaraditi na lak način'. — Luki je glavno da on ćari.

ćarit -i nesvr. 'ćarlijati (o vetru)'. — Večeras je napolju tako lipo, vitar ćari, pa sve mriši a(j)er.

ćarlijat -am nesvr. 'pirkati, lahoriti (o vetru)'. — Ništa nema lipčeg nego kad liti vitar pomalo ćarlija.

ćasa ž 'lonče za vodu (oko pola litre i manje)'. — Mande, dodaj mi jednu ćasu vode

ćavirat ćaviram nesvr. 'zavirivati, virkati — Nemoj mi ćavirat kroz ta vrata, već uđi u sobu.

ćavkat -am nesvr. 'lajati poluglasno (obično za štene, mladog psa)'. — Već mi je dosadilo ovo štene, ćavka po cio dan.

ćef ćefa m 'dobra volja, dobro raspoloženje'. — Došo mi je ćef da se i ja ženim.

ćela ž 'deo glave bez kose'. —Na temenu se ćela sve većma širila.

ćelav -a -o 'bez kose'. — Ćelavog čovika je lako ošišat!

ćelavit -im nesvr. 'postajati ćelav'. — Rano si počo ćelavit, friško ćeš ostat brez kose.

ćelonja m 'ćelav čovek (podrug.)'. — Nemojte da Nikola čuje da ga zovemo ćelonja, mož se čovik uvridit.

ćemane s 'violina'. — Tijo, tijo, vi, drugi, oću samo da se ćemane čuje.

ćepe -eta s 'ćebe'. — Pokri konje ćepetom, ako i(h) nećeš isprezat.

ćer ćeri (mn. ćeri, ćerivi, ćerima) ž 'kći'. — Naša ćer nije na prodaj, nek sama izabere za koga će poć.

ćerin -a -o 'koji pripada kćeri'. — Zna se kolika je prćija ćerina.

ćerkica ž dem. od ćerka.

ćerkin -a -o 'koji pripada kćerki'. — To je ćerkina svila na grane.

ćibat (se) ćiba (se) nesvr. 1. 'vrhom noža skidati najsitnije ostatke mesa sa kostiju'. — Baci već tu košćuru, dokle ćeš je ćibat?! 2. 'čistiti najsitnije perje sa ošurene živine'. — Dugo sam ćibala koku, imala je puno sitnog perja. 3. 'čistiti kljunove (perad)'. — Posli kiše i kokoške se ćibaje.

ćibav -a -o 'mestimično bez perja (živina)'. — Pušti tu ćibavu kokošku, nećemo valdar taku nosit u poklon.

ćiriš -iša m 'obućarsko lepilo'. — Po tom da smrdi na ćiriš, znaš da je obućar blizo.

ćopat -am nesvr. 'šepati'. — Luka ćopa od ditinjstva.

ćopav -a -o 'hrom'. — Jeste on ćopav, al iđe brez štake.

ćopo -e m 'onaj koji šepa, šepavac'.

ćorav -a -o 'koji ne vidi na jedno oko'. — Ker je bio ćorav na jedno oko. Izr. I ćorava koka nađe zrno 'i neuk nekad nešto pametno kaže'.

ćoravit -im nesvr. 'postajati ćorav'. — Lazu je udario konj repom po oku i počo je ćoravit.

ćoravo pril. 'nespretno, glupo, nevešto'. — Ćoravo si radio, ćoravo ćeš bit i plaćen.

ćoretat ćoretam nesvr. 1. 'zagledati nešto kao kad čovek ima slabiji vid'. — Majka nemaje dobar vid, pa ćoretaje samo oko svakog posla. 2. 'raditi po mraku'. — Zašto u mraku ćoretaš, šta ne upališ Jampaš. 3. 'pipavo obavljati neki posao'. — Koliko ćeš dugo ćoretat oko tog pileta, ja bi već tri oćupala.

ćosav -a -o 'bezbrk, golobrad'. — Matora divojka pa se uvatila s otim ćosavim momkom.

ćoša ž 1. 'spoljni i unutrašnji ćošak'. — Baci to tamo u ćošu. — Naišo na ćošu i slomio rudu. 2. 'igranka, kolo'. — Oćemo 1 ić danas na ćošu?

ćoškast -a -o 1. 'onaj koji ima ćoše'. — Malo si ćoškasto kamaru sadio. 2. 'nastran, zavrnut'. — Kako možeš taki ćoškast ćovik bit?!

ćuba ž 'istaknuto perje na ptičjoj glavi'. — Vidi, ova kokoška ima ćiibu na giavi ko ševa.

ćubast -a -o 'koji ima ćubu'. — Nije ružna cura, al ima ćubastu glavu.

ćućav -a -o 'nespretan, nesamostalan'. — Mani take, on je ćućav: di ga ostaviš tu ćeš ga i nać!

ćućećki pril. 'čučeći'. — Ustani pa sidi, ne možem te obuć ćućećki.

ćućit -im nesvr. 'čučati'. — Dobra je lovačica ova mala mačka: po cio dan ćući kod slame i lovi mišove.

ćud -i ž 'narav, karakter'. — Svaki ćovik ima svoju ćud. Izr. bit po ćudi 'dopasti se'.

ćudljiv -a -o 1. 'koji je nastrane, promenljive ćudi, nestalan'. — Ne možemo ništa započinjat dok traje vako ćudljivo vrime. 2. 'jogunast, tvrdoglav; plašijiv (o konju)'. ~ imali smo zdravo ćudljivog konja, samo ga je Stipan mogo jašit.

ćudljivo pril. 'na ćudljiv način'. — Teško je bilo radit jel se furtom ćudljivo ponašo.

ćolav -a -o 1. 'malih ušiju'. — Smijaćete se kad je vidite, kupio sam jednu ćulavu kiavu. 2. 'ogoleo, bez krošnje'. — Toliko su okresali drveće da nam je posto ćulav sokak.

ćulit (se) ćuli (se) nesvr. 'prisluškivati, izdizati ušne školjke radi boljeg hvatanja zvukova glasova'. — Ne prilazi tom konju, vidiš da se ćuli!

ćup(i)ca ž 'grnčarski sud (za spravljanje kiselog mleka ili kajmaka), ćup'. ~ imam već dvi ćupice skorupa, biće putera.

ćuprija ž 'most', dhena ~, gvozdena ~.

ćuprijica ž dem. od ćuprija.

ćurak -aka m 'ogrtač postavljen krznom, kožuh'. — Ti, valdar, kišu čekaš, kad si ćurak naopako privrnio.

ćurčija m 'krznar'. — U poslidnje vrime sve manje ima ćurčija.

ćurdija ž 'skupocena bundica, zimski ogrtač udatih žena (od kolena bundica od zagasitoplave boje, skrojena u struk, obično je pravio svekar budućoj snahi za venčanje; popreko i uzduž bila je bogato ukrašena portomgajtana od srebrne žice; iznutra kožica jagnjeća ili od divlje mačke, dok su ivice opšivene krznom, najčešće od lisice; zakopčava se sa 4—5 pari srebrnih dugmadi ili „toka" pomoću „punki"; takva dva dugmeta, sa resastim kićankama pričvršćena su pozadi na prevoju struka)'.

ćurlik m 1. 'glas svirale'. — Poznala sam te po ćurliku tvoje vrule. 2. 'cvrkut nekih ptica'. — Ševa visoko leti, ne vidi se al joj se čuje ćurlik.

ćurlikanje s gl. im. od ćurlikat. — Ivanovo ćurlikanje se iz daleka čuje.

ćurlikat ćurliče nesvv. 1. 'svirati u sviralu'. — Nema lipče svirke od vrule kad ćurliče. 2. 'cvrkutati, oglasiti se ćurlikom'. — Ranom zorom tice uvik ćurliču. 3. 'zviždati, zviždukati'. — To ti, Lojzija, ćurličeš?

ćuskija ž 'gvozdeni alat u obliku poluge, za podizanje tereta i dr.' — Nji dvoj(i)ca podmetnu ćuskiju pod kola, malo i(h) dignu i tako smo mogli prominit slomljeni točak. Izr. glupav ko ~ 'sasvim glup'; pijan ko ~ 'potpuno pijan'.

ćuso -e m 'zadnji donji gvozdeni deo na daski pluga, koji osigurava pravo kretanje pluga u brazdi'. — Na starom plugu je sve istrunilo, pa je rđa i ćuso uništila.

ćušad zb. im. ž 1. 'mladunčad krupne stoke u gomili'. — Triba ćušad zatvorit u košaru, počeli su lomit mlade voćke u jurnjavi po avliji. Izr. ćusad jedna! 'kaže se u grdnji deci'.

ćušat -am nesvr. prema ćušit. ~ se povr.

ćuše -eta s 'ždrebe, tele, magare'. — Svako ćuše voli da se protrči po avliji.

ćušen -a -o 1. 'luckast'. — Tebi je pametan, a ja kažem da je on malo ćušen i gotovo! 2. 'smakiiut, nakrivljen (slama, seno, voz sa takvim tovarom)'. — Kako ste to sadili slamu, sva vam je ko ćušena kamara.

ćušit -im svr. 'ošamariti'. — Nemoj da te ćušim!

ćuška ž 'šamar'. — Tako sam dvi ćuške dobio od baće kad sam bio mali da i(h) i sad još pantim.

ćuškat (se) -am (se) nesvr. 'dečja igra (štapovima se udara drvena lopta, dok se ne dotera do određene rupe). — Vas je pet a nas svega trojca, al se vi ne znate ćuškat i uvik smo bolji od vas!

ćuta ž 'započeta kamara tek navezenih snopova (žita, sena i sl.)'. — Ja sam ćutu postavio, sad možeš dalje dit kamaru dok ne dođeš do povlate, onda ću ti opet pomoć.

ćutit -im nesvr. 1. a. 'ne govoriti, uzdržavati se od govora'. — Svi su štogod imah da kažu, a dida su samo ćutili i slušali. b. 'ne iznositi na javnost, ne odavati (tajnu)'. — Dvi godine je prošlo i tek onda sam sazno zašto je Lajčo ćutio. Izr. ~ ko zaliven, ~ ko pečena riba 'uporno i dugo ćutati'.

ćutke pril. 'bez reči, ne govoreći ništa'. — Ćutke je podnosio sramotu svoje ćeri.

ćutljiv -a -o 'koji malo govori'. — Stanica je bila tija i ćutljiva cura.

ćutljivo pril. 'bez reči, ćutke'. — Znao je da je kriv i samo je ćutljivo gledo.

 

 

D

dabogda pril. 'za izricanje želje, proklinjanja i sl.' — Jezik prigrizo, dabogda!

dabome/daborme/dabogme pril. 'dakako, naravno'. — Daborme da se srdim.

daća ž 1. 'gozba, čast'. — iskupili se ko na daću. 2. 'porez, dažbina'. — Kolika ti je daća?

dadijat -am nesvr. 'negovati decu'. — Žena mi ostavila dicu, a ja ne znam dadijat oko nji.

dadilja ž 'ženska osoba koja neguje tuđu decu'. — Taki je ko da ga je dadilja odranila.

daklem/daklen part. 'dakle'. — Daklem, moji konji, moja kola i vozaću koga ja oću.

daktit -im dakće nesvr. 'ubrzano disati'. — Od vrućine ne mož da laje, već isplazio jezik pa samo dakće.

dalečina ž 'v. daljina'. ~ udala se u tu dalečinu, pa je po po godine ne vidlmo.

dalek daleka daleko 1. 'koji je na velikom odstojanju, udaljen'. — Laste su odletile u daleke krajeve. 2. 'davni, davnašnji'. — Daleko je to vrime kad svit još nije ni znao za gvozdeni put. 3. 'koji je u slaboj rodbinskoj vezi'. — To mi je niki dalek rod, ni ne poznamo se dobro.

daleko pril. 1. 'na velikom odstojanju'. — Daleko odatleg je to misto. 2. 'visoko'. — Kad sam se ja probudio, sunce je već daleko odskočilo. 3. 'ni izdaleka, ni približno.' — Dobro je, dobro, al je daleko od onog što bi tribalo da je. Izr. ~ bilo 'ne daj Bože'; ~ dotirat 'mnogo postići'; držat se ~ od čega 'ne mešati se u nešto'; nije ~ vrime 'uskoro'; što je ~ od istine 'to je laž'; ~ od očivi, ~ od srca.

daljina ž 'odstojanje'. — Za njeg je sve daljina kad ga mrzi ić. — Spazili smo ga, u daljini se pojavio.

daljnji -a -e 'dalek, udaljen'. — Kaže da nam je čak i daljnji rođak.

damast m 'fino laneno platno sa arabeskama'. — Sašila sam mojoj Kati šest uzgljanaca od čistog damasta.

dan m 1. 'vreme od izlaska do zalaska sunca'. — Baš nam je danas dan bio težak. 2. 'mera vremena od 24 sata (zajedno dan i noć)'. — Dan za danom pa prođe post. 3. mn. 'vreme'. — Mlada si, i'ma dana još ćeš se i naigrat. 4. 'mera za udaljenost, površinu i sl.'. — To će trajat pet dana, ako oreš lanac na dan. Izr. biće dana za mejdana 'biće prilike'; čuvat bile pare za crne dane 'biti štedljiv'; dani lete ko ti'ca, a godina ko voda 'brzo se stari'; ~ za danom, iz dana u ~, od dana do dana 'neprekidno'; danima 'vrlo dugo'; dobar ko dobar ~ 'vrlo dobar'; do sudnjega dana 'do smrti'; ~ ti tvoj! 'blaga psovka'; gubiti dane 'gubiti vieme'; i moj je ~ svanio 'došlo je i moje vreme'; jasno ko ~ 'posve jasno'; jednog lipog dana 'jednom zgodom'; krast Bogu dane 'lenčariti'; dani su mu izbrojani 'blizu je smrt'; ne prođe ~ a da... 'svaki dan'; ne zna se šta nosi —, šta noć 'neizvesno je šta će biti'; u po bila dana 'danju'; po jutru se ~ poznaje 'ispočetka se vidi šta će biti'; poslidnji ~ 'kraj života'; pod stare dane 'u starosti'; sudnji ~ 'smak sveta'; svako čudo za tri dana 'na svaku se novost čovek brzo navikne'; za koji ~ 'uskoro'.

danas pril. 1. 'ovog dana, u današnji dan'. — Danas je već peti dan od kako je svadba bila. 2. 'u ovo današnje vreme'. — Radila sam i prija sama, pa zašto ne bi i danas?! Izr. od ~ do sutra 'od dana do dana ne misleći na budućnost'; ~ jesmo, sutra nismo (a prikosutra bogzna di smo) 'kratkoga smo veka'. — Bolje je ~ jaje nego sutra kokoš! ~ meni, sutra tebi 'svakoga će nevolja da stigne'.

danas-sutra pril. 'uskoro, ubrzo'. I ti ćeš, danas—sutra odrast, pa izletit iz gnjizda.

dance -eta s 'dno na buretu'. — Dance je propuštilo na onom buretu od vina, moraćemo ga zaminit.

dan-danas pril. 'u današnjici, danas'. — Ni dan-danas ne divanimo.

danguba ž 1. 'besposlica'. — Na salašu je naučio radit, pa ga je danguba u varoši ubijala. 2. 'besposličar, neradnik'. — Nema većeg dangube od Lovre, taj se još nije prikinio na poslu. 3. 'naknada za izgubljeno vreme (kod neizvršenja dogovorenoga posla)'. — Ni dangubu nam nisu dali.

dangubit -im nesvr. 'uzaludno trošiti vreme, provoditi vreme u neradu, u besposlici'. — iderh ja kući, s tobom ode samo dangubim.

danit danem svr. 1. 'dahnuti'. — Stani malo da danem. 2. 'ostaviti pečeni kolač da se hladi'. — izvadi pogaču iz peći, uvi je u onu veću salvetu, nek malo dane, p onda ćemo je sić. Izr. ~ dušom 'osetiti olakšanje u životu';

danjom pril. 'danju'. — Danjom spava, a noćom vandruje! Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde! 'đeram'.

dar (mn. darovi) m 'poklon'. — Ujna nam je svima za Božić donela lipe darove.

darak darka m dem. od dar.

darda ž 'vrsta kartaške igre'. — Ja znam samo fiika da se kartam, ne znam tu tvoju dardu.

darežljiv -a -o 'široke ruke'. — Darežljiv čovik!

daritelj m 'darodavac'. — U navičnjem kraljevstvu daritelj, a zli(h) osvetitelj (Molitvenik Sv. Troice, Budim, 1813).

darivat darivam nesvr. 'davati darove, poklon (prilikom rođenja deteta, prosidbe ili svadbe i sl.)'. — Ona je redom ljubila, a svati su je darivali.

darnit darnem svr. mn. 'taknuti, darnuti — Mene nikad niko ni darnio nije. Izr. ~ u srce 'uvrediti'.

darovat darujem svr. 1. 'dati na dar, pokloniti'.— Darovo sam sestri jedno malo jagnje. 2. 'dati milostinju'. — Darujte slipog siromaka.

darovina ž 1. 'novac koji mlada skupi o svadbi'. — Fain je darovine skupila mlada. 2. pokloni koje nevesta donosi muževljevoj rodbini'. — Baćo su za darovinu od snaje dobili lipu bilu košulju.

daska ž 1. 'široki pljosnati komad drveta manje debljine, izrezan iz trupca'. — Kupio sam daske za vrata na košari. 2. 'gvozdeni savijeni deo na plugu za koji se učvršćuje raonik'. — Skini ravnik s daske i metni onaj koji smo danas naoštrili. 3. 'sinija'. — Donesi dasku da razvijem tisto za krpice. Izr. falimu jedna ~ 'sulud, luckast'; leć na daske 'daske umesto kreveta, nameštene do peći, na kojima se spava'.

daščara ž 1. 'spremište za kukuruz izrađeno od dasaka'. — Malo smo kuruza ove godine nabrali, skoro po daščare je ostalo prazno. 2. 'prodavnica dasaka i drugog materijala, drvara'. — Svrati u daščaru, moždar njim je stigo crip?

daščica ž dem. od daska.

dašta mod. 'nego šta'. — Kad smo joj dali poklon, nije ga ni pogledala. Dašta je tila?

dat dam/dadem 1. 'predati nešto iz ruke u ruku'. — Daj mi kruva. 2. 'darovati, pokloniti'. — I ja ću tebi štogod dat. 3. 'udati'. — Čula sam da je naš komšija dao ćer za Lukinog Ivana. 4. 'poslati, uputiti'. — Vidiš, i bać Stipan je njevog sina dao na zanat. 5. 'odrediti godine doba života'. — Lorka tako dobro izgleda, ne bi joj dala ni pedeset godina. 6. 'zapretiti'. — Daću ti ja, samo probaj otić brez mog pitanja! 7. 'udarati, zadati udarac'. ~ batina, ćušku. 8. 'doneti kao porpd, plod'. — Triba da si zadovoljan što ti je žena dala tako lipog sina. — Samo dobro natori, zemlja će ti dvostruko dat. 9. 'dopustiti, dozvoliti'. — Ne dam da naši konji budu najgori u selu. Izr. ~ blagoslov 'blagosloviti'; ~ pristanak 'pristati'; ~ maglu 'pobeći'; ~ slobodu 'osloboditi'; ~ glasa o sebi 'javiti se'; ~ glavu (ruku, život) 'jamčiti za koga'; ~ kruv u ruke 'osposobiti za život'; ~ kotar(i)cu, kome 'odbiti ponudu'; ~ leđa, petama vitra 'pobeći'; ~ lekciju kome 'naučiti ga pameti'; ~ na znanje 'saopštiti'; ~ nogu 'izbaciti koga'; ~ odušak 'rasteretiti se'; ~ vatru 'zapaliti (cigaretu, lulu)'; ~ za pravo kome, 'složiti se'; ne ~ mira 'dosađivati'; ne da na se, 'brani svoje'; ne ~ ni Bogu tamjana, ni crno ispod nokta 'biti jako škrt'; ne daj Bože, ne dao Bog 'odricanje: nikako'; ~ Bogu dušu 'umreti'; ~ nasumet 'od oka, otprilike'; ~ masti kome 'namučiti ga'; Daj pa se kaj! Bolje je ~ nego se klat! ~ se 1. 'predati se, popustiti, ustupiti'. — Jak je bio on, al ni ja se nisam dao. — Borme se ja nisam dala mom čoviku, dok se nisam udala. 2. 'dopustiti'. — Prija bi se ubila, neg što bi dala da mi dite uzmu. Izr. ~ u brigu, 'početi brinuti'; ~ u čudo 'začuditi se'; ~ u plač 'zaplakati'; ~ na put 'zaputiti se'; ~ u beg, bekstvo 'pobeći'; ~ u misli 'zamisliti se'; ~ u lelek 'zalelekati'; ~ u đubre 'lenčariti, besposličiti', ~ molit 'ne pristati olako, nećkati se'; ~ nazlo, 'pogoršati (bolest)'; ~ u trošak, 'potrošiti znatnu svotu'; ~ u mengule 'zapasti u nevolju'.

datung m 'datum'. — Ne sićam se baš koji je onda bio datung, al znam da je snig bio na zemlji.

davat dajem/dajem nesvr. prema dati. — Daje on meni al malo zaradi, pa malo i daje. Izr. ~ kapom i šakom 'obilato pomabati'.

davit davim nesvr. 1. 'stezanjem za vrat gušiti koga'. — Kad ga je svalio, počo ga je davit, ja sam onda pobigo. 2. 'otežavati disanje (o bolesti)'. — Samo da me ne davi taj kašalj svaki dan. 3. 'ubijati bacanjem u vodu'. — Bacali su dicu pod Ied i davili i(h). 4. 'dosađivati dugim pričanjem, gnjaviti'. — Eno ga, Vranje opet davi snaš Mariju š njegovim nevoljama. Izr. davi ga ko zmija žabu 'gnjavator'. ~ se 1. 'gušiti se, teško disati'. — To se di'da dave od bolesti. 2. 'naglo i halapljivo jesti'. — Nemoj tako trpat u usta i davit se. 3. 'tonuti'. — Ja sam se već dvared davio, zato i nisam naučio plivat.

davnina ž 'staro davno vreme, staro doba'. — Više ga je privlačila davnina nego današnje vrime. Izr. od ~ 'odavno'.

davno pril. 'pre mnogo godina, odavno'. — Davno je to bilo kad smo se mi u pravu sigrali.

dažd dažda m 'kiša'. — Padoje jak dažd s vitrom.

daždit -i nesvr. 'kišiti'. — Već tri dana daždi da oči ne možeš otvorit.

de, ded, dede, deder uzv. I. 'uzrečica nutkanja'. — Deder privati se motike. — Ded na 'uzmi'. 2. Uzvik za umirenje, stišavanje'. — Dede, mani se plača, kad drugput dida dođu doneće i tebi više šećera.

debelguza ž 'žena sa debelom stražnjicom; debela žena uopšte'. — Sila bi ja, al ne možem od ove debelguze.

debelo pril. 1. 'u debelom sloju'. — Debelo namaži pekmez na kruv. 2. 'krupnim glasom (fig.)'. — Alaj taj vaš ker debelo laje. Izr. ~ lipo, bogato pametno!

debeljko m 'debeo čovek'. — Martin još izgleda deblji zato što je mali, pa ga svi zovu debeljko.

debeljuca ž 'debelo, bucmasto dete'. — A čija je ovo debeljuca?

deblja (mn. deblja g. mn. debalja) ž 'deblo'. — Osušio se dud, ostala je samo deblja.

debljat se -am se nesvr. 'gojiti se'. — Samo se ti debljaj pa će ti krv otić na mozak.

debljina ž 1. 'stanje i osobine onoga što je debelo'. — Kolika je debljina daske? 2. 'ugojenost'. — Ne mož on od debljine sam ni čorape navuć.

debo debela -elo 1. koji je u preseku širok: ~ drvo, ~ daska, ~ zid'. 2. 'mastan, tust'. Kad dobro ide, svinče friško bidne debelo. Izr. ~ ladovina; imat ~ kožu ' biti bezobziran'; izvuć deblji kraj 'biti oštro kažnjen'; debeloj guski ne triba mazat leđa; ~ ko cop 'kao pletenica'.

december m 'dvanaesti mesec u godini, decembar'.

deci indekl. skr. od decilitar (deseti deo litra) — Daj mi dva deci čistog vina.

deka ž 'skrać. izraz za dekagram (stoti deo kilograma, deset grama)'. — aI si izadro, tu nema ni tri deke šećera na toliku dicu.

dekat -am nesvr. 1. 'upravljati konjima (upregnutim u kolima)'. — Dekaj, kume, riđu i zelenka, pa nek nas stigne ko mož! 2. 'prihvatiti se jela čim se sedne za sto'. — Vi već dekate, a niste dobro ni sili. Izr. Oni dekaje, a svit vuče!

deklamacija ž 1. 'recitacija'. — Tvojaje deklamacija bila bolja od Marijine. 2. 'tekst zadat u školi za deklamovanje'. — Jesi 1 naučila napamet deklamaciju za sutra?

deklamovat -ujem nesvr. 'recitovati'. — Kako to divaniš ko da deklamuješ?!

dekung m 'zaklon (u ratu)'. — Mi smo u dekungu mirno sidili, a oni su pucali priko nas

delija m 'junak (momak na glasu)'. — Ta Lazo je delija kakog bi svaka cera poželila.

dembelan -ana m 'veliki neradnik, gotovan, lenština'. — Gazda traži radnika a ne dembelana ko što si ti.

deran m 'dečak'. — Deran izraso ko iz vode.

deranac -nca m. dem. od deran.

derančić m dem. od deran.

derat derem nesvr. 'skidati kožu, guliti'. — Luka već dere zeca, biće paprikaša. 2. 'izrabljivati'. — Ne šali se on, već dere kako koga mož većma. 3. 'kidati, upotrebom trošiti, habati, cepati'. — Derem čakšire na turu. ~ se 1. 'prodornim glasom vikati'. — Čujem ja, nemoj se toliko derat. 2. 'drečati, plakati'. — Dere se ko magare prid kišu! 3. 'kidati se, cepati se'. — Deru se opanke, i'štu nove!

dereglija ž 1. 'skela'. — Dereglija nas je privezla. 2. 'lađa'. — To je velika dereglija, prava lađa. ← mađ. dereglye.

derište s 'razmaženo, nevaspitano dete'. — Ne volim što njegov otac š njim divani ko da je i sad derište, a on je zdrav čitav čovik.

derladija ž zb. im. v. derle.

derle -eta mn. derlad s 'nemiran, bezobrazan derančić'. — Sram vas bilo, derlad jedna!

dernica ž 'klanica (u kojoj je skidanje kože i obrada posle klanja životinja bio glavni cilj, dok se meso prodavalo mesarima, koji su ga dalje obrađivali ili sveže prodavali)'.

dernjava ž 'deranje, dreka'. — Dernjava je iz daleka dolazila, pa nismo znali šta je.

derutan -tna -tno 'ruševan, trošan, istrošen, zapušten'. — Salaš je u dobrom stanju, al košara je derutna.

desetak -aka m 'novac od deset jedinica, desetica'. — Strina mi je spustila u ruku desetak da niko ne vidi.

desit se -im se svr. 1. 'naći se, obresti se'. — Samo da se ja nisam tamo baš onda desio. 2. 'dogoditi se'. — To se moralo baš onda desit kad mi stariji nismo kod kuće.

desni/desni ž mn 'meso oko zuba'. — Tako me je izmučio da su mi desni krvarile.

desni/desni -a -o 'koji se nalazi na suprotnoj strani od srca'; supr. livi; ~ noga, ~ ruka, ~ uvo. — On je stojo s moje desne strane 2. (u imeničkoj službi) ž 'desna ruka, desnica'. — Desna ti se pozlatila! Izr. postat čija ~ ruka 'bliski saradnik'; krsti se i desnom i livom 'čudi se od iznenađenja'.

desnica ž 'desna ruka'. — Pruži desnicu da se pozdravimo.

desno pril. 'na desnu stranu, na desnoj strani'. — Drži desno da ne bi tresno!

dešnjak m 1. 'muškarac koji radi više desnom rukom nego levom'. — Dva rođena brata pa je jedan dešnjak a drugi livak. 2. 'zaprežna životinja koja se preže s desne strane'. — Čuvaj se konja dešnjaka, oće ugrist.

devetat -am nesvr. 'tući'. — Triba njega devetat, pa će se oma latit učenja.

devetnica ž 'molitva kod katolika, svaki dan za devet dana (obično kao zavet nekom svecu)'. — Moli devetnicu Svetom Antunu.

dežmekast -a -o 'omalen, odebeo, nezgrapan' — Kako ga ne bi znala, bio je mali dežmekast čovik.

di, di 'gde'. Izr. Di će kuga već u svoj rod 'kad nevolja nevolju stiže'. Di' koga boli, tamo se i pipa. Di_brat bratu ruku pruži, tamo rad i dom ne tuži! Di su braća bisna, tu je kuća tisna! Di se svekrova i sna slažu, tamo svekar krave muze! Di ko nikne, tamo i ovikne! Di je mlogo smija, tu je malo pameti! Di je igre, onde je i svađe! Di ima put ne iđi stranputice!

dica ž zb. im. od dite.

dičan -čna -Sno 'častan, slavan, ugledan, ponosan'. — Ugledo se sin na dičnog oca.

dič(i)ji -a -e 1. 'koji pripada deci, koji se tiče dece'. — A od čega je tako pocrvenio dič(i)ji nosić? 2. 'koji je namenjen deci'. — To je dič(i)ji stočić. 3. 'koji je svojstven deci'. — Neće se valdar matori mišat u dio(i)ju sigru.

dičit dičim nesvr. 'krasiti'. — To je taki momak, da ne znaš šta ga većma diči, jel lipota jel dobrota. ~ se 1. 'imati kakvu lepu osobinu, odlikovati se'. — Lako se vama dičit kad imate tako dobru dicu! 2. 'ponositi se'. — I ja se dičim kad čujem da lipo pišu o nama. 3. 'kočoperiti se, razmetati se'. — Šta se on diči, a nije vridan ni to malo zemlje sam da uradi. Izr. Čega se pametan stidi, tim se lud diči!

dičurlija ž augm. i podsm. od dica.

dić dignem svr. v. dignit.

dida m 1. 'ded, očev ili majčin otac'. — Dida Vranje su baćin otac. 2. 'stari čovek'. — iđe odale jedan dida, al zdravo sitno koraca. 3. 'tast, ženin otac'. — Valdar će di'da dočekat zeta na večeru? Izr. kad dida š njevom lulom zakurdače, dica s banka padaje doli 'toliko jejak duvan'; izgubio je kašiku kod dide 'ne prima ga u goste'; ~ šumom, baba drumom 'nesporazum'.

didacko m (podr.) od dida. — Matori Vranje još ne da sinovima da gazduju, a on je odavno već pravi didacko.

didica m dem. od dida.

didicin -a -o 'koji pripada didici'. — Nije dobro, didicin glas se sve riđe čuje.

didin -a -o 'koji pripada didi'. — Didino unuče. Izr. ~ mu vilištan 'grdnja (umesto psovke)'.

didovina ž 'imanje nasleđeno od dedova'. — Počo je da otkida od didovine.

diftin -ina m 'čvrsta gusta pamučna tkanina poput somota'. — Dobila sam novo ruvo od diftina.

digdi pril. 'ponegde, gdegde'. — Naše žito je ove godine zdravo čisto, samo se digdi vidi koja pupa.

dignit -nem svr. 1. 'pomeriti, pružiti nagore'. — Di'gni jednu ruku da te vidlm. 2. 'što leži na podu pokupiti, podići'. — Digni kašiku, ne vidiš da je pala pod astal. 3. 'primorati da se pomeri sa mesta, iz kreveta'. — D'igni se već sa tog stoca. 4. 'izgraditi, podići, sagraditi'. — Za dvi nedilje smo digli zidove. 5. 'krenuti se, uputiti se kuda'. — Šta si se digo, sidi još imaš kada, otićeš. Izr. ~ ruke 'prestati brinuti (o nekome ili nečemu); ~ glavu 'ohrabriti se, uzoholiti se'; ~ hajku na koga 'početi progoniti koga'; ~ nos 'napraviti se važan'; ~ rep na krste 'krenuti na put nerada i lakog života'; ~ ruku na koga 'udariti, napasti, hteti ubiti'; ~ ruku na sebe 'pokušati samoubistvo'; ~ sve četri u vis 'izležavati se'. ~ se 'ustati, podići se'. — Digo se i izašo brez: zbogom. 2. 'oporaviti se, ozdraviti, kretati se (posle bolesti)'. — Dugo ga je mučila bolest, al je glavno da je uspio da se digne.

digod pril. 'negde'. — Samo ti traži, mora tu digod bit.

digod pril. 'gde god'. — Kako je to, Nikola, da si ti, di god se časti, uvik prvi?!

dijat dišem nesvr. 'dihati, disati'. — Pušti me, tako si me stisko da ne možem dijat o(d) otvog zagrljaja!

dijurna ž 'dnevnica'. — Zato što izađe na salaš dobije on dijurnu.

dika ž 1. 'ponos, čast'. —Triba da ti je dika što imaš takog učmenog uju. 2. 'draga, mila osoba; dragan, dragana'. — Žen se, diko, dok si mlad! Izr. Kaka mi je ~ povraćana ko tarana triput pogrijana! (nar.)

dikica ž dem. od dika.

dikica ž 'bodljikava biljkašiblje (korovska), boca bot. Xanthium spinosum'. — Ubovo sam se na dikicu.

dikin -a -o 'koji pripada diki'. — Poznam ja dikinu zviždaljku.

dilber m 'dragan'. — Mora bit žalosna kad joj dilbera nema.

dilit dilim nesvr. 1. 'odvajati na delove'. — Necu ni s kim da dilim ovu jabuku. 2. 'vršiti računsku radnju suprotnu množenju'. 3. 'davati kome što'. — Majka su volili da dile brašno prosjakovima. 4. 'razdvajati, rastavljati od koga ili čega'. — Samo nas dvi kuće dile od rođene tetke. ~ se 'međusobno deliti što'. — Braća se dile pa njim pomažem.

dilnik m 'sudionik, učesnik u zajedničkom poslu'. — Vidiš da je dobro što nisam imo dilnika, sad je sve moje što sam zaradio.

dilo s 'rad, posao, trud'. — Ako si vridan na dilu, onda možeš bit i na zdili. lzr. Doće dilo na vidilo! 'ništa se ne može sakriti'.

dilom/dilom pril. 'jednim delom'. — Dilom su kuruzi s jedne, a dilom s druge strane salaša.

diljak -ljka m 'društvena igra (u grupi svi drže sastavljene dlanove, jedan je određen da stavlja redom svoje sklopljene dlanove u dlanove grupe, ispušta nekome predmetdiljak, a pogađač treba da ga nađe)'.

diljat -ljem nesvr. 'tesati'. — Baćo diljaje sapište za lopatu.

dinit dinem svr. 'dihnuti, uzeti dah'. — Tako sam se uplašila da ni dinit nisam smila.

dinja ž bot. Cucumis melo; 'jednogodišnja zeljasta biljka i plod te biljke'. — Najslade su dinje iz mog bostana: žute i slatke ko med.

dinjica ž dem od dinja.

dioba ž 'radnja kojom se nešto deli, podela, deoba'. — Napravili smo diobu nako kako su baćo želili, pošteno, svakom bratu jednako.

dirat diram nesvr. 1. 'dodirivati, doticati se čega'. — Nemojte dirat ništa što je na astalu. 2. 'uznemiravati, bockati, vređati (koga)'. — Luka i Nikola furtom diraje Bartula zbog cure što ga je ostavila. ~ se 'bockati se, zadevati se'. — Kazala sam njim da se ne dfraje i ne špotaje prid drugim svitom.

dirinčit/dirinđžit nesvr. 'mučiti se, teško i mukotrpno raditi'. — Cio dan dirlndžim u polju, pa kad stignem kući ni većera mi ne triba.

dirnit dirnem svr. 'taknuti'. — Samo se ti sigraj tu, ne smi tebe niko ni dlrnit.

dirnut -a -o 1. trp. prid. od dirnit. 2. 'ćaknut'. — Nemoj se obazirat na Lovru, on je malo dirnut.

disat dišem nesvr. 1. 'uvlačiti u sebe (kroz nos ili usta) čist vazduh i izbacivati nečist'. — Ne možem da dišem toliko ste napušili u sobi; — Ako diše, onda je živ.

disnotor m 'svinjokolj, vreme klanja svinja'. — Kaki bi bio disnotor brez paprikaša za užnu.

dišputacija ž 'delegacija, izaslanici'. — I pet Subačana je bilo u dišputaciji u Beču.

dišputovat -ujem nesvr. 1. 'diskutovati, prepirati se (oko čega)'. — Nemam ja s tobom šta da dišputujem, ako oš, znaš di mi je salaš. 7. 'savetovati doterivati (koga u ponašanju i izgledu)'. — Pušti već to dite nek iđe, šta ga toliko dišputuješ?!

dit dijem nesvr. 'denuti, deti'. —- Dok nas dvojca dijemo krstine, vi ograbite mršavinu.

dite diteta s 1. a. 'muškarac i devojčica u najranijem dobu i dok ne odrastu'. — Joso, je 1 je ovaj mali tvoje dite? b. 'sin i kći u odnosu prema roditelijma'. — Posli Perine smrti, ja sam se brinila s naša dva diteta.

ditel(i)na ž bot. 'vrsta biljke iz por. lepirnjaka Trifolium'. — Ne dajte tušta zelene ditelne kravama je 1 će se nadut.

ditence -eta s dem. od dite.

ditešce -eta s dem. od dite.

ditetov -a -o 'koji pripada detetu'. — Ditetova mater je umfla još dok je on imo godinu dana.

ditinjast -a -o 'koji je kao u deteta, neozbiljan'. — Čula sam spolja ditinjast glas, pa sam mislila da je tvoj deran.

ditinjasto pril. 'neozbiljno, naivno'. — Raduje se od srca, ditinjasto.

diva ž hip. od divojka. Izr. -~ Marija 'Bogorodica'.

divan -ana m 1. 'večernji sastanci mladih radi zabave (obično za tu svrhu u iznajmljenoj kući ili sobi)'. — Najvećma sam volila na divanu igrat gajdaško kolo. 2. 'razgovor'. — Mare, ja idem malo u komšiluk na divan. Izr. Divanu nikad kraja! Praznom divanu nikad kraja!

divanit divanim nesvr. 1. 'razgovarati'. — i ja sam s Macom divanila. 2. 'govoriti'. — Ne divanim ja njim već po godine. Izr. Divanit s batinama 'tući se'. Sve je dobro bilo dok čobani nisu počeli divarrit s batinama. Divani nuz vitar 'protivi se, lupeta'! Bolje je pametno ćutit, nego glupavo divanit! Divani ko s badnja (sa slame) 'suviše glasno'.

divandžija m 'razgovorljiv, pričljiv čovik'. — Nije došo Stipe, naš felavni divandžija.

divandžinca ž 'razgovorna ženska osoba'. — Lozika le uvik bila taka mirna, nije baš nika divandžinca.

divat divam/dišem nesvr. v. dijati.

diven(i)ca ž 'kobasica'. — Metnili smo u odžak da se puše deset veliki i dvadeset mali divenica; friška — 'sveža'; pušena ~ 'dimljena'; avaška ~ 'užežena'.

diver m 'muževljev brat'. — Dvori snaja divera ko i svekra.

divica ž 'nevina devojka'. — Svaki je momak tražio divicu za ženu. Izr. ~ Marija 'Bogorodica'.

div(i)jak -aka m 'divljak'. — Uzmi, Stipane, kad ti strina daje, nemoj bit ko mali div(i)jak.

div(i)jakinja ž 'divljakuša'. — Zašto je ta tvoja cilra taka divjakinja, pa neće ni s kim da se druži?

divizma ž 'vrsta poljskog cveća (lekovito), bot Verbascum thapsus'.

divojački -a -o 'koji pripada devojkama, koji je svojstven devojkama'. — Divojačko oko drugačije vidi onog koga voli.

divojački pril. 'kao u devojke, na devojački način'. — Sve je na njoj nabreklo, nako kako mladoj curi dolikuje, divojački.

divojčica ž dem od divojka.

divojčit se -im se nesvr. 'činiti devojkom'. — Marina ćer nema više od petnest godina, a već se počela divojčit.

divojčura ž augm. i pogrd. od divojka.

divojka ž 'devojka'. — iđe Lozijina divojka. Izr. ~ pod vincom 'nevesta'; ~ se ne traži batinom već rakijom! Čuvaj, divojko, imena, dočekaćeš vrimena! Ko prija divojki, tog je i divojka.

divojkin -a -o 'koji pripada devojci'. — Divojkina nana baš ne voli zeta.

divovat divujem nesvr. 'biti divojkom, biti neudata'. — Rano je počela divovat.

dizat (se) dižem (se) nesvr. prema dignit (se), dić (se).

dizna ž 'tanka metalna cev u kojoj se pravila cigareta'. — Nana su znali napravit na dizni baći punu tozlu cigaretila.

dlačica ž dem. od dlaka.

dlaka ž 'nitast izraštaj na telu nekih životinja i na delovima ljudskog tela'. — Još mu se ni dlaka ne vidi na licu, a on bi se brijo. Izr. neće ti falit ni ~ s glave 'neće ti se ništa dogoditi'; nemat dlake na jeziku 'biti uočan'; ni za dlaku 'nimalo'; tražiti dlaku u jajetu 'cepidlačiti'; za dlaku 'skoro, umalo'.

dlakav -a -o 'koji je pun dlaka'. — al si dlakavog tila ko majmun.

dlan m 'unutrašnja strana šake bez prstiju'. — Samo trljaj dlanove pa će ti se ruke ugrijat. Izr. držat ko malo vode na dlanu 'brižno čuvati'; pljunit u dlanove 'latiti se posla'; svrbe ga dlanovi 'neko će dobiti batine'; vidit ko ra dlanu 'jasno videti'.

dlančić m dem. od dlan.

dlanić -ića m dem. od dlan.

dlićkav -a -o 'židak, blatnjav'. — Di ćeš tudan, ne vidiš daje put sav dlićkav?!

dno dnola m 1. 'tvrdo tlo pod vodenom masom'. — Taka je suša da smo svu vodu iz bunara izvukli, pa se vidi dno. 2. 'donji deo kakvog suda'. — Grabimo mast već s dnola kačice.

do dola m 'udolina (obično sa vodom, travom i trskom) rit'. — Na dolu pasu krave.

dob doba m 'mesto na vršalici gde se ubacuje snoplje, pri vršidbi, hranilica'. — Luka već dugo vremena radi na dobu, trioalo bi ga zaminit da ode ist.

dob -i ž 'godine života, starosti'. — Pantim ja to iz svoje dobi.

doba indekl. s 1. 'duži vremenski odsek, period'. — Nije danas naše vrime, nastalo je novo doba. 2. 'kraći vremenski odsek; trenutak zbivanja; vreme u odnosu na tok dana i noći'. — Došlo doba da se razilazimo, a ja se još nisam ni naigro. Izr. gluvo ~ 'kasno noću'; na tom dobu 'uveliko trudna'; niko ~ noći (dana) 'odmaklo vreme'; zrilo ~ 'godine života pune stvaralačke sposobnosti'.

dobacit dobacim svr. 'dodati nekom bacanjem'. — Mala je ona,'pa' ne mož da mi dobaci tu vel(i)ku loptu.

dobacivat -acivam nesvr. prema dobacit.

dobar dobra dobro 1. 'valjan, vrstan, odabran'. — On samo za sebe nije dobar. 2. 'priličan, znatan, velik'. — Borme, do Tavarkuta imate još dobar komad puta. 3. 'jat, zdrav'. — Jeste ona mršava, al je dobrog zdravlja. 4. 'rodan, plodan'. — Ako je zima sa dosta sniga, onda se mož očekivat i dobra godina. 5. 'koristan'. — Keru je i košćura dobra rana. 6. 'lekovit'. — Bili luk je dobar za srce. Izr. bit dobre volje 'biti raspoložen, biti napit'; bit kome ~ 'biti kome prijatelj'; ~ konj jel ošanta, jel oćoravi! ~ ko komad kruva! Lud i ~ to su braća rođena 'uvek su na udaru'; dobro zdravlje! 'zdravica'; dobrog konja u košari nađu 'štedi se od rada'. dobijat dobijam nesvr. prema dobit, dobivat. — Ni ja ne dobijam, al zato moram davat.

dobit dobijem (trp. prid. dobiven/dobijen) svr. 1. 'imati nešto što pre toga nije posedovano'. — Dobila sam pismo od brata iz katana. — Ja sam zadovoljan s onim što sam dobio. 2. 'postići cenu za što prodato'. — Koliko ste dobili za prasice? 3. 'postići dobitak, zaraditi'. — Znao sam da na žitu možem samo dobit. Izr. ~ batine, ćušku 'biti batinan, šamaran'; ~ kotaricu 'biti odbijen'; ~ misto 'zaposliti se'; ~ po glavi (po nosu, po prstima) 'biti sprečen na grub način'; ~ svoje 'biti kažnjen po zasluzi'; ~ volju (za čim) 'zaželeti što'.

dobivat dobivam nesvr. prema dobit. — Ne dobivamo nas dvoje ru'otkud ništa, sve što imamo sami smo skućili.

doboš m 'bubanj'. — U selu se čuo doboš, što god izvikivaje. Izr. Očla mu sva zemlja na — 'propao (prodajom na javnoj dražbi)'.

dobošar -ara m 'bubnjar'. — Siroma bać Vince, pod stare dane je posto dobošar.

dobrim pril. 'podosta, znatno'. — Nismo se svađale, al sam joj dobrim nakazivala!

dobro pril. (komp. bolje) 1. 'kako treba, kako je red da bude; kako je poželjno; pravo'. — Uči i dobro se vladaj, pa će te svi volit. 2. 'izraz za odobravanje, za saglasnost: neka bude tako, slažem se'. — Dobro, što se mene tiče, vi, iđite... 3. 'skupo'. — Ko te ne zna, dobro bi te platio! (šalj.). Izr. bit ~ 'osećati se zdrav'; odrečno: 'biti bolestan'; ćinit — 'pomagati'; ~ doć 'biti od koristi'; ~ proć 'uspeti'; ić (kome) ~, stojat — 'živeti u povoljnim prilikama'; ~ je sve znat, al je zlo sve činit! ~ bi ga bilo rad smrti poslat 'suviše je spor'; ~ ga nasadio 'prevario ga u nečemu.

dobro s 'imanje, gazdinstvo'. ~ umro bać Stipe, pa se oma razišlo i r jegovo dobro.

dobrurad -a -o 'naklonjen'. — Ko je prema tebi dobrurad, lako ćeš se š njim spajtašit!

doče pril. 'nositi dete na leđima (sa rukama o vratu)'. — iđe ive i nosi svoje dite doče (So, Ba).

dočekan -a -o 'gostoljubiv'. — Nije to samo sad, snašica je uvik bila dočekana.

dočekat -am svr. 1. 'očekivati koga i prestati čekati kad stigne'. — Čovika dugo nije bilo iz varoši, pa ga je ona na kapiji dočekala, sva radosna što je stigo. 2. 'doživeti'. — Nisam mislila da ću dočekat i unukovu ženidbu. 3. 'snaći, zadesiti'. — Šta smo dočekali da nam je led sav godišnji rod uništio. ~ se 'pasti tako da se pri padu ne dari'. — Mačku da kako baciš, ona se uvik na noge dočeka.

dočekivat -ekivam nesvr. ; prema dočekat.

dočepat -am svr. 'naglo uhvatiti, zgrabiti'. — Ako te ja dočepam za te tvoje kike, oćeš zapantit kad si se plezila na starije. ~ se 's mukom se dokopati, doći do čega'. — Radi pa ćeš imat, ni ja se nisam lako dočepo ovog salašića

dočuvan -a -o 1. trp. prid. od dočuvat. 2. 'budno čuvan (dete se posle rođenja čuva tri dana i tri noći ~ da bi se sačuvalo od uroka)'. — Pokatkad pomislim, bože m prosti, da taj deran baš nije treću noć dočuvan.

dočuvat dočuvam svr. 'sačuvati do kraja'. — Bog me je pomogo da dočuvam sve na okupu dok ti ne dođeš.

doć/doć dođem svr. 1. 'idući prispeti, stići, doputovati na bilo koji način'. — Čuo sam da je Matin Pere došo na urlap. 2. 'nastati'. — Jedva čekam da nedilja dođe. 3. 'preći'. — Sutra će vršalica od komšije kod nas doć. 4. 'pojaviti se'. Kažu da je voda došla u naš atar. 5. 'nastaviti se na što, zaređati se'. — isprva je sve bilo lipo, a onda je počo niki divan ukrupno i na kraju je došlo do prave svađe. 6. 'pribaviti, steći'. — Čim dođem do dobrog vina, napuniću ono bure od tri hekta. 7. 'narasti, prispeti'. — Znaš li, Vranje, da mi je ona moja ditelna do pojasa došla?! 8. 'prohteti se (kome)'. — Kad su mi kazali šta je Mate nagazdovo, došlo mi je i da se smijem i da se zaplačem. 9. 'dogoditi se, zbiti se'. — Samo još jedno dvi nedilje da ne dođe kaka ampa. Izr. ~ do gustog 'jako se zaoštrit stanje'; ~ do riči 'steći priliku da govori'; ~ kome glave 'ubiti ga'; ~ na svit 'roditi se'; ~ kome šaka 'biti uhvaćen'; ~ sebi 'osvestiti se'; ~ na pamet, na um 'setiti se'; ~ na noge (kome) 'moliti'; ~ na san 'usniti'; ~ na vidilo 'biti objavljeno'; kako došlo tako prošlo 'brzo se pojavilo, a brzo i nestalo'; iđi mi dođi mi 'nije kako treba, nije u redu'; doće kuso na kolač 'vratiće se miio za drago'; ~ po brkljaču 'po batine'; došle vile očima 'istekao rok; dozlogrdilo'; ~ prazni rukivi 'ne doneti poklon'; ~ na gornju policu 'prispeti za ženidbu ili udaju'; posle ženidbe starijeg brata, odnosno udaje starije sestre'.

dodat -am svr. 1. 'dometnuti, nadodati'. — Dodaj još koju krušku, nemoj baš na gram mirit. 2. 'dati, pružiti'. — Dodaj bolesnom didi čašu vode. 3. 'u govoru, razgovoru nastaviti na reč predgovornika'. — Sve si ti već kazala, nemam ja šta da dodam.

dodavat dodajem nesvr. prema dodat.

dodijat -am svr. 'dosaditi'. — Dolaziću ti dok ti ne dodijam.

dodijavat -ijavam nesvr. prema dodijat.

dodirivat (se) -irivam (se)/-irujem (se) nesvr. prema dodirnit (se).

dodirnit dodirnem svr. 'dotaći, dotaknuti'. — Samo ako te dodirne, a ti vikni, pa ću ja doć.

dodvoravat se -oravam se nesvr. prema dodvorit se.

dodvorit dodvorim svr. 'dvoriti do kraja'. — Ćer ga je dodvorila i saranila. ~ se 'laskanjem, udvaranjem zadobiti čiju naklonost'. — Čim sam se ja babi dodvorio, ćer je moja bila.

dođoš m v. dotiranica. — Nije red da se naša cura uda za dođoša.

događat se događa se nesvr. prema dogodit se.

dogamizat -ižem svr. 'doći gamižući'. — iđite vi naprid, a ja kad dogamižem s ovim mojim antravim nogama.

dogarat dogara nesvr. prema dogorit.

dogegat (se) dogegam (se) svr. 'doći gegajući se'. — No, dogegale su se i guske već jedared.

dogledat -am svr. 'ugledati što nadaleko, dokle se može videti'. — Nisu majkine mlade oči ko tvoje, dite moje, ja to ne možem do gledat.

dogmizat -ižem svr. 'dogamizati, gmižući doći'. — Starac je sa svojim herlavim nogama, jedva dogmizo do crkveni vrata.

dogodine pril. 'iduće godine'. — Dogodine, živi bili pavidili!

dogodit se dogodi se svr. 'nastati, zbiti se, desiti se'. — Milka kaže da se ništa nije dogodilo, al ja mislim da ona laže.

dogođaj m 'događaj'. — Čuli smo i mi za taj dogođaj, al nismo povirovali.

dogorit svr. 1. 'izgoreti do kraja'. — Pušti nek ova svića sasvim dogori. 2. 'dogusuti, dojaditi'. — Trgniće se on, kad mu dogori, pa ostane prazni šaka. Izr. ~ do nokata 'dojaditi'.

dogovarat se -ovaram se nesvr. prema dogovorit se.

dogovor m 'pismeni ili usmeni sporazum'. — Dogovor je bio da ja dođem kod tebe. Izr. Dogovor kuću gradi!

dogovorit se -ovoiim se svr. 'ugovoriti s kim, sporazumeti se'. — Dogovorili smo se da zajedno krenemo.

dojašit -im svr. 1. 'jašući doći'. — Dojašio je na konju, a natrag će pišce. 2. 'ne moći više jahati'. — Pao je s konja i dojašio zauvik.

dojavit dojavim svr. 'javiti (kome), doneti vest'. — Nama je dojavio prvi komšija da preteljov salaš gori.

dojit -Im nesvr. 'hraniti svojim mlekom'. — Ne diraj Margu, baš sad doji maloga.

dojka ž 'sisa'. —_ima tušta mlika pa je bole dojke.

dojurit dojurim svr. 'j'ureći stići'. — Dojurio je ko brez duše.

dokajat jem svr. 'do kraja okajati, prestati kajati'. — Baću baš nije, al nanu je redovno dokajala.

dokasat -ašem svr. 'stići u kasu'. — Iđite vi naprid, a ja ću da dokašem za vama.

dokasivat -asivam nesvr. prema dokasat. — Šta taj Vinko svaki dan dokasiva kod nas?!

dokasno pril. 'kasno u noć'. — Ne marim da i moja Manda iđe s vama u kolo, samo nemojte, dico, ostat dokasno.

dokivat dokivam nesvr. prema dokovat.

dokazat dokažem svr. 1. 'uveriti koga o čemu'. — Dokazaću ja njemu čija je kuća viđenija. 2. 'dojaviti kome što'. — Samo da mi je saznat ko mu je dokazo za našu Stanku?

dokazivanje s gl. im. od dokazivat. — Nema više nikakog dokazivanja kad je već prisuđeno.

dokazivat -azivam nesvr. prema dokazat.

doklancat -am svr. v. dokulecat.

dokle(g) pril. 'dokle'. — Dokleg vidiš s otim očalama? 2. 'do koje vremenske granice'. — Dokleg ćeš bit na salašu?

doklipsat doklipšem svr. 'klipšući doći'. — Nisam je očekivala, a eno je i snaš Roza je doklipsala.

dokondrljat (se) -am (se) svr. 'dokotrljati (se), dokoturati (se). — Bundeva je pala s kola i dokondrljala se do vrata ambetuša.

dokopat -am svr. 1. 'uhvatiti, zgrabiti'. — Kad ga je Ante dokopo, sav je problidio. 2. 'dovršiti kopanje'. — Nema više, dokopali smo sve. ~ se 1. 'domoći se, dočepati se'. — Čim se Bruno dokopo boce, neće više bit divana. 2. 'doći, stići do čega'. — Sad je lako kad sam se dokopo varoši još zavida.

dokoračat -am svr. 'koračajući doći'. — Doću i ja ako bidnem mogo dokoracat.

dokovat dokujem svr. 'dovršiti kovanje'. — Mogo si najpre dokovat kosu, p onda ist malu užnu.

dokraja pril. 'do kraja, do svršetka, potpuno, sasvim'. — Dobar je on čovik al ta višpidla će ga razvuć dokraja.

doktor m 'lekar' očni ~, ženski ~, zubni —.

dokulecat dokulecam svr. 'doći, stići (uz tegobe u hodanju), došepati'. — Bolje da krenemo oma, jel ako Margu čekamo dok ona ne dokuleca i mi ćemo zakasnit.

dokupit dokupim svr. 'kupiti uz ono što je već kupljeno'. — I mi ćemo dokupit još onaj komad zemlje, što je uz onu koju smo lani kupiii.

dokuvat -am svr. 'dovršili kuvanje'. — Čekam da se dokuva ta tvoja kokoška pa da idem.

dokuvavat -uvavam nesvr. prema dokuvat.

dolaf -afa m 'komoda sa tri ili četiri fijoke, za žensku opremu, za narodnu nošnju ili sl.'. — U dolafu su složene sve svilene suknje.

dolazit -im nesvr. prema doć.

doletit -im svr. 'leteći prispeti, pojaviti se gde'. — Prve laste su doletile.

doli pril. 'niže, naniže'. — Skočim doli s kruške pa biž iz vinograda.

doličan -čna -čno 'prikladan'. — Uz to svečano ruvo moraš i doličnu maramu povezat.

dolićat dolicem nesvr. prema doletet.

dolijat dolijam svr. 'biti ulovljen, uprkos svemu lukavstvu'. — Prid svima se falio, kako on mož svašta a onda je najdared dolijo i moro se oženit.

dolikovat -uje nesvr. 'priličiti'. — Ne dolikuje da mlada cura iđe s oženjenim čovikom. — Ne dolikuje to čoviku da sve kaže ženi ~ govorio bi dida Luka.

dolit dolijem svr. 'dosuti, dodati'. — Jesi I, Martine, dolio vina u ono sridnje bure?

dolivat dolivam nesvr. prema dolit.

dolma ž 'nasip pored reke'. — Put jevodio pravo na dolmu pore(d) Tise.

dolnjak -aka 1. 'jug, strana sveta'. — I rode i laste su očle na dolnjak. 3. 'dvanaestica u kartama, pub'. — Baci manju kartu, možeš dolnjaka. 2. 'topli južni vetar'. — Duva dolnjak sa će se snig otopit.

dolja ž 'dolina (suprotno: greda). — Teško dolji u koju se voda sliva i divojki koja sama sniva! (nar.)

doljača ž 'dolja u kojoj se mogu pojaviti podzemne vode (nalazi se uz dol, rit)'. — U doljači slabo štogod rodi, podvodno je i ovik je pod ritom.

domaći -a -e 1. 'koji je izrađen u kući'. — Pite slobodno, to je naša dornaća rakija. 2. 'kpji živi u domu ili pored doma (o pticama i životinjama)'. — To je naš dornaći mačak.

domaćica/domaćinca ž 'domaćinova žena; žena koja upravlja domom, koja vodi kućanstvo u domu'. — Cura je iz dobre kuće biće i dobra domaćica. 'Izr. Domaćine od ovoga dvora, živila ti domaćica tvoja! (nar.).

domaćicin -a -o 'koji pripada domaćici'. — E, sad dajte vamo taj domaćicin prisnac.

domaćin m 1. 'starešina porodice'. — ispratili su svog domaćina danas na poslidnji počinak. 2. imućan, bogat čovek'. — Domaćin je to, da da nema ravnog u okolini.

domaćinov -a; -o' koji pripada domaćinu.' — Ne dam ti, to je domaćinova lula.

domaćinski -a -o'koji pripada domaćinima' koji se odnosi na domaćine'. — Ne bi se baš moglo kazat da je to domaćinsko gazdovanje.

domaćinski pril. 'kao domaćin, srdačno, prijateljski'. — Moram se pofalit da me je Marko pravo domaćinski dočeko.

domaćinstvo s 'gazdinstvo'. — Di su dica bila vridnija i složnija tu je domaćmstvo bivalo sve veće i bogatije.

domest etem svr. 'čisteći metlom sakupiti na jedno određeno mesto'. — Dometi sve vamo na jedan rakaš, p onda ćemo u košaru odnet na đubre.

domina ž 'pravougaona pločica, na kojoj su cme tačke na belom polju (ili obrnuto) za društvenu igru'.

domine pl. t. 'vrsta igre sa pravougaonim pločicama.

domit -rm nesvr. 'kuću kućiti'. — Ja bi da se uzmemo, radićemo, pa ćemo zajedno i domit. ~ se 'stvarati svoj dom, udavati se'. — Slabo mi se cure dome, a već bi zdravo vrime bilo.

domunđavat se -unđavam se nesvr. 'došaptavati se (potajno)'. — Čim vidiš Paju i Đuru zajedno, onda znaj da se stogod domunđavaje.

donašat donašam nesvr. v. donosit.

donet -esem svr. 1. 'noseći dati, pružiti'. — Mogo bi da mi doneseš koju kilu krumpira. 2. 'dati miraz (žena mužu)'. — Donela mu je ona lanac i po dobre zerrilje. 3. 'dati zaradu, prihod'. — Doneće mu te krave veliku korist. Izr. ~ na pladnju 'dati bez uloženog rada'; vrag ga dono 'došao je nepozvan'; koja te voda donela 'kojom zgodom si došao'.

donle(g) pril. 1. 'donde'. — Odale(g) je naše žito. — Dalekoje to, ima najmanje po sata dobfog oda donle(g).

donosit donosim nesvr. prema donet.

dopadat se -am se nesvr. prema dopast se.

dopast se -adnem se svr. 'svideti se'. — Sve bi uradila samo da se Stipanu dopadnem.

doperjašit -erjašim svr. 'dotrčati, doleteti, dojurjti'_ — čuo momak da će tu bit Matilka, pa je sve ostavio i doperjašio.

dopirat -rem nesvr. prema doprit.

doplaćivat -aćivam nesvr. prema doplatit.

doplatit doplatim svr. 'dodati ranijoj ceni'. Kupio jesam, al nisam oma izno iz dućana, pa sam posli moro još doplatit.

doplivat -am svr. 'plivajući stići, doći'. — Doplivo si junački, al sad ćeš vidit da i ode nije bolje neg na onoj drugoj obali.

doplivavat -ivavam nesvr. prema doplivat.

dopodne s 'vreme od jutra do pola dana (do 12 časova)'. — Ko dopodne spava ko(d) tog ruže ne cvataje.

dopolak 'do polovine'. — Znaš, Bruno, ti si dopolak luckast, a dopolak nisi pametan.

doposlitke pril. 'naposletku, doposletka'. — Šta se tu može, dico, doposlitke svakom ostane samo starost, ako mlad ne umre.

dopraćat -am nesvr. prema dopratiti.

dopratit -im svr. 'doći s nekim u društvu, praviti nekome društvo do njegove kuće'. — Mačak me je dočeko na kapiji i dopratio me je do praga kuće.

doprit doprem svr. 1. 'doći, dospeti do kakva mesta'. — Toliki je svit bio da ja nisam doprla ni do crkveni vrata. 2. 'šireći se stići do koga (o glasu, zvuku i sl.)'. — Iz dalekaje dopro glas bećarca, po tom sam znala da svatovi idu.

dopuštat dopušćam nesvr. prema dopustit.

dopuštit dopuštim svr. 'dati kome slobodu, odobriti da što radi'. — Ako joj ne dopuštimo da se uda, uskočiće.

dopuzat -užem svr. 'puzanjem doći do određenog cilja'. — Dotleg se vrtila okolo dok nije dopuzala do njegovi noga.

doradit doradim svr. 'potpuno, sasvim izraditi, ugladiti'. — Znala je tkat, al nije znala doradit ono što počme.

dorađivat -ađivam nesvr. prema doradit.

dorast dorastem svr. 1. 'do kraja izrasti'. — Još malo kad doraste, kakaje lipa, trčaće monci za njom. 2. 'razviti se do određene sposobnosti'. — Najstariji jeste, al nije doraso da vodi gazdašag.

dorat m 'konj smeđecrne dlake, crne grive repa'. — Babo, prodajte dorata i kupite vranca.

dorin -a -o 'koji pripada dori'. — Po topotu poznam dorin kas.

doro m hip. 'dorat'. — Ah, moj doro, dobri doro (nar.).

doronga ž 1. 'motka'. — Mate, ti uvik iđeš s takom dorongom ko da si čobanin. 2. 'visoka, rnršava i nezgrapna ženska osoba'. — Nisu lip Par: on je mali i debo, a ona je prava doronga. ← mađ. dorong.

doruša ž 'doratasta, mrkoriđa kobila'. — iđi, vaćaj konje, dorušu s live strane upregni.

dorušin -a -o 'koji pripada doruši'. — Dorušin kolan od ama je zdravo popuštan, stegni ga malo.

dosad pril. 'do ovoga vremena'. — Nisi moro ni dosad dolazit.

dosadan -dna -dno 'koji je pun dosade, koji izaziva dosadu'. — Dosadan mi je taj mali ker, laje, i kad tri'ba i kad ne triba.

dosadit dosadim svr. 'dodijati, biti na dosadi'. — Dosadio je i Bogu i svitu.

dosađivat -ađivam nesvr. prema dosadit. ~ se 'osećati dosadu, patiti od dosade'. — Nedilja je pa ništa ne radim i dosađivam se.

doselit doselim svr. 1. 'dovesti iz drugoga kraja i nastaniti'. — Oni su je vamo doselili još prije prvog rata iz Ercegovine. 2. 'doseliti se'. — Na godinu ću i ja doselit u varoš. ~ se 'doći iz drugog kraja i nastaniti se'.

doseljavat -eljavam nesvr. prema doselit. ~ se nesvr. prema doselit se.

dosipat -am nesvr. prema dosut.

dosipavat -ipavam nesvr. v. dosipat.

dositit se -im se svr. v. sitit se.

doskočit doskočim svr. 1. 'u nadmetanju skočiti toliko koliko neko druy'. — Ante je dobro skočio, al i Janko mu doskoči. 2. 'naći izlaz iz kakve teškoće'. — Baš mi je drago, što si mu, Lizo, tako doskočila, jel te je tio osramotit prid drugima.

doskakat doskačem svr. 1. 'skakućući doći, dojuriti u skokovima'. — Vrapčići su doskakali prid vrata, toliko su bili gladni.

doskakivat -akivam nesvr. prema doskakat.

doskakućat -akućem svr. 'skakućući stići, doći'. — Šta je njoj doskakućat kad je mlada.

doskoro pril. 1. 'do pre kratkog vremena'. 2. 'uskoro'. — Nisam za njeg doskoro ni čula a sad on svakom soli pamet. Doskoro će u katane.

doslužit doslužim svr. 1. 'dokraja odslužiti'. — Pajac će doslužit njegovog gazdu i u nedilju se ženi, pa će sa svojom ženom sam kuću kućit. 2. 'dopuniti služenje do kraja'. — Tribo je još tri miseca doslužit pa ić u mirovinu, al siroma, nije dočeko, umro je.

dosolit dosolim svr. 1. a. 'dokraja, dovoljno, osoliti'. b. 'dodati već soljenom još malo soli'. 2. 'dodati još malo'. — Jerko mora u svaki divan da se umiša i malo da dosoli.

dosoljavat -čljavam nesvr. prema dosolit.

dospit dospijem svr. 1. 'stići'. — Samo ti iđi, na večeru ću i ja dospit. 2. 'imati vremena, biti slobodan'. ~ oću ja, nije da neću, al kad nikad ne dospijem.

dospiven -ena -eno 'slobodan, bez posla'. — Kad bidneš dospiven, priđi malo kod nas.

dosta pril. 'u dovoljnoj količini, do mile volje'. ~ glavno, 'prilično'; ~ dobro, 'podnošljivo'; ~ često, 'učestalo'; ~ gusto, 'pogusto'; ~jak 'ojak'; ~velik 'ovelik'. Izr. Dosta je kad tuku! Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svim posetama prijatelj ga je kajganom hranio'.

dostignit -nem svr. 'idući za kim stići ga'. — Ja sam mislio da zdravo žurim, a ti s me već dostigo.

dostižan -žna -žno 1. 'koji se može dostići'. — Triba zemlju dobro obrađivat, pa će i veći rod bit dostižan. 2. 'koji može nekog ili nešto dostići'. — Kako ne bi bila dostižna, samo ti malo potrči za njom.

dosut dospem svr. 'sipanjem dodati onome što je već usuto'. — Dospi još jednu kašiku brašna, nek bidne koji kolač više i za goste.

došantat -am svr. 'šantajući doći'. — Vi imate kada da krenete, stignićete me i tako, dok ja ne došantam.

došantucat -am svr. dem. od došantat. — Znam da ne možeš trčat, al valdar možeš pokatkad došantucat do prvog komšije.

došetat (se) došetam (se) svr. 'doći, stići šetajući'. — Ja ko velim, došetaću se malo do vas, nedilja je pa da vas obađem.

došunjat se došunjam se svr. 'šunjajući se doći'. — Kako si se ti došunjao kad te niko nije ni vidio ni čuo da ulaziš u sobu?! v. šunjat se.

dotać (se) dotaknem (se) svr. v. dotaknit (se). dotad(a) pril. 'do toga vremena'. — Dotad nisam u njevu kuću ulazio.

dotaknit dotaknem svr. 'približiti što čemu tako da se površine dodirau'. — Probaj ga samo prstom dotaknit pa ćeš sa mnom imat posla. ~ se 'približiti se (kome, čemu)'. — Nemoj da se dotakneš gvožđa, vruće je.''

doteć -eče/dotekne svr. 'biti dovoljan, zadovolijti (se)'. — Samo vi, dico, ite, a nama šta dotekne'. — Ako nam doteče novaca, i ti ćeš dobit ruvo za Božić.

doteturat (se) -am (se) svr. 'teturajući doći, stići'. — Toliko se nalijo, da se jedva doteturo do kuće.

doticat (se) dotičem (se) nesvr. prema dotaknit (se), dotać (se).

dotiran -a -o 'lepo, skladno obučen'. — Šta je naš komšija danas tako dotiran, da se ne ženi moždar?!

dotiran(i)ca ž 1. 'beskućnik'. — Ne pribiva on nigdi, prava je dotiran(i)ca. 2. 'koji je došao iz drugog mesta, došljak'. — Šta ja znam kaka si ti dotiran(i)ca?! Da te primim u kuću i drćem cilu noć, oćeš li štogod odnet.

dotirat -am svr. 1. 'dovesti što na kakvom vozilu ili na tovarnoj životinji'. — Kako je samo mogo toliko dotirat na dva vola?! 2. 'privesti goneći pred sobom'; ~ ovce, — čopor svinja. 3. 'dovesti u red, popraviti, uraditi'. — Zovite vi samo komšiju Lazu, on će vam tako dotirat avliju da će se svi svati čudit. ~ se 'urediti se, ulepšati se, nalickati se'. — Kaži mi, bar da znam, za koga si se toliko dotirala?!

dotiravat -iravam nesvr. prema dotirat. ~ se 1. nesvr. 1. 'prema dotirat se'. — 2. 'prepirati se'. — Kaka ste mi vi braća, kad se po cio dan samo dotiravate?!

dotle(g) pril. 1. 'do tog mesta'. — Ne iđe se meni čak dotle(g) pišce. 2. 'do toga vremena'. — Ja ću upregnit konje, a ti se dotle(g) obuči... 3. 'za to vreme, istovremeno'. — Samo što sam malo ušo u kuću, a on dotle(g) pobigo iz avlije.

dotrajat dotrajem svr. 1. 'potrajat do nekog vremena, doteći'. — Moraćeš nosit mlit, neće nam brašno dotrajat do Božića. 2. 'postati neupotrebljiv, pohabati se'. — Često si oblačio to ruvo, pa je dotrajalo.

dotrčat -im svr. 'trčeći doći'. — Kad je vatra buknila, sve komšije su dotrčale da nam pomognu trnit.

dotrčavat -rčavam nesvr. prema dotrčat.

dotrkat dotrcem svr. 'dotrčati, dotrknuti'. — Odnesi ujna Toni ovaj pladanj fanaka, sa ćeš ti dotrkat natrag, mi nećemo dotleg užnat.

dotrkivat -rkivam nesvr. prema dotrkat, dotrknit.

dotrknit dotrknem svr. dem. prema dotrčat.

dotrvat -am svr. 'dotrajati'. — Kupio sam ti novo pero, valdar će ti dotrvat do kraja ovog miseca.

dotuć dotučem svr. 'svladati, onesposobiti'. — Patio je kad mu je žena umrla, a sad kad mu je i sin umro, to ga je sasvim dotuklo.

doturat doturam svr. 'preneti na kolicima, dogurati'. — Čujem, Lozija, da vam je priteklo žute zemlje, baš si mogo jedno dvoja kolica doturat prid našu košaru.

dotužit -i(m) svr. 'dojaditi, dosaditi'. — Cigurno mu je dotužila samoća pa se zato obisio.

doujit doujim svr. 'hujeći brzo stići, dohujati'. — Stipane, ti si doujio ko da te vitar nosi.

dovabit dovabim svr. 'dozvati (živinu i svinje)'. — Kokoške nisu gladne, pa sam i(h) jedva dovabila.

dovaćat -am nesvr. prema dovatit. dovađat dovađam nesvr. prema dovest.

dovarat -am svr. 'domamiti, dovesti na prevaru'. — Dovaraj i(h) u avliju, p onda ćemo lako da i(h) uvatimo.

dovat -ata m 'dohvat (nadohvatruke dokle se može dosegnuti)'. — Stani iza badnja, tu si izvan dovata vitra.

dovatit/dovatit -im/dovatim svr. 1. 'dohvatiti'4 — Dovati mi bocu s rakijom, tamo je u špajcu na polici. 2. 'udariti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja dovatim! — AJco te ja dovatim, bogo moja, biće te po svom ataru!

dovažat dovažam v. dovozit.

Dove G. Dova. — Duhovi. 'crkveni praznik'. Kažu nana i baćo da ćemo imat tusta gostivi na Dove.

doveče pril. 'uveče, večeras'. — Doveče ćemo se nać na prelu.

dovedena ž 'devojka koja je odbegla svome izabraniku'. — Ne boj se ti za Josipu, snaće se ona makar je skoro dovedena.

dovest -ezem svr. 1. 'svršiti vezenje'. — Ja sam za danas dovezla. 2. 'dodati vezenju'. — Moraću još dovest, malo je uzak vez.

dovest -edem (t. pr. doveden -ena) svr. 1. 'vodeći koga učiniti da prispe do određenog mesta'. — Opet si mi dovo tog pijanduru u kuću. 2. 'uzeti u kuću ženu radi ženidbe'. — Red je kad se vinčaje da mladu dovedu u našu kuću. ~ se 'doći u muževljevu kuću, udati se'.

dovest -ezem svr. 'doneti, dopremiti, prebaciti vozeći'. — Ja ću da te dovezem natrag mojim kolima. ~ se 'doputovati prevoznim sredstvom'.

dovida 'dok je vidno, do mraka, zavida (v)'. — Ništa se ne starajte, vratiću se dovida.

dovidat se dovidam se nesvr. 'snalaziti se, biti umešan (u nevolji)'. — Tamo ćeš bit sama i moraš se dovidat kako znaš.

dovijat dovijem svr. 'svršiti vejanje lopatom ili vetrenjačom'. — Još samo po džaka da dovijem pa sam gotov.

dovijat dovijam svr. 'vijajući doterati'. — Nisam ja baš tila, al Marko me je skoro dovijo. ~ se 1. 'vijajući se stići'. — Čitavog puta su nji troje se vijali i tako su se dovijali na salaš. 2. 'snaći se vešto u čemu, dospeti do čega, postići'. — Dovijala se ona, sirota, kako je mogla, kad je sama ostala s petoro dice.

dovika pril. 'uvek, stalno, neprekidno'. — Taj ožiljak će ti ostat dovika.

dovikat dovičem nesvr. 'vičući dozvati'. — Ko će ga, anđo, dovikat kad je gluv.

dovikivat -ikivam nesvr. prema dovikat. doviknit doviknem svr. 'zovnuti'. — Ti si bliže, dovikni i(h) na užnu.

dovit se dovijem se svr. prema dovidat se.

dovlačit dovlačim (dovlačenje s gl. im.) nesvr. prema dovuć. ~ se nesvr. prema dovuć se.

dovle(g)//dovlen pril. 'dovde'. — Dovleg mi je već od vas!

dovodit dovodim nesvr. prema dovest.

dovozit dovozim nesvr. prema dovest. ~ se nesvr. prema dovest se.

dovratak -tka m 'okvir vrata'. — Ajde uđi unutra, šta si se naslonio na dovratak.

dovrć dovršem svr. 'svršiti vršidbu'. — Je 1 vršu kod vas? — Već smo i dovrli.

dovuć dovučem svr. 'vukući dovesti'. — Mačka je dovukla svoj'a tri mačeta u košaru. ~ se 1. 'vukući se s mukom stići'. — Dovleg sam se dovukla, al dalje ni makac. 2. 'nagovarajući dovesti (koga)'. — Priznajem, ja sam je dovuko, sama ne bi došla.

doziđat doziđam svr. 'dograditi, dozidati'. — Doziđali smo j'oš jednu sobu.

doziđivat -iđivam nesvr. prema doziđat. dozivat dozivam nesvr. prema dozvat.

dozlaboga pril. 'do krajnjih granica, preterano'. — Bisan je dozlaboga.

dozlogrdit -ogrdi(m) svr. 'postati nepodnošljiv, prevršiti meru koja se može trpeti'. — Furtom ga je mać(u)va mučila i kad mu je dozlogrdilo, pobigo je od kuće.

doznat -am svr. 'obavestiti se o čemu, saznati'. — Ovik čovik poslidnji dozna da mu se žena kurva.

dozrijat dozrije svr. 'dokraja sazreti, svršiti sazrevanje'. — Mora njim blt kiselo vino kad nikad ne dočekaje da njim dozrije grožđe.

dozvat dozovem svr. 'zovući navesti koga da dođe, da priđe, da se pojavi'. — Dozovi ti njega vamo, p onda nek kaže šta ima.

doženjanca ž v. dužijanca. — Doženjanca je velika radost i slavlje kad se žetva završi (So, Čo).

doživit -im svr. 'živ dočekati kakav događaj'. — Kako se ne bi radovala, samo ne znam oću 1 doživit taj dan.

doživotan -tna -tno 'koji traje do kraja života'. — Ostavio joj je doživotno kuću na uživanje.

doživotno pril. 'do kraja života'. — Vitar ga je udariio i, siroma, oduzo se doživotno.

drač m bot. Robinis pseudoacacia, bagrem.

dračov -a -o 'koji je od drača'. — Od koga se ti braniš, kad nosiš tako veliku dračovu batinu?

drag draga drago 'mio, voljen, dopadljiv'. — To je tako drag momak; Cura je draga, al je malo debela. Dragi se na me ljuti. Izr. drage volje 'rado'; milo za drago (vratit) 'odgovoriti jednakom merom'.

draga ž 'dragana'. — Ja joj pivam, mene moja draga ne čuje.

dragi m 'dragan'. — Doće mi večeras moj dragi.

drago pril. 'milo, prijatno'. — Drago nam je što ste došli.

dragost ž 'radost'. — Velike mi dragosti, a dao ditetu šaku ora!

drangulija ž 'sitna, bezvredna stvar'. — Šta mi razbacivaš svud po sobi te tvoje drangulije?!

dražit dražim nesvr. 'izazivati, razjarivati'. — Zašto Pere svaki dan draži našeg kera?

drćat drćem nesvr. 'drhtati'. — Kad ne bi znala drćat ~ smizla bi se od zime.

drečav -a -o 'neskladno složenih boja'. — Šta tebi fali, Ciiika, kad si obukla taj drečavi ieveš?!

drečavo pril. 'na drečav način'. — Ambetuš je bio ružno i drečavo umolovan.

drečit -i nesvr. 'odudarati, bosti oči (naročito o živim bojama), strčati'. — Antunova je žena umolovala sobu, nije nimalo lipa, zdravo joj dreče farbe.

drečit se -im se nesvr. 'derati se, jaukati uz plač od besa, vrištati'. — Jezus, Mare, šta si uradila s otom tvojom curom, kad se cilo jutro dreči?! Izr. glupost boli, uvik bi se drečio! 'toliko je glup'.

drečkav -a -o 1. 'plačljiv'. — Šta ćeš, ima i take drečkave dice. 2. 'upadljiv, koji bode oči'. — Kako samo mož nosit take drečkave marame?!

drečkavo pril. 'plačljivo'. — Nije gladno, tako je drečkavo i rđavo.

dreka ž 'dernjava, graja, vriska'. — Mislila sam da je kaka velika nevolja kad sam čula dreku iz komšiluka.

dreknit dreknem svr. 'snažno, glasno viknuti'. — Nisam dobro ni na prag stao, a baćo dreknu na me iz sveg glasa.

dren m bot. Cornus mas, drvo sa žutim cvetovima i plodom kiselo trpkog ukusa. Izr. zdrav ko ~ 'čvrst, snažan'.

drenov -a -o 'koji je od drena'. — Drenov štap se ne savija, tako je tvrd.

dreš dreša m 'vršalica (koju pokreće poseban motor ~ mašina), deo gde se odvaja zrno od slame i pleve).

dretva ž 'tanak vrlo jak konac za šivenje obuće ili opreme za konje'. — Baćo su uvik imali u kući šilo i dretve, ako bi tribalo zašit koji am jel kajase.

drezgat se -am nesvr. 'truckati se, drmusati se (na kolima)'. — Baš moraš ti ić na taj vašar, cio dan ćeš se drezgat na putu.

drezina ž 'kolica na četiri točka koja se kreću po železničkim šinama ručnim pogonom'. — Kad drezina iđe prema varoši, onda znam da je podne prošlo.

dreždit -im nesvr. 'dugo, mrzovoljno i besciljno čekati'. — Već po dana ode dreždim, a još uvik ne znam zašto.

driman -mna -mno 'dremljiv, sanjiv'. — E, moj Bartule, izgledaš ko driman mačak.

drimat drimam nesvr. 'nalaziti se u polusnu'. — Mačak drima u zapećku. ~ se bezl. 'spava mi se'. — Nije mi se drimalo, pa nisam tio ić spavat.

drimav -a -ov. driman.

drimež m 'pospanost, sanjivost'. — Niki me drimež uvatio, mora da je od ovog vina.

drimkat -am nesvr. dem. prema drimat. drimnit -nem svr. 'maio odspavati'. — Dida se naslone na pec i tamo malo drimnu.

drimovan -vna -vno 'sanjiv, dremljiv'. — Naš je momak drimovan, cigurmo je došo noćos u sitne sate.

drimuckat -am nesvr. prema drimat.

drimucnit drimucnem svr. dem. od drimnit.

drinak -nka m 'vrsta loze i grožđa'. — Dri~ nak malo duže zrija, al zato ostane dugo za zimu na tavanu.

drišit drišim nesvr. 'razvezivati, odvezivati'. — Sveži ti, ja ne možem, furtom mi se driši. Izr. ~ kesu 'plaćati'. ~ se 'razvezivati se'. — Ja sam vidio kad se krava drišila. Izr. — Driši mu se jezik 'počinje govoriti'.

drlež m 'nered'. — Uvik se fali kaka je vridna, a kad odem kod nje je taki drlež da ne mož bit veći.

drlilo s v. drlež. — Ko će sklenit ono drlilo u avliji?

drlo s v. drlež. — Nesređena su to čeljad, svud njim d'rlo kud se okreneš.

drlog m v. drlež. — Drugog vide, a svoj drlog ne znadu počistit.

drljača ž 'brana (prvobitno rađena od pletenog pruća divljih šljivika, kasnije gvozdena), kojom se mrvi i ravna gornji sloj oranice'. — Vezali smo drljaču za sijačicu, pa oma drlja posijano.

drljat drljam nesvr. 'sitniti i pretresati uzoranu zemlju drljačom'. — Čim je žito bilo posijano, oma smo i drljali zemlju.

drmat -am nesvr. 'činiti da se nešto ljulja sa jedne strane na drugu'. — Ivanica drma trišnju pa ću past š nje. ~se 'micati se tamo amo, tresti se, potresati'. — Tako je zdravo grmilo da su se pendžere drmale na sobi. 2. 'voziti se na čemu što se trese'. — Bolje ću ić pišce nego da se na tom rđavom putu drmam na kolima s tobom.

drmnit -nem svr. 1. 'potresti'. — Drmni malo tu šljivu da padne koja doli; 2. 'popiti'. — Daj mi bocu, da i ja drmnem koji gutljaj!

drmusalo s 'sito u mlinu (koje ravnomernim pomeranjem levodesno prosejava brašno)'. — Siroma, to mu je ostalo od bolesti, trese se ko drmusalo u meljavi brašna.

drndalo s 'naprava kojom se rastresa, obrađuje kudelja'. — Kad nemaš više kudelje možeš i drndalo bacit.

drndat -am nesvr. 1. 'razbijati zgrudvanu vunu ili kudelju'. 2. 'tandrkati (o kolima)'. — Alaj ta tvoja kola dindaje, ko da će se aspast. ~ se 'voziti se po neravnom putu, drmusati se'.

drndav -a -o 'koji klopara, tandrče'. — Šta si došo na tim starim drndavim kolima?

drolja ž 1. 'krpa, prnja, iznošeno i pocepano odelo'. — Baci već tu drolju.valdar nećeš s otim prat sude?! — Bila je sva u droljama. 2. 'žena sumnjivog morala'. — Ostavila je čovika, sad čujemo da i pije, postala je prava drolja.

droljav -a -o 'pocepan, iscepan i ritama'. — Bila je na njoj jedna izblidila i droljava suknja.

drombulja ž 1. 'mali muzički instrument (jednom rukom se nasloni na otvorena usta, a drugom udara po jezičku instrumenta i tako dobija željeni ton)'. 2. (pogrd.) 'usta'. — Ako ufriško ne ućutiš, zaradićeš po drombulji!

drombuljat -am nesvr. 1. 'svirati u drombulju'. — Znam i kolo da sviram na drombulji. 2. 'govoriti gluposti'. — Kad si se moro tako naljoskat, bolje iđi leć, da više ne drombuljaš već.

dronjak -njka m. 1. 'pohaban komad tkanine, poderana haljina ili štogod od odeće'. — Kad je došo kod nas radit imo je na sebi misto ruva jedan dronjak. 2. 'bednik, jadnik, ništarija'. — Ne vridi ga ni pomagat kad će on uvik ostat dronjak.

dronjav -a -o 1. 'odrpan, pocepan'. — Bila je na njemu ne samo dronjava košulja, već i pocipana na leđima.

dronjo -e m 'odrpanac, ništarija, propalica'. — Da si bio ko drugi, ne bi sad bio dronjo i povlačio se po svitu ko poslidnja bitanga.

droplja ž 1. zool. Otididae, ptica'. 2. 'drolja, nevaljala žena'. — Nemoj mi nju ni spominjat, to je obična droplja, kad je mogla i svoju dicu napuštit!

drot drota m 'žica'. — Kilu drota smo potrošili kad smo mećali tavanicu. Izr. Igra ko na drotu 'odlično pleše'.

drotar -ara m 'limar koji krpi lonce (polazi od kuće do kuće, izvikujući ulicom i nudeći svoje usluge)'. — Spremi ona dva lonca, čujem da iđe drotar pa nek i(h) zakrpi.

drpat drpam nesvr. 'pipati, štipati (vulg.)'. — Volio je drpat cure, pa su sve bižale od njeg. ~ se 'štipati se (vulg)'.

drškat se -am se svr. dem. od držat se (v.). — Razmažena je, pa samo da joj se drškat, drtina ž 'ono što je staro, slabo, oronulo (o čoveku ili životinji)'. — Nije ta drtina ni za što, kobila je omatorila, pa bi je tribalo prodat.

drug m 'muška osoba vezana s kim prijateljstvom, prijatelj'. — Ento i Dančo su drugovi od ditinjstva, pa i sad kad su oženjeni ljudi, žive ko dva rođena brata. Izr. Daj mi, Bože, u nevolji druga, brez nevolje i sam ću ga nać!

druga ž 'ženska osoba vezana prijateljstvom s drugom ženskom osobom, prijateljica'. — Nije Teza još očla, čeka druge pa će zajedno u kolo.

drugačije pril. 'na drugi način'. — Ne možem ja tu ništa pomoć, kad oni sad drugačije divane.

drugačiji -a -e 'drukčiji'. — Uvlk sam divanila da je odan bolje ić jel je ovo drugačiji put.

drugdaš pril. 'drugi put, drugom prilikom, u drugo vreme, drugda'. — Što imamo, to je na astalu, drugdaš će bit bolje.

drugarica ž v. druga. — Sve su se moje drugarice poudavale, ostala sam sama.

drugaricin -a -o 'koji pripada drugarici'. — Nije moj, to je drugaricin momak.

drugarstvo s 'prijateljstvo, druženje'. — Sve mož da se dogodi, al niko nam naše drugarstvo neće pokvarit.

drugi -a -o 1. 'koji je po redu iza prvoga'. — Ovo mi je već drugi sin. 2. 'koji se razlikuje od pređašnjeg, nov'. — Otkako se oženio, posto je drugi čovik. 3. 'jednak, istovetan'. — Vi'dio sam ti ćer, toliko ličite, da je ona druga ti. 4. 'bilo koji'. — Svaki drugi bi na tvom mistu mene odbranio. Izr. gledat drugim očima 'suditi na drugi način'; na jedno uvo uđe, na drugo izađe 'ne mariti za ono što se savetuje'; nemam druge 'nema izlaza'; okrenii drugi list 'postupiti sasvim drukčije'; otić na drugi svit 'umreti'; s druge strane, 'drukčije'; u drugom stanju; 'bremenita (o ženi)'.

drugo pril. 'što je u nabrajanju iza prvoga'. —- Ne dam te za njeg, prvo, što si jedinica, a drugo, što je on siroma i gadan momak.

drugovat drugujem nesvr. 'živeti s kim kao drugarica'. ~ udala mi se najbolja druga, sad nemam više s kim da drugujem.

drum druma m 'put, cesta'. — Samo da ostavimo ovaj prašnjav put i da stignemo na drum. Izr. što ra umu to na drumu 'otvoreno, bez uvijanja'. družbenica ž 1. 'pratilja neveste na venčanju'. — Biću družbenica mojoj drugi, u nedilju se vinčava. 2. 'životna saputnica'. — Šta ću i kako živit brez moje družbenic, umrla je i ostavila me samog.

druževan -vna -vno 'društven'. — Da si ti većma druževan i druga dica bi te većma volila.

družica -e ž 1. 'dem. od druga, drugarica'. 2. 'vrsta vretena koje se okreće iz šake ukoso caviše (a ne nadole prstima)'.

družit se družim se nesvr. 'biti kome ili s kim drugar(ica), drugovati'. — Baba Kata se uvik družila s muškarcima, jel kako je divanila, ženama nije virovala.

drvara ž 'stovarište, prodavnica drva'. — Otiđi do drvare i kupi leca za krov.

drvašce -eta s dem. od drvo.

drvcad ž zb. im. od drvce.

drvce -eta s 1. dem. od drvo, mlado i malo drvo'. 2. 'sitno iscepano drvo'. — Nacipaj mi koje drvce za potpalu. 3. 'šibica'. — Daj mi koje drvce nemam š čim zapalit, nisam ni znala da sam ostala brez mašine. Izr. božićno ~ 'jelka koja se kiti za Božić'; božije ~ bot. Artemisia abrotanum'.

drven -a -o 1. 'koji je načinjen od drveta: ~ vrata, ~ astal, ~ klin. 2. 'koji je bez života, ukočen, krut'. — Lr?a vam je snaša, al je nika zdravo drvena. Izr. stojat ko ~ 'biti ukočen, bez života'.

drvence -eta s dem. od drvo.

drven(i)ce ž pl. t. 'krevet (izrađen od dasaka i neofarban)'. — Kad smo se uzeli, imali smo samo jedne drven(i)ce i jedan stari dolaf.

drvenit -i(m) nesvr. 'činiti da što postane tvrdo'. — Već dva sata kako sam skuvala, a nema i(h) na užnu, meso je počelo drvenit. ~ se povr. ~ ilo se drveni.

drveno pril. 'poput drveta, ukočeno'. — Kaži štogod, šta samo tu drveno stojiš?

drvlje s zb. im. od drvo. Izr. bacat se na koga drvljem i kamenjem 'obasuti koga najtežim pogrdama'.

drvnjak -aka m 'šupa gde su smeštena drva za ogrev'. — Pun nam je drvnjak, ne znam di ćemo ćutke sadit?

drvo drveta s 'dugogodišnja bujka sa stablom i korenjem'. — Sve je lišće opalo s drveća, i jesen je prošla.

držak drška m 'deo predmeta (ručnog alata, posuda, pribora za jelo i sl.) kojim se drži ili hvata rukom)', ~ od bundeve.

držat -im nesvr. 1. 'uhvatiti koga ili što i ne ispuštati'. — Držl me bolest već dvi nedilje u krevetu. 2. 'služiti čemu kao oslonac'. — Grede su popuštile, al slime dobro drži tavanicu. 3. 'primoravati koga ili što da ostane na jednom mestu'. — Drž kravu za rogove dok ne donesem lanac da je svežem. 4. 'činiti da ko ili što bude u jednom stanju, položaju'. — Povrimeno meći na vatru nek se drži žerava dok ja ne donesem kuruza za purenje. 5. 'čuvati, održavati'. — Jeste on udovac, al komšinca mu drži kuću u redu. 6. 'izdržavati koga'. — Nema on više ništa, srićan je što ga snaja drži u kući i rani. 7. 'postupati s kim dobro ili zlo'. — Sve je dida dao unucima, a sad ga oni drže ko kera... 8. 'ceniti, smatrati'. — Ivan je taki, zdravo drži do sebe. 9. 'misliti, verovati'. — Svi smo držali, da će ena izvuć još koju godinu... 10. 'kretati se u određenom pravcu, ne odvajati se od čega'. — Drž se samo dračove šume, ona ćete odvest baš do šumarove kuće. 11. (o vremenu) trajati, ne prolaziti'. — Davno je vako dugo držala zima, nikako da popušti... Izr. ~ divan 'govoriti'; ~ slavu 'slaviti i sl.' ~ kome stranu 'biti uz koga'; ~ glavu visoko 'biti gord, ponosan'; ~ je zik za zubima 'ćutati'; ~ ga ko malo vode na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ koga u rukama, na lancu, za vrat 'imati koga u vlasti'; ~ rič 'ispunjavati obećanje'; ~ uzde u svojim rukama 'imati vlast'; ~ koga ko jaje na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ što u pameti 'misliti stalno na nešto'. ~ se 1. 'stajati posve blizu, zadržavati se'. — Ti se, Stipane, dfž za moju suknju, da se ne izgubiš u ovoj gunguli; 2. 'biti u snazi, u dobrom stanju'. — Bać Lazo već ima devedeset šest godina, a dobro se drži. 3. 'ne kvariti se, ostajati sveže (o voću, hrani)'. — Jabuke se u podrumu dobro drže. 4. 'vladati se, ophoditi se, ponašati se'. — Vidi se da su zdravo umorni, ai drže se, oce danas sve daurade; 5. 'smatrati se, ceniti se'. — Drže se bogati, a neće dat prosjaku ni komad kruva! 6. 'nositi se na rukama'. — Mala je pa se voli držati. Izr. ~ s kim 'biti u ljubavnim odnosima'; ~ zubima za vitar'biti bez osnova'; ~ ko pijan plota 'biti isključiv'; ~ reda ko ker taraba 'raditi ono što se mora, što je pravilo'. — Jedva se drži na nogama 'bolestan ili pijan'.

državski -a -o 'državni'. — Tražićemo da nam naprave put priko državske zemlje.

držeći -a -e 1. 'krepak, snažan'. — Koliko je Roza propatila, a još uvik je tako držeća žena. 2. 'dobrog imovnog stanja'. ~ ima on svega, držeći je to gazda.

dubak dupka m 'stalak za dete u kojem stoji i uči da hoda'. — Metni ga u dubak, nemam ja vrimena da ga držim.

dubit dubim nesvr. 1. 'stajati naopačke, s nogama nagore'. — Kako ce dubit kad ne zna još ni ić. 2. 'dupsti'. — Brat je dubio dasku, a ja sam zakivo. Izr. ~ na glavi 'činiti nemoguće'.

dubok -a -o 1. 'koji ima veliku dubinu'. — Nije bio dubok jendek i ne znam kako su se kola izvrnila; — Malo je duboka brazda; — Otkinio se kabo i ne znam kako ćemo ga izvadit iz tog dubokog bunara. Izr. imat ~ džep 'imati dosta novaca'; spavat dubokim snom 'čvrsto spavati'.

duboko pril. 'u dubinu, u dubini'. ~ ronit, ~ spavat.

dućan -ana 'trgovinska radnja, prodavnica'. botoški ~ 'trgovina mešovitom robom'; refeški ~ 'trgovina manufakturnom robom'. Izr. — Taki si pametan, da imaš dućan mogo bi da je prodaješ; zatvori ~ 'zakopčaj čakšire'.

dućančić m dem. od dućan.

đućandžija m 1. 'vlasnik dućana'. — Blaškov sin je otvorio gvožđaru, posto je dućandžija. 2. 'prodavac u dućanu'. — Poznam ja dućandžiju i on je kazo da ne kupim sad, a to je komšijin sin koji tamo prodaje.

dućanić m dem. od dućan.

đućkat -am nesvr. 'sisati (majčino mleko ili iz flaše na dudlu)'. — Sad baš dućka pa će na spavanje.

dud duda (mn. dudovi) m bot. Morus, listopadno drvo i njegov plod, murva'. ~ bili ~, crni ~, murganski ~, 'posebno krupna vrsta zagasito maslinaste boje'.

dudara ž 'rakija od dudovog ploda, dudovača'. — Pekli su dudaru, pa je izgleda od koštanja zadrimo.

dudit -im nesvr. 'šćućureno mirovati, smrzavati se'. — Dudi ko pokislo i promrzlo pile.

dudla ž 'đuda, cucla'. — Nema spavanja brez njezine dudle.

dudlit -im nesvr. 1. 'sisati'. — Mali je odbijen od sise, al zato dudli na bocu. 2. 'piti alkohol'. — Sve bi bilo dobro da iz litreške boce vino ne dudli.

dudovac -ovca m 'vrsta bube koja isključivo napada lišće duda'. — Dudove je dudovac sasvim ogolio, sve lišće je obrstio.

dudovača ž v. dudara.

dudukat dudučem nesvr. 1. 'isprekidano svirati na nekom duvačkom instrumentu (svirali)'. — Dokle ćeš dudukat u tu vrulu? 2. 'oglašavati se trubom na vozilu'. — Tfči napolje, duduče niki motor.

dug m 1. 'obaveza dužnika prema verovniku, ono što je uzeto ili dato na zajam'. — Dug ćemo na vrime vratit, pa šta nama ostane. 2. 'dužnost, moralna obaveza'. .-r To je naš

dug prema našim roditeljima, sad kad su ostarili. Izr. ~ je zao drug.

duga ž 'savijena daska kao sastavni deo bačve, bureta'. — Stegni obručove da se ne raspadnu duge na tom rasušenom buretu.

duga ž 'atmosferska pojava, koja nastaje zbog prelamanja sunčevih zraka kroz kapi kiše stvarajući luk spektralnih boja'. — Pojavila se duga, neće bit više kiše.

dugačak -čka -čko (komp. duglji -a -e) 'dug'. — Naš komšija bać Šime imo je dugačke brkove do ušivi. Izr. ~ je zik, kratak život! ~ ko gladna godina! Dugačka kosa kratka pamet! Dugačka bolest, smrt gotova.

dugljina (Asg -inu Apl. -ine) ž 'dužina, duljina'. — Otić pišce sa salaša u varoš, baći to nije bila nikaka dugljina.

dugo pril. 'mnogo vremena'. — Rode i laste dugo moraje letit dok ne stignu u toplije krajeve. Izr. neće ~ 'brzo će umreti'.

dugovat dugujem nesvr. 'biti dužan'. — Dugovo je i Bogu i svitu, nije čudo što je propo.

dugovičan -čna -čno 'koji dugo traje ili živi, dugotrajan'. — Već slabo pila, ne mislim da će ti to bit dugovična pila.

dukat m 'zlatnik'. — Vidi bać Kazinu Gabrišku ~ svila joj šuška a dukati vise na vratu. Izr. Di dukati zveče tu lakomci muče!

dukatić m dem. od dukat, mali dukat.

dukirat dukira nesvr! 'odgovarati, pristajati'. priličiti'. — Kaka je io mama, kad ne vidi da curi ne dukira svileno ruvo radnim danom.

dulac dulca m 'cevčica na gajdama, pisak'. — Gajdaš svira, a dulac priko ramena samo prducka.

duljit duljim nesvr. 'dužiti'. — E, pa dalje da ne duljim, pristala je da se uda.

dumat -am nesvr. 'govoriti gluposti'. — Misliš da nam možeš povazdan dumat i da mi moramo to slušat, misto da nam kažeš istinu.

dunc -a m 'ukuvano voće, kompot'. — Špajc mi je pun dunca, a još sam jabuke poslagala na armaru.

duncoška prid. v. boca. ~ boca 'flaša za kompot'.

dunit dunem svr. 1. 'duhnuti'. — Pokatkad bi dunio vitrić. 2. 'pasti na pamet (iznenada)'. — Ne znam šta mu je dunilo u glavu, obuko se i očo pišce u varoš.

dunja ž 'perina, pokrivač'. — Kad pomećem sve uzgljance i dunju u krevet, skoro mi dođe do gredica, tako su pune perja.

dunjica ž 'dem od dunja, pokrivač za bebu. Čim se rodio ivica dobio je od majke durjicu za povijanje.

dupe -eta s 'stražnjica'. — Kako to sidiš, dupe ti se vidi.

dupence -eta s dem. od dupe.

duplirat dupliram svr. i nesvr. 'podvostruči(va)ti'. — Ako odustanem od prodaje, moram vratit kaparu i duplirat.

duplovan -a -o 1. 'dvostruk'. — Bolje duplovan ručak nego ni jedan. 2. 'oplemenjen'. — Duplovan jorgovan 'oplemenjen, sa duplim cvetovima'.

duračan -čna -čno 'izdržljiv, istrajan'. — Teško bi nam bilo s toliko dice da nemam tako duračnog čovika.

durak -aka m 1. 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte). — Kako vece zimus, oni se skupe i kartaje duraka. 2. 'lice koje je izgubilo u igri duraka'. — Danas nisam imo sriće, pet puti sam bio durak.

duranzlija ž 'vrsta koštičavog voća koje se ne odvaja od koštica'. — Nemamo briske cipače, sve su duranzlije.

durat -am nesvr. 1. 'trajati'. — Duramo mi već godinama ko da smo ukleti da patimo. 2. 'trpeti'. — Radimo gazdinu zemlju i duramo dok nam ne dozlogrdi. 3. 'životariti'. — Dok mi se sin nije oženio, pomalo mi je davo, pa se dalo durat kojekako.

durcoš -a m 'prznica, razdražljivac'. — Jel s vama bio i onaj Josin durcoš?

durit se durim se nesvr. 'ponašati se uvređeno'. — Nije mu bila užna pod nos, pa se duri, al vodim ja brigu, proće ga kad ogladne.

durljiv -a -o 'srdit, koji se duri'. — Taka mu je narav durljiva.

durljivo pril. 'na durljiv način, srdito'. — Ja mu Iipo pružim, a on durljivo odgurne od sebe.

duša ž 1. 'svest i sposobnost čoveka da misli i oseća'. — U velikoj žalosti i duša mi je patila. 2. 'dobar, osetljiv čovek: plemenita ~ 3. (teol.) 'besmrtan, nematerijalan princip života u čoveku, koji ga veže s Bogom'. — Srušio se i prida mnom dušu ispuštio. 4. 'čovek, osoba, stanovnik'. — Naše selo broji iljadu duša. 5. 'osobito mila i draga osoba'. — Stane, dušo, ustani, svanilo je. Izr. bit brez duše i srca 'biti okrutan'; bori se s dušom 'umirati'; dat Bogu dušu, rastat se s dušom 'umreti'; prodat dušu vragu'; 'krenuti rđavim putem'; ~ me boli 'jako mi je žao'; ~ mu je u nosu 'teško je bolestan': ~ od čovika 'vrlo dobar čovek'. imat koga na duši 'biti uzrok nečije nesreće'; mirne duše 'bez griže savesti'; ne dat kome dušom danit 'bez prekida ga goniti'; poznavat koga u dušu 'intimno ga znati'.

dušak -ška m u stalnoj vezi: popiti, ispiti na dušak, popiti iz jednog daha'. — Ja vam kažem, da će on litru vina na dušak iskapit, i ne guta kad pije.

dušman(in) m 'onaj koji je s kime u zavadi, u neprijateljstvu, onaj koji radi da nekoga upropasti, veliki neprijatelj'. — Ne možem ja tako prema čoviku, pa da mi je najgori dušmanin. Izr. Ako ti je dušman i ko mrav, čuvaj ga se ko lava!

duvan -ana m bot. Nicotiana. izr. Ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi ništa'.

duvandžija m 'strastan pušač'. — Kome si kupio lulu kad znam da nisi nikaki duvandžija.

duvankesa ž 'kesa za duvan (najčešće od kože)'. — Brez Iule i duvankese dida nikad ne kreću od kuće.

duvanski -a -o 1. 'koji se odnosi na duvan'. — Ne podnosim ni duvansku sagu. 2. 'mrke boje'. — Kupiću sukna za jednu suknju ako nađem lipo duvansko.

duvar m 'zid'. — Satiro ga do duvara. — Blid ko duvar.

duvat duva/dušem nesvr. 'puhati, duhati'. — Kad iđe, duše ko debela guska. Izr. Kaka jama taki vitar duše. ~ na nos 'ljutiti se'; u isti rog ~ 'slagati se s kim u postupcima'; znam otkud vitar duše 'kakvo je stanje'.

duvna ž 'opatica, kaluđerica'. — Bila ~ 'opatica koja nosi isključivo bele haljine'.

duž -i (g. mn. duži) ž 'mera za dužinu (200 hv, 1 hv = 1.896 m). — Kod trece duži ćemo počet kosit. 2. predl 'uzduž, po dužini'. — Duž čitave njive nije bilo ni j'ednog korova.

dužan -žna -žno 'koji ima dužnost, primoran, obavezan'. — Ja sam dužan i gazdinu zemlju da obradim. 2. 'koji ima duga, koji je obavezan platiti, vratiti dug'. — Dužan sam u bang i moram vratit. Izr. Ko je ~ i na Božić je tužan! Ni kriv ni ~ 'nevin'.

dužica ž dem. od duga.

dužijanca 'dožejanca ž 'svečanost o završetku žetve'. (Narodni običaj kod Bunjevaca, nastao još u vreme kad su živeli u prijateljskim zadrugama. Kraj žetve je proslavljen, jer je jedan od najvažnijih poslova uspešno priveden kraju i ,,biće kruva za sve". Žeteocirisari i žene ili devojke ~ risaruše, koje iza kosaca drvenom kukom kupe žito i slažu u snopove, po završenoj žetvi, na čelu sa najboljim risarom—bandašom i njegovom risarušombandašicom, vraćaju se na salaš, okićeni ~ bandašvencem ~ ostali perlicama od žita. Žitni venac se predaje domaćinu, koji ga veša u ambetušu (v.), a zatim im nazdravlja vinom iz bokala i nastaje opšte veselje).

dvared pril. 'dvaput'. — Ja sam kod tebe već dvared bio, a ti kod mene još ni jedared. Izr. Dvared slaže, dok jedared zine 'više laži od istine'; dvaredtrired 'više puta'.

dvocivka ž 'puška sa dve cevi'. — Sićam se dobro, dvocivka je uvik visila na zidu iza vrata u sobi.

dvoger m 'dvobrazdni, gvozdeni plug'. — Kad na dvogeru orem, onda tri konja upregrem.

dvogoče -eta s 'ždrebe ili tele od dve godine'. — 0(će)š mi prodat to tvoje dvogoče?

dvogodac -oca m 'životinja mužjak od dve godine'. — Nije to još pravi ždribac, tek je dvogodac.

dvojak -a -o 'na dva načina, dve vrste'. — Ti ko da imaš dvojaku miru: jedna za trizne, a druga za pijane mušterije.

dvojako pril. 'na dva načina'. — Kako možeš dvojako volit jednog istog čovika?!

dvojca m 'dva muškarca'. — Oćete 1 moć vas dvojca što bi drugi dobar jedan uradio?!

dvojit -im 1. 'razdvajati, odvajati'. — Kako bi vas mogla dvojit kad ste mi rođena dica?! 2. 'kolebati se, sumnjati u istinitost'. — Dugo sam ja dvojio, al su oni tajili pa se nije znalo da njim je cura divojkom rodila.

dvojka ž 1. 'brojka 2'. 2. 'Bure od dva akova'. — Za Božić ćemo otvorit dvojku vlna.

dvojke ž pl. t. 'blizanci'. — Katina Marica je rodila dvojke.

dvojnice pl. t. 'narodni duvački instrument od drveta sa dve cevi, diple'. — Kad ne znaš lipo svirat, ostavi te dvojnice, nemoj po cio dan ćurlikat.

dvokat ata m 'pravni zastupnik' v. fiškal, prokator, odvitnik. — Samo dvokat ga je košto lanac zemlje.

dvokolica ž 'kola na dva točka'. — Tončo je zdravo volio da se provoza dvokolicom.

dvorba ž dvorenje, posluživanje. — Dida su se pridali za dvorbu teta Mari, posli njeve smiti biće sva zemlja tetina.

dvoredan -dna dno 'u dva reda (kaput, plug dvobrazdaš)'. — Je 1 bio skup taj dvoredan plug?

dvorit -im nesvr. 1. služiti, posluživati'. — Dopratio se s nikim bangalolama, neću da dvorim te bitange, pa sam prišla kod tebe. 2. 'brinuti se o nekom, negovati'. — Bać Joso je sad osto brez ikoga ko će ga dvorit kad se razboli.

dvostruk -a -o 'dva puta veći (deblji), udvojen'. — Metni ti dvostruku štrangu, da konji ne pokidaje ako naglo trgnu.

dvostruko pril. 'u dvostrukoj meri, dvaput više'. — Dobar si ti birtaš, samo ti grifla dvostruko piše.

dvovlasnik m 'onaj koji ima zemlju s obe strane granice'. ~ ima nas ode više dvovlasnika, živimo s ove strane, a zemlja nam je s druge strane granice.

 

 

Dž

 

džačić m dem. od džak.

džačina ž augm. i podr. od džak.

džak džaka m (N mn. džakovi -ova) 'vreća'. — Čivfucki ~ 'vreća od 70 kg. 'izr. ~ brez dnola 'rasipništvo'; našo ~ zakrpu! 'jednaki su'; ~ na rame, daj mi gazda rane 'prosjak'.

džandrljiv -a -o 'koji mnogo prigovara, svadljiv'. — Dobar mi je čovik, samo da je malo manje džandrljiv.

džangrižljiv -a -o v. džandrljiv.

džapat (se) džapam (se) nesvr. 'svađati se, prepirati se, buniti se tražeći nešto'. — Ne bi moro, al voli da se džapa oko svakog posla.

džedženje s gl. im. od džedžit. — Kazala sam mu: nema vi'še džedženja — ako ne dođe na vrime na užnu, ja ilo sklanjam s astala.

džedžit džedžim nesvr. 'dugo stajati, provoditi vreme (ponekad i čekajući što), dreždati'. — Vika amena džedže u mijani.

džega ž v. kapica. — Mlade neveste i udate žene kad upletu kosu u konđu, stavljaje na glavu džegu (So).

dželebdžija 'trgovac volovima'. — Vodimo volove da i(h) prodamo dželebdžiji.

dželepci pl. t. 'ugojeni volovi'. — Dželepci neće više da idu, prodaćemo i(h).

džep džepa m 'kesica, prorez na bilo kom delu odeće u kojoj se nose sitne stvari i novac'. — Sta možem da učinim kad mi je prazan džep.

džeparoš m 'onaj koji vrši krađe iz džepova, džepar'. — Počo je ko džeparoš a posli će postat pravi lopov.

džibra ž 'ostatak komine ili drugog voća posle peoenja rakije'. — Više je bilo džibre od komine nego od šljiva.

džiger(i)ca ž 'jetra, hepar. — Nemoj mi ist džiger(i)cu. Izr. crna ~ 'jetra'; bila ~, lepušina 'pluća'.

džigernjača ž 'jetrena kobasica'. — Kad koljemo, mi nikad ne pravimo džigernjače, sve ode u diven(i)ce i krvavice.

džilitat se -a(m) nesvr. 'ritati se'. — Veži nakraće tog ždripca da se ne džilita \eć toliko.

džilitnit se -ne se svr, 'ritnuti se'. — Biž dalje, jel ako se kobila džilitne ~ teško tebi.

džomba/džomba ž 'izbočina, neravnina (obično na putu od skorenog i sasušenog blata)'. — Ti ko da baš oćeš da me vozaš po ovim džombama?!

džombav -a -o 'pun džombi, neravan (o putu)'. — Nećemo valdar i natrag ić po onom džombavom putu?

džonjat džonjam nesvr. 1. 'dremati (sedeći)'. — Ja tio da uđem kad vidim ker džonja na vratima, nisam smio od njeg. 2. 'dugo čekati (pred nečijim vratima)'. — Di si tako dugo, otkad već džonjam, a tebe nema, pa nema.

džora ž 'mršava svinja (ispala iz tova)'. — Neće da idu, ko da sam same džore zatvorio u obor.

džulov -ova m 1. 'veliki ovčarski pas'. — Kažem vam, džulov veiik ko tele. 2. 'propalica, probisvet'. — Ne puštajte iog džulova ni u avliju, a ne da mu još i ist date.

džumle pril. 'skupa, zajedno, đuture (v)'. — Istresi ti samo tamo džumle u košar, ja ću to kod kuće potribit.

 

Đ

đače -eta s dem. od đak.

đačić m dem. od đak.

đačit -im nesvr. 1. 'pohadati školu'. — Ne đači više, izvadili smo ga i(s) škule. 2. 'pevati'. — Voli 1 vaša ćer pivat? — Ta kako ne bi, đači mi po cio dan.

đački -a -o 'koji se odnosi na đake'. — Usput je izgubio đačke knjige.

đački pril. 'kao đak, poput đaka'. — Ja ga pitam jel je znao, a on se samo nasmije nako đački.

đak đaka m (mn. đakovi g. mn. đakova) 'učenik'. — Od ove jeseni imam i ja đaka, pošo mi je sin Đuka u škulu.

đakela m i ž 1. augm. od đak. 2. 'učenik višeg razreda'. ~ on je moj đakela, vel(i)ke škule uči, biće doktor.

đakovanje s gl. im. od đakovati. — Mani Tomu, omatoriće u đakovanju!

đakovat đakujem nesvr. 'učiti, školovati se, ići u školu'. — Znači, ti si đakovo zajedno s našim sinom?

đakunica ž 'učenica'. — Marija je dobra đakunica, zdravo je fali učitelj.

đe, đi 'uzvik kojim se teraju konji, điha'.

đengav -a -o 'bolešljiv, slab'. — Od kako je vako rđavo vrime, ja se tako đengavom osićam da bi furtom mogla Iežat,

đerdan -ana m 'ogrlica (od bisera, od dukata, zlatan lančić i sl.)'. — Cuiku nikad nisi mogo vidit na sokaku brez đerdana oko vrata.

đerdančić m dem. od đerdan.

đerđan -ana m v. đerdan.

đerđap m 'drven okrugli ram (za ručni rad, vez), đerđef'. — Sidila je kraj peći i na đerđapu vezla.

đerma ž 'đeram'. — Škripi đerma ko je na bunaru ... (nar.).

đermac m 'deo đerme (poprečno drvo, učvršćeno gvozdenim klinom u rašlje soje i na jednom kraju opterećeno kamenom ili komadima gvožđa, radi lakšeg izvlačenja kabla sa vodom)'.

đidija m 'snažan i hrabar mlad čovek'. — E, Kate, tvoj Marko je izraso u pravog đidiju!

đido m v. đidija.

đikat -am nesvr. 'naglo rasti'. — Alaj, vaši kuruzi đikaje, ko da ji kogod vuče i(z) zemlje.

đilkoš m 'obestan mladi čovek, kavgadžija'. — Ne bi tribalo da se baš s Pajom zdravo družiš, ako je istina da je on đilkoš, kako niki ljudi kažu. ~ mađ gyilkos.

đinđa ž 1. 'nakit'. — Rozika zdravo voli da se đinđama kiti. 2. 'nemoralna žena'. — Rastala se Roska s čovikom i postala đinđa.

đinđat se đinđam se nesvr. 'provoditi nemoralan život'. — Đinđa se ona sa svakim ko mož platit.

đinđuva ž 'minđuša'. — Ne volim što nosi šarene đinđuve.

đipat đipam nesvr. prema đipit.

đipit im svr. 'naglo ustati, skočiti (sa kreveta ili stolice radi polaska)'. — Ta, sidi još malo, di si đipio ~ oću i ja s tobom da divanim.

đira ž 'pukotina'. — Jesi 1 ti, Ante, vidio kaka ti se đira pojavila na zidu od salaša?

đoče pril. v. doče. — Babo, bole, me noge, ja bi da me malo nosite đoče.

đon đona m 'potplata za obuću'. — Prožuljo mi se đon na čizmama.

đonit -im nesvr. 'pribijati đon na obuću'. — Čizme su dobre, nisam ji još ni đonio.

đorat đoram nesvr. 1. 'bacati jedan predmet sa mesta na drugo mesto'. — Zašto oma ne ostaviš na misto tu tašku, već je samo đoraš tamo vamo po sobi? 2. 'dovoditi koga u smešnu situaciju'. — Okani se već tog momka, dokleg ćeš ga đorat?

đornit se -nem se svr. 'napiti se, naljoskati se'. _ Svi ste vi dobro se đornili, pa sad baljezgate.

đornut -a -o 1. 'napit'. — Kad Jakov piva, onda da znate da je đornut iz boce. 2. 'umno ograničen, ćaknut'. — Maloje on đornut, ko da nije treću noć dočuvan.

đubraš -aša m 1. 'onaj koji odnosi đubre'. Stigli su đubraši da iznesu đubre. 2. 'pokvarenjak'. — Nisam virovo da je Lozan taki đubraš: tražio je novaca samo na misec dana, a sad ga već po godine nema ni na ovu stranu.

đubrav -a -o 'koji se ponaša kao đubre, lenj, neradnik'. — Koga ona da svituje kad je i sama neuredna i đubrava žena.

đubre -eta (zb. im. đubrad) s 1. 'smeće'. — Triba iznet ispod konja đubre. 2. 'stajsko gnojivo (za đubrenje zemlje)'. — Vukli smo đubre na zemlju i razbaclvali prija oranja. 3. 'ološ'. — Nije to čovik, on je odavno već posto đubre. Izr. Dao se u ~ 'postao neradnik'.

đubretar -ara m v. đubraš 1. đubretara ž 1. 'prljava, neuredna ženska osoba'. — Ta đubretara ima samo jezičinu, a zdravo joj smrdi rad. 2. 'moralno pokvarena ženska osoba'. — Lipo je obučena i nasmijana, al je u duši đubretara.

đubrište s 'mesto na koje se baca đubre i smeće, smetište'. — Nemojte mi svud po avliji pravit đubrište.

đubrit -im nesvr. 'dodavati zemlji đubreta'. — Kako zemlju đubriš, tako ti i rodi.

đuga ž 'sud za vodu (grnčarija u raznim, veličinama, sa širim grlićem Pije se kroz dršku na kojoj se nalazi mali otvor). Izr. Dotleg ~ na bunar iđe dok se ne razbije!

đumanje s gl. im. od đumat. — Po đumanju ga svi u kraju znadu.

đumat am nesvr. 1. 'ići teškim korakom ljuljajući se'. — Nije ružan momak, samo kad iđe zdravo đuma. 2. 'igrati bez takta, đuskati'. Svi lipo igraje, samo Pere đuma ko kaki medvid.

Đurđev(o) s 'Đurđevdan (od Đurđeva do Đurđeva, za godinu dana, su se sluge zapošljavale kod gazda na imanju)'. — Izr. Ako se ne vladaš kako triba, oma će doć tvoje Đurđevo 'biće otpušten'.

đurđica ž bot. Convallaria majalis, đurđevak.

đuturaš -aša m 'radnik koji radi đuture, u akord'. — Đuturaši su mi brali kuruze ove godine.

đuture pril. 'sve skupa, u celini, ukupno bez pojedinačnog merenja ili vaganja, akord'. — Latio se ko da je đuture pogodio.

đuvegija m 'zaručnik, verenik'. — Ako š se udat, đuvegija je tu. 2. 'muž, suprug (pogrd.)'. — Kako se vlada tvoj đuvegija? (misli na muža zbog nekih bračnih grehova).

đuvegijin -a -o 'koji pripada đuvegiji'. — To je đuvegijin konj, malopre je dojašio na njemu.

 

E

edan edna edno 'jedan'. — Edno pile je crklo. Izr. ~ ko niedan 'jedan ima male vrednosti'. ~ pa dosta 'kad je i taj nevaljao'; ~ lasta ne čini proliće! up. jedan

edared 'jednom, jedanput'. — Edared će i tvoj suđeni doć, pa ćeš se udat; up. jedared.

edem (ti), edo (te) 'rečca za grdnju umesto psovke: edem ti imena; edo te inoš (v.).

egede egeda 'violina'. — Njegove su egede uvik pod pazuvom.

egzamen m 'ispit zrelosti'. — Moj Antun je danas položio i egzamen.

egzekucija ž 'zaplena i prodaja dužnikove imovine, ovrha'. — Tušta je gazda propalo egzekucijom.

egzekutor m 'izvršilac sudske odluke ili upravnih organa, izvršilac uopšte'. — Egzekutor je sve na salašu popiso i ako za osam dana ne platimo dug, prodavaće se na dražbi.

egzercir -ira m 'vežbanje vojnika'. — Najteži mi je bio svaki dan i po svakom vrimenu egzercir.

ejo -e m zool. Accipitridae, jastreb (i uopšte ptica grabljivica).

ekstra pril. 'naročito, štogod'. — Meni su kazali da je to ekstra sime za lubenice.

el vezn. 'ili'. — El ćete bit dobri, el ću vas oma poslat vašoj kući! Sidi naprid el natrag di ima mista. El ćeš sad doć el te on m'kad više neće pogledat. Izr. El el 'iliili, neka se odluči, neka bude uspeh ili neuspeh'.

emelet m 'sprat'. — Kupio je kuću na emelet. ← mađ. emelet.

endek m 'jendek'. — Eno tvog Tune, opio se pa spava u endeku.

endelebendele stalni izraz: 'lutati bez svrhe i cilja, izbegavati posao i svaku odgovornost'. — Nemoj ti, Mate, samo okolo endelebendele, već uzmi motiku pa u brazdu ko i drugi.

enđuto -ova m 'upaljač'. Di je samo nabavio enđuto pa se fali prid svima.

enga ž 1. 'jenđa, drugarica, pratilja neveste u svadbi'. — Moje dvi druge će mi bit enge na vinčanju. 2. 'pratilja bandašice na žetvenoj svečanosti'. — Neće valdar bit lipče obučena enga od bandašice.

enjat enjam nesvr. 'jenjati, slabiti, nestajati'. — Ne znam od čega mi tako svinji enjaje?

eptika ž 'plućna tuberkuloza'. — odnela je eptika već tušta čeljadi od naše obitelji.

eptikav -a -o 'tuberkulozan'. — Neće dugo još izvuć, sirota majka je eptikava.

erberečka ž 'društvena igra dece i odraslih (Dve grupe dečaka i devojčica — ili momaka i devojaka ~ postave se na desetak metara udaljenosti jedni prema drugima. Naizmeničnim pozivanjem po jednog igrača iz suprotne strane da zaletom raskine njihov „lanac", gube se ili osvajaju poj'edinci i tako se gubi ili dobija igra)'.

Ercegovac -ovca m 'Hercegovac'. — Niki kažu da smo i mi Bunj'evci poriklom Ercegovci.

Ercegovina ž 'Hercegovina'. — Ja sam služio katane u Ercegovini.

Ercegovka ž 'Hercegovka'. — Ne znam esu 1 i Ercegovke tako tvrdoglave ko Bunjevke?!

ergela ž 1. 'veliki broj konja'. — Čija je to ergela, tušta konja imadu. 2. 'uzgajalište konja'. — U ergeli se odgajaje samo trkački konji.

erit (se) erim (se) nesvr. 'postavljati (se), dovoditi (se) u iskrivljen položaj'. — Ej, komšij'a, tvoj voz se eri na jednu stranu, pazi da se ne izvrneš! ~ se 'hvaliti se', — Stipane, nemoj se sam falit kad te znarno ko staru krajcaru. Izr. Ko se fali, sam se kvari!

erlav -a -o 'kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama'. — Ne znam koji mi je andrak danas, tako sam erlav ko da me je kogod istuko.

esap -apa m 'račun'. — Edno je esap, a drugo je kako si ti prošo.

esapit -esapim nesvr. 'računati'. — Metni ti to na plajbas, nemoj napamet esapit.

escajg m 'pribor za jelo (kašika, nož, viljuška).

esencija ž 'koncentrisano sirće'. — Na litru esencije triba ulit pet litara vode i onda mećat papriku.

espap -apa m 1. 'roba za trgovinu'. — Espap do espapa, al ne pitaj pošto je? 2. fig. 'Sve pripadajuće stvari (za neki posao)'. — Jesi 1 pokupio sav svoj espap, nemoj štogod da ostane.

etogactakoc uzv. 'eto tako'. — Etogactakoc, teško nam je bilo, al je sve porađeno i sad nam je dobro.

etrova ž 'žena muževa brata, jetrva'. — Dvi etrove ko dvi žerave žive. v. jetrova.

etrovin -a -o 'koji pripada etrovi'. — Etrovina dica vole mene ko da sam njim rođena mater.

etrvica ž dem. od etrova. — Etrvice, ja ti nisam kriva, što tvoj čovik kod mene noćiva (nar.).

evedra ž 'pojata, zaklon za stoku izrađen od trske ili kukuruzovine'. — Sklonili smo ovce u evedru dok oluja ne prođe.

evenga/evenka ž 'sa lozom ubrano grožđe i u kitu povezano (obešeno se čuva za zimu)'. — Ocikli nikolko evenaga pa će i(h) obisit na tavan da imamo i za zimu malo grožđa.

 

 

F

fain pril. 'prilično'. — Fain ste vi uradili za jedan sat!

fainski -a -o 'zgodan, lep (momak, čovek)'. — Lozika toliko zabavija Lazi, a on je baš

fainski momak.

fainski pril. 'zgodno, lepo'. — Fainski izgleda ta tvoja nova cura.

fajer m 'krov na jednu vodu (spušta se sa zida samo na jednu stranu)'. — Mala kuća na fajer.

fajta ž 'rasa, pasmina'. — Ne volim kera zdravo bisne fajte.

fala ž 1. 'hvala'; fala ti lipo! 2. 'hvalisanje'. — Fale puna usta, a zakrpa zakrpu jebe.

faličan -čna -čno 1. 'koji ima kakvu manu nedostatak; neispravan'. — Ja bi kupio tu ponjavu, al kako vidim na dosta mista je falična. — Momak nije ružan, samo je faličan na jedno oko. — Nećeš se udat valdar za tog faličnog čovika?! 2. 'neraspoložen'. — Mani me danas, taka sam ko falična.

falinga ž 'mana, nedostatak, pogreška'. — Momak nema nikake falinge; Konj je dobar al ima jednu falingu: vuća se kad mu priđeš. Ako u tkanju ispadne kaka falinga, snašica proberu, pa te lošije meni dadu.

falisav -a -o 'hvalisav'. — Žena je malo falisava, al nije rđava po duši.

falit -im svr. i nesvr. 1. 'nedostajati, pomanjkati'. ~ imali su svega i svačega, samo njim je jedno falilo: nisu imali dice. 2. 'pogrešiti'. — Rozika, moram ti kazat da si zdravo falila što nisi došla na skupštinu, bio je tamo i tvoj bivši momak Vranje. 3. 'izostati'. — Stipan je danas falio iz škule, bio je bolestan. 4. 'poludeti (fig.)'. — Jesi 1 čula, kažu da je Joža falio pameću?!

falit falim nesvr. 'hvaliti'. — Dobrog konja ne triba falit.

faljen bog v. faljen Isus.

faljen/faljen Isus 'pozdrav pri susretu (u staro doba mladi su obavezno pozdravljali starije, bez obzira na lično poznanstvo, a stariji su im otpozdravljali sa: Amen, Amen uvik, Ovik faljen bio)'.

familija ž 'porodica'. — A od koje si ti, monče, familije kažeš?

familijaran -rna -rno 'koji je u vezi sa familijom, porodičan'. — Čuvo sam da si dobar rabadžija, al kaži mi jesi 1 familijaran čovik?

fanak -nka m 'krofna'. — Dobri su ti, Mande, fanki, samo da si malo više napekla; fanki sa sirom, ~ s pekmezom, ~ sa šećerom.

fanfulja ž 'ženski polni organ' Izr. Tvoje mame ~ 'psovka'.

faramucika ž 'podvala'. — A ja vam kažem, da se čuvate Markove faramucike!

farba ž 'boja'. — Kupi mi malo modre farbe, triba mi za izvlačenje plaše na zidu; — Čula sam da si kupila novo ruvo, a kake je farbe?

farbač -ača m 'jedna vrsta materijala, tkanine za radne suknje'. — Nisam davno kupila ovu suknju od farbača, a već se na dosta mista proridila.

farbar -ara m 'onaj koji se bavi farbanjem, bojadžija'. — Odneću onu moju vidnu maramu, da mi farbar ufarba na duvansko.

farbara ž 'trgovina u kojoj se prodaje farba'. — Samo ti iđi i traži, i u farbari se prodaje kenjača.

farbarka ž 'žena farbar'.

farbat farbam nesvr. 1. 'bojiti, bojadisati'. — Farbaćemo lece od ambetuša. 2. 'ulepšavati, podvaljivati (fig.)'. —. Jel, Kate, ne farbaš ti mene?!

fartoknit (se) fartokne (se) nesvr. v. artoknit (se).

fasija ž 'sudska isprava o vlasništvu nekretnine'. — Mate, svrati kod dvokata i donesi fasiju za ona tri lanca zemlje.

fasovat -ujem nesvr. 1.'sledovati, dobiti što mu pripada'. — Mi smo već fasovali šećer i so za ovaj misec. 2. 'dobiti batine'. — Fasovaće on svoje, samo da baćo stignu kući.

fasung m 'ono što kome sleduje, sledovanje (naročito u vojsci)'. — Mi, obični katane smo uvik dobijali slabiji fasung.

fat (Gmn. fativi) m 'hvat (mera za dužinu — 1.896,5 m)'.

februvar m 'drugi mesec u godini'.

feder m 'opruga'. — Čujem da je Joško kupio kola na federe.

fektovat -ujem nesvr. 'bećariti se, bekrijati'. — Vi kažete da je Vranje dobar, a ja sam čula da voli fektovat.

fela ž 1. 'vrsta, soj, sorta'. — Svi smo dobri dok ne dirnemo u tu vašu žensku felu. 2. 'način'. — Pečeš to malo tista, pa si se uzvrtila ko da je u pitanju sto fela.

ferbla ž 'hazardna kartaška igra'. — Odnela je njemu ferbla već deset lanaca.

ferblat se -am se nesvr. 'kartati se ferbla'. — Po cilu noć se ferblaje kod nikog „Ćuse".

fićfirić -ića m 'vetropirasti mladić, kicoš, gizdavac'. — Zagledala se u tog fićfirića pored toliki naši salašarski dobri momaka.

fićkat -am nesvr. 'proizvoditi zvuk (npr. udarcem biča, zviždanjem)'. — Kad ja bičom fićkam, ne triba mi pulin da ovce tira.

fićnit -nem svr. 1. prema fićkat. 2. 'baciti'. — Na koga je taj naš deran tako neuredan, kad dođe i(s) škule, on samo fićne torbu u zapećak, pa ajd u sigru.

fićok -oka m 'čokanj'. — Ne mož bit trizan kad je jedno za drugim popio pet fićoka rakije.

fićokat -am nesvr. 'piti, opijati se iz fićoka'. — Eno, tvoj i moj čovik od jutros fićokaje.

fićuk m 'zvižduk'. — Dosadio mi je njegov fićuk.

fićukat -am nesvr. 'zviždati'. — iđe i Tuniša, poznam ga po pismi koju fićuka!

fićuknit fićuknem svr. — Ne daj Bože da te čujem, da ode ficukneš!

fićura ž 'svetiljka sa lojem, lojanica'. — Kad nazobiš konje, utrni fićuru u košari.

fijaker m 'poluotvorena kočija za javni prevoz (sa dva ili jednim konjem)'. Iđemo fijakerom u svatove.

fijakeroš m 'fijakerist(a)'. — Fijakerošu, ako možeš friščije, žurimo se.

fijočica ž dem. od fijoka.

fijoka ž 'ladica'. ~ ostavi pregače u dolnju fijoku dolafa.

fijuk m 'oštar zvuk proizveden brzim strujanjem vazduha ili brzim kretanjem nekog tela kroz vazduh'. — Što volim lipe konje u karucama i kad se čuje fijuk kandžije.

fijukat fijučem nesvr. 'proizvoditi fijuk.' — Odavno nije taki ladan vitar duvo da sve fijuče.

fijuknit fljuknem svr. 'proizvesti fijuk'. — On pukne bičom, a švigar mi pored uveta fijukne.

fikarit -im nesvr. 'odsecati (veliki komad)'. — Kome ti, Mate, fikariš toliki komad šunke kad vas samo dvoj(i)ca ručate?

filanc 'fi'lenc m v. financ. — Najviše filanca je bilo rodom iz Like, ko i žandara.

filc m 'valjani materijal za izradu šešira i seljačkih čarapa (naročito pogodnih za klompe)'.

filer -era m 'najsitniji austrougarski novac'. — Ne vridiš ti ni po filera. ← mađ. filler.

filk m 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte)'. — Ima i nas četver(i)ca da udarimo u filk?

filkovat se -ujem se nesvr. 'kartati se filka'. — Filkovali smo se cilo poslipodne.

financ m 'poreznik (uniformisani finansijski službenik), finans'. — Samo da ne naiđe baš sad kaki financ kad rakiju pečemo.

fini -a -o 'uglađen, otmen'. — To je taki fini čovik, a baš nije učio bogzna kake škule.

fino pril. 1. 'lepo, dobro'. — Baš mi je fino ode kod vas. 2. 'lukavo, podmuklo'. — Alaj su te sredili nako fino da ćeš zapantit dok si živ.

finjaški -a -o 'probirljiv'. — Sirota Krista, zdravo je muči ona njezina finjaška svekrova.

fircat -am nesvr. 'šiti krupnim bodom (sklapati skrojeno pre konačnog šivenja)'. — Dok ti fircaš suknju, ja ću prišit puca na leveš.

firkat -am nesvr. 'škrabati, piskarati'. — Kako smiš da frrkaš po baćinom notesu?!

firnajs m 'razređivač za farbu (za masno bojenje)'. — Kad smo brže potrošili one dvi litre firnajsa?

fiskac uzv. 'zvuk koji se čuje pri udaru, šamara i sl.' — On mene gurne, a ja njega fi'skac štapom po leđi.

fiškal -ala m 'advokat'. — Moram ić kod fiškala, tužio me komšija za štetu u kuruzima.

flancovat -ujem nesvr. 'bezobzirno trošiti (razbacivati novac). — Flancovali su dok je trajalo, a sad drugima zavide.

flandra ž v. drolja. — Dovo je flandru u kuću pored žive žene.

flanel -ela m 'laka mekana pamučna ili vunena tkanina'. — Lujza, sašiću ti jednu suknju od flanela.

flaster m v. asvalt. — Mi se svako veče šetamo na flasteru.

flasterisat -šem nesvr. 'popločavati (put, obor, trotoar)'. — Juče smo flasterisali isprid kuće.

fleka ž 1. 'uprljano mesto, mrlja, najčešće na tkanini'. ~ imaš fleku na košulji, to ti je cigurno od paprikaša. 2. 'zakrpa (na cipeli ili odelu)'. — Probušio mi se đon na čizmama, moraću odnet kod čizmara da metne fieke.

flekav -a -o 'uprljan, koji ima fleke'. — Oma da si skinio taj flekav prusluk sa sebe.

flićkat flićkam nesvr. 'izbacivati izmet u žitkastom obliku (čovek, životinja)'. — Svinče koje tako flićka nije zdravo.

flober m 'jednocevna puška malog kalibra'. — Nemam ja dvocivku nego samo jedan fiober.

fluktus m v. bikačik. — Tako ga je oparmačio fluktusom da mu je kaput popuco na leđima.

flundre ž mn. 'odelce sa dugmadima (ujedno) za dete (na turu rasečene)'. — Ti si, monče, kandar tvoje flundre malo umokrio?!

fodor m 'ukras, nabor na donjem delu zavese ili haljine'. ~ imala je na suknji fodor u dva reda.

forinta ž 'novac od dve krune ili sto krajcara u bivšoj AustroUgarskoj'. — Dobila sam od ujne srebrnu forintu.

forma ž 1. 'metalni kalup (za izradu kolačića)'. — Julkice, nađi mi onu formu ko zvizda, oću š njom da pravim gurabiice. 2. 'izrezan karton u obiiku mladog meseca (stavlja se u maramu kojom se glava vezuje, da bi povez imao bolje i lepše držanje)'. ~ imala sam dvitri forme, a sad mi triba za ovu maramu i ni jednu ne možem nać. 3. 'oblik, izgled'. — Ne kažem, kobila je lipe forme, samo da nema kaku unutrašnju falingu?!

formast -a -o 'lepo oblikovan, lepog izgleda'. — Kazali ste da je momak visok i formast, a onje debo ko bure.

fota ž 'zaloga (u jednoj društvenoj igri)'. — Sigrali smo se fote i ja sam u tom izgubila prsten.

fraćka ž 'praćka'. — Ja sam tio vrepca fraćkom, al sam trevio pendžer.

frajla ž 'neudata ženska osoba, gospođica'. iir. matora ~ 'usedelica'.

frajlica ž dem. od frajla; mlada gospođica'. — Vid(i)la sam našeg notaroša i jednu frajlicu s njim, valdar mu je to ćer.

frakat se -am se nesvr. 'preterano i neukusno se šminkati'. — Nije ružna cura, al tako se zdravo fraka da izgleda ko strašilo.

franjevac -evca m 'kaluđer franjevačkog reda (Franje Asiškog)'. — Franjevce ritko mož vidit med svitom.

fras m 'šok'. — Ne viči tako na to malo dite, mož ga fras stegnit.

fratar -tra m 'monah, kaluđer, čovek koji pripada crkvenom redu'. ~ imali su jednog sina, taj je očo u fratrove i nikad ne dolazi kući.

frfljat -am nešvr. 'brbljati, govoriti nerazumljivo, bez veze i smisla'. — Šta si mi došo kad si se naloko i samo mi tu frfljaš!

frišak -ška -ško (komp. friščiji -a -e) 1. 'svež'. — Nisu vam baš fri'ška ta jaja! 2. 'brz'. — Kažem ja baći da si ti zdravo frišak deran!

friško pril. 'brzo'. — Iđi tamo i friško se vrati. Izr. Ko friško sudi, friško se i kaje! Mali lonac friško prikipi!

frkćat -ćem nesvr. 'frktati (duvati kroz nos)'. — Čuvaj se konja koji frkće!

froljit froljim nesvr. '(ne) mariti, (ne) obazirati se na tuđe reči, savete; (ne) misliti na koga'. — Šta trčiš za njim, kad on ni ne frolji za tobom.

froncla ž 'kita, resa (u neuglednom obliku)'. — Kad je već toliko iznošeno ruvo, onda je bar mogo one froncle da posiče da ne landaraje oko njeg!

front m 'prednja strana (zgrade, lica i s!.)'. — Lako ćeš poznat kuću: s fronta ima tri pendžere.

fronta ž 'bojište, ratište'. — Nije mi tu čovik, na fronti je.

frtalj m v. vrtalj.

fuga z 'žleb između cigala na zidu'. — Samo ti lipo izvuči fuge.

fugovat fugujem nesvr. 'izvlačiti fuge na sastavcima cigala'. — Ti ziđaj dalje, a ja ću počet fugovat ovo što je dosad iziđano.

fukara ž/m 'nevaljalac, mangup, propalica'. — Taj tvoj Graco je obična pijandura i fukara.

fulajtar m 'trčkalo, svaštar (u službi nekoga)'. — Ča Bruno je poručio da odeš danas kod njeg. — Otkud znaš? — Slao je onog njegovog fulajtara.

funta ž 'mera za težinu (oko 1/2 kg.)'. — Nadigo je graju zbog mesa, a tu nema ni po funte.

funtaš -aša m 'kantar kojim se meri na funte'. — Nosio je na pecu malo krumpira i luka, a na funtašu je mirio.

funtašica ž 'vrsta jabuke (zimske)'. — Očisti jednu funtašicu pa ćemo peć pogače s jabukama.

furda ž 1. 'otpad, škart (metalni, tekstilni)'. ~ oma da si bacila na đubre te zamazane krcice i nemoj mi više makar kaku furdu dovlačit u sobu. 2. 'propalica'. — S kojim pravom ta furda viče na svoju ženu, a da nije nje, ne bi imo šta ist!

furija ž 'bes, mahnitost, razjarenost'. — Kad je čula da su joj sina istukli, doletila je ko furija!

furt/furtom pril. 'stalno, neprekidno'. — Odvedi malog Ivana s tobom, furt se drži za mene, pa ne možem da radim. Izr. Furtomfurt.

furtačit/furtučit -im nesvr. 'ponavljati, neprekidno i uporno na ncčemu insistirati'. — Možeš ti furtučit koliko oćeš, al ja kad jedared kažem da ne mož, onda ne mož i gotovo!

fusckla ž 'kratka muška čarapa'. — Di si kupila te šarene fusekle?

futar m 'poštar, pismonoša'. — Svaki dan čeka futara, još viruje da će joj se čovik javit digod iz zarobljeništva. ← mađ. futar.

futirat se futiram se nesvr. 'imati obzira, obraćati pažnju, ustručavati se'. — Šta ima da se futira koga, nek iđe pravo kod gazde i nek od njeg traži šta mu pripada.

 

G

gacat -am nesvr. 'gaziti po vodi, blatu ili vlažnom snegu'. — I konji i ljudi su gacali po blatu.

gaćan -ana m 'golub ili petao kome su noge obrasle perjem'. — Ja samo zviznem, a moji gaćani poleću.

gaćast -a -o 'kome su noge obrasle perjem: ~ golub, ~ kokoš'.

gaćaš -a m 'čovek koji nosi samo široke dugačke gaće'. — Kako ne bi znali bać Grgu gaćaša.

gaće gaća pl. t. 'donji deo rublja (muškog)'. Izr. ~ uzimaće 'od debljeg platna za zimu': ~ u šest pola 'široke gaće za svečane prilike kao nošnja'; pritegnit ~ 'prihvatiti se teška posla'; usro ~; napunio ~ 'ustrašio se'; skrojio mu ~ 'sredio ga u nečemu'; ti su muški samo po tom što ~ nose! 'slabići'.

gaćetine pl. t. augm. i pogrd. od gaće.

gaćurde i gaćurine pl. t. augm. i pogrd. od gaće.

gad m 1. 'prljavština, nečistoća'. — Po avliji je bilo i gada i smrada. 2. 'gadost'. — Njegova usta su puna gada. 3. 'bezvredna i mrska osoba'. — Kuda ćeš, gade, med pošteni svit?! 3. 'u tepanju detetu'. — Gad jedan, najdraži mamin!

gadan -dna -dno 1. 'ružan'. — Velik i grbav nos, usta do ušivi, ta gadan čovik. 2. 'prljav'. — Svućemo aljine, zdravo su već gadne. 3. 'nemoralan, nepošten'. — Lovro zna bit zdravo gadan sa ženama kad se napije. 4. 'nepogodan, neprijatan, nepovoljan'. — Gadan je ko lopov.

gadit -im nesvr. 'prljati, zagađivati'. — Tiraj svinje iza kuće da ne gade prid ambetušom. ~ se 1. 'osećati muku, mučninu u želucu koja tera na povraćanje'. — Samo nek pomislim na ilo, već mi se gadi. 2. 'osećati odvratnost'. — Gadim se na ljude koji jedno kažu a drugo rade.

gadljiv -a -o 'kome se lako zgadi, koji oseća odvratnost (prema nečemu)'. — Ne možem gledat kad kolju svinje, zdravo sam gadljiva na kfv.

gadno pril. 'ružno, odvratno'. — Tako gadno pcuje.

gadnoća ž 'ružnoća'. — Kad bi Nikola zbog gadnoće moro plakat, ne bi se do smrti manio koliko je ružan.

gadov -ova m 'gadan čovek, pokvarenjak najgore vrste'. — Ne osvrći se na gadova, slušaj pametne ljude.

gadura ž 1. 'gadna, rđava žena; nevaljalica'. — Nema veće gadure ni u ciloj varmeđi. 2. 'katkad u tepanju detetu'. — Ti si moja najslađa gadura.

gadžo -e 'veliki pas (crni), gadža'. — Laje gadžo, al tako ko da je deset lopova navalilo na salaš.

gagrica ž 'insekat (zametne se u mesu) zool. Dermestes lardarius'.

gagričav -a -o 'crvljiv. — Dali su nam za ilo gagričavu šunku.

gajdaš -aša m 'svirač u gajde'. — Gajdaš svira a Joso se paradira.

gajdaški -a -o 'koji se odnosi na gajdaša'. — Ja se ne znam veselit uz gajdašku svirku.

gajdašov -a -o 'koji pripada gajdašu'. — Slomila se gajdašova prdaljka.

gajde -a pl. t. ž. 'narodni muzički instrument sa mehom i frulom'. — Čim čuješ gajde, znaj da se bać Nikola prati.

gajka ž 'pokretna kožna grivna na dizginu ili kaišu'. — Kako se pokidala gajka na uzdama?

gajtan m 'pamučna ili svilena upletena vrpca koja služi kao ukras na odeći'. — Crnim gajtanom je opšila otunku.

gakat gače nesvr. 'puštati, izvoditi glas ,,gaga" (guske, vrane)'. — Volim slušat kad guske gaču.

galama ž 'vika, graja'. — Malo se stišajte, ne mož se rič razaznat od vaše galame.

galamdžija m 'onaj koj'i galami, larmadžija'. — Onje samo taki galamdžija, al je dobar radnik.

galamit galamim nesvr. 'vikati, larmati'. — Tako znadu galamit da me glava zaboli.

galant(an) (-tna -tno) 'široke ruke, ugla, đen'. — Al si juče bio galant u mijani. — Ti si. monče, zdravo galantan, oće 1 to doteć.

galeba ž 'stočni izmet, balega'. — Očisti tu kravlju galebu.

galebat galeba nesvr. 'prazniti debelo crevo (za stoku), balegati'. — Znam da su konji galebali, al zašto nisi očistio?

galir -ira m 'okovratnik, kragna'. — Zašto ne prominiš čoviku galir na košulji, sav mu se okrezo.

galop -opa m 'najbrži konjski trk'. — Kad odeš na pravi put, pusti ždripca malo u galop.

gamizat -ižem nesvr. 'vući se na trbuhu, gmizati'. — Stara je ona i nije čudo što jedva gamiže.

gamuždat -am nesvr. 'gužvati'. — Zašto gamuždaš tu suknju, oma da si se manila.

ganak ganka v. gang (So)

gancat -am nesvr. 'gaziti po nečemu'. — Sidi s mirom na tom krevetu, nemoj gancat uzgljancu.

gančovat -ujem nesvr. 'podmetati nogu (kome da padne)'. — Neću se više s tobom sigrat, ti samo gančuješ.

gang m 'hodnik na ulazu u kuću'. — Pogledaj na kraju ganga je jedan pun džak (So)

ganj ganja (ganjovi) m 'mešavina slame, kravljeg i ovčijeg izmeta, koja se u toku godine slaže i suši, a stoka je gazi; isečena, služi za dugotrajno održavanje vatre'. Izr. izgledaš ko ganj (obićno za nečasnog čoveka); masan ko — 'prljav'.

gar -i ž 1. 'crna prašina od gorenja, sagorevanja, čađ'. — Triba očistit gar iz katlanke. 2. 'pepeo'. — Otresi gar s cigarete da ti ne padne na čaršap. 3. 'bolest žita i biljaka izazvana gljivicama iz por. Ustilagineae'. Izr. Koga peče ladna gar?!

gara/gara ž 'crna ovca'. — Ne dam moju garu za tri tvoje ovce.

garača ž 'krmača crne dlake'. — Zatvori garaču u svinjak.

garadič -iča m 'stepenik na lestvama'. — Slomio se jedan garadič na velikim listvama za tavan.

garav -a -o 1. 'čađav'. — Lonac je zdravo garav, teško će se očistit". 2. 'crn'. — Garav momak, garava divojka, garava nam cila familija.

garavilo s 'crna boja, crnilo'. — Garavilo ti se istopilo na suncu.

garavit -im nesvr. 'crniti, bojiti u crno'. — Zapali j'edno drvce mašine ako nemaš čim garavit obrve.

garavo pril. 'zamrljano, zaprljano'. — imo je garavo izmazano lice.

garavuša ž 'crna ženska osoba, crnka'. — Cim je garavuša ona voli plave monce.

garda ž 1. 'rod vojske'. — Unuk mi služi u gardi. 2. 'pratioci (obično deca), društvo'. — Di je tvoja ~ 'gde su deca'. 3. 'naraštaj, pokolenje', mlada ~.

garež m ž 'sloj čađi na zidovima dimnjaka ili na cevima šporeta'. — Kako ćemo skinit tu garež s čunkova?

garnjak -aka m 'rupa ispred vrata peći u koju pada pepeo'. — Iznesi gar, pun je već garnjak.

garonja m 'crni vo'. — Ne približavajte se garonji, jel vas mož rogovima.

garov -ova m 'crni pas'. — Nema boljeg kera od našeg garova.

gasit gasim nesvr. 1. 'prekidati vatru ili svetlost'. — Gasi sviću. 2. 'zalivati vodom vapnenac, kreč'. — Gasili smo kreč, sutra ćemo mazat. ~ se 1. 'slabit, prestajati (vatra, svetlost)'-To se lagano samo od sebe gasi. 2. 'rđavo goreti, ne prihvatati vatru (o drvetu)'. — Drva su mokra, pa se vatra često gasi. 3. 'izumirati, nestajati'. ~ umro je bać Tome, pa se tako gasi njegova loza.

gatalac -alca m 'gatar, vračar'. — Valdar nisi i ti, Stipane, posto gatalac.

gatanje s gl. im. od gatat. — Dogod ima lakovirnog svita, babaTona će živit od gatanja.

gatara ž 'vračara'. — iđe babaStana, naša gatara.

gatat gatam nesvr. 'proricati, vračati'. — Gatala baba da ne bidne mraza, kad sutra snig do kolina!

gater -a m 'višestruka mašina testera, strojna pila'. — Sutra ćemo odnet onaj dud, da nam na gateru ispilaje u daske.

gavalir -ira m 'kavaljer'. — Šta bi ti tila valdar gavalira iz varoši?!

gazda 1. 'bogataš'. — Nema većeg gazde, kad vam kažem. 2. 'domaćin kuće ~ salaša'. — Nije gazda kod kuće'. Izr. — Ako čekaš da će te gazda gladnog naranit, onda ti je smit od gladi cigurna 'sam se mora izboriti za svoja prava'. Ako gazda nema kože na obrazu, rabadžija nema dlake na jeziku 'poziv na borbu za svoja prava'.

gazdačak -čka -čko 'bogat'. — Al je bać Marko gazdačak čovik, kad svake godine kupi po dvadeset lanaca zemlje. — Nek se zna čija kuća gazdačka. Izr. ~ -a cura 'imućna devojka'.

gazdački pril. 'bogato, gazdinski'. — Ona je sva taka, još i gazdački iđe.

gazdaluk m 'bogatstvo, imanje'. — Svaka bi cura poželila da uđe u taki gazdaluk.

gazdarica ž I. 'bogata žena'. — Gazdarica je samo sa išpanom divanila, a on je zapovido svoj čeljadi. 2. 'gazdina žena'. — Gazda i gazdarica su očli na fijakeru.

gazdaricin -a -o 'koji pripada gazdarici'. — Čilaša je bila samo gazdaricina kobila za jašenje.

gazdašag -aga m 'gazdinstvo, imanje, v. gazdaluk'.

gazdin -a -o 'koji pripada gazdi'. — Znao je da nikom ne smi u ruku dat gazdinu pušku. Izr. — Gazdino nebo 'pojam bogatstva: ko ima, ima sve, pa i „svoje" nebo'.

gazdovat -ujem nesvr. 1. 'privređivati, voditi gazdinstvo, imanje'. — Naučio je od dide kako se gazduje. 2. 'praviti nered, raditi nešto nedozvoljeno (o deci)'. — Dica su se vrlo utajila, vidi da štogod ne gazduju.

gazir -ira m 'bezalkoholno piće sa sodom'. — Kupi dici dvi boce gazira.

gazit -im nesvr. 1. 'stupati po nečem, kvareći (to)'. — Monče, ne gazi mi cviće pod pendžerom. 2. 'kršiti neku obavezu'. — Kaki si mi ti čovik, kad oma gaziš rič koju si dao?! 3. 'pariti se (obično o živadi)'. — Šta je pivcu kad ne gazi kokoške, nećemo imat dobri jaja za nasad. ~ se 'stajati jedan drugom na nogu (u gurnjavi)'. — Zašto se gazite po nogama?

gebav -a -o 'slab, zakržljao'. — Šta držiš to gebavo prase med svinjama?

gedžav -a -o 'zakržljao, sićušan, malen'. — Tako su mi niki slabi i gedžavi prasići.

gedžo s 'prase'. — Dobio sam od strine jednog gedžu na poklon. Izr. Ku(d će)š, gedžo, med debele svinje! 'ne trpaj se gde ti mesto nije'.

gegat (se) gegam (se) nesvr. 'klatiti se u hodu; vući se, ići lenjo'. — To se onaj pijani Kalo gega.

gegav -a -o 'koji se gega, klati, krivi u hodu'. — Taki je njegov gegav od gegavo pril. 'gegajući se'. — Patka naprid, a pačići gegavo za njom.

gegica ž 'sperma'.

gelegunja ž bot. stablo sa sitnim bobičastim plodovima Celtis'.

gencija ž 'železnička stanica'. — Dobićeš kolača dok stignemo na genciju.

gepez m 'mašinist (na vršalici i sl.)'. — Kad se vrše, gepezi uvik dobiju bolju ranu. ← mađ. gepesz.

gergelj -elja 'masna slana proja'. — Pekla sam juče, ne mož svaki dan bit gergelja.

gibanj -bnja m 'prednji gvozdeni deo na kolima (pomoću kojeg se pokreću prednji točkovi i levo i desno)'.

gibic m 'posmatrač, kibic'. — Ne volim kad mi iza leđa stoje gibici.

gibicovat -ujem nesvr. 'kibicovati'. — Luka, možem sist kraj tebe, da ti gibicujem?

gibirat gibira nesvr. 'sledovati, pripadati'. — Kad nisi radio, ni ne gibira ti da dobiješ čizme!

gidran/gidranj m 'ime konju'. — Kad ja uzjašim mog gidrana!

gingat (se) gingam (se) nesvr. v. gegati (se) — Nemoj se gingat, pašćeš zajedno sa stocom.

gingav -a -o 'slab, nestabilan, lenj, mlitav'. — Nisam rad da mi dođe na poso taki gingav čovik.

ginit -nem nesvr. 1. 'gubiti život, umirati nepirodnom smrću (u ratu, nesreći i sl.)'. — Usvakom ratu najviše mladije ginilo. 2. 'čeznuti, venuti (za nekim ili nečim)'. — Nji dvoje ginu jedno za drugim. Izr. Gine vene srce u menika, što mi moja ne dolazi dika! (nar.).

glabat -am nesvr. 'glodati'. — Daj meni meso, a ti glabaj košćure.

glacak -cka -cko 'gladak, klizav'. — Pazi kako ideš, jel put je smiznut i glacak.

glad m/ž 1. 'osećaj potrebe za hranom'. — Glad me je natiro na to. 2. 'nestašica, nemanj'e hrane'. — Dok glad zavlada. 3. 'velika želja, potreba (za nečim)'. — Kod paora uvik postoji glad za zemljom. Izr. ~ nema oči! 'kad si gladan ~ nema biranja'; umirat od gladi 'biti vrlo gladan'.

glada ž 'čobanska koliba (od drveta)'. — Čobani su se sklonili u gladu, zbog oluje i velike kiše (Bi, Čv).

gladalica ž 'brus za oštrenje kose'. — Metni novu gladalicu i nali vode u vondir.

gladan -dna -dno 1. 'koji oseća glad, koji izražava glad'. — Kaki bi ja čovik bio da idem, a da mi gladan gleda u usta?! 2. 'pohlepan, nezajažljiv'. — Kako bać Josi jedared već nije dosta zemlje, toliko je gladan za zemljom da spava na ronđama, al sve kupuje digod se zemlja prodaje. 3. 'postan, neplodan' — Ne mož ta zemlja rodit kad je gladna, godinama nije torena. Izr. gladna godina 'sušna godina'; otego se ko gladna godina! gladnom čoviku svašta padne napamet 'neimaština goni na razmišljanje'; gladan ko kurjak! gladan trbuv gotova bolest! Gladan kruva ne dopeče! Mrtav ~ 'vrlo gladan'.

gladit -im nesvr. 1. 'šakom, šapom ili prstima prevlačiti preko površine čega'. — Ča Ante po po dana glade svoje brkove. 2. 'milovati'. — Čim do nje dođem, majka me s obadve ruke glade po kosi. 3. 'tući'. — Baćo Ivanu tur glade. 4. 'popravljati, doterivati, ulepšavati'. — Dokle ćeš ti, Mace, već gladit to ogledalo, mogla si svu sobu dosad počistit. ~ se 1. povr. prema gladit (1). 2. 'ulepšavati se, lickati se, doterivati se'. — Mačak se naijo i po sata se već gladi.

gladnica ž 'osoba koja se ne može Jako najesti, izelica'. — Ivane, nisi valdar ti gladruca, podaj koji zalogaj bratu.

gladno pril. 'kao gladan, željno, žudno'. — Ne moraš mi ništa divanit, vidim da gladno gledaš.

gladovat gladujem nesvr. 'ne jesti, ostajati gladan; trpeti glad'. — Tražio je da se radi; al kod njega niko nije gladovo.

glanc m 'sjaj, blistavost'. — Neće se ona manit dok ne istera glanc na svakoj čaši.

glancat -am nesvr. 'usijati (nešto čišćenjem)! činiti sjajnim'. — Zapaliće se, toliko već glanca taj čirak. ~ se 'blistati se, sjajiti se'. — Baš ti se ne glanca Iampaško caklo.

glas (mn. glasovi) m 1. 'zvuk koji se stvara u grlu (pri govoru, pevanju i sl.)'. — Dida su uvlk divanili promuklim glasom. 2. 'vest, novost, poruka'. — Teško nama ako glas do dide dođe. 3. 'pravo izjašnjavanja na izborima, samo izjašnjavanje'. — Ne dam ja svoj glas za makar koga. Izr. ~ puko o njemu 'pročulo se'; brež glasa 'nem'; bije ga dobar (loš) ~ 'govori se dobro (loše) o njemu'; prono se ~ 'pročulo se'; izgubit ~ 'nemoći govoriti (ili pevati)'; izgubit dobar ~ 'izgubiti ugled'; na sav ~ 'što glasnije'.

glasan -sna -sno 1. 'koji se dobro čuje, zvučan, jasan'. — Kad smo se onda počeli glasno smijat. 2. 'bučan, koji galami'. — Čuo se glasan divan, pa smo znali da su se monci ponaPiii.

glasić -ića m dem. od glas.

glasina ž 1. augm. od glas (1). 2. 'ono što se priča, govorkanje'. — Čule su se već svakake glasine o njemu.

glasno pril. 'da se čuje, čujno'. — Kaži glasno, da te svi čiiju.

glasovit -a -o 'koji uživa dobar glas, čuven, poznat, istaknut'. — Samo ti iđi kod njeg, to je glasovit fiškal.

glasovito pril. 'glasno, jako'. — Volila je da zapiva glasovito.

glava ž 1. 'gornji deo čovečjeg, životinjskog tela u kome je mozak'. 2. 'um, razum, pamet' — Za take poslove triba dobra —. 3. 'život'. — Ako ufriško ne dokaže da nije kriv, ode ~. 4. 'osoba, čovek, pojedinac, stanovnik'. — Za koliko je glava to žito, što si u risu zaradio? 5. 'ličnost koja upravlja, poglavar, starešina'. — Dok su baćo živi, zna se ko je ~ u kući! 6. 'komad nekog prehrambenog proizvoda u obliku kupe ili lopte'. — Ja nisam donela torte, al evo, tu je jedna čitava ~ šećera. 7. 'v. glavica'. Izr. Teško nogama pod ludom glavom! Ko nema u glavi ima u nogama! Bolje ti je izgubit glavu nego svoju ogrišit dušu! Mala ~ volik mišalj 'i siromašan čovek može biti uman'; iđe ko muva brez glave 'bez ikakvog reda, smušeno'; ~ pada 'gine se'; glavom kro(z) zid 'kad nešto nije moguće učiniti'; da na glavi dubi 'sve što čini je uzalud'; podić glavu 'osmeliti se'; zavrtit glavu 'zaneti, očarati'; igrat se glavom 'dovoditi sebe u opasnost'; izbit iz glave 'učiniti da se zaboravi'; izvuć živu glavu 'ostati živ'; imat bubu u glavi 'biti nečim okupiran'; mućnit glavom 'razmisliti': oprat glavu (kome) 'izgrditi ga'; past na glavu 'načiniti glupost'; pognit, sagnit glavu 'pokoriti se'; svojom glavom samostalno'; s glave riba smrdi 'od starešina potiču slabosti', trljat glavu 'tražiti izlaz iz neke situacije'; usijana — 'zanesenjak'; puca mi — 'opterećen problemima'; ni glave ni repa 'prazan razgovor'; ne zna di mu je — 'pritešnjen problemima'; nisu mu sve daske u glavi 'glup'; namistit pod glavu (kome) 'podvaliti'; ne gori ti kuća nad glavom 'nije hitno'; ni za živu glavu 'nikako, ni po koju cenu' nije to za glavu ako je za nevolju 'iako je hitno, ipak razumno'; puši mi se ~ 'od silnog posla'; pamet nije u godinama, već u glavi! Prazna ~, prazna i avlija! S jaćim nema divana, već smlati uš pa slušaj, ako ti je ~ mila! Ševasta mu ~ 'nakrivo nasađen'; mislio je da mu je ~ do neba 'uobraženko'; crv u glavi 'koji stalno nešto „muti"; Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi! Ka će ti ~ sazrijat 'kad ćeš se opametiti'; ~ kuće 'gazda, domaćin kuće'; razbijat glavu 'misliti'; uvrtit u glavu 'tvrdoglavo nastojati da se nešto ostvari'; ~ mi je ko vika 'puna briga'.

glavački pril. 'strmoglavo'. — Glavački se spuštio sa slame, pa se malo ugruvo.

glavar -ara m 'starešina (različitog ranga)'. — Zna se ko je glavar u varmeđi.

glavat -a -o 'koji ima veliku glavu'. — Još nisam imo vako glavatog ovna.

glavčina ž 'deo točka (u koji ulaze žbice i osovina kola)'. — Zapali smo u blato do glavčina.

glavica ž 1. dem. od glava. 2. 'plod nekih biljaka (luk, kupus)'. ~ oćeš mi dat koju glavicu luka u zajam. 3. 'zaokrugljeni deo nekih predmeta (čiode, eksera i sl.)'. — Mala je glavica na špiodi, pa se iskliznila iz marame.

glavičica/glavičica ž dem. od glavica.

glavnica ž 'gotovina data na kamate, kapital'. — Samo sam kamatu platio, a glavnica je još ostala.

glavnina ž 'najveći deo čega'. — Počela je kiša, al sad nam nece naudit, jel smo glavninu svezli.

glavno pril. 'uglavnom, najviše (v. dosta)'— Morate priznat da ste tako friško obrali jabuke glavno Lukinom zaslugom.

glavobolja ž 1. 'bol u glavi'. — Maru godinama s prolića muči glavobolja. 2. 'ono što zadaje brigu'. — Krenilo mi je i drugo dite u škulu, sad imam dvi glavobolje.

glavonja m 'čovek velike glave (pogrd.)'. — Toliki glavonja a pameti ni za tri zrna.

glavurda ž 'augm. i pogrd. od glava'. ~ ima glavurdu, ne bi je tri kera priko razora privukla!

gledač -ača m 'gledalac'. — Više je bilo gledača neg svatova.

gledat -am nesvr. 1. 'imati oči upravljene na nekoga ili na nešto'. — Ona me je samo tužno gledala. 2. 'imati otvorene oči'. — Nisi se dobro ni probudio a već gledaš di je kruv. 3. 'biti usmeren, okrenut prema nekome, nečemu)'. — Zabat od njegovog salaša gleda pravo u našu avliju. 4. 'gatati'. — Ne znam u čega gleda, al znam da vrača. 5. 'biti naklonjen, voleti'. — Gleda u nju ko u Boga! 6. 'voditi računa, obazirati se'. — Ti gledaj svoja posla. 7. 'podnositi, trpeti'. — Nije mogla više očima da ga gleda. Izr. gledaj ti samo njega 'ne valja što radiš'; ~ zube 'suviše meriti vrednosti'; ~ ispod očivi 'kradom posmatrati'; ~ kroz prste 'propuštati'; ~ crno 'biti pesimista'; ~ popriko 'ne trpeti, ne mariti'; ~ pravo u oči 'ne stideti se'; rado — 'voleti'; ~ s visine 'prezirati'; ko što sad tebe gledam 'svojim očima sam video'. ~ se 1. 'gledati (1)'. 2. 'pokazivati uzajamno raspoloženje, odnos'. — Gledaje se ko mačka i miš. 3. a. 'voleti se'. Miško i Marica se već odavno gledaje. b. 'slagati se'. — Tribalo bi da se gledaje ko i druga rođena braća.

gledit -im nesvr. v. gledat. — Šta glediš u mene ko u čudo?

glendžav -a -o 'mlitav'. — Take su mi danas ruke glendžave da ne možem ničeg ozbiljnog da se privatim.

gležanj -žnja m 'zglob koji spaja stopalo i potkoleničku kost, članak tarsus'. — Upado sam u snig do gležanja.

glib m 'gusto lepljivo blato'. — Ostala su nam kola u glibu.

glibovit -a -o 'koji je pun gliba, blatnjav'. — Nemoj puštat ovce u onu glibovitu dolju, mož ti koje jagnje propast.

glista ž 'crv'. dičja ~, kišna ~. Izr. Popišala se glista 'proliv'.

glita ž 'dleto'. — Zašto nosiš dvi glite, kad sam ti kazo da samo jednu doneseš?

glitica ž dem od glita.

globa ž 'novčana kazna'. — Ne znam za čega su nam izneli ovu globu da platimo?

globit -im nesvr. 'kažnjavati globom'. Ako ne odvedemo kerove na prigled, globiće nas.

glocat se -am se nesvr. v. gložit se. — Svaki dan se glocaje, ko da nisu braća i sestre.

glođo m 'nezgrapni, koščati, mršavi muškarac'. — Toliki glođo, a ništa nije vridan sam uradit.

glođvara ž 'mršava i koščata ženska osoba'. — Di je našo tu glođvaru, ko da nema druga čiji divojaka.

gloncija m 'glomazan i nezgrapan muškarac, ljudeskara'. — E, kad bi onaj moj gloncija znao malo mućnit glavom?!

gložit se -im se nesvr. 'međusobno se trti, prepirati se, biti u neslozi, svađati se'. — Kaka ste vi braća kad se za makar čega gložite među sobom?!

gluno samo u izrazu: gluno vrime 'gluvo doba noći'. — Čuješ li, Pajo, kogod lupa na pendžer? Ja mislim, da mora bit već štogod oko ponoći, ne znam ko bi to mogo bit u ovo gluno vrime?!

glupača ž 'glupa ženska osoba'. — Čim zine, oma se vidi da je glupača.

glupak -aka m 'glup čovek'. — Zdrav čitav čovik, a ispo sam pravi glupak.

glupan m v. glupak.

glupav -a -o 'koji je umno ograničen; neobrazovan, nerazuman'. — Tako se rodio i osto je glupav čovik. Izr. ~ ko put!

glupavo pril. 'na glupav način'. — Glupavo radiš pa ćeš se posli kajat.

glupost ž 'osobina onoga koji je glup'. — Nevolja je što ti ne divaniš samo gluposti, već i radiš tako.

gluv gluva gluvo 'koji je lišen sluha, koji ništa ne čuje; koji ne čuje dobro'. — Dida su od rata na desno uvo gluvi. Izr. ~ ko top 'potpuno gluv'; ~ nedilja 'peta nedelja u korizmi'; ~i slip 'koji ništa ne mari'.

gluvak -aka m 'gluv čovek (od rođenja)'. — To je naš komšija Lajčo, gluvak je, siroma.

gluvonim -a -o 'koji ne čuje i ne govori'. — Kata je gluvonima, al je zdravo dobra i vridna cura.

gluvonimak -aka m 'gluvonema muška osoba'. — Ne znam ja uokolo ni jednog gluvonimaka da ima.

gnoj gnoja m 'gusta lepljiva tečnost koja se stvara u zapaljenom tkivu čovečjeg i životinjskog organizma'. — Boliće te sve dok čir ne pukne i ne isteče gnoj.

gnojan -jna -jno 'koji se odnosi na gnoj; gnojav'. — Prst mu je gnojan, a neće da iđe doktoru.

gnojav -a -o 'u kojemu ima gnoja'. — Kako da zaraste, kad je gnojava krasta.

gnojit se -ji se nesvr. 'postojati gnojav, puniti se gnojem'. — Počela mi se noga gnojit.

gnjecat -am nesvr. 'osećati se slabim, poboljevati'. — Gnjecaš povazdan, al kad za astal sidneš, ideš ko dva zdrava.

gnjecav -a -o 1. 'mekan, slabo pečen'. — Nisam dobro užarila peć pa mi je gnjecav kruv. 2. 'neotporan, bolešljiv'. ~ ima tome već nikolko dana, ne bi mogo kazat da sam bolesan, al sam taki niki gnjecav.

gnjecavo pril. 'meko, mlitavo'. — Gnjecavo se vuče, kandar je bolesan.

gnjeckat -am nesvr. dem. prema gnječit. — Dokleg ćeš već gnjeckat to tisto?

gnječit gnječim nesvr. 'pritiskivati nešto (da bude mekše ili da pusti sok), muljati'. — Skuvala sam, pa gnječim paradičku. Izr. Stari starče, danjom ječiš, noćom babu gnječiš! (nar.).

gnjida ž 1. 'jaja od vaši'. — Otkud gnjida u ditetovoj kosi? 2. 'čovek slabog karaktera, gad'. — Bodu mi nemojte ni spominjat, jel on nije čovik već prava gnjida!

gnjizdašce s dem. od gnjizdo.

gnjizdit se gnjizdim se nesvr. 1. 'praviti sebi gnezdo'. — Stigle su laste i oma se gnjizde. 2. 'nameštati se udobno; nalaziti sebi mesto'. — Ala se ti, Lizo, gnjizdiš ko kvočka kaka.

gnjizdo s 'gnezdo'. — Ko je pokvario tičije gnjizdo s onog drača?

go gola golo 1. 'neodeven, nag'. — Držiš golo dite na toj ladnoći. 2. 'koji je bez nečega čime je prirodno pokriven'. — Golo tiče; gola zemlja; goli zidovi'; 3. 'neosedlan, neosamaren; na golom konju' 5. 'koji je samo to i ništa više: ~ istina; ~ laž; ~ život. Izr. — i bos 'vrlo siromašan'; ~ golcat 'vrlo siromašan'; bit gola voda 'vrlo oznojen'; golim rukama 'bez oružja': golim okom 'bez pomoćnih sredstava': pokisnit do gole kože 'skroz mokar'; navalio ko zima na golog čovika!

gođ goda m 1. 'praznik, blagdan'. — Ko j to vidio, radit na tako velik god?! 2. 'godišnji rast drveta, godišnji prsten'. — Kad se pripila stablo, po godovima se zna koliko je staro.

godina ž 1. a. 'vreme od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra (kalendarska godina): prosta ~, pristupna —. b. 'vreme od dvanaest meseci, računajući od jednog određenog dana'. — Već su tri godine prošle od kako smo se doseuli u varoš. 2. 'letina'. — Kad je dobra godina, svi smo pametniji. 3. 'doba čovekova života, starost'. — Život je kratak, godine ko da lete. — Našoj majki ko da su godine stale. Izr. vuć se ko gladna ~ 'sporo prolaziti, ići'; gladna — 'nerodna godina'; zać u godine 'ostareti'; zrile godine 'zrelost'; iz godine u godinu 'neprestano'; Nova ~ 'prvi dan u godini'; najlipče godine 'godine snage, zdravlja, stvaranja; s godinama 'kad prođe dosta godina'; čovik u godinama 'stariji čovek'.

godište s 'godina'. — Pa koje je on godište kad ga već u katane zovu?

gojazan -zna -zno 'debeo'. — Ne kažem da nije lipa u licu, al je cura malo gojazna.

gojit -im se nesvr. 1. 'gajiti, negovati, podizati (čoveka, biljku, i dr.)'. — Zdravo voli i puno cvića goji u bašči. 2. 'toviti'. — Nećemo više gojit volove, dosta su već debeli. ~ se 'debljati se'. — Dokleg ćeš se ti, Vranje, gojit, već imaš podvoljak ko kako krmče debelo.

golcat/golcat -a -o (obično u vezi sa go: go golcat) 'sasvim go'. — Trčo je po avliji go golcat samo da naprkosi majki.

golobrad m 'mlad muškarac kome još nije izbila brada ili onaj što je ćosav i u zrelim godinama'. — Badavad ja tebi divanim kad si još golobrad, pa ništa ne razumiš.

gologlav -a -o 'nepokrivene glave'. — Šta je snašRozi kadnako gologlava trči sokakom.

gologuz m '(pogrd.) jadan, siromah (onaj kome je iscepano odelo, pa se vide delovi tela)'.

gologuza ž 'siromašna' v. gologuz.

gologuzan -ana m v. gologuz.

golomrazica ž 'suva hladnoća sa mrazom'. — Drćo sam ko pruće na golomrazici.

goloruk -a -o 1. 'nenaoružan, praznoruk'. — Zateko sam i(h) goloruke i dobro ji natuko. 2. 'koji je praznih ruku, bez sredstava'. — Kako ću u goste goloruk?

golotinja ž 1. 'nagost, nagota'. — Pala je i otkrila svoju golotinju pod suknjom. 2. 'oskudnost, siromaštvo prirode, ogolelost'. — Kad se udala, otac joj' je dao samo lanac zemlje golotinje, jel nije volio zeta.

golub (mn. golubovi) m 1. 'zool vrsta ptice iz roda Columbidae: ~ gaćan, ~ letač, ~ privrtač, ~ pismonoša; 2. u tepanju dragoj osobi ili životinji'. — Lazo, golube moj, slušaj tvoju nanu. Izr. Bolje vrebac u ruki nego ~ na grani! Žive ko golubovi 'složno'.

golubarnik m 1. 'kućica za goluba'. — Golubarnik je tu oma kraj ambara. 2. 'mali stan' — Kaka soba, to je golubarnik.

golubica ž 'ženka goluba'. — To je par: golub i golubica. 2. 'ženska osoba (odm. tako snaha oslovljava najmlađu neudatu sestru svoga muža)'.

golubiji -a -e 'koji se odnosi na golubove, koji je boje goluba'. — Pado je led ko golubij'e jaje. 2. 'mek, blag, nežan'. — Badavad šaljete Ivana tamo, on neće ništa razgalit kad je golubijeg srca!

golub(i)njak m v. golubarnik.

golupčar -ara m 1. 'onaj koji gaji golubove'. — Sve je manje pravi golupčara. 2. 'zool jastreb koji ubija, lovi golubove'. — Golupčar oće i piliće povaćat kad ne mož goluba da ulovi.

golupče -eta s 1. v. golupčić. 2. 'dete, draga osoba (odm.)'. — A šta Janja, bakino golupče, već iđe u škulu.

golupčić m 'dem. od golub'.

golupčiji -a -e v. golubiji. Golupčija peca 'pijaca za prodaju golubova'.

golušav -a -o 'koji je go, nag'. — Di ćeš s otim golušavim ditetom?

golušavko m v. goluždravko.

golušavost -osti ž 'nagost'. — Tica perjom pokriva svoju golušavost.

goluždrav -a -o 'samo ponegde go (kao pile IIi ptica)'.

goluždravac -avca m 1. 'ptica bez perja'. 2. 'golo dete'. 3. 'nezreo mladić (pogrd.)'. — Ku ćeš ti med monce kad si još goluždravac.

goluždravko m. v. goluždravac

goljast -a -o 'koji je ogoljen, golog vrata'. ~ kokoš 'kokoš gola vrata'.

goljo m 'veoma siromašan čovek, golać'. — Šta se on, goljo, miša med gazde?!

gomba ž 'mala kićanka od vune'. — Na opakliji sve gomba do gombe.

gombat se -am se nesvr. 1. 'nagađati se, sporazumevati se oko čega'. 2. 'spremiti se (za nešto) '. — Ajte, momci, cure, gombajte se jel tribaće krećat se. — Još uvik se gombaje oko og ko će prvi jašit.

gonak gonka m v. gang.

gora ž 'planina, brdo'. — Prošo sam i gore i velike vode. Izr. naše gore list 'čovek iz našeg kraja'; od nevišta i gora plače 'nevešt čovek sve upropasti'; za ravne gore 'jako poraniti'.

gorak -rka -rko 1. 'koji ima neprijatan ukus pelina'. — Al je ovaj lik gorak. 2. 'koji je ispunjen teškoćama; težak'. — Gorak je to kruv koji on sam zarađuje ko nadničar i rani devet duša u kući. Izr. gorka so 'magnezijum sulfat'; gorka čaša 'nesreća, zlo'.

gori pril. 1. 'gore (naviše)'. — Gledaj gori, šta si sagnio glavu.

gori -a -e 1. komp. od zao. — Cigurno da ćeš ić u škulu, nisi ni ti gori o(d) drugi. 2. 'veći (u negativnom smislu)'. — U lipo si društvo upo i ti, Ivane, sve pijanci gori od goreg. — Jeste, snašla te je nevolja, al znaj, i od zla ima gore!

gorit -im nesvr. 'goreti, svetleti'. — Gori lampaš. — Triput nam je salaš gorio. Izr.: ~ ko na žeravici 'biii nestrpljiv' ~ od stida 'osećati jaki stid'.

gorko pril. 's osećanjem gorčine, tužno, teško'. — Gorko i dugo je plakala za svojim jedincom.

gorkulja ž 'ženska osoba koja stalno izaziva sukobe i svađu, goropadnica'. — Ne mož toj gorkulji ni rođeni čovik da na kraj stane.

gornjak -aka m 1. 'sever kao strana sveta'. — Nećemo se zbunit kad znam da put vodi na

gornjak. 2. 'vetar severac'. — Gornjak duva, zato je tako ladno. 3. 'dama u kartama za igranje'. — Prituči makovim gornjakom, pa je naš udarac.

gorogan -ana m 'najjači, najkrupniji među jednakima'. — Vi'di, onogpivčića, pravi je gorogan med pilićima! — Šta ćeš ti, ico, med tom dicom? Ti si med njima ko kaki gorogan!

goropad ž v. goropadnost.

goropadan -dna -dno 'silovit, neobuzdan'. — Ta, nemoj, Maco, bit tako goropadna na tu dicu.

goropadit se -opadim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se)'. — Al se vaš pućak goropadi.

goropadno pril. 'na goropadan način, besno'. — Kočijaš je goropadno šibo konje.

goropadnost -osti ž 'osobina i stanje onoga koji je goropadan, bes'. — Što su ga većma dražili, sve je većma pokazivo goropadnost.

gorušica ž 1. bot. 'sinapis, Brassica'. 2. 'osećaj zapaljenosti u želucu, grlu i jednjaku, žgaravica'. — Čim štogod poidem, gorušica me muči.

goso -e m 'gospodar, gazda, vlasnik (ponekad podrug.)'- — Mrkov je pozno svog gosu i oma krene čim ovaj zvižne.

gospa ž 'svetica: ~ Judska, crna ~.

gospocki -a -o 1. 'koji se odnosi na gospodina i gospodu: ~ obitelj; ~ dica; ~ kuća; 1. a. 'koji je kao u gospode; bogat, raskošan' ~ ilo; ~ odilo; — Mi ne možemo tako, sve je gospocko na njima.

gospocki pril. 'na gospodski način'. — On se lipo nosi i gospocki propada.

gospodar -ara m 1. 'školovan čovek'. —. Evo, došli su i gospodar med nas paore. 2 'koji ima vlast nad kim'. — Kad su dobri ljudi, onda je i gospodar dobar koji š njima upravlja. 3. 'starešina kuće, gazda, domaćin'. — Dođite sutra, danas nam nije gospodar kod kuće.

gospodin m 1. 'uobičajeno oslovljavanje sveštenika (umesto: gospodin velečasni)'. 2. crkv. 'Bog'.

gospoja ž 'gospođa, dama'. — Još je živa ona stara gospoja.

gospoj(i)ca ž 'gospođica'. — iđe naša gospoj(i)ca učiteljica.

Gospojina ž 'hrišćanski praznik: Velika ~ (15. VIII); Mala (8. IX)'. Izr. ~ mala, jesen prava, a velika kad se ženi dika!

gospoština ž 'gospodstvo'. — Bogat se gospoštinom razmeće, a siroma čovik svojlm poštenjom i radom.

gost m 'zvanica, uzvanik'. — Aco, oš li u goste. Izr. I najmilijeg gosta tri dana dosta. Nezvanom gostu misto za vrati! Gost se gostu ne raduje, a domaćin ni jednome! Milom gostu se ne dokuvava!

gostit -im nesvr. 'dočekivati s pažnjom, častiti goste jelom i pićem'. — Ala baba gosti zeta. ~ se 'dobro jesti i piti, častiti se u gostima'. — Na Božić smo se znali gostit po nedilju dana.

gošća ž 'žena gost'. — Došla je tetka, naša najdraža gošća.

gošćin -a -o 'koji pripada gošći'. — Nane, di ste ostavli gošćinu maramu na vrat?

gotov -a -o 1. 'koji je dovršen, izrađen'. — U nedilju će i moje ruvo bit gotovo. 2. 'zgotovljen, skuvan'. — Ajte čeljadi, užna je gotova. 3. 'odrastao'. — Marga je već bila gotova divojka kad su dida umrli. 4. 'spremljen, pripremljen'. — Samo vi na vrime budnite gotovi. 5. 'neminovan, siguran (o nesreći)'. — Ako se napiješ ladne vode tako vruć, to je gotova bolest. 6. 'gotovina, gotov novac'. — Nemam gotovog novca da te oma isplatim.

gotovan -ana m 'koji živi na račun drugoga, neradnik'. — E, moj Lazo, ti si pravi gotovan, prvi si za astalom, al motike se slabo privaćaš!

gotovina ž 'gotov novac; novac uopšte'. — Nemam ni ja baš tušta gotovine, al koji lanac zemlje mogo bi kupit oma.

gotovo pril. 'skoro, bezmalo'. — Gotovo je počo lajat zbog samoće i dosade. Izr. uzet zdravo za — 'shvatiti kao stvarno, istinito'; i ~ 'svršeno i tačka'.

govance s dem. od govno.

goveče -eta s (mn. goveda) v. govedo'. ~ imam samo tri govečeta.

govedar -ara m 'čuvar goveda'. — Često sam bio govedar i kad sam već išo u velike škule.

govedarica ž 'ženska osoba koja čuva goveda'. — Svi su znali Maru govedaricu.

govedarka ž. v. govedarica.

govedo s 'opšte ime za bika, vola, kravu i tele'. — Utiraj to govedo u korlat.

govnad ž zb. 'pokvarenjaci'. — To nisu čeljad već smrdljiva govnad.

govnar -ara m 'izrod, pokvarenjak'. — Samo se klonite tog govnara.

govnara/govnarka ž 'ženska osoba izrod, pokvarenjakuša'. — Govnara je ona ko i njezina mama.

govno (mn. govna) s 'izmet'. — Zagazio u govna; mačije ~; kokošije —; mišije ~; svinjsko ~; kerećije ~.

govorenje s 'crkv. molitva, propovedi u vreme posta'. — U velikoj crkvi je svake sride u šest sati uveče govorenje.

gra grava m 'pasulj'. — Skuvala sam grava; — Za užnu će bit s gravom čorbe i lakumića. Izr. nagusto ~ 'pasulj pasiran posle kuvanja'.

grabanc -nca m 'vrat'. — Ako on tebe dira, a ti njega za grabanc pa o zemlju!

grabežljiv -a -o 'koji je sklon grabežu, grabljiv'. — Nisam vidio grabežljivijeg čovika.

grabežljivo pril. 'pohlepno'. — Grabežljivo trpa krumpir u svoju torbu.

grabit -im nesvr. 1. 'uzimati na silu, pohlepno, prevarom i sl., otimati'. — Cilog života je otimo i grabio, a sad je sve ostalo drugom. 2. 'zahvatiti, vaditi (tekućinu, jelo)'. — Ajde, Jašo, grabi, nemoj čekat na druge, doće i oni ako su gladni. 3. sakupljati (seno i sl.)'. — Uzmi velike grablje i pocni grabit mršavinu. 4. 'žuriti, hitati'. — Gledaj kako se Marko izmašio i grabi ko da ga kogod vija. ~ se 'otimati se, boriti se za nešto'. ~ on njim je baco, dica su se grabila za orase, ko će više da uzme za sebe.

grablje -alja pl. t. ž. 'drveno ili gvozdeno poljoprivredno oruđe za sakupljanje sena, slame, rasute letine i dr.'. Izr. Mršav ko ~ 'vrlo mršav'.

grabljenje s gl. im. od grabit (se). — Uvatiće nas kiša, a grabljenje još nije gotovo.

grabljicat -am nesvr. 'obavljati posao grabljicama, grabiti grabljicama'. — Iza sebe u vinogradu uvik triba grabljicat stazu.

grabljice -Ica pl. t. ž 'dem. od grablje (najčešće služe u povrtarstvu za sitnjenje i ravnanje zemlje)'.

grabljište s 'držalje za grabljice'. — Antun je natiro kola i slomio grabljište na novim grabljicama.

gracki -a -o 'gradski'. — Valdar će to srešit naši gracki oci.

gradina ž 'vrt, bašta (obično saćuvano u pesmama)'. Po gradini misečina sija meka (nar.).

gradonačelnik m 'predsednik gradske opštine'.

građa ž 'drveni materijal za gradnju'. — Salaš smo nabili, sutra ćemo iznet i građu.

graja ž 'dreka, vika, galama, larma'. — Dico, možete I vi malo ućutit, zabolila me već glava od te vaše graje.

grajav -a -o 'koji pravi larmu, galamu'. — Sićam se zdravo dobro... na tom salašu je bilo toliko grajave dice da nisi od nji mogo redovno ni divanit.

grajit -im nesvr. 'grajati, larmati, galamiti'. — Nise moglo ništa razumit, svi su grajili i rukama jedan na drugog pokazivali.

grakat (gračem) nesvr. l.'pustiti glas (o pticama)'. — Kad vrane graču biće jaka zima. 2. 'vikati'. — Zašto gračeš na mene?

graknit graknem svr. prema grakat. Izr. grakne mu srce 'obradovao se'.

grana ž 1. 'deo drveta koji raste iz stabla'. — Na onoj grani ima tri tičija gnjizda. 2. 'ono što se iz nečega izdvaja, potiče'. — Kako ne bi znali bać Josu Vranića, ta to je stara bunjevačka grana. 3. 'deo šake ili noge (stopalo) do prstiju'. — Povridio je granu na nogi. Izr. Pilat granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'; na grane šare 'utkane u samu tkaninu ili utisnute boje u svileni materijal'. — Lozika je dobila puno plišano ruvo na grane.

granafon -ona m 'gramofon'. — Od učitelja smo dobili njegov stari granafon. grančica ž dem. od grana.

granit grane svr. 'obasjati (o suncu)'. — Nemoj čekat da sunce grane, već porani.

granje s zb. im. od grana. — Lazo, nasickaj malo granja za potpalu.

grasta ž 'ženska osoba sklona pomodarstvu i nemoralu'. — Znam ja da je to maslo one graste Kriste.

gravorast -a -o 'posut sivim i belim tačkama, pegama'. — Ostala nam je samo jedna gravorasta kokoš, za sime.

gravorka ž 'vrsta kokoši (siva ili crna sa belim tačkicama ~ pegama). — Ja sam zapatila gravorke.

grcat -am nesvr. 1. 'plakati sa prekidima u disanju'. — Svi su drugi već ućutili, a nana su još uvlk grcali u suzama. 2. 'patiti se, mučiti se'. — Cilog života je grcala da bi podigla troje dice, a sad kadje ostarila, ni jedno da njoj pruži čašu vode!

grč grča m 'bolno, naglo stezanje nekog mišića ili čitave grupe mišića'. — Grč mi je uvatio nogu, pa ne možem koracit. Izr. Porođajni grčevi 'porođajni bolovi'.

grdet ž samo u izrazu: Ni diteta, ni grdeta 'bez igde ikoga'.

grdit grdim nesvr. 1. 'psovati'. — Kad se napije, onda samo iđe po avliji i grdi sve živo što vidi. 2. 'činiti ružnim, nagrđivati'. — Malo ima velika usta, al ga to nimalo ne grdi. ~ se 1. 'psovati se međusobno'. — Pokatkad se i nji dva grde, makar su prvi komšije. 2. 'nagrđivati se, ružifi se'. — Tako lipa cura a grdiš se s otim rumenilom.

grebat -em nesvr. 'skidati zagoretinu (kuvanog ili pečenog jela)'. — Lozika grebe koto, zagorio nam je pekmez. 2. 'noktima ili nečim grebati nešto ili po čemu'. Mačka grebe, tila bi uć!

greda 1. 'dug komad drveta (obrađen na sve četiri strane) za građevinarstvo; postavlja se po dužini kuće, na gredice (v. slime)'. 2. 'malo uzvišenje, brežuljak (nasuprot dolji)'. — Na gredi nam je kuruz malo izgorio. Izr. Perečka — 'uzvišica gde su žene kopale koren perečnjak'.

gredelj m 'deo pluga drvena greda ~ kasnije je i taj deo bio od gvožđa (na koju su pričvršćeni: gvozdena daska, raonik i srtalo)'.

greden(a)c -enca m 'ormarić'. — Uzmi jednu jabuku z gredenca.

gredica ž 'dem od greda (gredice se vide u sobi ispod tavanice oslonjene su na zidove i drže građu kuće, naslanjaju se na debelu gredu koja leži po dužini kao noseća)'.

gredom pril. 'u prolazu, uzgred'. — Sorom gredom, mater svima redom (nar.)".

gredurina ž augm. od greda.

grenadin -ina m 'vrsta svilene tkanine'. — Našla sam tako lipog grenadina za virange.

greš greša m 'nedozrelo kiselo grožđe'. — Kroz dvi nedilje će sazrijat i grešovi.

gri grija (mn. grisi) m 'greh'. Izr. Gri ne iđe u usta, već iz usta! Smrtni ~ 'težak prestup'; Taj ~ u nebo viće 'veliki'; jedna šteta sto grija! 'zbog stvorene sumnje'.

grickat -am nesvr. dem. od grist, griskat.

grifla ž 'tvrda kamena pisaljka (pisalo se samo na kamenoj ploči, tablici)'. — Nane, Tonkica mi je slomila, griflu ne možem da pišem.

grijat -jem nesvr. 'davati nečem toplotu, činiti da nešto bude toplo; zagrevati'. — Grije me tvoja blizina. — Ne bojim se nikog, dok me sunce grije. ~ se 'dobivati, primati toplotu, držati toplotu'. — Je 1 ti se grije žito na tavanu? — S jednom peći se griju dvi sobe.

grijota ž 'grehota, greh'. — Nemojte ljudi, grijota je od Boga.

grist grizem nesvr. 1. 'ugrizati, ujedati'. — Zašto grizeš nokte? 2. 'uzimati hranu, jesti'. — Plače i grize kruv. 3. 'sekirati, zadavati bol, brigu'. — Šta se nana toliko zainatila, pa furtom grize svoju stariju ćer?! 4. 'nagrizati, izjedati (o kiselini, vodi, rđi)'. — Luk mi grize oči. ~ se 1. 'jediti se, ljutiti se'. — Ne vridi da se grizeš zbog njeg. 1. a. 'kajati se'. — To je sad tako, badavad je da se grizeš. 2. 'uzajamno se ujedati'. — Svinji se grizu ko kerovi. grišan -šna -šno 'koji čini ili je učinio greh'. — Svi smo mi grišni ljudi.

grišit grišim nesvr. 1. 'činiti greh'. — Bog je kaznio kršćane što su grišili. 2. 'imati vanbračne seksualne odnose'. — Ne grišiš ti, monče, malo sa Matinom ženom?! 3. 'činiti pogreške u poslu'. — Ako bidneš još tako grišio, neću ti dat više taj poso u ruke. Izr. ~ dušu 'činiti greh; govoriti neistinu'.

grišnica ž 1. 'ženska osoba grešnik'. — Svi kažu da je Stana grišnica i da je kriva što je čovik otiro. 2. 'bludnica'. — Ona je grišnica, o(d) tog živi.

grišnik m 'onaj koji greši, koji gazi verske propise, moralne i društvene principe'. — Nisam samo ja grišnik, ima još taki ko ja.

grišpav -a -o 'neravnomerno raspoređeri naboran. — Ona nova marama na glavi posli pranja je postala grišpava.

griva ž 1. 'duža dlaka na delu glave, vrata i grebena konja (i životinja)'. — Ima moj vranac grivu kaku baš ne mož često vidit. 2. 'velika i razbarušena kosa u muškarca (podrug.)'. — Fala Bogu da si već jedared olinjo tu tvoju grivu, pa izgledaš ko čovik.

grivna ž 'metalna karika (okov na kolima. kosi i sl.)'. — Napukla ti je grivna na kosi.

griz m 1. 'zalogaj (zagriz)'. — Daj mi jedan griz kruške. 2. 'krupno samlevena pšenica'. — Za večeru ćeš dobit griz u mliku. 3. 'hlebne mrvice'. — Tvrd kruv ćemo samlit u griz.

grizda ž 1. 'zalogaj'. — Mogo bi mi baš dat jednu grizdu dinje. 2. 'gutljaj'. — Ni grizda mlika nije mačkica dobila, sve je poloko onaj matori mačak.

grkljan 1. 'gornji dio dušnika, guša'. — Vidio sam, vaćo ga je za grkljan. 2. 'grlić boce'. — Napuni bocu do grkljana.

grlance/grlance -a, -eta s dem. od grlo. — Kad zapiva s njezinim grlancetom, soba sve ori.

grlašce i grlašce s dem. od grlo.

grlat -a -o 1. 'koji ima jak glas'. —Alaj imate grlatog pućka! 2. 'razmetljiv'. — Bio je grlat dok nije propo.

grlato pril. 'jakim glasom odveć glasno'. — Ušo je i Vince di su svirali, a onda je zapivo još grlatije i lipče.

grlatost -osti ž 'osobina onog koji je grlat'.— Još se fali kako uživa u grlatosti.

grlica ž 1. 'zool. Turtur turtur, ptica slična golubu'. 2. 'mila ženska osoba'. — Gledaj ti, baćo, našu gilicu, svima se zna umilit.

grlić -ića m 'suženi gornji deo boce'. — Eno ga, sisa grlić od boce s rakijom.

grlit -im nesvr. 'obavijati nekoga rukama iz milošte ili ljubavi'. — Majka grle svoje unučiće.

grlo s 1. 'šupljina s gornjim delom grkljana i jednjakom'. — Stala mu rič u grlu. 2. 'glas'. — Lako je njemu pivat kad ima grlo za to! 3. 'životinje (obično domaća)'. — Kaži mi, koliko grla goveda imaš u tovu?

grmit -im nesvr. 'proizvoditi snažan zvuk, oriti se, odjekivati, tutnjiti (o grmljavini, topovima i sl.)'. — Grmi, siva, kiša liva. Izr. makar grmilo i pucalo 'ma šta se dogodilo'.

grmljava ž 'grmljavina'. — U sobi sve zvoni od grmhave.

grn m 'lopatica kojom se izgrće vatra iz peći, vatralj'. — Daj mi malo žerave na grnu da zapalim lulu.

grnjača ž 'na dršku nasađen komad daske (gore polukružno, a donji deo ravan) za razgrtanje žara u peći i vađenje hleba, kao i za zgrtanje odnosno mešanje žita na tavanu, grn'. — Mogo bi baš napravit novu grnjaču, ova je sva već ogorila.

grob groba m 1. 'jama u koju se sahranjuje mrtvac'. — Ne zna mu se ni groba. 2. 'star čovek ili bolesnik koji može svaki ćas umreti'. — Kako se možeš tužit na didu kad je on već pravi grob?! Izr. sjednom nogom u grobu 'izgledi za skoru smrt'; leć u — 'umreti'; ponet sa sobom u ~ 'umreti a nikom ne kazati (tajnu)'.

grobljar m 'čuvar groblja (pomaže i kod sahrane)'. — Svašta volim radit, a grobljar nikad ne bi bio.

grobljarka ž 1. 'žena čuvar groblja'. 2. 'grobljarova žena'.

groblje s 'mesto gde se sahranjuju mrtvi'. — Na sve čet(i)ri strane varoši nalazi se po jedno groblje. Izr. prolazit ko pored turskog groblja 'proći bez pozdrava, ne pogledavši'.

grobnica ž 'ozidana grobna jama, obično sa više mrtvih, kosturnica'. — Majka i dida su u istu grobnicu saranjeni.

grokćat grokće nesvr. 'roktati'. — Zato što i(h) baćo rane, naši svinji, čim čuju njegov glas, počmu grokćat.

groktalica ž 'pesma koja se peva groktanjem (naročito junačke i svatovske, „saveti mladencima")'. — Mladi ne znadu više pivat groktalice. — Za te pisme su bile žene groktalice i samo su one znale tako pivat.

groktit -im nesvr. 'jedna vrsta pevanja (peva se titranjem, tremolom, grlenim glasom, sa drhtavim otezanjem na početku i naročito na kraju)'. — Tako lipo piva da sve grokti.

grom groma m 'prasak koji prati sevanje munje'. — Grom je udario u dud i rascipio ga napolak.

gromila ž 'gomila'. — Prodali smo debele svinje i dobili smo gromilu novaca.

gromilica ž dem. od gromila, gomilica.

gromoran -rna -rno 1. 'gromoglasan'.—Zvona su gromorno zvonila a nismo znali zašto. 2. 'snažan, krupan (ponekad i malo nespretan)'. — Ja sam se uplašio kad sam ugledo na kapiji tako gromornog čovika.

gronik -ika m v. podvaljak (isključivo za svinju)'. — Odsiči mi jedan komad od gronika, volim o(d) tog barenu slaninu.

groš m 'sitan austrougarski novac'.

grošić -ića m dem. od groš. Izr. Šta ste se stisli ko grošić u džepu 'bojažljivi'.

groščić -a/groščić -ića m dem. od groš.

grozd grozda (mn. grozdovi) m 'plod vinove loze'. — Grozdovi su bili veliki, kila u jednom.

grozdić -ića m dem. od grozd.

grožđe s 'zb. im. od grozd'; vrste: mrišavo ~ ; kevedinka; kadraka; rizling; muškat; ezer jo. Izr. Našo se u nebranom grožđu! 'iznenađen'; morsko ~ 'grožđice, suvo grožde'.

grša ž 'grlo (guša)'. ~ oštrim nožom prisiče piletu grsu.

grudav -a -o 'pun grudava, neravan (put)'. Kud si krenio baš povom grudavom putu?!

grudi grudi ž mn. 'prednji deo ćovečjeg i životinjskog trupa od vrata do trbuha'. — Trčo je a krvava košulja mu je bila sva pocipana na grudima. Izr. gruvat se u ~ 'razmetati se svojom snagom'; srce da iskoči iz ~ 'u velikom uzbuđenju'; srce mu se čupa iz ~ 'tuguje'.

grudnjak -aka m 'donji deo jarma (za volove), podgrlica'. — Grudnjak na jarmu se već fain ižuljo.

grudva ž 'grumen (zemlje, snega ili neke druge materije)'. — Dico, ne bacajte se grudvama, još ćete kome pendžer razlupat.

grudvica ž dem. od grudva.

grumbuk m 'sudski ured gde se vode zemljišne knjige'. — Kupio sam dva lanca zemlje, al još nije upisano u grumbuku.

grumen -ena m 'grudva nečega (soli, šećera, zemlje i sl.)\ — Poveći grumen soli sam obisio u svinjak.

grumenčav -a -o 'koji je pun grumenova, u grudvicama, grumenjav'. — Ne znam od čega mi je proja tako grumenčava?

grumenčavo pril. 'grudvičavo'. — Nisi mogo nać bolji put već nas vodiš po ovom grumenčavom.

grumenčić m dem. od grumen.

grumenje s zb. im. od grumen.

grunit -nem svr. 1. 'pući (o gromu, topu i zvuku uopšte)'. — Zdravo je sinilo, sa će grunit digod. 2. 'udariti, tresnuti'. — Grunio sam i ja njega u grudi da se sav zateturo. 3. 'pasti, srušiti se'. — Samo što sam se okrenio, a naslam je grunio doli. 4. 'udariti, početi naglo padati'. — Žuri se, kiša samo što nije grunila. 5. 'skresati u oči'. — Borme sam ja njemu sve grunila, pa sad nek on misli šta će i kako će. 6. 'izvaliti neku glupost'. — Grunio je prid svima i osto živ! ~ se 'udariti se'. — Grunio se o zid.

grunt m 1. 'zemljište za kuću'. ~ imamo mi svoj grunt zemlje di možemo i salaš nabit. 2. 'temelj'. — Grunt smo već udarili, sad tri'ba zidove dizat.

grušat se -a se nesvr. 'odeljivati se, izdvajati se iz tečnosti i skupljati se u čvrste grudve (mleko)'. — Ovo miiko se gruša, neće se moć uskuvat.

gruvat gruvam nesvr. 1. 'pucati (topovi, grom i sl.)'. — Ala je danas sivalo i gruvalo. 2. 'lupati, udarati'. — Nije došo na vrime kući i tako sam ga šakom gruvala da je zapantio. ~ se 'udarati se, tući se'. — iđi razvadi tu dicu, tako se gruvaje, još će osakatit jedan drugog.

gubitak -tka m 'ono što se gubi; šteta'. — Ove godine smo imali veliki gubitak na živini, kuga nam je sve odnela.

gubit -im nesvr. 'ostajati bez koga ili bez čega, što se imalo, biti na šteti, trpti neuspeh'. Pale su mu šarage i putom je gubio džakove s kola. Izr. ~ vrime 'raditi nepotreban posao'; ~ glavu 'ginuti'; ~ iz vida 'zaboravljati'. ~ se 'mršaviti, telesno slabiti'. — Otkako e Josi sin umro, čovik se samo gubi.

gucaj m 'gutljaj'. — Pio je gucaj po gucaj samo da mu duglje trva.

gucanje s gl. im. od gucat. — Za pijanca je gucanje prvo, p onda ilo.

gucat -am nesvr. 'piti (alkoholno piće)'. — Bio bi on čovik, samo da ne guca svaki dan.

gucnit -nem svr. prema gucat. — Gucni, pa daj dalje.

guda ž 'prase'. — Zatvori gude u svinjak.

gudan -ana m v. guda.

gudanac/gudanac (mn. gudanci) m v. guda.

guja ž 1. zool. 'zmija'. 2. 'ljut, opasan, čovek; podmukla osoba'. — Cuvaj se Luke, nema gore guje od njeg. Izr. Puštit guju u nidra 'upasti u nevolju'.

gujca ž 'stražnjica'. — Samo ti pazi na tvoju usranu gujcu.

gukat gučem nesvr. \. 'ispuštati glas ,,gu" (golub, gugutka)'. — Čujem golubove kako guču na tavanu. 2. 'davati prve glasove (deca koja još nisu progovorila)'. — Vranjica je počo već pomalo da guče.

guknit guknem svr. prema gukat, 'nagovestiti, reći. — Ajde, gukni već štogod!

gulit gulim nesvr. 1. 'derati, skidati, ljuštiti (kožu, koru i sl.). — Lojzija guli zeca. 2. 'komiti, komišati'. — Doveče ćemo u mobi gulit kuruze. Izr. ~ kožu 'pljačkati'. ~ se 'skidati se samo od sebe, perutati se (o koži)'. — Guli mi se koža na prstima noge.

guljetina ž 'komušina (ljuskura) kukuruza'. — Debela je guljetina pa se teško ki'da s klipa.

gumat -am nesvr. 'halapljivo jesti i piti'. — Tome guma ko da će kogod otet od njeg.

gumboc -oca m 'testo (od brašna i krompira) u vidu loptice punjeno šljivama, pekmezom ili sirom (kuvano u vodi), knedla'. — Volim sitne gumboce u čorbi, al još većma one velike s pekmezom punjene.

gumbocat se -am se nesvr. 'grudvati se (snegom)'. — Toliko su se gumbocali da su njim sve ruke pocrvenile od ladnoće.

gunđat -am nesvr. 'mrmljati; govoriti nejasno i podalje od onog kome se govori; protiviti se'. — Ne volim da mi furtom gunđaš, ako imaš štogod ~ kaži da te svi čuju.

gungula ž 'gužva, vreva, mnoštvo (sveta)'. — Dico, nemojte tu prit kućom pravit gungulu, uđite u avliju, pa se tamo sigrajte.

gunj gunja m 'do kolena dugački ogrtač (obićno krzneni)'. — Sumo je nabacio na leđa gunj i istrčo u avliju.

gunjecat/gunjekat gunječe(m) nesvr. 'roktati (za svinju)'. — iđi vidi zašto prasici gunječu, moždar su gladni?

gura ž 'grba'. — Jeste da ima guru, al je toliko pametna da je ta gura ni ne grdi.

gurable/gurablice pl. t. ž. 'vrsta kolačića (od brašna, šećera, masti i jaja), gurabije'. — Jedva čekam Božić pa da se naidem oni fini nanini gurablica.

gurav -a -o 1. 'grbav'. — Tako sam davno vidila guravog čovika. 2. 'rđav, naopak'. — Suzama neš saprat ako ti je život gurav!

guravost ž 'grbavost'. — Nije ta njegova guravost tako ružna.

gurenc m 'grbavac'. — Šta se Pipe nalatio najlipče cure u selu, di bi ona mogla volit takog gurenca?!

gurguljat -am nesvr. 'ispirati grlo, usta, vodom, grgljati'. — Boll me grlo, pa gurguljam slanom vodom.

gurigat -am nesvr. 'kotrljati (točak ili obruč). — Daj malo meni obruč da ga i ja gurigam.

gurit se -im se nesvr. 1. 'savijati se u ledima,

grbiti se'. — Ne gurim se ja ni prit kim. 2. 'nelagodno se osećati, trpeti, bedno izgledati kao pogrbljen'. — Šta se guriš u toj komori, dodi kod mene, daću ti ja redovnu sobu.

gurlikat gurliče nesvr. v. grnjecat. ~ imam dva žgoljava praseta, neće ništa da idu već samo po cio dan gurliču.

gusina ž 'gusenica'. — Sve nam je mlado lišće na jabuki gusina poila.

gusle gusala ž mn. 'violina'. — Nije to Bartul, njega prate tamburaši, ne voli on gusle da mu ciliču.

gust gusta gusto 'koji je od materije čije su čestice čvrsto sabijene; zbijen, koncentrisan'. — To je zdravo gusta krpa, nećeš moć kroz nju procidit. Izr. došlo je do gustog 'nastala je teška situacija'; gusta magla 'tako da se ništa ne vidi, neprozirno'.

gustirat gustiram nesvr. 'uživati, probajući ili gledajući (nešto)'. — Ne triba samo gutat, ilo triba i gustirat. 2. 'razmišljati'. — Većma volim radit s Ivanom nego s Josom: Ivan ti je živa vatra, a Joso o svemu najpre bar po jedan dan gustira.

gustiž -iža m 1. 'gust šibljak'. — Taki je gustiž od mladi dračova bio da se nisi mogo provuć tudan. 2. 'gusto jelo, gust talog; gusta tečnost, tekućina'. — Kriste, kad si ovo ukuvala, to nije ćorba već pravi pravcati gustiž!

guščar m 'čuvat gusaka'. — Bio sam i ja guščar kad sam bio mali.

guščarka ž 'žena ćuvar gusaka'.

guščinjak m 'prostorija za noćni boravak gusaka'. — Ako su sve guske unutri, zatvori guščinjak.

gušter m zool. vrsta gmizavca Lacerta. Izr. koga je zmija ujila, taj se i guštera boji.

guvnište s 'mesto gde je bilo gumno, gde je obavljena vršidba'. — Puštio je svinje na guvnište, nek se naiđu rasutog žita.

guvno s 'mesto gde je svezeno žito i sadeveno u kamare radi vršidbe, gumno'. — Sve je žito na guvnu, sad samo da dođe vatrenka pa da ovrse.

guz m 'jedna polovina stražnjice'. — Je 1 ti to kažeš za onu curu debeli guzova?

guza ž odm. od guzica.

guzat -a -o 'koji je debelih guzova'. — Sve bi bilo dobro da nije guzata cura.

guzica ž 'stražnjica, zadnjica (odm.)'. — Šta diže nos, a vamo iđe pokidanog tura da mu se vidi guzica.

guzit se guzim se nesvr. 1. 'pregibati ili izvijati telo da se isturi stražnjica; trćiti se'. — Ne prilazi kobili kad se guzi. 2. 'raditi pipavo'. Dokle ćete se već guzit oko te male voćke, triput bi je obrali, da ste se samo malo latili?!

guzni -a -o 'koji se odnosi na guzove i guzicu: ~ kost; ~ crivo. — Ima nevolje sa zdravljom, ispada mu guzno crivo.

gužva ž 1. 'gvozdena spona (kojom se lotra učvršćuje za osovinu ~ u staro doba se vezivalo jakim užetom, pa čak i prućem); metalni deo na kolečkama (kojim se pričvršćuje gredelj od pluga)'. 2. 'nered, metež'. — Kad je počela gužva, ja sam pobigo.

gužvat -am nesvr. 1. 'halapljivo jesti'. — Bolto nema kada da divani, već sio i samo gužva. 2. 'praviti bore na čemu'. — Da nisi gužvala više tu maramicu! ~ se 'dobijati bore, nabore'. — Mara je kupila tako dobro i lipo sukno, ništa se ne gužva.

gužvica ž dem. od gužva.

gvardijan m 'starešina franjevačkog samostana'.

gvozden -a -o 'željezni, napravljen od gvožđa'. — Kupio sam gvozdenu branu. Izr. Gvozden put 'železnička pruga'. — Lipa rič i gvozdena vrata otvara!

gvozdoteg m 'magnet'.

gvozdotežan -a -o 'magnetičan'.

gvožđara ž v. gvožđarnica.

gvožđarnica ž 'prodavnica gvozdene robe'.

gvožđe s 'železo'. Izr. ~ se kuje dok je vruće!; Rđa ide —, nečistoća ljude!

gvožđušina ž augm. i pogrd. od gvožđe. — Zašto ne odnesete tu gvožđušinu, već je dica samo razvlače po avliji?!

 

 

 

H

habanje s gl. im. od habat (se) v. abanje. Godinama već nosiš taj bolondoš, pa se od habanja raspo.

habat -am nesvr. v. abat (se). habav -a -o v. abav. hadnađ m v. adnađ.

hahar m 'vucibatina'. — Skloni to uo s astala, neću da ga zateknu oni Lazini hahari i sve da požderu.

hajčit -Im nesvr. 1. 'juriti, žuriti' — Nemoj toliko hajčit, rano ćemo stignit, pa ćemo tamo čekat. 2. 'goniti, terati'. — Zašto hajčlš tu marvu, tako se nikad neće napast.

hajd uzv. v. ajd. hajđac uzv. v. ajdac. hajdara ž v. ajdara.

hajde/hajde uzv. v. ajde. — Hajde, Marga te zove.

hajit -im nesvr. 'hajati, obraćati pažnju, brinuti'. — Naranili ga i napojili pa sad i ne haji za nas.

hajka ž 1. 'potera'. — Napravili smo hajku zbog jedne lisice. 2. 'povika, galama'. — Kad sam došla bliže salašu, čujem niku hajku, pomislila sam da vas je pun salaš, a ono, vas čet(i)ri cure tako vičete. Izr. hajku na bataljku svakako ← haljka haljin(k)a'. 'lakomisleno, rep na krsti pa kud se stigne'.

hajkač -ača m 'gonilac', ker — 'pas koji goni stoku'.

hajkača ž 1. 'bič kojim se gone volovi'. — Samo se ti ludiraj pa ćeš zaradit hajkaču. 2. v. ajkača.

hajkanje s gl. im. od hajkati. — Lakše je hajkanje nego rad!

bujkat -am nesvr. v. ajkat.

hajluda ž 'besposličarka, hajkača'.—Tribalo bi da sam i ja ko ona hajiuda, a ne da radim pa nemam vrimena da se očešljam.

hajzla ž 'nužnik'. — Tako ste daleko metnili hajzlu, čovik se smrzne dok ne dođe do nje.

hala ž 'ala, aždaja'. Izr. Hala te odnela! Sve će poist ko kaka hala.

halabuka ž 'buka, graja'. — Iđi vidi kaka je to halabuka u avliji?

halapljiv -a -o 'pohlepan na jelo, proždrljiv'. — Odavno nismo imali take halapljive svinje.

halapljivo pril. 'nezasito, proždrljivo'. — Gledaj kako žderu halapljivo.

halav -a -o v. alav.

hamišan v. amišan.

hamišno pril. v. amišno.

hancuranje s gl. im. od hancurat se. — Hancuranje je za malu dicu.

hancurat se -am se nesvr. 'izvoditi nestašluke (o deci)'. — Dico, i'đite u avliju pa se tamo hancurajte.

handrak m v. andrak.

hantrav -a -o 1. 'šantav'. — Siroma, pao je s kola i osto hantrave noge. 2. 'poremećenog zdravlja'. — Ima tome, već nedilja dana da sam tako hantravog zdravlja.

hanjicat se -am se nesvr. v. anjicat se.

haptike -Ika v. aptike.

harambaša m v. arambaša.

haramija m v. aramija.

haranje s gl. im. od harat.

harat -am nesvr. 1. 'pljačkati, krasti, otimati'. — Triba sve zaključavat, jel čujem da niki lopovi haraje u kraju. 2. 'trošiti nošenjem, upotrebom (odelo i sl.). — Nisi tribo to novo ruvo danas oblačit, haraš ga poslendanom, šta ćeš u nedilju obuć. 3. 'provoditi život na lak način (koristeći najčešće tuđa sredstva i posećujući tuđe žene)'. — Otkako je došo iz rata ništa ne radi samo pije i hara po selu.

hardala ž v. ardala.

hardalast -a -o v. ardalast.

harmonika ž v. armonika.

harmonikaš -aša m v. armonikaš.

hartoknit (se) hartokne (se) svr. v. artoknit se.

hasna ž v. asna.

hasnirat hasniram nesvr. 'upotrebljavati, koristiti'. — Možeš dat taj colštuk dici nek se sigraje š njim, ja ga već odavno ne hasniram. ~ se povr.

hasnit -im se nesvr. 'donositi korist, pomagati; vredeti'. — Tebi neće hasnit, a njemu će nanet štete, pa je bolje da se maneš tog posla. ~ se 'koristiti se'.

hasnovit -a -o 'koristan'; upotrebljiv'. — Taj tvoj divan baš nimalo nije hasnovit, niko te nije slušo.

hašlo hašlova m 'remen kojim se ispod stomaka konju pričvršćuje am. — Na jednom amu se pokido hašlo.

hatoš m 'novčana jedinica u biv. Austrougarskoj'.

hcgav -a -o 'kriv, iskrivljen; u nogama nesiguran'. — Kako sam ono pao s kola, još uvik sam sav niki hegav.

hegucat hegucam nesvr. 'šantati, šepati'. — Samo vi iđite, ja ću hegucat za vama pa kad stignem.

hekto(v) -ova m 'bure od 100 litara'. — Nalijo sam dva hektova vina.

heljda ž bot. vrsta žita Fagopyrum sagiuatum.

henteš m 'mesar'. — Kod ovog henteša nisam našo meso koje sam tio kupit. ← mađ. hentes.

hep uzvik kočijaša: 'beži, skloni se (s puta)'.

hepljav -a -o 'hrom, šantav'. — Šta je Nikola uradio kad s takim hepljavim nogama iđe. 2. 'spleten, smušen (fig.)'. — Mani ga, nema od njeg hepljavijeg čovika.

heptika ž 'tuberkuloza'. — I mater mu je od heptike umrla.

heptikav -a -o 'tuberkulozan'. — Kad oženiš tako heptikavo čeljade šta možeš onda očekivat od nje.

herlav -a -o v. erlav.

hetija ž 'pijačni dan u sedmici'. — Moj Lukaje tako naučio, da svake hetije ode na pecu u varoš.

hiba ž 'pogreška'. — Hibu si napravila u računu. ← mađ. hiba.

hintov -ova m 'kočija, fijaker'. — Hintov je imo samo gazda Štroco.

hireš m 'mlad muškarac slobodnijeg ponašanja, kicoš, lola'. — Ne fali to ništa što je taki hireš, ta momak je. — On će bit hireš dok ne naiđe na para 'jačeg od sebe' ← mađ. hires.

hitar -tra -tro 'živahan, žustar'. — Nemate vi tako hitrog mačka ko mi, samo da ga vidite kad lovi.

hitat -am nesvr. 'žuriti'. — Ta, sidi malo, nemoj oma hitat natrag.

hitno pril. 'brzo'. — Hitno je zgrabio jabuku i pobigo napolje.

hitrina ž 'hitrost, brzina'. — Čemu ta hittina, Vranje, iđi lipo kući, prispavaj, pa ćemo sutra mirno sve udivanit.

hitro pril. 'brzo, žurno'. — Hitro je udaro, a onda se kajo.

hmelj hmelja m bot. biljka za pivarstvo Humulus lupulus'.

ho uzvik za zaustavljanje konja.

hodočašće s 'poseta nekom „svetom" mestu'. — Znali smo ić na hodočašće na Jud.

hoj uzvik za odazivanje i dozivanje. hojs v. ajs. — Kaki je to vo, ja mu vičem hojs, a on skreće na desno.

hop(a) uzv. kojim se označava skok. — Stanem na panj pa hop u kola. Izr. Prvo skoči p onda kaži hop! 'ne raduj se dok nije sve gotovo'.

hrt m zool. vrsta lovačkog psa Canis familiaris grajus.

hučin -ina m 'ždrebe'. — Pušti hučina malo da se istrči u avliji.

huja ž 'vreme prekida nekog posla, period trajanja odmora (u prekidu rada)'. -— Koliko smo čekali, mogo sam odspavat dvi huje. v. uja.

hulit hulim nesvr. 1. 'ružiti, kuditi.' — Šta huliš na tu dicu, ko da su ti ona kriva što si se ti s komšijom posvado?! 2. 'vređati nešto što se smatra svetim'. — Dokle će ta tvoja pogana usta hulit na Boga?!

hulja ž 'nevaljao i neČastan čovek, nitkov, podlac' ~ lzr. Hulje lipo zbore al nitkovski rade!

huljenje s. gl. im. od hulit. — Vrime je tako nastalo da svit u huljenju traži olakšanje.

huncucki -a -o v. uncucki. huncucki pril. 'mangupski, nevaljalo'. v. uncucki.

huncut m 'prepredenjak, mangup'. v. uncut. huncutarija ž v. uncutarija.

husar m 'lako naoružan konjanik'. — Husari su imali sablje i kraike puške. ← mađ. huszar.

husarski -a -o 'koji se odnosi na husare'. — Husarski konji su znali ić pod komandu.

huškat -am nesvr. 'podbunjivati protiv nekoga'. — Njegova mama ga huška protiv mene i moji, zato je on taki tuđ posto.

I

ić iđem nesvr. 'ići'. Izr. ~ naogled 'organizovati susret momka i devojke u cilju upoznavanja i sklapanja braka'; ~ na oltar 'stupiti u bračnu zajednicu'; ~ od nemila do nedraga 'lutati'; ~ na put 'putovati'; ~ ko muva brez glave 'lutati'; ~ za kim ko lud za Bogom 'slepo slediti'; ~ od ruke 'uspevati'; ~ ko po loju 'sve zamisli uspešno ostvariti — ide kao podmazano'; ~ ko bos po trnju 'mukotrpno'; ~ ko gajde 'sporo, lenj'o'; ~ ko gajtan 'krivudavo, pijano'; ~ za odžak se smijat 'biti nedruštven'; iđi u peršin; iđi u dupe! iđi u očin! iđi u maminu! 'izrazi grdnje i psovke'; Krtina ispod zemlje iđe, al je ljudi opet uvate! Konj iđe na četri noge pa posrne, kako ne bi čovik! ~ pišce 'pešačiti'.

iće 'jelo'. — Doću ti i ja na iće i piće.

id m 'jed.'. — Sva je skurlala od ida.

idit idim nesvr. 'dovoditi u stanje razdraženosti, ljutiti, srditi, gneviti'. — Maca furtom traži da joj baćo kupe novo ruvo, a zna da nemamo novaca i samo ga idi. ~ se 'osećati jad, ljutnju, gnev, ljutiti se, srditi se (na koga)'. — Kako se ne bi idio na tebe kad ništa nisi vridan sam da uradiš.

iđište s. 'opredeljenj'e (fig.)'. — Svaki ima svoje iđište!

ifjur m 'mladi gazda, bogatašev sin jedinac'. ← mađ. ifju.

igla ž 'metalna šipčica s oštrim vrhom i ušicama na suprotnoj strani za udevanje konca'. — Daj mi, ako imaš, tanju iglu; s ovom se krpe džakovi. izr. sidit ko na iglama 'biti nervozan zbog nečega'.

iglenjača ž 1. 'jastučić za igle'. — Pazi, na stocu je iglenjača, nemoj da sidneš na nju. 2. 'kutija za šivaći pribor'. — Di su ti igle kad i nemaš u iglenjači?

iglica ž 1. dem. od igla. 2. 'list crnogoričnog drveća, četinara'. — iglice bora su vrlo oštre.

igra ž 'ples'. — Ne dopadaje mi se igre u dvoje.

igrač -ača m 1. 'plesač'. — Lako je igrat kad se do tebe dobar igrač uvati. 2. 'svilena traka o pojasu devoj'ke (za koju se hvataju plesači; devojke stavljaju ruke u plesu na rame igrača)'.

igračica ž 'ona koj'a pleše, koja ume plesati'. — Rozika je igračica da joj nema para nadaleko.

igrački pril. 'koj'i se odnosi na ples'. — Drž se igrački, uspravno!

igračov -a -o 'koji pripada igraču'. — i ja lakše igram, kad čujem igračove zvečke na čizmama.

igrat -am nesvr. 'plesati'. — Volim pivat al još većma igrat. Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! igra medo u komšiluku i nama će doć! igra ko na drotu 'vešto pleše'.

ikaki -a -o 'ikakav'. — BaŠ-si ti, ikaki jedan!

iko ikoga neodr. dopusna pridevska zamenica: 'bilo ko, makar ko'. — Ja ni danas ne znam da me je iko većma volio o(d) dide. Izr. ikote s đubretom! 'vraže jedan'.

ilo s 'jelo'. — Ne volim podgrijano ilo. Izr. Svako ilo kune tilo, što ne legne da se slegne.

iljada ž 'hiljada'. — Ne dam, ravno da mi sto iljada daš!

iljadarka/iljadarka ž 'novčanica od hiljadu dinara'. — Podaj mu koju iljadarku više i kuća je tvoja.

iljadica ž dem. od iljada. — Lažeš da nemaš kod sebe koju iljadicu.

imanje s 'poljoprivredno dobro, posed, imovina uopšte, vlasništvo'. — Da znate, dico, dok nam je u čoporu imanje, dotleg ćemo i gazde bit.

imat imam i imadem (mn. imamo i imademo) nesvr. 1. 'raspolagati čim kao svojom imovinom, posedovati: ~ kuću; ~ novaca; ~ ~ konje. 2. 'posedovati neku osobinu, odlikovati se čim: ~ bujnu kosu; ~ dobru narav' 3. 'biti u kakvom raspoloženju: ~ nadu; ~ želju; 4. 'biti u kakvom odnosu s kim: ~ sestru; ~ komšiju; ~ gazdaricu'; 5. 'nositi na sebi (što od odeće)'. — Dosta ti je što imaš na sebi kožuv, šta će ti i opaklija?! 6. 'sadržavati, meriti, obuhvatati: ~ oko tri litre'. 7. 'imati određeno vreme života, starosti'. — Možda ona ima i dvadeset godina. 8. 'traj'ati, ne biti utrošen: Grabite dok ima! ima li kod vas vode? 9. 'želeti, nameravati, biti gotov, voljan'. ~ imam i ja štogod vama da kažem. 10. 'navršiti se, proteći'. ~ ima tom više od godine, da se nismo vid(i)li. 11. 'stupati s kim u seksualne odnose'. — i ti si našo koga ćeš uzet za ženu: kažu da je samo onaj nije imo ko nije tio! Izr. ~ pravo 'biti u pravu; ~ usta ko pećna vrata 'alapača'. ~ š njim više posla nego Rudić s Kunbajom! (baron Rudić, bunjevački spahija, imao je mnogo glavobolje i brige sa spahilukom u Kumbaji)'. ~ jezik 'biti oštrog jezika'; ~ jezik ~ devet puta bi se š njim opaso. ~ zub na koga 'mrzeti'; ~ ušivi 'biti vašljiv'; ~ novaca ko na žabi dlaka 'biti puki siromah'.

imaština ž 'blagostanje, bogatstvo (suprotno: neimaština)'. — Imaština j'e nika glavobolja, al neimaština je i nevolja i glavobolja.

imence pril. 'poimence'. — Nemoj ti meni sve džumle već daj imence pa ću ja i sama znat odabrat.

imetak -tka m 'celokupnost onoga što ko ima, imovina'. — Očo mu je imetak na doboš!

imućan/imućan -ćna -ćno 'dovoljno bogat'. — Čovik je imućan, al sad nema gotovi novaca.

inad -ada v. inat. — Ne mrzim ja njega već njegov Jnad.

inadit se inadim se nesvr. v. inatiti se. — Nije on rđav čovik, al u krvi mu je da se voli inadit.

inadljiv -a -o v. inatljiv. — Većma volim oštru nego inadljivu ženu.

inadžija m 'čovek koji se voli inatiti, svadljivac'. — Ne nalazim mu ja druge mane, al je, brate, velik inadžija.

inadžinca ž 'ona koja je inadžija'. — Da znaš, nisam vidio ni manje žene ni veće inadžince.

inat -ata m 'namerno, izazivačko postupanje protiv čije volje, prkos; svađa, zavada'. — inat, sine, kola tare! Izr. Od inata nema goreg zanata!

inatit se inatim se nesvr. 'sprovoditi inat, prkositi, kapricirati se'. — i vi bi bili pametnija braća kad bi se manje inatili.

inatljiv -a -o 'sklon inatu, prkosan'. — Ta, znam ga, to je onaj inatljivi starac.

indžilir -ira m 1. 'inženjer (uopšte)'. 2. geometar'.

inoš m 'šegrt'. — Jesi 1 čula, Marga je dala derana za inoša kod kovača. ← mađ. inas.

intačit (se) -im (se) nesvr. 'uporno govoriti ili raditi jedno te isto, zapitkivati'. — Neću se ja s tobom intačit.

interes m 1. 'korist'. 2. 'kamata'. — Dao mu je novaca u zajam, al kako čujem, uzo je i fain velik interes. — Kažeš, daće ti u zajam konje i kola, onda, zacigumo i on tu ima kaki svoj interes.

intereš m v. interes. — Upropastiće me velik intereš na uzajmljene novce.

inje s 1. 'smrznute vodene čestice koje se nahvataju po predmetima'. — Čim se inje svudan navaćalo, onda se zna kako je napolju. 2. 'seda kosa (fig.). — E, moj Vranje, i tebi je inje popadalo po kosi.

irka ž (g. mn. iraka) 'sveska, pisanka'. — Svu si irku izmastio. ← mađ. irka.

ireš m v. hireš. — Nisam ireš, samo se ireški nosim.

ireški -a -o v. hireški. — Šta da radim, taka nam je cila ireška obitelj.

iscidit iscidim (t. pr. isciđen) svr. 1. (cedeći istisnuti'. — Tvoje su ruke slabe, kaži pa ću ja iscidit košulje kad bidnu oprane. 2. 'iscrpsti, istrošiti (od napornog rada, bolesti, gladi, starosti)'. — Starost je nji iscidila, pase više ni ne dižu iz kreveta. 3. 'ispiti do poslednje kapi, iskapiti'. — Nema više u čobanji ni kapi, izgleda da je Jakov sve iscidio. 4. 'reći polako, nerado, preko volje'. — Ajde, oćeš li već jedared iscidit, valdar ti se nije jezik zavezo?! ~ se 'postepeno posve isteći, iskapati'.

isciđivat isciđivam nesvr. prema iscidit.

iscifrat -am svr. 'iskititi, nagizdati'. — Al je tvoj kolač za Božić iscifran. 2. 'izgrditi, ispsovati'. — Baš si ga dobro iscifrala, al tako mu i triba ker nikaki!

iscovat iscujem svr. v. ispcovat.

ishasnirat -hasniram svr. 1. 'potpuno iskoristiti, izvući svu korist'. — Dobro smo ishasnirali sve voće: spadan(i)ce su metli u cefru i sad imamo rakije, a zdravo, koje u dunc, koje vako za ilo. 2. 'dugotrajnim nošenjem pohabati, iznositi'. — Ko bi mislio da ću tako dobro moć ishasnirat ovaj moj kožuv, nosio sam ga po svakom vrimenu, još sam i spavo na njemu.

iskalat iskalam svr. 'kalanjem, cepanjem iseći (pripremiti za kompotiranje)'. — Iskalili smo više od deset kila zardelija, biće i dunca i pekmeza.

iskaljat iskaljam svr. 'zaprljati'. — Di si bio kad si tako iskaljo kaput i sprid i otrag?! ~ se povr. — Ala si se ti iskaljo?!

iskandžijat -am svr. 'kandžijom išibati, izbičevati'. — Nizašto je konje iskandžijo.

iskasapit -im svr. 1. 'iseći kao mesar meso'. — Čuvaj ga se, jel kad pobisni, iskasapiće te na komade. 2. 'uništiti, pokvariti'. — Ne znam šta fali mojoj šnajderki, dotleg je krojila onu skupu kumašu, dok je nije sasvim iskasapila.

iskat ištem nesvr. 1. 'želeti, moliti (koga za nešto)'. — Poslali su me baćo da ištem grablje od vas. 2. 'tražiti za ženu, prositi'. — Sutra će te moji iskat za mene. ~ se 'tražiti dopuštenje, moliti izlazak, odsustvo'. — Za berbu sam se morala iskat i(s)-škule.

iskečavat -ečavam nesvr. prema iskečit. — Neću više da iskečavam onog crnog mačka, žavo mi ga je, uvik se vrati natrag.

iskečit -člm svr. 'izbaciti udarajući nogom'. — iskeči tu mačku napolje da se već ne dere toliko. — Zašto ste me najpre iskečili is kuće, a sad me zovete da vam pomognem?

iskefat -am svr. 1. 'iščetkati'. — Iskefaj to blato š čakčira. 2. 'izgrditi (fig.)'. — Zna on da je kriv, tribala si ga dobro iskefat.

iskeverdisat -šem svr. 'zamesiti, zamutiti, zapetljati (kome što)'. — Mi smo već udivanili i kad ćemo divojku zaprosit, a onda je snaš Mara došla kod nji u goste i tako sve iskeverdisala da više ni sami ne znamo na po čemu smo.

iskezit (se) iskezim (se) svr. 'isceriti se, pokazati zube'. — Vidi kobilu kako je iskezila zube, ko da se smije.

iskidat -am svr. 1. 'naglim pokretima pocepati, rastrgati'. — Ko je iskido ovo pismo? 2. 'izmučiti, iznuriti (fig.)'. — Dugo je ležo u krevetu i bolest ga je svega iskidala. ~ se 'rastrgati se n? komade'. — Od čega je ovaj nov peškir kad se tako friško iskido?!

iskijat (se) iskijam (se) svr. 'kij'ajući izbaciti iz grla i nozdrva. — Nema mraza u sičnj'u, samo da to ne iskijamo u marcu. Izr. Ona će to ~ 'ona će to piatiti. odgovarati za to, kajati se'.

iskijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema iskijat (se).

iskinit -nem svr. 'naglim pokretom odstraniti, izvući što ili deo čega što se čvrsto drži, istrgnuti, iščupati'. — Kad je umrla, ko da su mi srce iskinili. Izr. iskini kumarcu nogu, odu i criva!

iskirijat -am svr. 1. 'prevesti nešto na kolima sa konjskom zapregom)'. — Vi meni sad dajte, a ja ću vam posli iskirijat. 2. 'završiti kirijanj'e'. ~ on je iskirijo cio život.

iskliktit iskliktim svr. 'izmaknuti, krišom nestati'. — Dok sam se ja bavila oko zakuvavanja kruva, on, balavac jedan, iskliktio i(s) sobe.

iskokoljit (se) -okoljim (se) svr. 'izbečiti se, zagledati se'. — Od strava je zanimila i samo je oči iskokoljila.

iskolčit -im svr. 'pozabadati kočiće u zemlju (radi premeravanja)'. — Danas će doć indžilir, pa ćemo iskolčit zemlju.

iskopeljat se -am se svr. 'iskobeljati se, izbaviti se (od nekog zla)'. — Zemlja mu je ove godine slabo rodila, pa se nije mogo iskopeljat iz dugova.

iskoračat -am svr. 'izmeriti neku površinu (najčešće zemlju) koracima'. — Ima najviše dvi motike, ja sam iskoraco, a to je ko da sam izmirio.

iskoracit -oracim svr. 'načiniti korak, istupiti jednom nogom napred; načinivši korak, izići, iskoračiti'. — Nije dobro ni iskoračio kad zapne i opruži se koliki je dugačak. Izr. Iskoraci priko praga 'idi'.

iskorbačat -am svr. v. korbačat. — Dobro si iskorbačo konje, kad se masnice vide po leđi.

iskortit se -im se svr. 'iskriviti se, deformisati se pod uticajem vremena'. — Mora da su daske bile mokre kad nema još ni po godine, a vrata su se tako iskortila da se jedva mogu zatvorit.

iskosit (se) iskosim (se) svr. 1, 'kosom sve pokositi'. 2. 'učiniti kosim, postaviti koso'. — Kola si malo iskosio, tribalo bi i zanet, jel nećemo drugačij'e moć okrenit u avliji.

iskovat iskujem svr. 'napraviti, izraditi kovanjem'. — iskovo sam ti dvi pante što si niki dan tražio od mene.

iskozat iskozam svr. 'izigrati, prevariti (koga)'. — Praviš se pametan, a puštio si onom Anti da se tako iskoza za volove.

iskračat -am svr. 'izrasti (iz odeće)'. — iskračala je Stana ruvo pa ćemo ga dat mlađoj sestri!

iskradat se iskradam se nesvr. prema iskrast se.

iskrast se -adem se svr. 'kradom, krišom izići'. — Mariju su nj'evi baš čuvali, al jedne noći se iskrala i uskočila.

iskrižat iskrižam svr. 'izrezati na kriške'. — iskrižaj bundeve za krave.

iskrmačit -im svr. 'mastilom napraviti mrlje, sve poprskati'. — Kako si samo mogla tako sve iskrmačit, ko da je švraka išla po irki.

iskrzat (se) -am (se) svr. 'dugim nošenjem ili upotrebom oštetiti'. — Kako je to da se jedan rukav iskrzo, a drugi ništa?

iskupit -im svr. 'skupiti'. — iskupi marvu pa ćemo tirat na salaš. ~ se 'sastati se na jednom mestu'. ~ u kolu kod Marge nas se fain iskupilo.

iskupit iskupim svr. 'zasluživati oproštenje za što'. — Ovom igrom si iskupio sve grije prama nama što smo te tako dugo čekali. ~ se povr. 'nadomestiti nekim delom raniji propust ili greh'. — Dobro je što si je oženio, sad si se iskupio zli jezika.

iskušat -am svr. 'kušajući doznati, izvući kakvu tajnu'. — Kaka si ti cura kad te svaka šuša iskuša.

iskušenje s 'ono što privJači, zavodi, želja za nečim zamamljivim'. — Kako da ne padnem u iskušenje kad prolazim kroz vinograd a zrile kruške sve se smiju na me.

iskušljat (se) -am (se) svr. 'zamrsiti (se) (o dlakama kod ljudi i životinja, o tkanini trljanjem)'. — Svila na prusluku se sva iskušljala.

iskvacat (se) iskvacam (se) svr. 'sasvim se pokvasiti i ublatnjaviti'. — Juče sam pišce došla iz varoši po onoj najvećoj kiši i po litnjem putu, do vrata sam se iskvacala.

iskvitovat -ujem svr. 'obračunati dug, izravnati'. — istina je da često uzaima, al čovik je od riči, uvik na vrime iskvituje.

iskvrcavat -rcavam nesvr. prema iskvrcat.

iskvrcat -am svr. 'u plesu udarati petu o petu čizme (kasnije sa zvečkama na čizroama radi efektnijeg ritma i izvođenja figura u plesu)'. — Nema lipčeg nego kad momak zna iskvrcat kolo.

ismijavat (se) -ijavam (se) nesvr. 'prema ismijat (se), ismevat (se)'.

ismijat -jem svr. 'izvrći podsmehu, ismejati'. — Dobro se čuvaj bećara da te ne ismiju prid curama. ~ se 1. 'sit se nasmejati'. — Odavno se nisam tako ismijala ko sinoć na disnotoru. 2. 'izrugati se kome'. — Da se nisi dala ismijat, ne bi te momak ni ostavio.

ispadat -am nesvr. prema ispast. — Kad trčim ispadaje mi jabuke iz ruke.

ispametit se -ametim se svr. 'izgubiti pamet, poludeti'. — Kako si mogo, sine, da nam se misecima ne javljaš, ispametili smo se brineć šta je s tobom.

isparaklaisat -šem svr. 'iskrojiti'. — Ja sam tebi donela cica za dvi suknje, kako si mogla tako isparaklaisat, jedva će jedna izać od svega.

isparat isparam svr. 'parajući razdvojiti po šavovima'. — isparaj ovu nogavicu, nije dobro ufircano. ~ se 'razdvojiti se po šavovima'. — Isparale su im se čakčire na turu.

ispasat -šem svr. (trp. prid. ispasan) 'izvući košulju iz pasa (tako da pokriva čakšire)'. — Risari uvik kose sa ispasanom košuljom. Izr. Momak nosi ispasanu košulju 'spreman je za ženidbu'.

ispasište -a s 'mesto gde stoka pase, pašnjak'.

ispast -adnem i -anem svr. 1. 'pasti iz čega (slučajno ili spontano)'. — Naglo mu je ispala kosa i sasvim je oćelavio. 2. 'prestati sudelovati u nečemu'. — Sigrali smo se čačikulače i ja sam prvi ispo. 3. 'pokazati se kakvim'. — Ako nećeš da mi pomogneš da skupimo sve šljive, ja sama neću do mraka moć uradit i kazaću baći pa ćeš ti ispast kriv. 4. 'dogoditi se, zbiti se'. — Koliko smo se bojali, još dobro je ispalo.

ispast/ispast ispase svrš. 'posve popasti'. — Pušti malo krave u ditelnu da je ispasu. ispaša ž v. ispasište.

is(p)covat ispcujem svr. 'obasuti pogrdama, psovkama'. — Bać Losko nas je zdravo is(p)-covo što smo mu napravili stazu priko žita.

isperjašit -erjašim svr. 1.'izgrditi, isterati'. — Samo kad si se odlučila da ga isperjašiš. 2. 'istući'. — Pokvasio štrangu, pa kad je onda isperjašio njegovu seku, suknje sve laju sokakom za njom, tako je zaprašila.

ispijen -a -o 'iscrpen, iznuren'. — Posle po godine bolesti i ležanja u krevetu, danas sam prviput vidio Antuna da se šeta, al ne samo oči, vec sav je ispijen i jedva meće nogu prid nogu.

ispiljit (se) ispilji (se) svr. 'izleći (se), ispiliti (se)'. — Danas se ispiljilo prvo puće.

ispirat ispiram nesvr. prema isprat. Izr. ~ usta (s kim) 'ogovarati'.

isplezit (se) -im (se) svr. 'isplaziti (se)'. — Ako još jedared ispleziš tu tvoju jezičinu, oćeš zaradit od mene.

ispod predl. s Gen. označuje: 1. 'da je nešto na donjoj strani čega'. — U staro vrime su novce zakopavali ispod praga u sobi. 2. 'stanje, položaj u kojem se ko iii što nalazi'. — Led je pod teretom puko i čovik se našo ispod leda, nisu ga mogii spasit. 3. 'manje od čega, za manje od čega (po meri, vrednosti i sl.)'. — Bio je to već pravi momak, a] još uvik ispod dvadeset godina. Izr. ~ ruke 'tajno'; ~ žita 'krišom'; ~ postelje 'skriveno'; ~ mire tri đavola vire!

ispotovat -tujem svr. 'saučestvovati (u nekoj stvari, situaciji), ispomoći'. — Kako vam ne bi dali kad ste i vi nama ispotovali novce kad nam je falilo za porciju.

ispovid -i ž 'ispovest'. — To je bila njegova ispovid. 'obred verskog priznanja i opraštanja greha'. — Popo je obavio ispovid bolesnika.

ispovidat (se) -ovidam (se) nesvr. prema ispoviditi (se).

ispovidit -im svr. crkv. 'saslušati čiju ispoved'. ~ se crkv. 'podvrći se ispovedi'.

ispovidnica ž 1. 'ispovedaonica, mesto u katoličkoj crkvi gde se obavlja ispoved'. 2. 'ona koja se ispoveda ili koja se ispovedila'.

isprašit isprašim svr. 1. 'istući'. — Plače zato što su ga baćo isprašili što nije istiro svinje. 2. 'izbaciti napolje'. — Zašto ta Lozika trpi tog pijanog Vincu, ja bi njega već odavno isprašila is kuće, pa nek iđe kud oće. 3. 'očistiti od prašine'. — Ispraši taj zimski kaput. 4. 'izgrditi'. — Ako dođe kod vas vi ga dobro isprašite. ~ tur (kome) 'istući'; ~ koga 'izgrditi'.

isprat isperem svr. 1. 'oprati unutrašnjost čega'. — Dobro isperi criva za divenice. 2. završiti pranje'. — Ja moje košulje uvik isperem u dvi tri vode.

isprazan -zna -zno 'bez ikakve vrednosti, prazan'. — Ivan, malomalo pa dođe i samo nas zadržava od posla s otim njegovim ispraznim divanom.

isprdak -tka m 'ono što je bezvredno, zakržljalo, neugledno'. — i to mi je niki momak, mali i slabačak, ko kaki isprdak.

isprdnit -em svr. 'isprdnuti'. — Ti bi loptu je 1? — Čekaj, saću ja jednu da ti isprdnem.

ispregnit/ispregnit -nem svr. 'osloboditi iz zaprege konje, volove'. — Ispregni konje i uvedi i u košaru.

isprezat isprežem nesvr. 'prema ispregnit'. — Nemoj isprezat, samo zbaci kuružnu s kola i oma kreći natrag.

ispričit ispričim svr. 'staviti popreko'. — Nemoj tako ispričit tu motku, nećemo moć proć. ~ se 1. 'preprečiti put, zatvoriti prolaz'. — Na putu se ispričilo veliko drvo. 2. 'usprotiviti se' — Svi su pristali, a onda se brat ispričio.

isprid predl. 'ispred'. — Prvo nek počisti isprid svoje kuće.

ispridnjačit -idnjačim svr. 'otići, izbiti napred'. — Vidi, koliko je Martin ispridnjačio u košenju žita, oće da se zna ko je bandaš!

isprija/isprije pril. 'ispre, otpre'. — Bio divanit isprija, sad je kasno, kad se udala za drugog.

isprikršćat -ikršpam svr. 'unakrst što složiti, ukrstiti'. — AUe vitar isprikrsćo kuružnu, ko će je taku skupit. ~ se povr.

isprimišćat -imišćam svr. 'sve redom premestiti'. — Zašto si, Katice, isprimišćala sve sude u gredencu?

ispriplićat -em svr. 'sve redom preplesti, ispreplesti'. — Valdar su svu nevolju svita meni vragovi ispriplićali?! ~ se povr.

ispripovidat -ovidam svr. 'usmeno sve izložiti'. — Ispripovidaću te nani, ako mi ne daš jednu krušku. ~ se 'pripovedati do mile volje'. — No, sad si se valdar izgostila kod tvoje nane i ispripovidala?!

isprisicat -isicam svr. 'preseći sve redom, preseći na sve strane'. — Kogod je isprisico bičalje od kandžije.

ispriskakat -iskačem svr. 1. 'preskočiti više puta'. — Ispriskako sam ja to i uzduž i popriko. 2. 'izgrditi'. — Dobro si ga ispriskakala, a i zaslužio je, koliko je zla nano toj curi.

isprobadat -obadam svr. 'sve ili na mnogo mesta probosti'. — Najteže mi je bilo kad sam u ratu prviput vidio isprobadanog čovika.

isproban -a -o 'prekaljen, proveren'. — To je isproban „momak" kad je udovac.

isprobat isprobam svr. 'ispitati, proveriti'. — Najpre isprobaj noge, p onda ćemo se uštrkljivat.

isprominjivat -injivam svr. 'sve redom promeniti'. — Ja sam mu davo dobre ključove, a on je sve isprominjivo.

isprosit isprosim svr. a. 'dobiti prošenjem kao prosjak'. — Za nedilju dana on isprosi koliko je njemu dosta za misec dana. b. 'dobiti prošnjom devojku za udaju'. — Luka je isprosio bać Beninu Stanu i pristala je da se uda za njeg.

ispružit se -im se svr. 1. 'istežući ili rastući uvećati se u dužinu'. — ispružila se loza priko kuće.2. 'ispružiti noge u trku, izdužiti se (o životinji)'. — Riđo se ispružio da ga niko ne stigne. 3. 'leći'. — ispružio se u lad, a mi nek radimo. 4. 'platiti, podmiriti: —ča Vranje je izgubio sud, moraće se sad dobro ispružit da pokrije troškove.

isprvine pril. 'ispočetka, isprva'. — Isprvine se on vlado ko i svaki redovan čovik, posli se odo piću i počo bančit svaku noć.

ispucan -a -o 'hrapav, iskokan'. — Zašto malo ne namažeš mašćom te ispucane usne.

ispucat (se) -am (se) svr. 1. 'izreći do kraja što je kome na srcu'. — Ne mož to uvik, al triba se ispucat kad te štogod tišti, posli je lakše. 2. 'dobiti pukotine'. — Često su mu bile mokre ruke i na ladnoći sve su mu se ispucale.

ispuljit se ispuljim se svr. 'pokazati se, pojaviti se'. — Zašto sad svi stoj'imo i čekamo Bartula, a dok se on ne ispulji, mogli smo već bit na po puta do varoši.

ispunit -im svr. 1. 'učiniti punim'. — Ante j'e ispunio zečju kožu pa je metnio u bašču, baš izgleda ko da je živ zec. 2. 'uneti, upisati sve potrebne podatke, obaveštenja'. — Dida se sav priznojio dok mu nisu ispunili valovnicu. 3. 'izazvati (neko osećanje)'. — ispuni me, Bože, snagom da okajem svoj gri. 4. 'ostvariti, privesti u delo ili život, izvršiti potpuno što je namišljeno, naručeno'. — Cigurno mu nije bilo lako, al zavit je do kraja ispunio, deset godina nije ni kap popio. ~ se 1. 'postati pun'. — Samo što su vrata otvorili, narod nagfne i cfkva se začas ispuni. 2. 'isteći, proteći (o vremenu)'. — Kad se ispuni godina dana tvog služenja, doće ti baćo pa će odnet tvoju komenciju.

ispunjavat -unjavam nesvr. prema ispunit.

ispunjivat -unjivam nesvr. prema ispunit.

ispurit -im svr. 'ispeći na žaru ili pored vatre (mladi kukuruz)'. — ispuri i meni jedan kuruz. ~ se 1. 'ispeći (se) na žaru ili uz vatru'. 2. 'propasti, ne uspeti'. — Cilika je tri godine virovala da će je Joso uzet, al račun joj se ispurio, on se oženio s Mandom.

ispušćat ispušćam nesvr. prema ispuštit, ispuštat.

ispuštit ispuštim svr. 'ispustiti'. Izr. ~ dušu 'umreti'. ~ se 'prestati igrati u kolu, izaći iz kola'.

ist idem (3.1. mn. idu/idedu rd. pr. i(j)o ila ili imper. i, ite) nesvr. 'jesti'. — Ajde, Bruno, večera je na astalu, sidi, pa i. — ite, dico, noge prat, pa spavat. Izr. ide ga ko crv koru! ide ko mećava, pije ko gusina! ide ko da za leđa baca 'bez apetita'.

istačkat -am svr. 'tačkama (kolcima) obeležiti odnosno učvrstiti (o povrću)'. — istačkali smo paradičku.

istamburat -am svr. 1. 'odsvirati (nešto) na tamburi'. — Uči on dobro, zna već i kolo istamburat. 2. 'izbrbljati'. — Rekla sam da ne divanite prid dicom, eno sve su već po selu istamburali.

istesat istešem svr. 1. 'tesanjem izraditi'. — Davidiš kako sam lfpo bičalje isteso za moj novi bič. 2. fig. 'priviknuti koga uljudnom ponašanju'. — Kad se Dančo kroz tri godine vrati is katana, biće to drugi čovik, istesaće ga tamo katanšag.

isti -a -o 1. 'koji nije drugi ni drukčiji'. — Dica smo isti roditelja. 2. 'jednak'. — Sve su ženske iste, vole da su lipe.

istija pril. 'potiho, da se jedva čuje, polako, polagano'. — Prvo nek svirka bidne istija, pa kad se probudi, onda ćemo zapivat.

istirat -am svr. 'isterati'. — istiraj svinje na strniku. Izr. ~ bubice iz glave 'urazumiti koga'; ~ vraga iz koga 'ućiniti da neko bude umeren, ukroiiti'; ~ na čistac 'raščistiti što je bilo nejasno'; ~ stvar do kraja 'uspešno okončati što'.

istiravat se -iravam se nesvr. 'prepirati se (uporno dokazivati svoju istinu ili neistinu)'. — Svaki dan zajedno rade i svaki dan se za čegagod istiravaje.

istolmačit -olmačim svr. 'istumačiti, objasniti, protumačiti'. — Sve sam čuvo, al sad mi i istolmači pa da razumim (v. tolmačiti)'.

istrančirat -ančiram svr. 'iseći na komade'. — Ja sam gusku ispekla, sad je ti istrančiraj.

istrcat istrca(m) svr. 'iskrzati, pohabati nošenjem'. — Opet si istrco čakčire, a kazala sam ti da paziš.

istrčat -im svr. 1. 'izići trčeći'. — Sva dica su istrčala prid strinu. 2. 'pre drugih ili neumesno se uplesti, umešati se u što unapred'. — Nisi baš morala istrčat ko ždribe prid rudu i sve ispripovidat komšinici, sad će cio svit čut za našu nevolju. ~ se 1. 'natrčat se u dovoljnoj meri'. — Tiraj ždribad u košaru, dosta su se istrčala. 2. 'istrčati (2)'. — Lipo sam ti kazo da se ne istrčiš prid Martinom, a ti, čim je došo, razvezala ko da si na ispovidi.

istrčavat istrčavam nesvr. prema istrčat.

istrćit (se) istrćim (se) svr. 'izdići, isturiti zadnjicu'. — Ona drugo ni ne zna već istrćit tu veliku guzicu.

istrćivat istrćivam nesvr. prema istrćit.

istresat istresam nesvr. prema istrest.

istresivat -esivam nesvr. prema istresat.

istrest -esem svr. 1. 'tresući izbaciti, prosuti do kraja'. — Sve što sam imo, istreso sam iz džepa. 2. 'tresući očistiti od prašine: —ćepe'. 3. 'naglo, brzo izgovoriti sve što se ima reći'. — Dobro, ti si tvoje istreso nako kako si mislio, a sad ćeš nam još jedared kazat al lagano i razgovitno da te svi razumu. ~ se 'izgrditi, ispsovati (koga)'. — Zašto si se istresla na to dite, ko da je on kriv, što njegov otac, a tvoj čovik, već tri dana tira kera po varoši.

istrkat istrčem svr. 'istrćati'. — Pušti ždribe nek istrče malo u avliju. ~ se 'dovoljno se istrčati'. — Dica su se istrkala, pa sad side i ćute.

istrt istarem svr. 1. 'izbrisati'. ~ imaš gumu pa istari ono što si pogrišijo. 2. 'izmasirati, istrljati (naročito bolne delove tela)'. — Ko će mi istrt malo leđa? 3. 'trenjem učiniti izlizanim, pohabanim'. — Kako se ne bi istrlo kad je ruvo staro.

istrunit istrunim svr. 'izgubiti nešto (iz maramice ili džepa)'. — Poslala sam je u dućan, a ona je usput digod istrunila novce, pa zato sad plače.

istrunit -em svr. 'postati truo, raspasti se zbog truljenja, istruliti'. — Dosta leca je istrunilo.

istuć istučem svr. 1. 'izbiti, isprebijati, izmlatiti'. — Ko j to vidio tako istuć dite da mu se sve modrice vide po tilu. 2. 'tukući izmrviti, usitniti'. — Uzmi stopicu i metni papriku, pa je sitno istuči. ~ se 'isprebijati se, izmlatiti se međusobho'. — No, dico, sad ste se istukli pa je red da se i pomirite.

isukat isučem svr. 'sučući izvući; izvaditi'. — Žandari na konjima juoe su Ivana otirali u zatvor, a jedan je još i sablju isuko, pa ga udaro po leđi. ~ se 'odmotati se, rastegnuti se (nešto što je bilo savijeno)'.

isukivat -ukivam nesvr. prema isukati.

isut ispem svr. 'izliti, proliti'. — ispi tu gadnu vodu iz lavora, pa donesi čiste. i'š/iša 'uzvik kojim se tera živina'.

iščastit iščastim svr. 1. 'počastiti sve kao što treba'. — Astal je bio pun ila i pića, zdravo su nas lipo iščastili. 2. 'izgrditi'. — Ne samo da ga je odbila, nego ga je tako iščastila, svašta mu je kazala. ~ se 'počastiti se do volje'.

iščeprkat -am svr. 1. 'čeprkajući naći'. — Di si iščeprkala tu staru prešljicu? 2. 'raspitujući se saznati neku tajnu'. — Probaj ti, moždar ćeš štogod iščeprkat.

iščeprkavat -rkavam nesvr. prema iščeprkat.

iščibukovat -ujem svr. 'istući'. — Ne bi se ja š njim toliko natezo, triba ga iščibukovat pa će se oma smirit.

iščupat -am svr. 1. 'ćupajući istrgnuti, izvaditi'. — Tome, iđi u bostan i iščupaj mi koji peršin i šargaripu. 2. 'pretiti kaznom (fig.)'. — Ako još jedared čujem tu rič o(d) tebe, iščupaću ti uši!

iškulirat -uliram svr. 'starati se o kome da završi škole'. — Tušta nas je dice bilo pa se nismo mogli svi iškulirat.

išpan -ana m 'starešina na feudalnom imanju'. ← mađ. ispan.

išpanov -a -o 'koji pripada išpanu'.

išpekulirat -uliram svr. 'izmisliti (što na svoj način)'. —- Čekam tri dana da mi kaže kaku ogradu da metnem, valdar će već išpekulirat.

ištit ištijem svr. 'iščitati'. — Kojugod knjigu da joj dam, ona nju ne ispušta iz rukivi dok je ne ištije.

ištrapacirat se -aciram se svr. 'našetati se, umoriti se'. — Cio dan sam za plugom sadila kuruze, pa sam se baš fain ištrapacirala.

iverje zb. im. s 'treske koje otpadaju kad se drvo teše'. — Donesi malo iverja za potpalu.

izabrat izaberem svr. 'odabrati po srcu, iz ljubavi'. — Sama je izabrala pa ne mož svaljivat krivicu na drugog. ~ se povr. izabrali su se sami, sad nek trpe jedno drugo.

izać izađem (r. pr. izašo -šla -šlo) svr. I. 'napustiti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor'. — Stipan se oženio i oma izašo is kuće. 2. 'napustiti što, prekinuti učešće u čemu'. — Lozika se rasrdila na momka i izašla i's kola. 3. 'doći, pojaviti se, pokazati se negde, pomoliti se'. — Tamburaši su tijo zasvirali, a mi smo čekali da će Mara izać na pendžer. 4. 'dogoditi se, desiti se'. — Ti samo tako radi kako sam ti kazo, na kraju mora dobro izać. 5. 'proći, minuti'. — Svačem dugačkom izađe kraj. Izr. ~ iz dugova 'osloboditi se dugova'; ~ na glas 'pročuti se'; ~ na moje 'postati onako kako ja mislim'; ~ prid oči 'pojaviti se pred kim'; ~ ususrit 'pomoći'; ~ navidilo 'pročuti se, doznati se'; ~ na nos 'dozlogrditi'; ~ čerez (rad) sebe 'obaviti nuždu'; ~ za rukom 'uspeti'; ~ napolje 'obaviti nuždu'.

izadrit izadrem svr. 'dati, pokloniti nešto bezvredno'. — Taj naš tetak poklonio je dici po jedan šećer, baš je velik dar izadro, a nisu ga vid(i)la već po godine. ~ se 'grubo viknuti, izderati se'. — izadro se na ženu ko na vola.

izađutirat se -utiram se svr. 'odigrati sve adute u jednoj igri karata'. — Rano si se izadutiro, zato smo izgubili.

izajkat -am svr. 'dugom upotrebom iznositi, istrošiti'. — Ne možeš ti ništa lipog imat, kad čim štogod novo dobiješ, oma zapucaš u njemu svaki dan i začas ruvo izajkaš.

izakat -am svr. 'izvikati, obezvrediti (što ili koga)'. — Jeste da ni Stipan nije lipo uradio, što je ostavio Kristu, posli skoro dvi godine što je zadržavo, al sad je i ona njega dobro izakala, ni jedna više neće ni da ga pogleda.

izamrit izamrem (r. prid. izamro -rla, -rlo) svr. 'nestati ne ostavivši nikakva potomstva; izumreti'. — Ta je obitelj davno izamrla, nisu imali potomaka.

izanđat (se) -a(m) (se) (r. pr. izanđo -ala -alo tr. izanđan -ana -ano) svr. 'iznositi, istrošiti dugom upotrebom'. — Nisam ja kupila to ruvo da ga svaki dan oblačiš; najlakše je izanđat, a šta ćeš onda?

izaprat -perem svr. 'isprati'. — Evo, oma ću i ja doć, samo da košulje izaperem.

izasnirat (se) -asniram (se) svr. v. ishasnirat (se).

izazvat -ovem svr. 'pozvati koga, dati znak kome da izađe'. — Čim padne mrak, ti Katu izazovi, a ja ću čekat s kolima.

izbacat izbacam nesvr. prema izbacit.

izbacit izbacim svr. 1. 'baciti napolje, osloboditi se čega nepotrebnog'. — Kad sam vid(i)la kako Tomi teče krv po Jicu, taka me je muka uvatila da sam sve izbacila što sam u podne poila. 2. 'izneti noseći (o talasima, vetru)'. — Voda je izbacila mrtvog čovika. 3. 'ukloniti, udaljiti iz sastava čega'. — Peru triba izbacit i(z) sigre, nek najpre nauči, sad nam samo smeta. 4. 'istaći, isturiti'. — Vidi onog Benu kako je izbacio stomačinu, ko da ima bure prid sobom tako se ugojio. Izr. ~ is pameti 'zaboraviti'; ~ na sokak 'iseliti iz stana, ne dajući drugi stan; lišiti sredstava za život'. ~ se 'izbiti na licu, telu (ospe, kraste, crvenilo)'. — Crven mu se izbacio svud po tilu.

izbacivat -acivam nesvr. prema izbacit. izbađat (se) izbadam (se) nesvr. prema izbost (se).

izbavit (se) -im (se) svr. 'sačuvati od kakve opasnosti'. — Jedared ćemo se i mi izbavit ove sirotinje.

izbečit se izbečim se (r. pr. izbečio -la -lo; tr. pr. izbečen -a -o) svr. 'pogledati razrogačenim očima'. — Kalor je izbečio oči na kolač ko mačak na divenicu.

izbekarit se -im se svr. 'isprsiti se (pred kim ili na sedištu)'. — Vidi Albu, kako se izbekario na onim karucama, ko da je on kum na vinčanju!

izbekeljit se -ekeljim se svr. 'izvaliti se, ispružiti se'. — Antune, vidi ti njega kako se izbekeljio, a ja mislim već odavno čuva krave.

izbijat izbijam nesvr. 1. nesvr. prema izbit. 2. 'stalno se zadržavat negde, izbivati'. — Lazo dođe na salaš ujutru i ne izbija od nji po dva dana.

izbirač -ača m 'onaj koji bira, probirač'. — Nisam u ilu niki izbirač. Izr. Izbirač nađe otirač!

izbit izbijem svr. 1. 'udarcem učiniti da što ispadne iz čega'. — Baš dobrim smo se namućili da izbijemo cigle u zidu. 2. 'probiti se napolje'. — Kopali smo već priko deset meteri duboko, kad najdared izbije voda. 3. 'udarcem o zvono označiti određeni vremenski interval'. — Znao sam da je ponoć prošla, jel je sat izbijo dvared kad sam se probudio. 4. 'izići otkuda na kakav prostor, vidno mesto'. — Mi još nismo ni do polak stigli, a on je već izbio na kraj njive, tako je vridan bio. 5. 'nastati, pokazati se'. — Već je četrdeset godina prošlo od kako je izbio drugi svicki rat. Izr. ~ iz glave 'zaboravit'; klin klinom — 'vratiti istom merom'.

izblizo pril. 'izbliza'. — Dajte vi meni tu bocu u ruke, ja volim kad mi je izblizo.

izbliže pril. 'izbliza'. — Priđite, izbliže se bolje vidi.

izbližeg pril. v. izbliže. — Pa ako se Mara uda za našeg Loziju, bićemo izbližeg rodovi.

izbljuvat izbljujem svr. 'povratiti'. — Tako me zgadio da sam sve izbljuvo što sam u podne poio. ~ se 'uprljati se bljuvanjem'.

izbost izbost -bodem (r. pr. izbo -ola -olo; tr. pr. izboden -ena -eno; fut. izbošću; 3.1. mn. izbošće.) svr. probosti čim oštrim; ubosti više puta na više mesta' — Bolje da sam mu oči izbola. ~ se 1. 'zadati jedan drugome rane (nožem ili nečim drugim). — Potukla su se dva ovna i dobro su se izboli. 2. 'izvikati se na koga, odbrusiti kome; upasti u reč' — Nisi se baš moro tako izbost na derana, moždar on i nije kriv za sve.

izbrecat se izbrecam se nesvr. 'oštro odgovoriti, izderati se na koga'. — Ako ti baš nisam po volji, zato se ne moraš izbrecat na mene.

izbricat -am svr. 'izbosti (džepnim nožićem, bricom)'. — Čim se posvađaje, oma izbricaje koga.

izbrojit izbrojim svr. 1. 'svršiti brojanje'. — Izbrojio sam, sve su ovce tu. 2. 'isplatiti'. — Šta se toliko cinkaš, vadi buđelar i izbroj novce. Izr. dani su mu izbrojeni 'skoro će umreti'; mož na prste ~ 'toliko je malo (čega)'; mož mu rebra ~ 'tako je mršav'.

izbuljit izbuljim svr. 1. 'iskolačiti (oči)'. — Badavad si oči izbuljio, novo ruvo je za brata, a ne za tebe. 2. 'isplatiti'. — izbulji kesu, kume! ~ se 'iskolačiti oči, gledati široko otvorivši oči'. — Ja ga ružim, a on se izbuljio, pa ni da bekne štogod.

izburbućat -urbućem svr. 'izbrbljati'. — Komšire nisu znale dok mi nismo stigli, a onda je Marga sve izburbućala.

izburdat -am svr. 'izgurati, izbaciti, isključiti iz određene sredine (koga)'. — Šta je, tebe su izburdali iz društva?

izburlat -am svr. 'ispremetati'. — Ko je vako izburlo fijoke u dolafu?!

izdaljeg pril. 'izdaleka, izdalje'. — Mi smo rodovi izdaljeg. Izr. Bolje je izdaljeg se pazit, nego izbliže se mrazit!

izdan -a m 'izvor'. — Naišli smo na dobar izdan vode za piće.

izdanak -anka m 1. 'mladica koja izrasta iz korena na dnu stabla ili iz posečena drveta'. — Iz panja je izraso izdanak kruške. 2. 'potomak roda, plemena (fig.)'. — Čujem da imaš unuka; dobro je to, neće ti se ugasit izdanak.

izdanit izdanem (r. p. izdanio -la -lo) svr. 'izdahnuti, umreti'. — Baš je podne zvonilo kad su nana izdanili.

izderat izderem svr. 1. 'pocepati, poderati, pohabati'. — Naš pulin je svuko Macino ruvašce sa ograde di se sušilo i svega ga izdero. 2. 'promuknuti (o glasu)'. — Zašto se ne odazoveš, sve sam grlo izderala dok te nisam dovikala. ~ se 1. 'pocepati se, poderati se'. — Jedva sam dočekala da se izdere ona moja suknja od paje. 2. 'podviknuti, izgalamiti se (na koga)'. — To nije lipo, Kriste, tako se izderat na čovika ko neslana.

izdevetat -am svr. 'istući, izmlatiti'. — Nećeš, nećeš, dok te babo ne izdevetaje. ~ se 'istući jedan drugoga, izmlatiti se'. — Dok i nismo razvadili, fain su se izdevetali.

izdirat se -em se nesvr. prema izderat (se).

izdisat -išem nesvr. prema izdanit.

izdivanit -ivanim svr. 'izreći, izgovoriti'. — Jesi 1 izdivanio šta si imo da kažeš?! ~ se 'izrazgovarati se'. — Ajde, babe, ako ste se izdivanile, večerajte, pa na spavanje.

izdovoljavat (se) -oljavam (se) nesvr. 'prema izdovoljit (se).

izdovoljit izdovoljim svr. 'zadovoljiti'. — Mlogo zanovetaš, ko će te izdovoljit?! ~ se 'prirediti sebi naročito zadovoljstvo, uživati'. — Bolje je što je malo gostivi došlo, bar sam se izdovoljila kolača.

izdravit -im svr. 'ozdraviti, izlečiti (se)'. — izdravio jesam, al nisam još za teži poso.

izdrečit (se) izdrečim (se) svr. v. izbečit (se). — Baš si se izdrečio u mene, ko da me prvi put vidiš?!

izdrljat izdrljam svr. 'izravnati zemlju drljačom'. — Kad si posijo žito, ako imaš još malo vrimena i izdrljaj.

izdržat -im svr. 'uporno podnositi, istrajati'. — Žandari su ga vezanog tirali između dva konja, al Antun ni jedared nfje jauknio, sve je izdržo. Izr. ~ kaznu 'provesti u zatvoru vreme određeno presudom'. ~ se 'ishraniti se, prehraniti se'. — Ja sam radim, a triba da se svi izdržimo: žena i četvoro dice.

izdržavanje s 1. gl. im. od izdržavat (se). 2. 'ono čime se ko održava u životu, od čega živi (obično novac)'. — Joso mora da plaća svojoj bivšoj ženi zadvoje dice izdržavanje.

izdržavat -ržavam nesvr. 1. nesvr. 'prema izdržat 2. 'ishranjivati'. — Izdržava on, pored svoje obitelji i didu i majku, svoje roditelje.

izdržljiv -a -o 'koji može da izdrži što naporno, čvrst'. — Ja sam izdržljiv čovik al svemu ima kraj!

izdubit izdubim svr. 'dubeći načiniti rupu ili šupljinu'. — Ne znam kudan se miš uvuko u špajc, al vidim da je izdubio frišak somun kruva. Nema boljeg korta, nego kad to Cigani izdube u drvetu.

izdurat -am 'izdržati, istrajati'. — Malo još imamo ogriva, al valdar neće dugo zima potrajat, pa ćemo izdurat (v. durat)'.

izdvorit izdvorim svr. 1. 'brinuti se o kome dok ne umre'. — Izdvorio je didu, a on mu ostavio salaš i zemlju. 2. 'ukazati nekome posebno gostoprimstvo, ugoditi nečijim posebnim prohtevima. — Jesi 1 izdvorila zeta? — Svirci su lipo izdvorili sve svate.

izđikat -am/izđikat izđikam svr. 'snažno i brzo izrasti'. — Tvoj luk je, Luce, niki zdravo friško izđiko. — Deran ti je izđiko, ne bi ga pozno da mi nisi kazo da je tvoj.

izđorat (se) izđoram (se) svr. 'izigrati (se)'. — Sirota Roza, čitav život je posvetila svom stricu i izgubila, dvoreć ga, svoje zdravlje, a on je na kraju dobro izđoro: posli smrti nije joj ostavio ni marjaša.

izgancat -am svr. 'izgaziti'. — Joso, šta si se toliko uzvrpoljio po tom krevetu, sve ćeš po njemu izgancat; ako nećeš spavat, sađi doli.

izglancovat -ujem svr. 'učiniti sjajnim, blistavim'. — Tako sam ti izglancovala čizme da se možeš ogledat na njima.

izgledat izgledam nesvr. 1. a. 'imati kakav lik, oblik, vanjštinu'. — Tako lip vinograd, a vidi kako sad, posli oluje, izgleda?! — Ivan i igra i piva, al mi izgleda žalosan. 2. 'gledati, promatrati'. — Znam ja tebe dobro, ti samo dođeš da izgledaš, p onda iđeš po komšiluku pripovidaš. Izr. ~ ko ispod postelje 'izgužvan'; ~ ko sa slame 'neuredan'.

izgledat -am svr. 'gledajući steći uvid, saznati'. — Probaj izgledat, iđe 1 Vranje još sa Margicom?

izgorit -im nesvr. 'izgoreti'. — Izgoriće mi pogača. Izr. Kako ti obraz ne izgori! 'kaže se onom ko naočigled Iaže'.

izgostit se izgostim se svr. 'do mile volje se gostiti, nagostiti se'. — Nane, i ja bi volila ić kod uje, da se malo izgostim.

izgrabit -im svr. 'isprazniti, sve izvaditi'. — izgrabi još to malo čorbe da ne ostane.

izgrist -izem (trp. prid. izgrižen) svr. 1. 'usitniti zubima'. — Majka neće moć to izgrist, znaš da nemaje zube. 2. 'izazvati bol na delovima tela'. — Od znoja sva su mi leđa izgrižena; nije lako ris radit. ~ se 'ugristi jedan drugoga'. — Ona dva kera ne triba zajedno puštat sa Ianca, oma se izgrizu, tako su bisni.

izgubit izgubim svr. 1. 'ostati bez čega'; ~ maramicu, ~ ključ; ~ ruku, ~ nogu, ~ oko, ~ nadu, ~ zdravlje; ~ brata, ~ sina, ~ roditelje. 2. 'ostati bez jednog dela čega, smanjiti, umanjiti šta'. — Vita je narasla al je izgubila u težini, nije više debela ko prija. 3. 'pretrpeti štetu, gubitak'. — Čuo sam da je bać Vranje i po treći put izgubio sud. 4. 'pogrešiti, zabuniti se'. — Uvatio nas je mrak i izgubili smo put, pa smo se zato tako zadržali. 4. 'potrošiti, propustiti'. — Svi su ranije počeli, pa se moram latit da uradim što sam izgubio. Izr. ~ glavu, ~ život 'poginuti'; ~ pamet 'poludeti'; ~ dobar glas 'poljuljati ugled'; ~ se 1. 'nestati, iščeznuti'. — U komišanju se izgubio. 2. 'zalutati: ~ unoći,—u šumi'. — Izgubio se ko magarac u magli.

izgubljen -a -o 1. tr. pr. od izgubit. 2. 'koji je bez nade, bespomoćan'. — Od kako mu je umrla žena, on je izgubljen čovik i samo luta i propada.

izgustirat -ustiram svr. 1. 'promisliti'. — Ja iđem skuvat užnu, a ti dotleg izgustiraj di bi bilo najbolje da sadimo bostan. 2. 'izgubiti volju za nečim'. — Neće više ni on da se sigra s (o)tom malom loptom, valdar je izgustiro, pa tiu ne triba.

izisti izidem (r. pr. izio izila iziii) svr. 1. 'pojesti'. — izili bi i striju s kuće, gladnice. 2. 'istrti, iskvariti, pohabati (dugom upotrebom)'. — Tribalo bi na vratacama opravit bravu, rđa je svu izila, samo što ne ispadne. Izr. iziš ga! 'mani ga, ostavi ga'. — Ne pušta on njegovog didu nikud, ne znam samo šta imaš na njemu toliko volit, iziš ga. ~ se 1. 'sekirati se, žđerati se'. — Živ se izio, što nije održo obećanje. 2. 'istrošiti se, pohabati se'. — Kažem ja baći da bace već taj stari bolondoš, na laktovima su se rukavi sasvlm izili od žuljanja.

izjalovit -i(m)) svr. 1. "učiniti da životinja pobaci plod'. — Krava je izjalovila. 2. 'ne doneti ploda, roda'. — Već tri godine zemlju ne torimo i, eto, izjalovila rod, ni za sime nemamo. ~ se 1. 'pobaciti plod'. — Ona velika krmača se izjalovila. 2. 'ne ostvariti se, ostati neispunjen (o nadi, planu, želji i sl.)'. — I Tezina je mater uvlk pripovidala kake će ona svatove napravit dok joj se ćer uda, a sad joj se sve izjalovilo: Teza je sinoć uskočila.

izjašit -im se svr. 'izjahati'. — Doću i ja na konju, pa ćemo zajedno izjašit na žito.

izjavit izjavim svr. 'dati izjavu' — Ja jesam izjavio, al su me natirali da tako kažem. ~ se — Izjavio se Antun danas kod žandara u selu i odselio se iz Tavankuta u Sombor.

izlagat izlažem svr. 'dobiti, postići, izmamiti laganjem'. — Kad je taki umiljat, pa zna izlagat. ~ se 'izbaviti se, izvući se iz neugodne situacije pomoću laži'. — Ne boj se ti za Stipana, on se uvik kod baće izlaže, pa ode u sigru, a mi ssvi drugi moramo bit kod kuće.

izlanit izlanem svr. 'nehotice reći, izbrbljati'. — Kad sam već izlanio, kazaću vam sve kako je bilo. ~ se 'izreći se'. — Toliko sam ga utvrđivo da pazi i da se ne izlane, a on nije dok nije usta otvorio.

izlapit -im svr. 'izgubiti pamet, podetinjiti'. — Ne triba njega slušat, on je omatorio i izlapio.

izleć -ežem svr. 'ležeći na jajima izvesti mlade'. — Ova crna kvočka ne leži mirno na jajima, sve se plašim da neće dobro izleć piliće. ~ se 'izaći iz jaja'. — Valdar bar to znam, koliko se pilića godišnje izleže.

izlegat se izležem se nesvr. 'prema izleć se.

izlemat izlemam svr. 'dobro istući, izbati" nati'. — Izlemali ga i ostavili takog na putu

izležavat se -ežavam se nesvr. 'provesti duže vreme u ležanju, ne radeći, Ienčariti'. — Mogo bi se ti, monče, malo privatit posla, a ne po cio dan se izležavat.

izlit izlijem svr. 1. 'naginjući ili prevrćući sud učiniti da što isteče iz njega'. — izli sapunicu iz korta, pa ćemo počet drugo pranje. 2. 'očitovati svoje osećanje prema kome'. — Mater je ona, pa je izlila svu materinsku ljubav prema ćeri koja se udaje zato je plakala. ~ se 1. 'preliti se'. — Suviše ste napunili, izlilo se vino iz bureta. 2. 'pljusnuti'. — Kiša se izllla u pljuskovima.

izlivat izlivam nesvr. 1. prema izlit. 2. 'isterivati iz zemlje vodom (glodare)'. — Danas smo čitavo prij'a podne izlivali takunice na kuruzištu.

izlizat izllžem svr. 1. 'polizati'. — Evo ti varnjača pa je izliži. 2. 'istrošiti trenjem ili upotrebom'. — Kaput je još vako dosta dobro izgledo, al rukave na laktovima je zdravo izlizo. ~ se 'istrošiti se trenjem ili upotrebom'. — Izlizale su se čakčire na turu.

izluktirat -uktiram svr. 'provetriti'. — Dobro izluktiraj sobu, cilu noć su u njoj kurdačili, pa sve smrdi na duvan.

izmak m 'čas kad nešto prestaje, kraj'. — Kad je već i treći dan bio na izmaku, onda je umro. — Tribaće nosit mlit žito, čisto brašno nam je sasvim na izmaku.

izmandrat se -am se svr. 'umrljati se svud po telu, licu, odelu, rukama itd.'. ~ oma da si uzela lavor, pa operi i lice i ruke, kako si se samo mogla tako izmandrat, ko da si sa svinjama ila.

izmašit izmašim svr. 'izmaći, isprednjačiti, odmaknuti napred od drugih (u hodu ili poslu)'. — Badavad, muški korak je muški, nas dvi, kobajage, žurimo, a vidi Vranje koliko je izmašio, jedva se vidi (v. ispridnjačit). ~ se 'brzo odmaći napred, izdvojiti se od drugih (ubrzanim hodom ili radom)'.

izmeče -eta s 'nedonošče (dete ili životinja)'. — Ti si kazo da imaš prase za pečenicu, a to što si mi pokazo je pravo izmeče.

izmećat -em nesvr. 1. 'prema izmetniti. — Na koga će se dica izmećat, ako neće na svoje stare. 2. nesvr. prema izmesti. — Lipo si omela avliju, al nisi tribala đubre na put izmećat.

izmest -etem svr. 'metlom dobro očistiti' — Malo me dočekaj, oma ću i ja samo da još ovo malo izmetem.

izmetlicat -am svr. 'metlicom očistiti'. — Dobro izmetlicaj baćino svečano ruvo, p onda ga složi u dolaf.

izmetnit -nem svr. 1. 'staviti na određeno mesto da se vidi, izložiti'. — izmetni zdilu napendžer. — Operi ćupice i izmetni na tarabe, da se dobro iskapaje. ~ se 'ličiti na koga, biti mu sličan'. — Ako se samo malo izmetne na njegovog didu biće dobro.

izmigoljit se -im se svr. 'polagano, neprimetno se izvući'. — Ne bojim se ja za nju, znaće se ona izmigoljit, ako je monci sleptaje.

izmirit izmirim svr. 1. 'obnoviti mir među onima koji su u svađi ili neprijateljstvu'. — Nije lako komšije izmirit kad se zavade. 2. 'isplatiti, namiriti'. — Samo kad smo dug bangu izmirili, sa ćemo lakše divat. ~ se 1. 'pomiriti se'. — Brat mi je, moro sam se izmirit. 2. 'prrviknuti se na što'. — Prošlo je dosta vrimena, pa su se i baćo izmirili, što sam se tako mlada udala.

izmirit -im svr. 'odrediti kakvom merom veličinu ili težinu čega'. — izmiri mi, zasad, jedno trideset kila kuruza za sime. — Kako će sabov šit ruvo, kad me nije ni izmirio?! ~ se 'izvagati se'. — izmirio sam se na vašoj maži, manje pokaziva dvi kile nego naša.

izmistit -im svr. 'premestiti s jednog mesta na drugo'. — izmistili smo svinjak iza salaša.

izmišćat izmišćam nesvr. prema izmistit.

izmodit se izmodim se svr. 'šepuriti se u nečem što drugi nemaju'. — Mate, dok se malo izmodiš u novom kaputu, oćeš dat da ga i ja probam?

izmolit izmolim svr. 1. 'doći do čega moleći'. — Ivan je uvik slao mlađu sestru kad je štogod tribalo od dide da izmoli. 2. 'izgovoriti molitvu do kraja'. — Prid svako i!o, dida su izmolili po jedan očenaš.

izmolovat izmolujem svr. v. molovat. — Lipo si sve sobe izmolovala, al ambetuš mi -se ~ najviše dopada.

izmordavit -im svr. 'dovesti koga do potpunog umora, iscrpsti njegove snage, izmoriti'. — Ja sam izdržala, al dicu su izmordavili na tom dugačkom putu. ~ se 'izmoriti se'. — Ta dva kera su se dotleg klali dokse nisu sasvim izmordavili, sad leže ko crknuti.

izmoždit se izmoždim se svr. 'dovesti do krajnjega umora, do potpune iscrpenosti'. — Sav sam se izmoždio.

izmrkat izmrkam svr. 'nekoga dobro udesiti, izigrati (vulg.)'. — Ta te dobro izmrkala: tri godine te je vukla za nos, a onda se udala za tvog najboljeg druga.

izmršavit -im svr. 1. 'postati vrlo mršav'. — Sav je niki izmršavio i poblidio. 2. 'pogrešiti, promašiti u igri (o deci)'. — izmršavila si, Stane, daj kamen: sad ja bacam.

izmrznit -em svr. 1. 'jako prozepsti, promrznuti'. — Ove godine je slabo bilo sniga i zemlja se priviše izmrznila. 2. 'omrznuti'. — Marcela je toliko izmrznila svoju maćvu da je na kraju morala otić od kuće.

izmuđijat -am svr. 'prevarom, vradžbinom pribaviti'. — Samo da mi je znat kako je Vranje izmuđijo da kod njega prvo dođe vršalica.

izmuljat -am svr. 1. 'istisnuti sok iz čega (voće, grožđe), izgnječiti'. — Sve smo grožđe obrali i izmuljali. 2. 'zgužvati'. — Mogla si bolje pazit kad si sidala, tu lipu suknju si ižmuljala.

izmust -uzem svr. 'muzenjem ili dojenjem izvući mleko iz vimena životinja'. — Nateklo je vime kravi samo zato što si lin bio da je svaki dan izmiizeš.

izmuštrat -am svr. 'uvežbati (koga dobro obučiti u svemu)'. — Čim snaja u njevu kuću dođe, izmuštraće nju svekrova u svemu.

izmuzat izmuzam nesvr. prema izmust. — Kazali su baćo da ne izmuzam kravu, triba da ostane mlika i za mlado tele.

iznavljat iznavljam nesvr. 'zanovetati, promizgivati (v.), izvolevati'. — Ne vollm razmaženu dicu i koja iznavljaje povazdan.

iznebuha pril. 'iznenada, neočekivano'. — Da je kurjak tako iznebuha stavo prida me, ne bi se većma poplašila neg o(d) tebe.

iznebušit -im svr. 'iznenaditi'. — Kako nam se čini, malo smo te iznebušili?!

iznemoć -gnem svr. 'izgubiti snagu, malaksati'. — Krećem se ja skoro svaki dan, al zdravo friško iznemognem.

iznet -esem svr. 1. 'noseći premestiti iz čega napolje'. — Mrca su izneli i(z) sobe. 2. 'poslužiti koga čim'. — Iznesi gostima kolače vina. 3. 'oklevetati'. — Najlakše je iznet koga na\rđav glas. 4. 'dostići vrednost'. — To bi

moglo iznet vridnost jednog lanca dobre zemlje. Izr. ~ (čitavu, živu) glavu 'izići živ iz kakve opasnosti'.

izniknit iznikne(m) svr. 1. 'ničući izići iz semena'. — Luk nam je lipo izniko. 2. 'izrasti uopšte'. — Otkad te nisam vidio, izniko si u pravog momka. 3. 'naglo se pojaviti'. — Iz magle je najdared izniko konj brez jašača.

iznosit iznoslm nesvr. 1. prema izneti. 2. 'izići iz upotrebe zbog dugog nošenja, dotrajati'. — Opet si obuko novo ruvo, ajd, kad ga iznosiš, nećeš više imat nikako.

iznutra pril. 1. 'sa unutrašnje strane'. — Moj kaput je iznutra sa kožnom postavom. 2. 'iz nečega, iz unutrašnjosti čega'. — Kad su otvorili vrata, iznutra udari para koiz kake mašine.

iznutrašnji -a -e 'koji potiče iznutra, koji se javlja iznutra'. — Metni mi u iznutrašnji džep od prusluka.

izod m 1. 'istok'. — E, pa kad vidiš di je zalazak sunca, onda valdar znaš i na koju je stranu izod. 2. 'izlazak sunca'. — Magla je. tako gusta, pa nismo ni vid(i)li izod sunca. 3 'kraj, rezultat (čega)'. — Svi smo došli i gasili koliko smo mogli, al, eto, izod svega je rđav, sve je izgorilo. 4. 'način kojim se rešava izlazak iz teške situacije'. — Šta je, tu je, led nam je sve žito potuko, sad moramo uzorat, pa posadit ono što će do jeseni sazrijat, drugog izoda nema.

izodivat izodivam nesvr. 'odenuti, obući potpuno'. — Dobro, kad baš toliko oćeš, poslaću ti Marka za položaja, al znaš da on nema ni .edno redovno ruvašce, mogla bi da ga izodivaš. ~ se 'potpuno se odenuti, zaodenuti se'. — — Nije tušta zaradio, al bi'o je go, pa se sad malo izodivo.

izokat se izokam se svr. 'izmoriti se, iscrpsti se (dugim hodanjem ili napornim radom)'. — Čitav dan sam kopala kuruze i dok smo radili nisam ni osićala da mi je teško, tek kad sam kući došla i sila, ostila sam koliko sam se izokala.

izonodit (se) izonodim se svr. 'umoriti (se), iscrpsti (se)'. — Moro se izonodit kad noćima već ne spava.

izoplačit (se) -oplačim se svr. 'iscrpsti (se) od gladi, izobličiti (se)'. — Muči ga bolest, ne mož da ide i glad ga je izoplačila.

izopravljan -a -o 'doteran, ureden, ispopravljan'. — Ja se još sićam onog starog salaša, a vidi kako je sad lipo izopravljan. — Vidićeš kad bidne tvoja snaja šta svega ta cura ima, zdravo je izopravljana.

izopravljat -am svr. 'sve popraviti (što je bilo u kvaru)'. — Fain ste vi izopravljali taj stari čardak. ~ se 'doterati se, urediti se (veći broj osoba)'. — Vidi se da je danas velik svetac kad su se naše cure tako lipo izopravljale.

izračunat -am svr. 'doći do određenog rezuitata računom'. — Dok sam išo u osnovnu škulu, baćo su uvik prija izračunali napamet nego ja na plajbas.

izračunavat -unavam nesvr. prema izračunat.

izrast -astem svr. 1. 'narasti, porasti'. — izraso ti je sin, visok je ko jablan. 2. 'rastući prerasti'. — Koce, ti si sasvim izrasla iz tvog ruva.

izreć -ečem, izreknem svr. 'izgovoriti'. — Divani on već pomalo, al ne zna još sve riči da izreče. ~ se 'izgovoriti što neoprezno'. — Dite je on još pa se izreko.

izređat izređam svr. 1. 'redom izgovoriti, nabrojati'. — Gledala sam aljine, šta će nova mlada donet, toliko je tog da ne bi znala ni izređat sve. 2. 'po redu složiti, nanizati'. — Otari kipom police u špajcu, p onda izređaj sav dunc tako da naprid dođu najmanje boce. 3. 'po redu obuhvatiti nekom radnjom'. — Mani ti Josu, sve poslove je već izređo, a nigdi se nije mogo skrasit. ~ se 'dolaziti redom jedan iza drugoga'. — Niste se dobro izređali, najpre triba da stanu curice, p onda muškarčići.

izrijat -jem svr. 'rijući iskopati'. — Tribaće svinjama uvuć brnjice, sav su obor izrijali.

izrovašit -ovašim svr. 'obeležiti, označiti (obično kokoške, odsecanjem zadnje kandže)'. — Mi smo našu živinu izrovašili.

izrugat (se) izrugam (se) svr. 'izvrći ruglu, ismejati koga'. — Nije tribalo tako izrugat najboljeg druga!

izrugivanje s gl. im. od izrugivat (se). — Izrugivanje drugi nije lipo.

izrugivat (se) -ugivam (se) nesvr. prema izrugat (se).

izružit izružim svr. 'obasuti pogrdama, ispsovati'. — Tako sam ga izružio ko kera.

izumakat -umačem svr. 'umačući sve pojesti'. — Evo vam još malo kruva, al svu maslicu da ste izumakali.

izupravnit izupravnim svr.'ispraviti, nešto što je ležalo ili bilo nagnuto, postaviti u normalu'. — Zaustavi kola i malo taj voz izupravni, jel mi se čini da se nagnio na jednu stranu.

izustit izustim svr. 'izjaviti, izreći'. — Kad odemo u goste, probaj samo štogod izustit o njevoj dici.

izut izujem svr. 'svući, skinuti s nogu (obuću)'. — Kad si izuvo opanke, onda iđi pa i noge operi. ~ se 'skinuti sa svojih nogu obuću'. — Sad nam je lakše kad smo se izuli.

izuvat izuvam nesvr. prema izut. ~ se nesvr. prema izut se.

izvabit izvabim svr. 'vabeći učiniti da ko ili što iziđe; izmamiti'. — Izvabi prasice od krmače.

izvadit -im svr. 1. 'izneti, izvući iz unutrašnjosti čega': ~ buđelar iz džepa'; ~ kabo iz bunara. 2. 'izvući, iščupati što je utvrđeno, učvršćeno: ~ zub; ~ ripu, ~ luk; Izr. baš ste mi iz usta izvadili 'upravo sam to hteo reći'; ~ koga is škule 'prekinuti školovanje'; ~ novce iz banke 'podići novac (sa svoga uloga)'.

izvalit izvalim svr. 1. 'iščupati iz tla'. — Sinoćna oluja je izvalila tri velika drveta. 2. 'reći što nepromišljeno, bubnuti'. — Ko bi pomislit mogo da će Ivan taku glupost izvalit. ~ se 'leći, opružiti se'. — Eno Marka, izvalio se na opakliju u debo lad po(d) dudom.

izvaljat izvaljam svr. 1. 'uprljati'. — Čuvaj novo ruvo da ne izvaljaš. — Di si bio kad si tako izvaljan do vrata?! 2. 'sasvim, do kraja povaljati'. — Vitar je komšiji danas sve žito izvaljo. ~ se 'uprljati se'. — Kudan si išla kad se nisi izvaljala, a svud je blato napolju.

izvaljivat izvaljivam nesvr, prema izvalit. ~ se nesvr. prema izvalit se.

izvarat -am svr. 1. 'izmamiti na prevaru'. — Cuj, meni tribaje kola ko umrit, pa ako mi ne da milom, ja moram izvarat. 2. 'mnogo puta prevariti'. — Nana su dobra ko duša, a vi, bitange jedne, zato lako i izvarate novce od nje. ~ se 'prevariti se (u čemu)'. — Ta ja sam se izvarala, pa sam manje brašna metnila.

izveđlikovat se -ujem se svr. 'izveštiti se, steći iskustvo'. — Jeste da nije znala kuvat kad se udala, al izvedlikovala se za ove dvi godine, pa sad svi fale njezino ilo.

izvedrit izvedri svr. 'učiniti vedrim'. — Kako duše vitar, za sutra će izvedrit. ~ se 'nastupiti (vedro vreme)'. — Glavno je da se izvedrilo.

izverglat -am svr. 1. 'odsvirati na verglu'. 2. 'izgovoriti u jednom dahu'. — Kad odeš kod ti čeljadi, lipo kaži zašto si očla, nemoj izverglat pa da te niko ne razumi.

izversat -am svr. 'u jednom dahu izreći (kao da je napamet naučeno). — Ti tvoje izversaš, pa kome je pravo pravo.

izverugat -am svr. 'vešto izbeći, izvrdati'. — Od svake smo cure štogod čule o moncima, samo nam je Marta izverugala.

izvest/izvest izvezem svr. 'ukrasiti vezom, vezenjem'. — Biće to lipa košulja, dok je ja izvezem.

izvest -edem svr. 1. 'vodeći koga učiniti da izađe odnekud'. — Možeš izvest konje i uprezat. 2. 'otpevati (s prelivima)'. — Kažite Vecki da nam štogod otpiva, niko ne zna tako lipo izvest ko ona.

izvezat izvežem svr. 'sasvim vezati, upetljati'. — Alaj si ti ovo izvezo, ko Ciganin prase.

izvijat izvijem svr. 'vejanjem očistiti (žito, pasulj i sl.)'. — Nismo dobro žito za sime izvijali, pa je ostalo pupe u njemu.

izvijat izvijam svr. 'isterati, izagnati'. — Niki bisan ker je zaluto kod nas, al Joso ga je oma izvijo iz avlije.

izvijavat -ijavam nesvr. prema izvijat.

izvikan -a -o 'ozloglašen'. — Bio je i on izvikan ko momak, al ko ženjen čovik sasvim je na mistu.

izvikat izvičem svr. 1. 'vičući dozvati'. — Ne znam di si bio kad te nisam mogo izvikat. 2. 'izneti na glas, ozloglasiti'. — Oni sami su svoju ćer izvikali, a sad se čude što je niko neće. ~ se 'navikati se dosita'. — Pušti ga nek se izviče, biće mu lakše posli.

izvikivat (se) -ikivam (se) nesvr. prema izvikat (se).

izvišće s. 'izveštaj (obično u molitvi)'.

izvlačit izvlačim nesvr. prema izvuć.

izvlatat -a svr. 'dobiti vlatove'. — Ječam je već izvlato.

izvojac -ojca m 'vadičep, izvijač'. — Donesi izvojac, ne možem drugačije otčepit ovu bocu.

izvoštit izvoštim svr. 1. 'namazati voskom'. — Da je bolje izvošteno, ne bi propuštalo vodu. 2. 'istući'. — Nije u redu da ti uvik onda držiš dici stranu kad i(h) ja izvoštim.

izvozat (se) izvozam (se) svr. 'navozati se'. — No, dico, sad ste se izvozali i da bidnete mirni.

izvršba ž sudsko, izvršenje, plenidba'.

izvuć izvućem svr. 1. 'izvući vukući iz čega ili otkuda'. — Izvuči koji kabo vode iz bunara. 2. 'steći, zaraditi u kakvom poslu'. — Ne brini ti za Josu, izvuko je on i za sebe zaradu. 3. 'izmamiti iznuditi'. — Kako čujem, opet je izvuko novaca od majke. 4. 'biti kažnjen, grđen'. — Kad ti ja kažem, izvuće on za to. 5. 'pojačati (svetlost)'. — Izvuči malo jače tinj da lampaš bolje svitli. ~ se 1. 'izaći vukući se'. — Po sata triba čekat da se izvučeš iz kreveta. 2. 'spasti se čega'. — Srića tvoja što si se izvuko da ne dobiješ batinom. Izr. izvuko se ko debo iz lonca 'spretno izbegao (neku) nezgodu'.

ižvakat ižvačem (tr. pr. ižvakan) svr. 'sasvim sažvakati'. — Svaki zalogaj dobro ižvači, p onda progutaj. 2. 'zgužvati, naborati (fig.)'. — Šta si radio s maramicom, ižvakana je ko da je krava žvakala?!

 

 

J

jablan m bot. Populus pvramidalis. — Nus put do varoši sve sami jablanovi.

jablanak -nka m 1. dem. od jablan. 2. 'mlad, zdrav momak (fig.)'. — Ta momak je to; visok, tanak ko jablanak!

jabučica ž 1. dem. od jabuka. 2. 'izbočena hrskavica u grlu kod muškaraca'. — Iskočila mujabučica ispod grla ko da je nateko. 3. 'jagodica'. — Nos i jabučice na licu pocrvenile od zime. 4. 'zaobljeni deo prsta s unutrašnje strane, vršak prsta'. — Nana nisu yid(i)li, samo su jabučicama prstivi pipali. Izr. Adamova ~ anat. 'jabučica 2'.

jabuka ž bot. vrsta voćke i plod iste, Pirus malus, Malus pumila: ~ petrovača 'rana, dozreva krajem juna'; ~ funtašica 'krupna od pola funte ~ podesna za kolače'; ~ zimska. 2. 'prednje oblučje na sedlu'. — Sjašio je i uzde zapo za jabuku na sedlu. Izr. rumena ko ~ 'lepa i zdrava'.

jacint m bot. Hyacintus orientalis, zumbul.

jače pril. komp. od jako. Izr. Jače selo od svatova! Jače selo od medvida! 'kad se selo udruži, sve rasturi'.

jači -a -o 'komp. od jak'. Izr. ko je ~ taj tlači!

jaganjac m 'osoba mirna, krotka, jagnje'. — Niko nek mi ne ruži Josicu, on je nanin dobar jaganjac. — Jaganjci baćini, ta vi, di'co, još ništa niste imali od života, a već patite.

jaganjčić m dem. od jaganjac.

jagma ž 'nastojanje da se do čega dođe prvi ili među prvima, otimanje, grabljenje oko čega'. — Ne pantim da je kadgod taka jagma bila na lubenice, prodavala sam pošto sam tila.

jagmit -im nesvr. 'otimati, grabiti'. — Zašto toliko jagmiš tu zemlju, ko da ćeš je na onaj svit odnet. ~ se 'otimati se da se što ugrabi ili postigne'. — Ja se jagmim na ovoj a vi drugi možete se jagmit na onoj zemlji gori.

jagnje (jaganjci i jagnjad) s 1. 'mladunče ovce'. — Bać Pere i'ma petnajst jaganjaca. 2. 'krotka, mirna osoba'. — Evo, stiže i nanino jagnje is škule.

jagnjeći /jagnjećiji -a -o 1. 'koji se odnosi na jagnje; koji je od jagnjeta : ~ čorba; ~ pečenje; ~ koža; ~ meso; 2. 'koji je kao u jagnjeta, nežan, krotak'. — On je taki miran i povučen još od rođenja, čak su mu i oči take nike jagnjećije.

jagnjenje s 1. gl. im. od jagnjit (se). 2. 'vreme kad se ovce jagnje'. — Moram pazit na ovce, vrime je jagnjenja.

jagnješce/jagnješce -eta s dem. od jagnje.

jagnjit -im nesvr. 'pomagati ovci da se ojagnji'. — Deset ovaca ću jagnjit. ~ se 'donositi na svet mladunče (o ovci)'. — Sve se ovce jagnje.

jagoda ž bot. Fragaria vulgaris; plod te biljke'. ~ imamo punu avliju niski jagoda.

jagodica ž 1. dem. od jagoda. 2. 'ispupčeni deo lica ispod očiju, jabučica'. ~ ima malo isturene jagodice, inače je dolična.

jajast -a -o koji ima oblik jajeta, jajolik'. — Zašto si taku jajastu bašču napravio?

jajašce s dem. od jaje.

jajat -a -o 'u koga su velika jaja'. — Ovaj bik mora da je dobar si'menjak, kad je taki jajat.

jajcad jajcadi ž zb. od jajce.

jajce s dem. od jaje.

jaje jajeta uaja) s 1. biol. 'rasplodna ćelija u ptica, u omotaću ili ljusci, ovalnog oblika (upotrebljava se kao životna namimica), kuvano —; prženo— ; šareno ~ 'bojeno za Uskrs'; Izr. bit kome sličan ko jaje jajetu 'veoma sličan'; koja kokoš mlogo kokodače, malo jaja snese! tražit dlaku ujajetu 'cepidlačiti'; na umak~ , 'meko kuvano jaje'; 2. 'testis'. — Kečiću te u jaja; Izr. kilavo ~;

jak jaka jako 1. 'snažan, čvrst'. — Martin je zdrav i jak. 2. 'mastan, zamašćen, zapapren'. — Malo ti je jaka čorba; ~ rakija. 3. 'koji ima veliku moć, autoritet (po svom položaju, ekonomski, uticaju i sl.)'. On je jaki: ima sto lanaca zemlje i tri salaša. 3. 'koga je teško slomiti, izdržljiv, otporan'. — Kapija ti je jaka ko na kakoj tvrđavi. Izr. ~ na ustima (o čoveku) 'hvalisavi strašljivac'; (o konju) 'koji se teško zauzdava'.

jal jalte/jal jalte upitna rečca: Jal da ćete doć?! Jal šta vi tražite noćom u našoj avliji?

jalov -a -o 1. 'koji ne donosi ploda, neplodan'; ~ zemlja. 2. 'koji ne može imati poroda, koji ne može stvoriti potomstvo'. ~ krava; ~ žena (vulg.). 2. 'uzaludan, nekoristan'. — Badavad se, Lajčo, toliko laćaš, kad je to jalov poso.

jama ž 'rupa iskopana u zemlji'. — Mogla je bit i manja jama za trap. Izr. Kopat kome jamu 'pripremati kome propast'; ko drugom jamu kopa, sam u nju padne!

jamica ž a. dem. od jama. b. 'malo udubljenje na bradi ili na obrazu (pri smehu)'. — Poznala sam ga po jamici na obrazu.

januar m 'prvi mesec u godini'.

japundžija ž 'vrsta zimskog ogrtača u vidu kabanice (ukrašeno kožnim figurama i opšivenih donjih ivica, a krznom iznutra)'.

jara ž 'velika vrućina, letnja pripeka'. — Otkaleg vaka jara u marcu, šta će bit na lito kad sad žari ko peć?!

jarac jarca (Nmn. jarci, jarcovi) m zool. 'mužjak koze'. „Jarac, jarac, krozudarac", viču dica na jarca, ne bi 1 se zaletio da i(h) bucne glavom.

jarak -rka (Npl -vi, Gpl, -ova) m 'dugačak prokop, rov, iskopan u zemlji, za odvođenje vode'. — Zašto plačeš, jal da ti je i taj jarak dubok, pa ga ne smis prić?!

jaram -rma m 1. 'drvena vučna naprava za volove'. 2. 'teret'. — Da mi se oslobodit jarma.

jaran m 'drug, prijatelj'. — Kažu mi da su pendžer razbili tvog brata jarani. 2. 'dragan, momak'. — Eno je, iđe ona s njezinim jaranom, pa sad ni ne gleda na svit oko sebe.

jaranica ž 1. 'drugarica, prijateljica'. — Puno imaš jaranica, pa su nike i zavidne na tebe. 2. 'dragana'. — Koca je moja jaranica i dalje ruke od nje.

jarcat se -am se nesvr. 'ponašati se razuzdano'. — Čim stariji nisu na salašu, dica se jarcaje i ništa ne urade.

jarčić m dem. od jarak. jarčić m dem. od jarac.

jarda ž 1. 'trotoar'. — Bar da pometu i očiste jardu isprid kuće. 2. 'pešačka staza'. — Nije red da ti'ra kola po jardi.

jare -eta (mn. jarići zb. jarad) s 'mladunče koze'. — Lazina koza je tri jareta ojarila.

jarganj -anja m 'put, trag po kojem konj gazi pokrećući žrvanj na krupari, mlinu'. — itebe bi tri'balo uvatit u jarganj, tamo bi se valdar opametio.

jarit se -i se nesvr. 1. 'donositi na svet mladunče koze'. — Neće se ove godine jarit. 2. 'smejati se usiljeno'. — Dokle ćeš se jarit, Stipane?

jarko 1. 'žarko, vruće, vatreno'. — Nije lako izdržat kad vako jarko žeže. 2. 'sjajno, svetlo (o boji)'. — Meni se čini da je svila jarko crvena.

jarmac -aca m 'drvena prečka preko rude na kolima, o kojoj vise ždrepčanici'. — Misto na jarmac, bać Kazo stane na ždripčanik i prija je bio na zemlji neg što je mislio.

jaroš -a m 'mesto na raskršću gde se mladež okuplja radi zabave, rogalj'. — Da nema jaroša, di bi mi mladi „pasli"?

jasle -ala pl. t. ž 'dugački drveni sanduk pričvršćen uza zid, gde se stavlja stočna hrana' Izr. kad ogladni, doće i on na ~ 'na hranu'.

jaslice -ica ž pl. t. dem. od jasle. — Jesi 1 vi'd(i)Ia kako su lipo iskićene božićne jaslice 'figure ljudi i stoke oko Isusa novorođenčeta'.

jasnost ž 1. 'jasnoća'. — Kaka ti je to jasnost kad ja ništa ne razumim. 2. 'svetlost'. — Noć je, sviće nemam, čekaj dok jasnost dođe.

jastuktanc -nca m 'kolo u kome jedan momak sa jastukom igra i bira devojku, stavljajući jastuk pred nju'.

jatomice pril. 'na jata, u jatima, poput jata'. ~ opkolit 'celo stado zadržati'.

jašač -ača m 'jahač, konjanik'. — Još su daleko, al ja i dobro vidim, to su dva jašača.

jašit -im nesvr. 'jahati'. — Jaši momak konja mrkova.

java ž 'ono što je glavno, glavnina. — Pokipilo je mliko i, zna se, sva java je pobigla (skorup) ← mađ. java.

javit javim svr. 1. 'saopštiti, obavestiti'. — Javi mi kad ćete doć. 2. 'podsticati na vuću'. — Javi konje, jel ako vako produžimo, uvatiće nas mrak na putu. ~ se 1. 'dati vesti o sebi'. — Još se nije javio. 2. 'odazvati se, odgovoriti na čiji pozdrav'. — Javi se kad te zovemo. 3. 'prijaviti se'. — Znaš da se Vince sam javio žandarima. 4. 'pokazati se'. — Šta mi Lozika pripovida da joj se pokojni čovik javio u snu.

javljat (se) javljam (se) nesvr. prema javit (se).

javor m bot. Acer pseudoplatanus — Zasadio sam u avliji tri bila javora. Izr. Od javore, javore, ti si divo najgore! (nar.).

jecat -am nesvr. 'isprekidano, prigušeno plakati' — Čula je kako mala Jocka napolju jeea.

ječam -čma m bot. Hordeum sativum. ~ uzimac 'seje se pre zime'; pivarski ~'posebna vrsta za proizvodnju piva'.

ječit -im nesvr. 1. 'oglašavati se jakim glasom, razlegati se, oriti se'. — Tako sviraje da sve ječi sokakom. 2. 'puštati bolne glasove, glasom odavati bol'. — Da ga zdravo boli, to je sasvim cigurno, jel po cio dan se privrće po krevetu i ječi.

ječmen m 'gnojna upala lojne žlezde na ivici očnog kapka, ječmenac, hordeolum'. — Izbacio mi se ječmen na livom oku.

jedan -dna -dno 'prvi i najmanji celi broj'-— Aj sad, jedan po jedan i svi ćete dobit po jednu jabuku. Izr. ~ ko nijedan 'kad se želi istaći da jedan nema velike vrednosti'; jednom riči 'ukratko rečeno'; jedna šteta sto grija! 'mnogo sumnji dok se krivac ne nađe'; jedna lasta ne čini proliće!

jedanest 'jedanaest'. — Mi'slim da je izbilo jedanest, ako sam dobro čula.

jedared pril 'jedanput'. ~ uvik podaj, a samo jedared nemoj, oma nećeš bit dobar.

jedek m 'konopac, uže'. ~ za vozidbu 'uže za vezivanje voza (v.)'.

jedem samo u izrazu, umesto psovke: — Jedem ti imena tvog! Jedo te inoš!

jedinac -nca m 'jedini sin, jedinak'. — On je jedinac i tako će sve bit njegovo kad mi oči skiopimo.

jedinak -nka m 'jedini sin'. — Evo, to je moj jedinak. 2. 'ime od milja za muževljeveg brata'. — Kate, zovi jedinka na večeru.

jedini -a -o 'koji je jedan, sam u svojoj vrsti (ćesto kao pojačanje uz jedan)'. — Zašto mu ne bi moglo bit, kad je on jedan jedini!

jedinica ž 1. 'jedina kći'. — Ne dam ja moju jedinicu za takog koji ima još devet braće i sestara. 2. 'u petocifrenom ocenjivanju uspeha u školi ~ negativna ocena, nedovoljan'. — Opet si dobio jedinicu iz računa. 3. 'muževljeva sestra od milja (samo ako je jedina)'. — Ja sam joj zauva, zato je od milošće zovem jedinica.

jedno pril. 'oko, blizu, otprilike'. — Kroz jedno dvi nedilje, opet ćemo vam doć u goste. Izr. jedno misli drugo kaže! 'dvolično'.

jednostruk -a -o 'koji je samo od jedne struke'. — Slabo si ovo zašila jednostrukim koncom friško će se pokidat.

jedva pril. 1. 's naporom, s teškom mukom'. — Noge me bole, jedva iđem. 2. 'u maloj količini'. — Dobio sam ja bocu u ruke, al tamo je jedva bilo malo pekmeza na dnolu. 3. 'nestrpljivo, željno'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da idem pača i kolača. 4. 'najviše'. — Stipe je imo tri, a i Marko je imo jedva šest godina. Izr. ~ je dared 'napokon'; ~ jedvice 'jedva (pojačano)'.

jedžak -aka m 'jelo, hrana koju neko najradije jede'. — Šunka je najdraži Miškov jedžak.

jektičav -a -o 1. 'tuberkulozan'. — Ođe dite, mršavo i jektičavo. 2. 'koji je kao u jektičavih ljudi'. — Lice je bilo jektičavog izgleda.

jektika ž 'tuberkuloza, sušica'. — Omrla je od jektike.

jel 1. 'jer'. — Naberi malo i višanja, jel naše još nisu zrile. 2. 'je li'. — Jel istina da vam je komšin(i)ca trojke rodila.

jelda/jalda up. rečca 'je li'. — Jelda, da su i tvoji danas bili u varoši?

jelen m 'divlja životinja s razgranatim rogovima (u mužjaka), Cervus elaphus.

jendečić m dem. od jendek.

jendek m 'jarak, rov'. — Di bi bila u jendeku zima: ozdo ćepe ~ ozgo dika jebe! (nar.). veliki ~; mali ~.

jenjavat jenjava nesvr. 'stišavati se (o vetru, kiši)'. — Ko vitar malo jenjava, al kiša još uvik lije.

jeptin -a -o 'jeftin'. — Kupi tri metera onog jeptinijeg cica.

jeptino pril. 'jeftino'. — Jeptino sam kupila, a ništa ni ne vridi.

jeptinoća ž 'jeftinoća'. — Ko kaže daje jeptinoća kad brez iljadarke ne smiš uć u dućan.

jerbo vezn. 'jer'. — Tili smo još juče da dođemo, al ispalo je danas, jerbo su nas stričko zadržali da spavamo kod nji.

jerebica ž zool. vrsta ptice iz reda kokoši, Galliformes.

jesen -eni ž 'godišnje doba između 23. 9, i 21. 12.'. — Počelo je lišće žutit, stigla nam je jesen.

jesenas pril. 1. 'u toku ove jeseni'. — Jesenas smo sav poljski poso na vrime uradili. 2. 'prošle jeseni'. ~ udo jećer još jesenas. 3. 'prve sledeće jeseni'. — Što nije večeras, nek bidne jesenas!

jesenski -a -o 1. 'koji pripada jeseni, koji se vrši u jesen'. — Jesensko oranje je zavrseno 2. 'koji se nosi tokom jeseni! — Sašila sam Mati jedan lip jesenski kaput.

jesenski pril. 'kao u jesen'. — Jablanovi su se jesenski ogolili.

ještrica ž 'mali bolni plik na jeziku ili u usnoj duplji'. — Toliko me dira ještrica pod jezikom đa mi je i žvakat teško.

jezičac -čca m dem. od jezik.

jezičak -čka m dem. od jezik.

jezičav -a -o 1. 'koji ima dug jezik'. — To je bila velika jezičava kera. 2. 'brbljiv'. — Svi je znadu ko jezičavu babu. 3. 'oštar na jeziku'. — Vi, monci, divanite prvi koji ste malo jezičaviji.

jezičina ž augm. i podr. od jezik.

jezik m 1. 'pokretljiv, plosnat mišić u usnoj šupljini čoveka i više životinja koji služi kao organ ukusa, za žvakanje i gutanje hrane, a kod čoveka kao govorni organ'. — Šta bi ti radila da tvoj jezik ima košćura?! 2. 'kazaljka na vagi koja pokazuje koja strana preteže'. — Čekaj dok na maži jezik stane p onda gledaj koliko je priteglo. 3. komadić kože na cipeli preko koga se obuća vezama steže'. — Namisti dobro jezik na cipeli da ti posli snig ne pada unutra. 4. 'pomični deo na bravi koji iskoči i čini da su vrata zatvorena'. — Jezik na skakavici se slomio, pa sad ne možemo vrata zatvorit. Izr. držat ~ za zubima 'ćutati'; imat dugačak ~ 'brbljati'; ~ mi se zavezo 'ne mogu da govorim (od straha, uzbuđenja)'; ~ mož gore posić nego sablja! ~ prigrizo dabogda! 'zato što je nešto neprijatno rekao za sugovornika'; maternji — 'svoj jezik (za razliku od stranog), jezik zavičaja; na vr jezika mi je 'ne mogu da se setim (ali znam dobro)'; nemat dlake najeziku 'govoriti otvoreno, u oči'; omaklo mu se s jezika 'slučajno je rekao što nije imao nameru da kaže'; povuć koga za — 'navesti koga da kaže (i ono što nije hteo)'; skratit kome ~ 'zaustaviti koga u brbljanju'.

jezus m (isto što i Isus) samo u izrazu: jezus Marija! kao znakčuđenja, za ime (Boga) božje; — Jezus Marija, dico, šta ste to naradili, razbili ste baćinu najlipču lulu?!

jež m zool. Erinaceus europaeus. — Pazi da ne staneš na ježa.

ježnja ž 'jeza, strava'. — Dok sam bio mali, čim bi dida počeli pripovidat o vilama i višticama, a mene spopadne ježnja po cflom tilu.

joda uzv. 'ah, pa da'. — Kako se ne sićaš, Lukine žene? — Joda, pa to je sestra onog Stipana Cvanciga!

jogunast -a -o 'tvrdoglav, samovoljan'. — Moraš bit dobar, znaš da dida ne vole jogunasto dite.

jogunasto pril. 'na jogunast način'. — Ja mu trpam kašiku, a on jogunasto zatvori usta.

jogunica/jogunica m i ž 'jogunasta osoba'. — Belu svi već znadu ko jogunicu.

jogunit se -im se nesvr. 'biti jogunast, opirati se rvrdoglavo i obesno'. — Krava zna tako da se joguni pa neće da pušti mliko kad počmem musl.

jogunluk m 'tvrdoglavost'. — Vranjini u tom jogunluku često i pritiraje, pa se onda kaju.

jopka ž 'kratki zimski kaput od somota postavljen krznom, ravno krojen bez naglašenog struka'.

jorgan m 'krevetski pokrivač, napunjen pamukom, vunom ili papetjem i prošiven'. — Najvećma volim jorgan od perja, on je lak a vruć.

jorgančić m dem. od jorgan.

jorgandžija m 'onaj koji pravi i prodaje jorgane'.

jorgandžinca ž 'žena koja pravi i prodaje jorgane'. — Donela je jorgandžinca ona dva jorgana što smo poručili kod nje.

jorgovan m bot. Svringa vulgaris. bili ~, lilav ~ 2. 'osoba .koja bećaruje (fig.)'. — Tezo, eno iđe tvoj jorgovan, samo kanda malo ševelja.

josag -a pl. t. m 'stoka'. — Čuvaj mi dobro josag. ← mađ. joszag.

jošter rečca 'još'. — ... jošter se tebi priporučam...

juče pril. 'uoči dana u koji se govori'. — Juoe je pivala, a danas leži u krevetu ko mrtva.

jul m 'sedmi mesec u godini'. Izr. Jul močvaran, svačemu kvaran!

junac -nca m 'mlado govedo (od 3—4 meseca pa do polne zrelosti)'. ~ imam ja dva junca al i neću prodavat, ostaviću i za volove.

june -eta/juneta (mn. i zb. junad) s 1. 'mlado goveče nezrelo za priplod'.

juneći -a -o 'koji pripada junetu ili junadi'. — Dono sam ti dvi kile juneceg mesa.

junećiji -a -o v. juneći. — Većma volim svinjsko neg junećije meso.

junešce -eta s dem. od june.

juni m 'šesti mesec u godini'. Izr. Ladan juni sve pokunji!

junica ž 'žensko goveče koje se još nije otelilo' (do prvog teljenja)'.

jupka ž 'testo koje se razvije na tanke listove (za spravljanje pite, rezanaca i sl.)'. — Razvila sam dvi jupke za rizance.

jurcat -am nesvr. 'juriti'. — Jurco je od salaša do salaša, a nigdi nije bilo od njeg koristi. ~ se 'zabavljati se (u igri); naganjati se'. — Ne diraj dicu, nek se još malo jurcaje, bolje će spavat.

jurgeta ž 'probisvet, lutalica'. — Bar da se zagledala u kakog valjanog momka, već u onog Vecinog jurgetu.

jurit jurim nesvr. l.'vrlo brzo se kretati, trčati, leteti, bežati'. — Šta vridi što jurim kad uvik poslidnji stignem? 2. 'brzo i bez prekida ići za kim, (pro)goniti (koga)'. — istiraj na strniku krave, al nemoj da juriš š njima već polagano nek se usput napasivaje.

jurnit -nem svr. prema jurit.

jurnjava ž 1. 'jurenje, trčanje, odveć brzo kretanje'. — Risari su toliko vijali jedan drugog da nam je izgledalo ko kaka jurnjava. 2. 'bilo kakav posao koji zahteva žurbu, hitnju, trčkaranje'. — Ivan je prvi put istiro na strniku toliki velik čopor svinja, pa da i sačuva stvorio je pravu j'urnjavu. 3. 'gurnjava, gužva, metež, nered'. — Možeš mislit ko'iko je svita bilo na vašaru, kad u toj jurnjavi nisam našo rođenog brata.

jutros 1. 'vreme oko izlaska sunca'. 2. 'mera za površinu zemlje (8 motika == 1.600. kh. 0,57546 ha)'. — Moro sam prodat jutro vinograda, nisam imo s kim da ga obrađivam.

jutrom pril. 'u vreme jutra'. — Jutrom tamo a večerom vamo (nar.).

jutros pril. 'ovoga jutra'. — Rano jutros je počela kiša da pada.

južit (se) -i (se) nesvr. 'topiti se (o snegu kad otopli vreme), postajati toplije'. — Počelo je južit, sa će otić snig.

 

K

 

kabanica ž 'poduži ogrtač koji se nosi povrh odela za zaštitu od zime ili od kiše'. — Njemu se dopalo što mu mater fali kabanicu i baci je priko ramena, makar mu nije do zime. Izr. Privrnit ~ 'promeniti mišljenje'; 'opredeliti se za protivnika'; skrojit kome kabanicu 'osvetiti se'.

kablić m dem. od kabo. kabo kabla m 'vedro, kofa, kabao'. — Donesi dva kabla vode. Izr. kiša kablara 'pljusak'.

kaca ž 'valjkast drveni sud, otvoren s gornje strane, širi pri dnu (kasnije limeni)'.

kaciga ž 'kapa od metala, šlem'. — Našo je jednu kacigu iz rata.

kač kača m 'neplodan zaperak loze (koji se reže)'. — Ove godine je nikako manje kacova neg lani.

kačat -am nesvr. 'kidati suvišne listove na vinovoj lozi ili povrću'. — Sutra ćemo kacat vinograd.

kačica ž dem. od kaca. — Ja ti neću dat malo masla, već čitavu kačicu; plevana ~; kalajsana ~.

kačkat -am nesvr. 'praviti čipke naročitom iglom s kukicom'. — Šta da ti kažem, moja cura već odavno i veze i kačka; opšivamojoj košulje čipkom.

kačovat -ujem nesvr. v. kaćat.

kada ž v. kaca. — Metni trlicu na kadu, pa kad se nakupi dosta namuljanog grožđa, onda oemo ga prešovat.

kadar -dra -dro 'koji je sposoban, koji može (nešto učiniti)'. — Bojala se svoga sina, za koga je znala da je u pijanom stanju kadar da učini sve.

kadarka ž 'vrsta loze, crnog grožđa i vina od ovog grožđa, skadarka'.

kadgod pril. 1. 'nekad, ikad, jednom'. — Toliko radi a niko ne zna oće 1 mu se to kad god isplatit?! 2. 'katkad, koji put'. — Baš bi mogo kadgod i nama donet od ti slatki lubenica.

kadgod pril. 'uvek, bilo kad'. — Kadgod naiđem kraj bać Tominog salaša, a njev ive uvik stoji u avliji i samo me gleda.

kadgodašnji -a -e 'nekadašnji, davnašnji'. — Sad ka smo ostarili i mi isto divanimo da je kadgodašnji svit bio drugačiji, a tako su i nama naši stari uvik pripovidali.

kadiva ž 1. 'vrsta meke svilene baršunaste tkanine; kadifa, samt'. 2. bot. 'biljka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus'.,

kadit kadim nesvr. 'crkvenom kadionicom širiti miris tamjana'. 2. 'pušiti'. — Dida ne mogu na noge, pa po cio dan side u sobi i kade, sve nas oči peču o(d) dima. 3. laskati, ulagivati se kome'. — Šta tom pisaru već toliko kadiš ko da od njeg zavisi naša porcija?! ~ se 'izlagati se dimu, udisati dim'. — Side oko vatre i kade se.

kaiš m 1. 'duga traka od kože ili čvrste tkanine, koja služi kao pojas za vezivanje. — Zdravo ste stegli kaiš keru oko vrata. 2. 'ono što ima oblik kajiša'. — Osto nam je jedan kaiš neuzorane zemlje. Izr. stezat ~ 'skromnije živeti'.

kajačica ž v. marama. — Dugo kaje koga, jel već po godine nosi na glavi kajačicu.

kajas -asa m 'kaiši kojima se upravlja konjem'. — Zaveži kajase za livču, p onda dođi unutra.

kajat -jem nesvr. 'biti u žalosti, za kim žaliti'. — Nije red da mater tako kratko vrime kaješ! — Brat joj je umro pa ga kaje. ~ se 'žaliti zbog nekog svog postupka'. — Vinčaj se š njom, nećeš se kajat. Izr. Ko se mlad oženi i rano urani nek se ne kaje!

kajgana ž 'jaja pržena na masti'. — Ne volim kajganu s brašnom. Izr. Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svakoj prilici čašćavati kajganom'.

kaka ž '(deč.) čovečja nečist'. — Pih, što smrdi kaka!

kakat -am deč. nesvr. 'vršiti veliku nuždu'. — Jel je kakala mala curica?

kaki -a -o 'kakav'. — Kaki možeš bit taki brez srca'. — Kaki si, kaka će ti dica bit!

kakit -i nesvr. dem. od kakat.

kakogoder pril. 'kako'. — Kakogoder okreneš, on se uvik izvuče od posla.

kakomgoder m 'kakvomgod, bilo kakvom'. Kakomgoderu da daš u ruke, ne bi valjalo, jel toje onda unaprid propalo.

kalaj m 'kositer, cin'. — Za mast je bolja kana od kalaja.

kalajisat -išem nesvr. 'oblagati kalajem'. — U kalajsanom kablu držim vodu. ~ sudi, 'posuđe pokriveno kalajem'. Izr. Bog te kalaiso! Sunce ti (vam) kalajsano! 'grdnja'.

kalam m 1. 'grančica, pupoljak kojim se cepi, presađuje na drugu biljku'.

kalama ž 1. 'injekcija'. — Kalama se nije primila. 2. 'ožiljak od vakcine protiv velikih boginja'. — Vidi se kalama na ruki, to je dobro.

kalamit -im nesvr. 1. 'kalemiti voće'. — imam ja oštar nož kojim ćemo jabuke kalamit. 2. 'vakcinisati ljude i životinje'. — Kažu da će sav narod kalamit zbog nike bolesti.

kalančov -ova m 1. ukrasno remenje na konjskoj opremi, kožna kićanka, resa na amovima i biču'. ~ imam bič sa novim kalanćovom. 2. 'podvala (kada se neko šalje po kalanćov, vreća mu se napuni kamenjem, ciglom da bi ga nasamarili, naročito u periodu maškara)'. — Nađite vi drugog koga ćete slat rad kalanćova.

kalapač -ača m 'čekić'. —- Kalapači kod kovača sve pivaje. ← mađ. kalapacs.

kalapačat -am nesvr. 'nešto kovati kalapačem'. — Sta ti po cili dan kalapačaš?

kalapačić m dem. od kalapač.

kalaštura ž 'raskalašna, raspojasana žena'. — Kako možeš branit Lorku, tu kalašturu, kad je svi znadu koliko vridi?!

kalat kalam nesvr. 'vaditi koštice iz voća (višnje, trešnje ...)'. — Kalamo višnje u dunc za zimu.

kalauz m 'kondukter'. — Čuvaj biletu dok ne dođe kalauz da je probuši.

kalem m 'drveni valjak za namotavanje pređe, konca ili žice'. — Kupi mi jedan kalem crnog, i jedan kalem bilog konca.

kalendar -ara m 'godišnjak, raspored dana, meseci, praznika za godinu dana (i razna štiva i uputstva za radove u pojedinim periodima u toku godine)'.

kalendarić m dem. od kalendar.

kalež -eža m 'crkv. pu'.ir, pehar iz kojeg se pričešćuju vernici'.

kalfa m 'pomoćnik u trgovini ili zanatu'. — Čim sam posto refeški kalfa, ja sam se i oženio.

kalfin -a -o 'koji pripada kalfi'. — Kalfina plaća je zavisila od tog koliko je prodo robe mušterijama.

kalit kalim nesvr. 1. 'davati gvožđu veliku tvrdoću pomoću zagrevanja i zatim naglog hlađenja'. — Kalio mi je ravnik kovač. 2. 'jačati, čeličiti'. — Kaliće ga poso kad padne slime na time! ~ se 'čeličiti se, jačati'. — Kali se učeći zanat.

kalmaroš m 'drvena kutija za pisaći pribor učenika'. — Ti si odno u škulu kalmaroš, a plajbas i tolsar su ti ostali kod kuće.

kaloper m bot. 'ukrasna mirisava biijka, Tanacetum balsamita'.

kalpak m 'poklopac na kazanu za pecenje rakije'. — Kalpak na kazanu se ne otvara sve dok se rakija ne skuva.

kalvarija ž 1. 'ograđen prostor gde su razmeštene slike o etapama mučenja i smrti Isusa'. 2. 'muka, patnja, mučeništvo'. — Za mene je, dico, to bila velika kalvarija dok nisam vas odranila.

kalvin -ina m 'pripadnik religije Kalvina'. — Nlje on naše vire, on je niki kalvin.

kaljat kaljam nesvr. 'prljati'. — Nemoj ru

kama kaljat suknjicu. 2. 'kuditi, sramotiti, brukati'. — širiš laži o bratu, a time i svoj obraz kaljaš.

kaljav -a -o 'blatnjav, prljav'. — Šta si radio kad ti je još i nos kaljav?

kaljuga ž 'blato'. — Vrućina je pa se zato svinji u kaljugi valjaju.

kamara ž 'sadeveno žito, slama, seno u pravougaonom obliku i visoko (sa polukružnim završetkom ili poput krova kuće)'. — Sadill smo dvi kamare žita. Izr. ima taj kamaru novaca 'mnogo'.

kamarica ž dem. od kamara.

kamašle/kamašlije ž mn. 'uvijači za noge'. — Još otkad je došo iz katana, nosi na nogama kamašle. — To je trkački konj zato ima kamašlije na nogama.

kamen -ena m (odlomljeni deo stene u obliku kompaktne mase ili pojedinih komada'. — Nema u ovoj našoj ravnici kamena, zato su nam salaši od nabijance. Izr. dragi — 'kao ukras'; zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača 'upornim radom se postiže veliki uspeh'; ~ na vratu čijem bit 'veliki teret'; ko tebe kamenom, ti njega kruvom 'vratiti zlo dobrim'; plavi ~ 'bakreni sulfat'; pao mu ~ sa srca 'osetiti olakšanje'; ko od kamena odvaljen 'čvrst, pouzdan'; stat na ludi ~ 'izgubiti pamet, oženiti se (šalj.)'.

kamenica ž 'primitivna uljana svetiljka za štalu (iskopana) u kamenu, ili u glinenu posudu sipano ulje s fitiljom od pamuka'. — Kamenica je tinjala svu noć u košari.

kamiš m 'dugačka tanka drvena cev usađena u lulu (najčešće od višnjevog drveta) kroz koju se puši'. — Smišno mi je kad se dida kamišom češu po leđi.

kana ž 'kanta'. — Uzmi onu manju kanu i donesi ladne vode za pice.

kanadla ž 'kanadska topola, Populus virginiana.

kanap m 'kanabe; otoman'. — Posli užne dida najradije prilegnu na kanap u maloj sobi.

kančilo s 'povesmo vune'. — Dodaj mi kančilo da započnem štogod štrikat.

kanda(r) part. kao da, možda, verovatno, po svoj prilici'. — Kandar si se ti malo zatrčo, monče, pa sad se stidiš o(d) tog što si kazo.

kandža ž 'oštar savinut nokat na prstima nekih četvoronožnih životinja ili ptica, pandža'. — Čuvaj se, derane, da ne upadneš u udovicine kandže (šalj.)'.

kandže ž mn. 'gvozdeni šiljci koji se zimi stavljaju na konjske potkove'. — Za zimu ćemo prominit na potkovicama konja one lake i metnit oštre kandže.

kandžija ž 'bič'. — Znam da iđe Joso kući jel čujem kako pucketa sa kandžijom.

kandžijat -am nesvr. 'šibati kandžijom'. — Što kandžijaš konje?

kandžijica ž dem. od kandžija.

kangar -ara m 'tkanina od ćešljane vune, kamgarn. — Dali smo šit našem momku svečano ruvo od kangara.

kanica ž dem. od kana.

kanikula ž 'najtopliji letnji period (letnja žega od polovine jula do polovine avgusta)'.

kanit kanim nesvr. 'nameravati, pomišljati, misliti (nešto učiniti)'. — Ta, kanio sam i ja ić na vašar, al razbijo mi se konj, pa sam tako osto na salašu. ~ se 'okaniti se, kloniti se čega'. — Kažem ja tebi, da se kaneš ćoravog posla.

kanit -em svr. 1. 'kapnuti'. — Kanila mi je lik u oko. 2. 'sipati u čašu (piće)'. — Kani koju kap i meni.. . ja ne pijem, al da možem nazdravit s društvom.

kantor m 'crkveni pojac (i svirač u orgulje, orguljaš)'.

kantorica ž 'žena kantora'. — Kantorica ima dvi ćeri.

kap -i ž 'najsitniji delić tečnog'. — Kapi su mu znoja tekle s nosa. 2. (pl.) lek koji se kao tečnost daje u kapljicama'. — Svaki dan po dvadeset kapi triba popit. 3. 'srčani udar, kaplja'. — Udarila je kap bać Bozu. Izr. Ni kapi 'ništa (ne dati)'. ~ u moru 'neznatna količina'; udavio bi ga ko u kapi vode 'bezgranična mržnja'.

kapak -pka m 1. 'drveno ili metalno krilo na prozoru'. — Zatvori kapke na pendžerima, dunio je niki vitar ko da se oluja sprema. 2. 'pokretljivi nabori kože koji naštićuju oči'. — Opušteni su mu kapki, cigurno je onda zaspo.

kapara ž 'deo ugovorene vrednosti cene koja se prodavcu daje, kao znak da je pogodba izvršena i kao garancija da će se ugovor izvršiti (inaee je kapara propala)'. — Prodo sam lanac zemlje i primio sam kaparu.

kaparisat -išem svr. i nesvr. dati, davati kaparu'. — Da nisi kapariso, sad bi lako, a vako moraš priuzet kupljeno.

kapat -am nesvr. 1 'curiti kap po kap'. — Krv mu je kapala is prsta. 2. 'pristizati polagano i stalno'. — Ako ne curi, a ono barem kapa.

kapca ž dem. od kap. — Falila je još samo jedna kapca i čaša se prilila.

kapčica ž dem. od kapca. 2. dem. od kap(i)ca. Metni ditetu kapčicu na glavu, zima je napblju.

kapela ž 'crkvica s jednim oltarom'. — Grobljanska kapela se ritko otvara.

kapelan -ana m 'župnikov pomoćnik'. — Eno, zajedno iđu i župnik i kapelan.

kapelica ž dem. od kapela.

kap(i)ca ž 1. dem. od kapa. 2. 'deo ženske nošnje, nosila se umesto marame ~ samo mlađe žene i devojke, starije su povezivale maramu na kapicu (sašivenu od raznobojne svile ukrašene i rađene zlatnim gajtanom)'.

kapija ž 'ulazna, obično velika vrata na kakvoj zgradi, dvorištu i sl.; ulaz u grad'. — Otvarajte širom kapiju, iđu rakijare. Izr. Nu(z) svaku veliku ima i mala kapija (vrataca v.).

kapijaš -aša m 'onaj koji stanuje pored (ulazne) varoške kapije'. — Ti kapijaši nikad nisu bili dobri rabadžije.

kaplar m 'najniži čin u nekim vojskama (desetar)'.

kaplarčić m (ir.) dem. od kaplar.

kaplarov -a -o 'koji pripada kaplaru'. — To je kaplarova puška.

kaplarski -a -o v. kaplarov. — Mala je kaplarska plaća.

kaplarski pril. 'na način kaplara, poput kaplara'. — Ostalo je u njemu još kad je kaplar bio i sad je kaplarski Strog.

kapnit kapnem svr. v. kanit. — Teško tebi ako kapneš na čist čaršap.

kaponja m 1. 'vo u brazdi pri oranju'. — Kad dobrog vola metneš za kaponju ne triba brinit o brazdi. 2. 'pogrdni izraz za glupog čoveka'. — Di se miša u ozbiljan divan taj kaponja.

kapsla ž 'kapisla'. — Jedna patrona nije pukla, izgleda da je rđava kapsla u njoj.

kaput -uta m 'deo odeće, kraći ili duži koji se nosi iznad košulje ili prsiuka ili nad drugim kaputom (zimski kaput)'. — Kaput se oblačio u staro vrime samo za svečane dane, a nosio ga je, samo starešina u obitelji ili njegov sin (jel nije bilo dva kaputa)'.

karaba (mn. karablje) ž 'vrsta pastirske svirale od trske'. — Iz daleka se čula čobanova karaba.

karabulje zb. im. ž. v. vašange. — Sklanjajte se, dico, iđu karabulje, čujem kako pivaje: Poklade, poklade, dida babu spopade!

karamflija m 'čovek osobenjak, čudak'. — Teško j'e š njim izać na kraj, on ti je pravi karamflija i nikad ga ne znaš šta misli.

karas -asa m 'slatkovodna riba, Carassins vulgaris'.

karat karam nesvr. 'vikati na koga, grditi'. — Ne radiš, ti Mande, dobro, karaš jednako dite i kad je krivo i kad nije. 2. 'kažnjavati'. — Bog će te karat za tu laž. Izr. Ćerku kara '(svekrova), snaji prigovara! ~ se povr.

karika ž 1. 'kolut u lancu'. — Prisici jednu kariku da pripolovimo lanac. 2. 'metalni okrugli deo na amu kroz koji se provlači uzda'. Nisi provuko kajas kroz kariku na amu.

karlo(v) -ova m 'drvena posuda za pomije (najčešće otvoreno burekaca)'. — Karlo najčešće stoji blizo bunara i blizo alova iz kojeg svinji piju.

karmić m 'spremište zimsko za krompir, repu i sl. (iskopano u zemlji od 1—2 m i natkriveno slamom, kukuruzovinom, a kasnije crepom; trap)'. — U jednom karmiću se nalazi samo stočna ripa.

karo(v) -ova m 'stub'. — Vidim, komšija, da si ukopo karove, oćeš li ograđivat avliju? ← mađ. karo.

karperac -erca m 'narukvica'. — Navikaje za Božić dobila zlatni karperac.

karta ž 1. 'karton pravougaonog oblika od kojih je sastavljen snop igraćih karata, koje se između sebe razlikuju po boji, figurama i sl. 2. 'poštanska dopisnica, razglednica'. Izr. Bacat karte, gledat (kome) u karte 'vračati, gatati iz karata'; igrat na dvi karte 'nastojati dobiti ili sa jedoe ili sa druge strane'; igrat otvorenim kartama 'otvoreno govoriti'.

kartač -ača m v. kartaš. — Lako j tebi kad nemaš kartača u kući.

kartačnica ž 'mesto gde se igra kartama, kockarnica'.

kartački -a -o 'koji se odnosi na kartaše, koji služi za kartanje, kaitaški'. — Nađe on sebi kartačke drugove.

kartaroš m v. kartaš. — Čovik joj je velik kartaroš.

kartat (se) -am (se) nesvr. 'provoditi vreme u igri karata'. — Sve radi što ne bi tribalo: pije, puši, karta se i kurva se.

kartaš -aša m 'onaj kome je strast igranje karata'. — Volim i ja karte, al nisam kartaš.

kartašica ž 'ženska osoba kartaš'. — Teza je prava kaitašica, uvik sidi s muškarcima i karta se.

kartica ž dem. od karta.

karuca karuca pl. t. 'Iaka kola (sa federima ~ lotre su u sredini usečene radi lakšeg ulaženja u kola)'. — Volim lipe karuce i vrance u njima.

karva ž 1. 'prečaga u Iotri na kolima'. 2. 'prečaga na lestvama'.

karvanj m 'mnoštvo čega što se kreće'. ... makar je oko njeg čitav karvanj dice ... Izr. ode on, baš ga briga za karvanj 'samostalno rešava svoje probleme'.

kas m 'trk konja (u kojem ravnomerno pokreće noge ali ne ide u galopu)'. — Lagano tiraj kroz varoš, a kad izađemo na otvoren put, onda možemo u kas.

kasaIisica ž 'dečja igra (na pravougaonom obliku na zemlji obeležene su staze, po kojima se pretrčava, dok jedan na sredini kao lisica lovi one koji pretrčavaju tu sredinu)'.

kasan kasna/kasna/kasno/kasno 1. 'koji se približava svome kraju'. — Losko je često pijančio i vraćo se kući u kasne sate. 2. 'koji sazreva posle drugih istovrsnih plodova'. — To su kasne jabuke. 3. 'koji je došao posle urečenog vremena'. — Stigo nam je i kasni ujo.

kasap m v. kasapin.

kasapin (mn. kasapi g. mn. kasapa) m 'mcsar'. — Kaki si ti kasapin kad nemaš mesa?

kasapit -im nesvr. 1. 'seći zaklanu životinju na komade'. — On samo ćuti i tele kasapi. 2. 'unakazivati, kvariti'. — Gledam te kako kasapiš taj lipi cic, pa sam se uplašila da o(d) tog ni'kad neće bit ruvo.

kasapnica ž 'mesarnica'. — Ne volim meso iz kasapnice.

kasapski -a -o 'koji se odnosi na kasape i kasapnice'. — Kasapski nožovi i satare su uvik oštri.

kasarna ž 1. 'zgrada u kojoj stalno stanuje vojska'. — Ne puštaje civile u kasarnu. 2. 'velika soba, zgrada'. — Ova tvoja soba je prava kasarna.

kasai -am nesvr. 1. 'jahati u kasu'. — Kako ćeš s tom nogom kasat?! 2. 'trčati, juriti'. — Brže se obuči, pa da krenemo zajedno, neću da posli kasaš za mnom.

kasina ž 'zgrada, prostorija za društvene sastanke i javne zabave'. — Najstarija bunjevačka kasina se zvala „Pučka kasina".

kaskat -am nesvr. dem. prema kasat.

kasnit -im nesvr. 1. 'dolaziti, stizati kuda kasnije nego što treba, docnije'. — Uvik kasniš! 2. 'suviše kasno odlučiti se na nešto, zatezati, oklevati'. — Kazo sam ja, da ne triba kasnit kad je vrime za sijanje.

kasno prid. 1. 'pri kraju kakvog vremenskog odseka'. — Bilo je kasno posli podne kad sam krenio. 2. 'posle dogovorenog vremena ili roka'. — Baćo će doć kasno, ne triba i čekat na večeru.

kasom pril. 'u kasu, trkom'. — Dosad kako je bilo da bilo, a sad kasom do salaša.

kastrola ž 'šerpa (prvobitno od tuča i liva)'. — Nisi dobro oprala kastrolu, sva je još umrčena od vatre.

kastrona ž v. kastrola. — Nema gladi kad je puna kastrona na astalu.

kasuljit kasuljim nesvr. 'umorno kasati, kaskati (dem. od kasat)'. — On krene ranije š njegovom ridušom, pomalo usput kasulji i stigne kad i drugi u varoš.

kašalj -šlja m 'naglo i bučno izbacivanje vazduha iz pluća kao posledica nadražaja sluznice nepca, organa za disanje; bolest praćena takvom pojavom'. Izr. mač(i)ji — 'nešto neznatno, beznačajno'; magareći, veliki ~ 'zarazno obolenje, hripavac pertussis; — i ljubav se ne mogu sakrit!

kaš(i)čica ž dem. od kašika.

kašika ž 1. 'žlica'. — Moraš poist makar dvi kašike čorbe. 2. 'količina čega što može stati u jednu kašiku'. — Zašto moraš tako pripunit kašiku? Izr. isti s velikom kašikom 'biti u svadbi'; ~ mazačica 'mistrija'.

kašikat -am nesvr. 'halapljivo jesti'. — Ja sam pravo mislio da vi mene čekate, a vi bogme, sili i uveliko kašikate.

kašikica ž dem. od kašika.

kašljucat -am nesvr. dem. od kašljat. — iđi mi s puta, samo kašljucaš i ništa ne radiš.

kašmir -ira m 'fina sjajna svilena tkanina'. — Cilo ruvo je dobila od kašmira.

kašnjak m 'fijoka na sredini stola u kojoj se drži pribor za jelo'. — izvadi nožove iz kašnjaka.

kaštelj -elja m 'tvrđava, dvorac, zamak'. — Po kaštelju su se furtom šetali niki gosti.

kaštiga ž 'kazna'. — Ko skrivi, kad tad stiće ga kaštiga.

kaštigovat -ujem svr. i nesvr. 'kažnjavati'. — Još kako su me baćo kaštigovau ~ samo ako sam zaslužila batine.

katana m 1. 'vojnik'. — Šantav je, barem neće bit katana. 2. 'kockica slanine na parčetu hleba (da bi deca radij'e jela)'. — Sa će majka tebi naređat katana, pa ćeš lipo večerat. ← tur. katana ← mađ. katona.

katanac -anca m 'lokot'. — Zaključaj na katanac.

katančić m dem. od katanac.

katančina ž i m 1. 'augm. od katanac'. — Šta si kupio toliku katančinu? 2. augm. od katana. — Da vidis Peru kaka je katančina došo je na urlab.

katančit -im nesvr. 1. 'biti aktivan vojnik'. Katanči Lazo već dvi godine tobdžija je. 2. 'stavljati pod katanac'. — Koga žandari katanče, tog i lemaje.

katanšag -aga m 'vojska'. — Radovala sam se što ćeš doć iz katanšaga. ← mađ. katonasag.

katastar -tra m 1. 'službena evidencija zemljišta po bonitetu i kulturi kao podloga za oporezivanje prihoda od ratarstva'. 2. 'služba koja vodi tu evidenciju'.

katlanka ž 'ozidano ognjište pod odžakom u kući ili na tronošcu na otvorenom, gde se u kotlu ili drugoj posudi grejala voda i kuvalo'.

katolkinja ž 'ženska osoba katolik'.

katranj m 'katran'. — Nismo kupili katranja, a bili smo u varoši.

kavga ž 'svađa, verbalna prepirka, koja se može pretvoriti u tuču'. — Mi nikad nismo žfvili u kavgi.

kavgadžija m i ž 'onaj što zameće kavgu'. — Bio je poznat ko pijanac i kavgadžija.

kavgadžijski -a -o 'koji se odnosi na kavgadžije'. — Zaboravi ti taj kavgadžijski običaj.

kavgat se -am se nesvr. 'svađati se, prepirati se'. — Ante i Klara su mali a već se kavgaje.

kazaloš m 'onaj koji slaže snoplje na kamari'. — Laganije bacajte na kamaru, zagušićete kazaloša. b. 'onaj koji baca snoplje sa kamare radi vršidbe'. — Lipo mi dodaji vilama snopove, da lakše možem pružat ranjaču na dobu.

kazam m v. kazan. — Nemamo mi našeg kazama, ovo je komšinski.

kazan m 1. 'metalni sud okruglog oblika, koji služi za zagrevanje, kuvanje i sl., kotao: bakarni ~; rakijski ~; vojnički ~; parni ~'. — Danas krećemo s kazanom, bice rakije.

kazandžija m 1. 'zanatlija koji pravi kazane,

kotlar '. — Dmro je stari kazandžija. 2. 'čovek koji peče rakiju u kazanu'. — Kad se peče rakija,: kazandžija mora uvik bit budan.

kazat kažem svr. i nesvr. 1. 'usmeno reći'. Odavno se već lomim da vam kažem. 2. 'zapovediti, narediti'. — Uradi to kad ti se kaže! Izr. kast, kaže, kažem 'česta uzrečica u govoru mnogih ljudi'; ~ u četri oka 'udvoje'; ~ u oči, u lice 'iskreno reći'; ~ u bebicu 'u lice'.

kazivač -ača m 'pripovedač, onaj koji kazuje priču usmeno'. — Samo stari ljudi su bili dobri kazivači.

kazivat kazivam nesvr. 'govoriti napamet, deklamovati'. — Zdravo lipo zna da kaziva pisme što je u škuli naučila.

keba ž 'veći nožić (koji se uklapa u drvene korice)'. — S kebom i u crkvu iđe.

kebača ž augm. i pogrd. od keba'. — Skloni tu tvoju kebaču.

kebat se kebam nesvr. 'igrati se (na razne načine bacati kebu da bi se u zemlju zabola)'. — Dica posidaje u krug, p onda se kebaje.

kebica ž dem. od keba.

kecem m 'najjača karta u igri, as, kec'. — Udri kecemom. Izr. Došo si ko kecem na jedanest 'baš kao i gubitak'.

keceljac -ljca m 'deo ženske odeće, koja se oblari povrh haljine, veže o pojasu, pokriva prednju stranu i čuva od nečistoće (često je od istog materijala od kojeg je i haljina sašivena), kecelja'.

kecit (se) kecim (se) nesvr. v. keziti (se). — Samo se ti keci dok te ja ne lupim po labrnji.

kečat -am nesvr. prema kečit.

kečit -im svr. 'nogom udariti, šutnuti'. — Al keči onda što dalje možeš.

kefa ž 'četka'. — Uzmi kefu i očisti te čizme. ~ za cipele; ~ za ruvo.

kefara ž 'drvena kutija za četke za obuću'. — Ne znaš ostavit kefu u kefaru, već triba drugi za tobom da sprema?!

kefat -am nesvr. 'čistiti četkom, četkati'. — Nemoj žalit kefu, Iipo kefaj ruvo. 2. 'grditi, psovati („prati glavu")'. — Ja sam kazla kako se zbilo, a ti ne bi bilo zgoreg da ga malo kefaš.

kefica ž dem. od kefa.

keka ž 'naziv za stariju sestru (od mila)'. — Ako keki ne triba, onda ćeš ti dobit.

keleraba ž bot. 'vrsta kupusnice (glavica služi kao hrana), povrće, Brassica oleraces gongylodes'.

kelj kelja m bot. 'povrće sa smežuranim lišćem i mekšom glavicom, Brassica oleracea sabanda'.

kenjača ž 'kolomast'. Izr. Nestala mi kenjača u točku, pa sad škripi ko zarđalo gvožđe.

kenjačit (se) -im (se) nesvr. 'mazati (se) kolomašću'. — Kenjači se samo, pa ćeš i batine zaradit.

kenjkat -am nesvr. 1. 'plakati otegnutim glasom, cmizdriti'. — Mora kenjkat dite kad je gladno. 2. 'tužiti se, žaliti se na bolest'. — Malo, malo pa zbog nike bole kenjkam.

kenjkav -a -o 1. 'bolešljiv'. — Već nikolko dana sam kenjkavog zdravlja. 2. 'plačkav'. — Šta sam te i rodila, tako kenjkavo dite.

kepenjak -enjka m 'dugački ogrtač, pelerina'. — Ne znam čiji je kepenjak zagrnio, al sav je u njemu ko u džaku.

ker m 1. 'pas'. — Nije to moj ker. 2. 'deo grada (kvart) Subotice'. 3. 'čoveic koji svojim postupcima izaziva gnušanje (pogrd.)'. — Ta ker je on pogani. Izr. Tirat ~ a 'lumpovati, bančiti'. I ~ se raduje sloboštini, di ne bi pošten čovik! Keru i konju ne triba virovat! Viruj ~ ne viruj švaleru! Bisnog ~ ne triba milovat! Na keru nema slanine!

kera ž 'kučka, kuja, keruša'. 2. 'mlada živahna ženska osoba (pogrd.)'. — Teško momku koji toj keri padne šaka. Izr. Ne laje ~ sela radi, već sebe radi!

keranda ž augm. i pogrd. od ker i kera.

kerče -eta/s, dem. od ker. — Podvijo je rep ko i svako kerče.

kerebečit se -ebečim se nesvr. i svr. 'razmetati se, šepuriti se'. — Kerebeći se prid curama ko pućak.

kerećiji -a -e 'pasji'. — Ako si siroma, ne moraš zato kerećiji život provodit; Začudilo me kako to baba pa sa kerećijim zubima?! Izr. Namazan kerećijom mašću 'lukav'.

kerećiji pril. 'na kerećiji način, kao pas, pasji'. — Ne triba ga žalit, kad se kerećiji vlado, sad nek pati.

kerefeka ž 1. 'koještarija'. — Dosadio si s tvojim kerefekama. 2. 'bezvredna stvar'. — Nosite ovo napolje, ma kaku kerefeku unesete u sobu. Izr. pravit — e 'prićat izokola, zaobilazno (često neozbiljno)'. — Lozija čim dođe, počme s njegovim kerefekama, svi ga već znadu po tom.

kerekanja m augm. i pogrd. od ker. — Ala je to kerekanja, velik je ko tele.

keretina ž augm. i pogrd. od ker i kera. — Šta puštaš s lanca tu keretinu, mož koga pokidat.

kerica ž dem. od kera.

kerić -ića m dem. od ker.

kerina ž augm. od ker i kera. — Za njim je uvik tičala ona žuta kerina.

kerit se kerim se nesvr. 'bećariti se, bekrijati, bančiti, lumpovati'. — Ta zato ga i vole tako cure što se voli kerit.

keriteš ž 'drvena ograda (oko avlije)'. — Priletile su vaše morkače priko našeg keriteša. ← mađ. kerites.

kerlovat -ujem nesvr. 'izbegavati'. — E, moj Remija, da si malo manje kerlovo škulu, sad ne bi moro opet u isti razred. ← mađ. kertul.

kerov -a -o 'koji pripada keru'. To je kerov lanac ~ darjom ga vežemo. Izr. ~ klinac 'psovka'.

keruša ž 'kučka, kuja'. — Keruša je oštenila tri šteneta.

kesa ž 1. 'torbica, vrećica (od kože, mehura, grubog platna, od papira, sukna ili pletena'.) — Šta će mi ta kesa od artije? 2. 'ono što je po svom obliku slično kesi (kao bešika ili nešto drugo u telu ili na telu)'. — Obisila mu se kesa do kolina. 3. 'novac, bogatstvo'. — Lako je njemu marvašit se s punom kesom. Izr. Debela, masna — 'mnogo novaca'; udarit po kesi 'izložiti ga trošku'; odrišit kesu 'dati novac'; stegnit kesu 'škrtariti'.

kesaroš m 1. 'džeparoš, kradljivac, Iopov'. — Čuvaj se na vašaru kesaroša. 2. 'dosadan i uporan pratilac nekoga'. v. kesati. — Boji se sam kod kuće, pa je zato posto materin kesaroš.

kesat -am nesvr. 'u stopu pratiti koga'. — Šta stalno kesaš za mnom ko da ću u svlt pobić?!

kesonja m 'onaj koji ima veliku kesu'. — Dobar ti je bik, pravi kesonja.

keša m 'star čovek (pogrd.)'. — Matori keša pa se okreće za curama.

kešast -a -o 'koji je kao keša, pepeljast, riđast'. — Vidim, kupio si novu kešastu kobilu.

ketrenac -enca/ketrenac -nca m 'ostava za stočnu hranu (obično u delu štale ili konjušnice)'. — Zbacio sam sino s kola, a ti ga unesi u ketrenac.

ketuša ž 'ples (jedna vrsta igre u dvoje)'. — Čim su zasvirali ketušu, ja i Bartul smo prvi zaigrali.

kevćat -em nesvr. 'isprekidano i često lajati'. Ovaj tvoj pulin po cili dan kevće.

kevedinka ž 'vrsta loze, grožđa i belog vina od ovog grožđa'.

keveta m 'poslanik'. — Kevete su birane na četri godine. mađ. kovet.

kezeš m 'jemac, garant'. — Ne bio kezeš, pa sad ne bi moro tuđe dugove vraćat.

kezit se kezim se nesvr. 'pokazivati zube, povlačiti sa njih usne'. — Kezi se ko mazga kad joj zob daju.

kicoš m 1. 'muškarac koji se mnogo kiti, koji je na glasu, gizdelin'. — Ja baš nisam o(d) ti kicoša, al cura imam koliko oću.

kicošit se -im se nesvr. 'biti kicoš, mnogo se doterivati, kititi; razmetati se'.—Volio se lickat, mickat i kicošit.

kicoški -a -o 'koji je kao u kicoša, koji pripada kicošima'. — Još i kicoške opanke je nosio.

kicoški pril. 'na kicoški način, poput kicoša'. — Lovro je uvik nosio kicoški nakrivljen šešir.

kicoškinja ž 'ženska osoba kicoš'. — Ugledala se na brata, pa je i ona ola i kicoškinja.

kidat -am nesvr. 'nešto što se čvrsto drži rastavljati silom, trgati'. — Kako to kidaš meso zubima ko da nemaš nož. ~ se 1. 'rastavljati se u delove'. — Kida se kolo, cure su se umorile. 2. 'mučiti se'. — Kidam se od bola u stomaku. 3. 'gristi se, jadati se'. — Kako se ne bi kido od bisa kad su mi sve rekvirirali.

kifla ž 'vrsta finog peciva savijenog kao mladi mesec'. — Ako se budeš vlado kako triba, doneću ti iz varoši dvi kifle.

kiflica ž 1. dem. od kifla. 2. 'vrsta kolača (oblika male kifle, filovana sa nadevom)'. — Nane, mogli bi već ispeć kiflice s pekmezom, odavno nismo ili kolača.

kijat kijam resvr. 1. 'kihati'. — Znam ja i više puti kijat jedno za druglm. 2. 'ispaštati, nešto grešno trpeti'. — Tome boluje od žuči vec dvi godine, kija sad za ono što je u mladosti rđavo radio.

kika ž 1. 'upletena kosa kod žena, pletenica'. — Nane, dica me furtom vuku za kike. 2. 'kosica na klipu kukuruza'. — Čim se kika pojavila na klipu biće kuruza.

kikanica ž 'pogrdan naziv za devojče u pubertetu'. — To su sve kikanice, pa i triba razumit što su take nemirne.

kikica ž dem. od kika.

kila ž 1. 'jedinica mere za težinu, kilogram'. — Nema više od pet kila. 2. 'bolest spuštanja trbušnih organa u susedne šupljine, hernia'.

kilaš m 'kantar', (obično koji se može vešati o nešto i tako se važe stavljanjem na tasove robe, odnosno tegove)'.

kilav -a -o 1. 'koji ima kilu (herniu)'. — Kilav čovik. 2. 'slab, rđav'. — Tako sam ti, moj Janko, kilavog zdravlja, da ni jednu čašicu rakijice ne smim da popijem.

kinđurit kinđurim nesvr. 'preterano kititi, resiti, ukrašavati'. — Roza njezinu udavaču zdravo kinđuri.

kinit kinem svr. prema kijat. — Kad kineš metni ruku na usta.

kinjit kinjim nesvr. 'mučili, dosađivati kome'. — Dokleg ćeš već kinjit to mače?! ~ se 'mučiti se, patiti se'. — Još ću se malo kinjit al neću nikog molit.

kip kipa m 'ljudski ili životinjski lik izrađen od kamena, drveta, metala, gline i sl.'. — S obadve strane gradske kuće bila su dva kipa.

kipar m 'vajar'. ~ imam brata kipara.

kipit -im nesvr. 1. 'prelivati se preko ruba posude zbog ključanja ili penjanja (o tekućini)'. — Kipi mliko; kipi čorba; 2. 'proživljavati kakvo jako osećanje, biti uzrujan, uzbuđen'. — Ti vičeš na njeg, a u meni sve kipi, tako bi mu i ja kazala.

kirija ž 1. 'stanarina'. — Iselio sam ga, nije plaćo kiriju. 2. 'najamnina za radove sa vlastitom stokom'. — Doću ti i ja kirijat s konjima i koiima, al, ako će mi kirija bit u kuružni.

kirijaš -aša m 'onaj koji kirija'. (v.) — Nisam ja samo kirijaš, imam i svoje zemlje; kirijam samo kad nemam drugog posla.

kirijat -am nesvr. 'ići u kiriju, biti kirijaš (v.)'. — Kadgod možem ja i'đem s konjima i kolima kirijat.

kisel(i)na ž 'kiselo mleko'. — Zamače u kisel(i)nu. ovčija —; kravlja ~.

kisel(i)narka ž 'ona koja proizvodi i prodaje kiselinu'. — Snaš Mara je već više od dvadeset godina kiselnarka.

kiselit -im nesvr. 1. 'činiti da što bude kiselo (dodavanjem sirćeta, limuna, kvasa ili sl.)'. — U šoljci je kvas od kiselne, metni ga u mliko i pokri nek se kiseli. 2. 'potapati u vodu, močiti'. — Triba da ispereš već te košulje, ne triba to tako dugo kiselit. ~ se 1. 'upijajući tekućinu, tečnost, omekšavati'. — Nadrobi taj tvrdi kruv dok je mliko vruče, nek se kiseli. 2. 'biti neraspoložen, nezadovoljan, bezvoljan'. — Neću ić, tamo nikog ne poznam i dok se drugi zabavljaje, ja se samo kiselim.

kiseljak -aka m lat. Rumex acetosa 'vrsta mekog nekvalitetnog drveta'.

kiso -ela -elo 1. kiseo'. —Volim kiso kupus. 2. 'zlovoljan, neraspoložen, snužden'. — Ivanu se štogod moralo dogodit kad mu je tako kiselo lice.

kiša ž 'atmosferski talog u obliku vodenih kapljica'. — Nece kiša, pa neće! Izr. vrime je na kišu 'čini se da će padati kiša'; plakat ko ~ 'gušiti se u suzama'; ~ kablara 'pljusak'.

kišica ž dem. od kiša. — Samo da padne jedna dobra kišica.

kišit kiši svr. 'padati (o kiši)'. — Čini mi se da je pristalo da kiši.

kišni -šna -šno 1. 'kišovit'. — iđe kišno vrime. 2. 'koji donosi kišu'. — Dolazi nain kiša, svud su se nadvili crni kišni oblakovi. 2. 'koji služi za zaštitu od kiše, koji se upotrebljava kad je kiša: ~ kabanica'.

kišnica ž 'kišna voda'. — Najbolje se peru košulje u kišnici.

kišobran m 'ručna naprava kojom se zaštićuje od kiše'. — Dobro je rto pada kiša jel sad bi zaboravio kod vas moj kišobran.

kišobrandžija m 'onaj koji pravi kišobrane'. — Bio je jedan kišobrandžija i opravio mi je kišobran.

kišovit -a -o 'kišni (1.)'. — Dokleg će već ovi kišoviti dani.

kišurina ž augm. i pogrd. od kiša. — Ka će ova kišurina da stane?!

kitit -im nesvr. 1. 'ukrašavati'. — Posli podne ćemo kitit granu za Božić. 2. 'grditi, psovati, kuditi (ir.). — Nisi mi baš morala tako kitit rođenog brata. ~ se 1. 'ulepšavati se, ukrašavati se'. — Šta ima ona da se kiti tuđim perjom. 2. 'biti ukrašen'. — Kite se grane ledenim iglicama.

kivan -vna -vno 1. 'ljutit, srdit'. — Nije dobro ni progledo, a već je kivan na sve. 2. 'pakostan, zao'. — Ne triba bit oma kivan na drugog zato što on više ima.

kladit se -im se nesvr. 'ugovarati opkladu i određivati njezinu cenu'. — Neću da se kladim i gotovo.

klamat -am nesvr. 1. 'činiti pokrete glavom u znak odobravanja, neodobravanja, sumnje i sl.'. — Ti Pere, samo klamaš glarom, a red bi bio i da kažeš već štogod. 2. 'njihati, ljuljati, činiti da nešto olabavi, popusti na čvrstini'. — Zašto klamaš to mlado drvo, valdar ti je žao što nije slomljeno. — Ako budeš i dalje klamo taj klin, ispašće i pašće ti daska na glavu. ~ se 'stajati labavo na nekoj podlozi'. — Klama mi se zub, moraću ić kod zubara. 2. 'njihati se, ljuljati se'. — Tribalo bi učvrstit onaj stup na velikoj kapiji, tako se klama, samo što ne padne.

klamav -a -o 'koji se klima'. — E, dico moja, kad vi bidnete ko majka stari, i vaši će zubi bit klamavi.

klamćat -em nesvr. 'lupkati, zveckati, klimatati'. — Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde 'đeram'.

klamićat -amiće n'svr. 'klonulo klimati, klimatati'. — Priveži kraj lanca za am, nemoj da klamiće i udara konju kolino. ~ se 'mlitavo se pokretati ovamo onamo, ljuljati se'. — iđe, al glava mu se klamiće, mora da je fain napit.

klampa ž 'železna kuka, kojom se sastavljaju grede i slični predmeti, klamfa'. — Ako su dobre klampe, onda će se rogovi čvrsto držat.

klancat (se) -am (se) nesvr. 'hodati s naporom, klipsati, tromo se vući'. — išla bi ja friščije, da ne klancaje ova dica za mnom.

klanjanje s 1. gl. im. od klanjati se. 2. 'crkvena molitva u odredeno doba godine'.

klanjat se -am se nesvr. 'sagibati glavu ili gornji deo tela (kao znak poštovanja, pozdrava, pobožnosti ili dr.)'. — Klanjam ti se Bože svemogući.

klanje s gl. im. od klat (se). — Sutra je kod nas klanje.

klapit klapim nesvr. 'sanjati'. — Već dvi tri noći čim legnem počnem klapit kako letim.

klapnja ž 'govor u bunilu, u snu, buncanje'. — Uvatila ga je klapnja, a ja nisam znala jel spava jel ga groznica trese.

klas (Nmn. klasovi) m 'vlat na stabljici žita u kojem se razvija zrno'. — Klas se već vidi.

klasat -am nesvr. 'dobivati klasove (o žitu)'. — Ječam već klasa.

klasić -ića m dem. od klas.

klasje ž zb. im. od klas.

klat koljem nesvr. 1. 'ubijati presecajući grlo, grkljan'. — Svake godine, kažu, kolju po tri debela svinjčeta. 2. 'jako peći, zadavati bol, ozleđivati'. — Zašto malo ne otvorite pendžer da izađe dim ~ toliko me kolje da ne možem da gledam. 3. 'mučiti, pričinjati bol, tištati'. — Kad je trizan, onda ne mož bit bolji, a kad se napije, onda me kolje po cilu noć. ~ se 1. 'tući se, boriti se, ratovati'. — Ljudi se u ratu kolju, a da n'išta nisu jedan drugom skrivili. 2. 'svađati se, kavžiti se'. T- Rođena braća, a kolju se ko da su najveći nepretelji.

klebit se klebim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Opomeni dite da se ne klebi prid (d)idom, jel oni to ne vole.

klecat -am nesvr. 'pregibati se, savijati se od straha, slabosti i sl. (obično o kolenima, nogama)'. — Noge mu klecaje od umora. 2. 'pregibati, savijati kolena (u znak pobožnosti, poniznosti, molbe)'. — Kleco je prid oltarom.

klečećki pril 'kiečeći'. — Svaki dan je molio klečećki.

klečenje s 1. pl. im. od klečit. 2. 'crkvena molitva za vreme koje se kleči, klanjanje'.

klečit -im nesvr. 'biti na kolenima'. — Ko si ti da ja prid tobom klečim?

klečka ž 'komad drveta na sredini vezan kanapom ili lancem (veša se psu, krmači i sl. o vrat da bi se usporilo kretanje'. — Vezali smo keru klečku, vaćo je piliće.

klempo -e m 1. 'onaj koji ima spuštene, klempave uši'. — Baš ti je fino što si klempo, pa ti nikad šepica ne padne na oči. 2. 'glupak'. — Čula sam da je i Vranje bio s vama, šta će vam taj klempo, ne zna ni do pet izbrojit.

klempav -a -o v. klepav.

klepav -a -o 'klempav'. ~ ima velike i klempave uši.

klepćat -em nesvr. 'ići nepozvan za nekim'. — Šta klepćeš za mnom ko lud za Bogom?!

klepećat klepećem nesvr. 1. 'klepetati'. — Nova kola lipo iđu, sve klepeću! 2. 'previše pričati, brbljati'. — Mani Bare, ona samo klepeće, a kad triba uradit ~ nema je.

klepetuša ž 1. v. brondza'. — Čuje se klepetuša, iđu ovce. 2. 'brbljivac, brbljivica'. — Baba Ruža bi bolje bilo da se zove klepetuša.

klepnit -nem svr. 'udariti tako da se čuje udarac, klepiti'. — To je pivac klepnio krilima, da nije opet priletio u komšinsku avliju?

klepo -e m v. klempo. — Svi ga prdače da je klepo, pa mu je sramota izać med dicu.

kleponja m v. klempo. — Kleponja jedan, kako ne vidi da ga Mara vara kako ona oće.

klet kunem nesvr. 'bacati na koga kletvu, proklinjati'. — Žalosno je što ga rođena mater kune. .2. 'grditi, psovati'. — Kaki si ti čovik, redovno iđeš u cfkvu, a či'm se malo rasrdiš, kuneš da ne možeš gadnije pcovke izmislit. ~ se 'davati zakletvu, zaklinjati se'. — Viruj mi, nemoj da ti se kunem. v. za ~ se, zaklinjat se.

kletva ž t. 'prokletstvo'. — Stigla ga je kletva da mu se sime zatre i niko živ da ne ostane! 2. 'psovka'. — Kad dida počnu kletvu da versaje, niko njim u tom ravan nije.

kliberit se -im se nesvr. 'ceriti se, cerekati se'. — Tolika klipara a samo se kliberiš.

klija ž 'klica'. — Prve klije su se pojavile.

klijat -jam nesvr. 'isklicavati, puštati klice, nicati'. — Bio sam na njivi, kuruzi lipo klijaje.

klijav -a -o 'koji može klijati'. — Važno je klijavo sime.

klijavost -osti ž svojstvo onoga što je klijavo'. — Kad sime dugo stoji izgubi klijavost.

klin m 'veći ili manji komad drveta, železa, zaoštren s jednoga kraja, koji se upotrebljava u razne svrhe (za vešanje čega, pri cepanju i sl.)'. — Tamo visi sersan na gvozdenom klinu u naslamu. Izr. Klin se klinom izbija 'vraćati nekom istom merom'. Kaka vrba taki kli'n, kaki otac taki sin!

klinac klinca m 1. 'klin, ekser'. — Malo si debele klince kupio. 2. 'penis'. (pogrd.) ~ kerov ~ ti u dupe!

klinara ž 'drvena kutija za eksere'. — Postala je mala ova klinara, toliko se već klinaca nakupilo.

klinco(v) -ova m 'klipan (izrastao ali neotesan) mladić'. — izrastao si u klincova al ti je glava još dičija.

klincura ž 'devojčurak (pogrd.)'. — Ta klincura je već ona, pa joj se momci vrzmaje po glavi.

klinčić m 1. dem. od klinac. 2. 'karanfil, bot. Dianthus coryphylus'.

klinčit se -im se nesvr. 'kočoperiti se, praviti se važan (sve sa ciljem da se izbegne posa0)'. _ Znaš šta ja mislim da si se već dosta klinčio, pa bi vrime bilo da se privatiš ko i drugi rabadžije.

klip klipa m 'poseban deo na kukuruznoj stabljici na kome rastu kukuruzna zrna, kukuruzni klas'. — Zrno lipo raste, pune se klipovi, biće kuruza.

klipan m 'glup, neotesan čovek, tikvan (pogrd.)'. — Nemoj mi više dovodit Lazu, tog klipana u našu kuću.

klipan -ana m 'kukuruz velikog klipa'. — Bogat rod je kuruza, ima klipana koliko ni pomislit ne možeš.

klipara ž 'devojčurak'. — Vi'di je, čitava klipara, pa se s dicom sigra u pravu.

kliparit -im nesvr. 'tući'. — Tribala si je malo češće kliparit, pa bi se sad drugačije vladala. ~ se 1. 'tući se međusobno'. — iđi, razvadi onu di'cu, štogod se zavadila, pa se klipare, mogu se još i osakatit. 2. 'ponašati se kao klipara'. — Ti nisi više malo dite, sramota je da se klipariš.

klipat -am nesvr. 'trošeći previše sapuna jako penušati'. — Margo, ne klipaj taj sapun toliko, dosta ti je jaka voda, pa se lati i peri te košulje.

klipić -ića m dem. od klip.

klipsat -am nesvr. v. klepćat. — Dokle ćeš već klipsat za mnom?!

klis klisa (mn. klisovi) m 1. 'dečja igra (komad drveta zašiljen na oba kraja, udara se palicom, štapom u cilju osvajanja prostora)'. 2. 'komad zemlje koji se uvlači u tuđe vlasništvo pod oštrim uglom (oklinak)'. 3. 'uzvik na decu da nestanu, da se udalje od nekog predmeta'. — A sad dico, klis od mašine, iđite u avliju pa se tamo sigrajte.

klisat se klisam se nesvr. 'igrati se klisa'. — Klisali smo se i mi smo bili bolji od Kerčana.

klisnit klisnem svr. 'pobeći (iako je postojala zabrana ili čak neka vrsta zatvora)'. — Otac mu je kazo da ostane u sobi, a on je klisnio napolje da ga nisam ni vid(i)la.

klište pl. t. 'klešte'. Izr. Klištama izvlačit riči iz usta.

klištice ž dem. od klišta.

klokoćat klokoćem nesvr. 'klokotati'. — Kad on nategne bocu s vinom samo se čuje kako klokoće.

kloktor (G. mn. -ori) m 'mera za dužinu (hvat 1,96 m)'. — Bila je to velika kamara, cigurno jedno tri kloktora dugačka (v. fat).

klompa (ooično u mn.) ž 'drvena obuća (nosila se samo zimi u velikom blatu s jeseni i u proleće; unutar se stavlja slama, a na noge navlače debele valjane čarape)'.

klompice ž mn. dem. od klompe.

klonit klonim nesvr. 'iz uspravnog stanjapoložaja preći u poluviseći, spustiti se, prekloniti se'. — Od velike vrućine, sav nam je cincokrt klonio, ako uskoro ne bidne ki'še, osušiće se. 2. 'oslabiti, malaksati, iznemoći, postati potišten'. — Od kako je majka umrla i di'da su sasvim klonili, bojim se da neće dugo. ~ se 'držati se po strani, uklanjati se kom (čemu), izbegavati koga (što)'. — I bolje je da me se kloniš, jel kad se ja rasrdim, ne gledam di udaram.

klot klota m 'tanka tkanina (najviše sa koristi za postavu), glot'. — Kaže sabov da je malo klota kupljeno za tvoj zimski kaput.

klupa ž 1. 'naprava za sedenje (sa naslonom ili bez njega'. 2. 'kupa kukuruzovine, trske (oko 15—20 snopova kukuruzovine ili trske sadevene u kupe, unutrašnjost je prazna radi boijeg sušerja'. Izr. škulska —; derat klupu 'ići u školu'; magareća ~ 'mesto za loše učenike'; doći na optuženičku klupu 'odgovarati pred sudom'.

klupče -eta s (zb. -ad) dem. od klupko. — Mačak se savijo u klupče pa spava.

klupica ž dem. od klupa.

klupko s 'konac, pređa i sl. namotani u smotak loptasta oblika'. — Mače mi je odmotalo klupko vune.

kljakav -a -o 'bez ruke ili noge, saka:, kljast'. — Kljakava mu je ruka još iz rata.

kljucat -am nesvr. 1. 'udarati kljunom'. — Pilići kljucaje prikrupu. 2. 'probadati, v. žigati'. — Tako me štogod kljuca ispod rebara. ~ se 'udarati kljunom jedno drugo (o pticama)'.

kljukat -am nesvr. 1. 'silom trpati hranu u kljun ptice da što pre postane debela'. — Guske smo kljukali kiselim kuruzima. 2. 'nutkati koga da silom jede'. — Nemoj ga kljukat kad deran nije gladan. ~ se 'jesti silom ili mnogo'. — Čovče moj dokleg ćeš se već ti kljukat s tolikim mesom?

kljun m 'rožnati, produženi kraj gornje i donje čeljusti u ptica i nekih drugih životinja'. — Lasta rani male u kljun. Izr. još si žut oko kljuna 'mlad, neiskusan'.

kljunić -ića m dem. od kljun.

kljuse kljuseta s 'slab i mršav konj niskog rasta'. — Sjašio je lagano s kljuseta. Izr. Uzdaj se u se i u svoje ~ 'oslanjaj se samo na sebe i na svoju snagu'.

kljusence -eta s dem. od klj'use. kljusetina ž augm. i pogrd. od kljuse.

kljusina ž augm. i pogrd. od kljuse. kljuvat kljuje nesvr. v. kljucat. — Jutros sam se ubovo na klin, sad me to misto kljuje kmeco m 'dete koje neprekidno kmeči'. — Ništa drugo ni ne zna kad je kmeco.

kmečit (se) kmečim (se) nesvr. 1. 'činiti plačkavo lice bez suza uz olegnuti izgovor, cmizdriti'. — Dokleg ćeš već kmečit? 2. 'izvoditi tanak piskavi glas (o zecu, jaretu i si.)'. — Siroma zec kako kmeči.

kmezit (se) kmezim (se) nesvr. v. cmizdrit. — Samo plačeš i kmeziš se.

knjiga ž 'više zajedno povezanih ili ukoričenih štampanih listova s kakvim tekstom'. — Da si vecma volio knjigu sad ne bi moro ić za plugom. Izr. čovik od knjige 'učen, obrazovan čovek'; sveta ~ 'molitvenik'.

knjiški pril. 'kao u knjigama, književno'. — Ne volim kad mi počme nako knjiški divanit, pa ništa ne razumim.

ko koga zam. — Ko bi tako štogod i pomislio?!; — Ko se rodi taj će i umrit. — Snaša je ljubila koga u lice, koga u ruku. — Kad je pijan pcuje koga vidi; Izr. bilo —, ~ bilo 'ma ko; Bog (đavo) bi znao ~ 'niko ne zna'; ~ god 'ma ko'.

kob ž 1. 'udes (dobar ili zao), sreća'. Umisto veselja i sriće, stigla nas je zla kob; 2. 'sudar, sukob'. — Pivci su krenili u kob. Izr. ić u ~ 'sukobiti se, suprotstaviti se (rečima ili tučom)'. — ilija je bio nezgodan već i ko malo dite, čim mu se štogod nije dopadalo, kad druga dica kažu, oma je išo u kob.

koba ž 'svadljivica'. — Koba je ona, samo bi se svađala.

kobacat se -am se nesvr. 'ritati se, baciti se nogama'. — Kmeci se i kobaca ~ razmažena je. kobica ž dem. od koba.

kobila ž 'ženka konja'. 2. 'pogrda za žensku osobu (fig.)'. — O Anici divanite? ~ to je kobila jedna da ne mož veća bit.

kobilica ž 1. dem. od kobila. 2. 'drveni pod« metač ispod struna na gudačkim instrumentima'. — Moram namistit kobilicu na guslama, iskrivila se.

kobilin -a -o 'koji pripada kobili'. — U kolima je livo kobilina strana kraj rude.

kobo -e m 'kobac, Accipiter nisus'. Izr. Nemoj bit svakoj tici kobo!

kobojage pril. 'činiti se drukčijim od stvarnoga, tobože, kao da'. — Ne srdim se, ja to, samo nako kobojage, da vidim šta ćeš ti kast?

kociljat se -am se nervr. 'klizati se'. — Još kad bi znao i ja bi se kociljo.

kociljav -a -o 'klizav'. — Pazi da ne padneš, moždar je put kociljav, bilo je noćos mraza.

kočić m 'kolćić, dem. od kolac'. — Za kočić smo vezivali kravu a ona je onda pasla koliko joj je lanac bio dugačak.

kočijaš -aša m 'onaj koji upravlja zaprežnim vozilom'. — Kočijaš ošine konje i oni krenu kasom.

kočijašit -ijašim nesvr. 'upravljati zaprežnim životinjama u vožnji, dekati (v.)'. — Još ko deranac ja sam već kočijašio.

kočijaški -a -o 'koji se odnosi na kočijaše'. — Kočijaški sic je bio malo izdignut da bolje vidi naprid.

kočijašov -a -o 'koji pripada kočijašu'. — Kočijašova kandžija je uvik bila u rukama kad je deko.

kočoperan -rna -rno 1. 'živahan, okretan, brz'. — Kata je bila mala al kočoperna žena. 2. 'ohol'. — Čim se oženio, oma je nestalo kočopernog momka.

kočoperit se -operim se nesvr. 'busati se u prsa, hvalisavo se ponašati, oholiti se'. — Sa mnom se nemoj kočoperit, jel bar ja znam ko si i šta si.

kodak vezn. 'kao da'. — Šta si se umusio, kodak su ti sve lađe potonile?!

kodar vezn. v. kodak. — Divaniš kodar si se bunike naijo.

kofa ž 1. 'piljarica'. — Prodaje ona na peci ko prava kofa. 2. 'brbljuša' (pogrd.)'. — Ta Lizina curica je već sad prava mala kofa, kad počme divanit niko ne mož od nje doć do riči.

kofert(a) m i ž. 'koverat'. ~ imam artije al nemam kofert za pismo.

kofica ž dem. od kofa.

kogod neodr. zam. 'kogod, neko'. — Boji se cura da je kogod ne vidi sa mnom.

kojekaki -a -o 'kojekakav'. — Nije red da se družiš sa kojekakim bećarima.

kojekako pril. 'na različite načine, svakojako'. — Kako vi živite? — Krpimo se kojekako.

kojekuda pril. 'na sve strane, svugde; gde bilo'. — Tako je to, kažu, imaš tušta dice, a kad odrastu svi se raziđu kojekuda.

koka ž podsm. od kokoš. — Vidim da je naša pokućarka koka dospila u lonac. Izr. i ćorava ~ nađe zrno! 'i luda može ponekad nešto pametno da učini'.

kokica ž 1. 'dem. od koka'. 2. 'prženjem raspuklo zrno kukuruza'. — Pucaje kokice u rešetu, pa sve lete naokolo.

kokice -ica ž pl. t. 'priredba (na kojoj se mladi zabavljaju uz muziku i razne igre)'. Kaži Koci da i ona dođe kod nas u nedilju poslipodne, pravićemo kokice, svirace Antun armonikaš.

kokodakat -odače nesvr. 1. 'kakotati'. — Čim snesu jaje, kokoške kokodaću. 2. 'vikati, blebetati (pogrd.)'. — Samo ti kokodači, drugo i ne znaš, jel si glupava.

kokoljit se kokoljim se nesvr. v. iskokoljit se. — Ćuti i kokolji se.

kokoš -oši (G mn. kokošivi) ž zool. 'Gallus'. Izr. Drži se ko pokisla ~ 'potišten, utučen'.

kokošar -ara m 1. 'čovek koji odgaja kokoši ili trguje njima'. 2. onaj koji krade kokoške, kradljivac'. — Uvatili su u krađi kokošara.

kokoš(i)ji -a -e 'koji se odnosi na kokoši': .~ jaje; ~ perje; ~ meso; ~ slipilo 'očna bolest usled koje čovek ne vidi čim se malo smrači'

kokošinjac -njca m 'živinarnik'. — Nisi zatvorila kokoške u kokošinjac.

kokoška ž 1. 'kokoš uopšte'. ~ imam kokoške nosilje. 2. 'glupa ženska osoba (pogrd.)'. — Baš ste vi žene kokoške kad vas svaki muškarac mož privarit. Izr. S kokoškama leć, s pivcima ustat 'rano leći, rano ustati'.

kola kola ž 1. 'prevozno sredstvo na točkovima za prevoz robe i putnika'. — Upregnićemo volovska kola da vučemo đubre na zemiju. 2. 'količina robe koju mogu kola poneti, voz'. Nosio sam kola čutaka na pecu.

kolač -ača m 1. 'jelo od pečenog testa, nanapravljeno od finoga brašna, obično savijeno u jupke ili druge oblike i ispunjene nadevom'. — Peče vam nana sutra kolača s pekmezom i makom. 2. 'hleb ispečen o nekim praznicima od finoga brašna u obliku kruga ili koluta, obično sa ukrasima na površini'. — ispekla sam i kolač božićnjak. Izr. nadat se (tome, ovome) kolaču 'očekivati ili doživeti nešto neprijatno'; ko bi svom svitu napeko kolača 'ko bi svemu svetu ugodio'; ~ ukiseo 'sa kvascem zamešen'; ~ uslatko 'u tanko razvijenom testu nadev bez kvasca'.

kolajna ž 'medalja, orden, odlikovanje'. — Dobio je kolajnu za rabrost u ratu.

kolan -ana m 'pojas kojim se sedlo ili amovi vezuju za konja'. — Pokido se kolan i Marko je zajedno sa sedlom pao s konja.

kolar m 'zanatlija koji pravi kola'. — Neće dugo bit pa ni kolara nećemo imat.

kolčit kolčim nesvr. 'kolcima nešto obeležavati; zabijati kolce u zemlju (radi vezivanja loze, paradajza i sl.)'. — Šteta što nismo kolčili paradičku, imali bi dvared vi'še roda.

kolecat kolecam nesvr. 'teško hodati'. — Siroma, propo je na noge, sad jedva koleca i po avliji.

kolečke -čaka ž mn. 'dva točka na osovini (na koje se stavlja prednii deo pluga u oranju ili vožnji na njivu)'. — Skini s kola plug i kolečke.

kolenčit -im nesvr. 'vezivati noge krupnoj stoci (samo prednje) da b; se zadržala duže na jednom mestu na paši, putiti'. — Tele ne triba kolenčit, već samo kravu.

kolica -ica ž dem. od kola. — Ne možemo svi postajat u ta vaša kolica.

kolica pl. t. 'manja naprava sa jednim točkom i dve rućke za suranje, koja služi za prevoz raznoe materijala'. — Ja ću na kolici doturat piska koliko vam triba za mazanje s krečom.

kolicno pril. 'koliko malo'. — iđi da vidiš kolicno je oprasila prase bać Nikolina krmača.

količak -čka -čko dem. od koliki. — Količka je to ženica, a izrodila toliku dicu.

kolija zb. im. od kola, 'više zaprežnih vozila'. — Na vasaru su bila silna kolija.

koliki -a -o zam. — Kolikl su vam svinji pocrkali? — Koliki je ovaj put, nikad nećemo stignit. — Koliki muškarac, a kosa mu je da bi je plest mogo. — Kolike oči, a ne vide kuma! Izr. ~ bilo, ~ god, ~ god mu drago, ma — 'kad se dopušta bilo koja veličina'.

koliko pril. — Sve smo čuli o njemu, al još ne znamo koliko mu je bogatstvo. — Šake su mu koliko dvi lopate. — Koliko se ispočetka ustezo, toliko je sad navaljivo. Izr. ~ bilo, ~ god, ~ mu drago, makar ~ 'kad se dopušta nedorečeno bilo koja količina'; ~ danas (juče, noćos, sutra, večeras) 'već danas (jučer, noćas, sutra, večeras'; ~ i ~ (puti) 'vrlo često'; ~ ~ toliko 'barem nešto'; vidit, znat ~ je sati 'videti, znati stvarno stanje stvari'.

kolikogod pril. 'bar nekoliko, makar donekle'. — Kolikogod možete vi pomozite sad kad smo mi u nevolji.

kolinašce -eta s dem. od kolino. — Mali je pao i udario kolinašce.

kolino (g. mn. kolina) s 1. 'zglavak na ljudskoj nozi; deo noge na kojem se nalazi taj zglob; odgovarajući zglob i deo noge na životinjskoj prednjoj ili zadnjoj nozi'. — Kad je vidio sina kolina su mu zaklecala. 2. 'pripadnost po rođenju, poreklo'. — To su dica drugog kolina. Izr. do kolina bit kome 'sitan, mali'; s kolina na ~ 'od oca na decu'; kolina mi klecaje 'vrlo je umoran; u velikom strahu'; na kolinama molit nešto 'vrlo ponizno moliti nešto'; past na kolina 'kleknuti'; priko kolina lomit 'raditi što na prečac'; savit ~ prid kim 'pokoriti se'; rođak u devetom kolinu 'nikakav rođak'.

kolmovat -ujem svr. i nesvr. 'kovrčati kosu'. — Doće mi kolmovat kosu, oću da bidnem lipa doveče u balu.

kolo š 1. 'narodni ples'. malo ~; veliko ~; keleruj ~; rokoko ~; srdim se, dušo ~; babačko ~; gajdaško ~; perino ~; neven ~; bunjevačko mćmačko ~; jastuktanc —; kisel vode — ; tandrčak —; slamarsko ~; preljsko ~; divojačko —; gazdačko —; cupanica ~; tededaj ~; ćućavo ~; kad se cigo zaželi ~; vićići ~; 2. 'popodnevna priredba sa zabavom i plesom'. — Kod Margini će u nedilju bit kolo. 3. 'vodenički točak'. — Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! U kakom si kolu nako i igraj; uvatit se u ćije ~; u njegovom kolu niko ne igra!

kolobar m 1. 'podočnjak'. ~ umoran je i sa tamnim kolobarima ispod očivi. 2. 'okruglasta sivkasta kolicina dima, prašine i sl. koja se diže u vis'. — Samo puše a kolobari se dižu u visinu.

koloper m bot 'Tanacetum balsamita'.

kolovoz m 1. 'osmi mesec, avgust', 2. 'kolski put'

kolje s zb. im. od kolac 'dve motke za prenošenje sena, slame'. —- Doneli smo na koljima dvared sina koliko je stalo.

koljuštrit se koljuštrim se nesvr. 1. 'buniti se bez razloga'. — Ivan se koljuštri što nije on dobio nove cipele, a prija dvi nedilje su baćo samo njemu kupili, pa se niko onda nije bunio. 2. 'nakostrešiti se (obično za kokoši npr. kad se brane pilići)'.

kom koma m 'ostatak od grožđa posle otakanja vina, komina'. ~ imamo fain koma, pa ćemo moć peć rakije

komara ž 'manja prostorija određena za posebne svrhe i poslove'. — Kuruze ćemo mrvit u komari, samo triba pokrit onaj novi šervau da se ne praši.

komarica ž dem. od komara.

komarnik m 'deo sobe odvojen zavesom gde se nalazi porodilja'. — Barem dvi neddje porodilja ne izlazi iz komarnika.

komedijat se -am se nesvr. 'zbijati šale'. — Šta si se oma uvridila, ne misli on to ozbiljno, komedija se samo.

komencija ž 'zarada u naturi radnicima za određeni posao u poljoprivredi'. -— Za to vrime dok radiš, dobićeš u komenciju, ranu, meter ži'ta, dvoje prasica, pet kila masti i tri metera kuruza. Izr. Jesi 1 pono komenciju za put 'hrana za put'. (šalj.)'.

komencijaš -aša m 'radnik koji u poljoprivredi zaradu prima u naturi'. — Ne mož više nać dobrog komencijaša.

komendirat komendiram nesvr. 'preporučiti'. — Primiće on mene, samo ako me vi komendirate!

komina ž v. kom. — Ko zna ispeć od komine se dobiva dobra komovica rakija.

komisan -sna -sno 'koji se ponaša grubo, prostački'. — Ne činim ja to jel da sam komisna žena, već oću samo da je potsitim.

komlo -ova m 'hmelj'. bot. Humulus lupulus. ← mađ. komlo.

komotan -tna -tno 1. 'prostran, širok, udoban'. — Ja volim kad mi je komotno ruvo. 2. 'spor, lenj, nehajan, nemaran'. — Možeš ti na njeg vikat koliko oćeš kad j'e taki komotan čovik.

komotno pril. 1. 'ugodno, udobno. — Baš vam je ode lipo komotno na ovom salašu. 2. 'polagano, sporo, bezbrižno'. — Taj se još nije oznojio na poslu, njegovo je sve lagano i komotno.

komovica ž 'rakija koja se dobiva destilacijom komine'. — Ove godine nemam druge rakije samo komovice.

kompa ž 'skela, splav'. — Kaže, da više ni jedna kola ne mož primit na kompu — čekaćemo drugu.

komšija m 'sused. — Zdravo se dobro pazimo sa svim komšijama. Izr. Prvi komšija najbliži rod! Prvi Bog, pa komšija rod!

komšijin -a -o 'koji pripada komšiji'. — Poznam ga ja dobro, to je komsijin nerist. komšijski -a -o 'koji se odnosi na komšije'. — Odvedi komšijskog konja natrag.

komšijski pril. v. komšinski. — Mi se dogovaramo komšijski.

komšiluk m 1. 'susedstvo'. — Volila je Mara da optrči sav komšiuk da pokupi friške plećke. — Nlsmo nikad imali nevolje, jel nam je dobar komšiluk.

komšinca ž 'susetka'. — Kaže mi komšinca da naše kokoške snesivaje u njevoj slami.

komšinski pril. 'komšijski'. — Triba se ponašat komšinski.

konabit konabim nesvr. 'dugo dosađivati (kome), napadati (radi ostvarenja sopstvene želje), insistirati. — Zašto furtom konabiš tu tvoju mater da ti za Dove kupi novo ruvo, kad znaš da nema ni za kruv novaca na toliku dicu ... — Dotleg (g)a je konabila, dok joj nlje kazo šta ga muči.

konac konca m 'tanka ispredena nit koja se upotrebljava za šivenje'. — Uđi mi u iglu bilog konca. Izr. držat konce u svojim rukama, uzet konce u svoje ruke 'uzeti vlast nad čim'; smrsit konce kome 'pobrkati kome račune'; tirat mak na konac; 'tvrdoglavo insistirati na sitnicama'.

konak m 'prenoćište, noćenj'e'. — Primili ga na konak, a on i noćom pokro.

končan -a -o 'koji je načinjen od konca'. — Nije baš lako nać u dućanu končane čorape.

končić m dem. od konac.

kondrljat -am nesvr. 'vući za sobom, po zemlji'. ~ oma da si podigla tu maramu, kondrljaš je po zemlji, valdar ti je žao što je još čitava?!

konđa ž 1. 'kapica koju na glavi nose udate žene'. 2. 'pletenica sačinjena u kolut na potiljku'.

konđast -a -o 'koji ima oblik konđe'. — To je prava ritkost, danas sam vid(i)la konđastu kokošku.

konofas m 'čvrsto gusto laneno ili pamučno platno'. — Biće tebi dobar i konofas za radno ruvo.

konopac -pca m 'dug, valjkast, savitljiv predmet upreden od konoplja ili kakvog drugog vlaknastog materijala koji služi za vezivanje'. — Traži kaku štrandžicu, nećeš valdar konopcom svezat kravu?!

konten -a -o 'spreman, rad, voljan'. — Samo ti javi komšiji, znaš da je on na sve konten.

kontra ž 'tambura (za pratnju)'. — Ti sviraj u tamburicu, a ja ću te pratit na kontri.

kontrak m 'ugovor, sporazum, kontrakt'. — Doće i njemu kraj, nije valdar on jedini s Bogom kontrak sklopio?!

kontraš -aša m 'onaj koji svira kontru'. — Daj'tl meni da bidnem kontraš, pa ćeš onda čut svirku.

konj konja m 1. 'domaća životinja za jahanje i vuču zool. Equus caballus'.: arapski ~, ~ za jašenje, punokrvni —; muranski ~, 'snažni tegleći konj'. 2. 'glup čovek, glupak (pogrd.)'. Izr. Bit na konju 'posle teškoće naći se u povoljnim prilikama'; ~ ima četri noge pa posrne 'i najpametniji može pogrešiti'. i mi konja za trku imamo 'nismo ni mi gori od vas'; radit ko ~ 'mnogo i naporno raditi'; s konja na magarca past 'pasti sa boljega na gore'.

konjanik m 1. 'jahač na konju'. — i ti si mi niki konjanik kad te zbacio konj. 2. 'vojnik koji služi u konjici'. — Ja sam bio konjanik u katanama.

konjčad ž zb. im. od konjče.

konjče/konjče -eta s dem. od konj. — Čije to konjče vodiš?

konjčić -ića m dem. od konj.

konjetina ž augm. i pogrd. od konj.

konjetina ž 'konjsko meso'.

konjic 1. dem. od konj. 1. 'oslonac za strunu ili žicu na gudaokim instrumentima, kobilica (v.)'. vilinski ~ 'vrsta insekta koja živi pored voda, zool. Libeuusa depressa'.

konjica ž 'rod vojske na konjima'. — Nisam volio timarit konje, al konjicu sam još kako volio.

konjičak -čka m dem. od konj. — imo je, siroma, dva mršava konjička.

konjić -ića m dem. od konj.

konjokradica m 'lopov koji krade konje'. — Nije bio niki rabadžija, a mlogi su divanili da je i konjokradica.

konjski -a -o 'koji se odnosi na konje': ~ dlaka; ~ zaprega; — -i rep; ~ vašar.

konjušar -ara m 'čovek koji se brine za konje, konjar'. — Ko bi pomislio da će Pere postat konjušar u katanama?

kopač -ača m 'onaj koji kopa; radnik na zemljanim radovima. ~ kuruza, ~ krumpira.

kopačica ž 'ženska osoba kopač'.

kopačina ž 'kopanje' nek je kopačina, jel koja druga jaka radnja ...

kopar -pra m bot. Anethum graveolens, mirođija kao začin u jelu.

kopat -am nesvr. 1. 'uklanjajući zemlju praviti u njoj udubinu'. — Kopamo jamu za karmić. 2. 'iskopavati'. Kopamo krumpir. 3. 'sitniti, razrivati zemlju'. — Kopamo kuruze, posli kiše je nika travuljina krenila. Izr. ~ drugome jamu 'gurati drugog u propast' ~ rukama i nogama 'nastojat na sva'ci način', ni oro ni kopo 'ništa nije radio'; ko drugom jamu kopa sam u nju padne!

kopča (G. mn. kopča) ž 'od žice napravljene spone, spojke za zakopčavanje', muška ~, ženska ~.

kopčanje s gl. im. od kopčat. — Kopčanje je u dva reda.

kopčat -am nesvr. 'spajati kopčama ili dugmetima, zakopčavati'.

kopčica ž dem. od kopča.

kopeljat se -eljam nesvr. v. iskopeljat se. — Kopeljam se ja, al sam sam pa mi je teško.

koperta z 1. 'prekrivač za krevete (štofani sa utkanim šaramaV. — Kopertama sam pokrila krevete. 2. 'zavese'. — Odozgor smo na pendžere napravili i virange od koperta.

kopeštrit se kopeštrim se nesvr. 'praviti se važan i snažan, šepuriti se'. — Šta se Solo kopeštri prid Loskom, da Losko samo dune na njeg odletio bi ko perce.

kopile -eta s kopilad -i coll 'vanbračno dete'. — Dovela je ona i jedno kopile.

kopka ž 'kopča (optočena biserom)'. — Nosila je na kumaši sve kopke misto puca.

kopkat -am nesvr. 1. dem. od kopati. 2. 'ne davati mira'. — Šta ima to tebe da kopka s kojim momkom cura iđe?!

kopnit -im nesvr. 1. 'otapati se (za sneg).' — Čim se sunce pomolilo, a snig oma počo kopnit. 2. 'telesno slabiti, mršaviti, venuti'. — Vincin Lojzija u poslidnje vrime se samo smanjiva i kopni.

koprcat se -am se nesvr. 1. 'otimati se'. — Jagnje se koprcalo iz rukivi. 2. 'ulagati snagu da se izvuče iz teškog položaja'. — Ti samo uči tamo, a mi ćemo se ode koprcat kako znamo samo da tebe iškulujemo.

koprna ž 1. 'veo, koprena'. 2. 'traka od crne tkanine kao znak žalosti'. 3. bot. Urtica, kopriva'. — ispeko se na koprnu pa sad jauče.

kopun m 'uškopljen petao'. — Ovaj naš pivac ko da je kopun, biži od kokošivi.

kor kora (mn. korovi) m 1. 'pevački zbor'. — U našem koru pivaje svi zajedno i mladi i stari. 2. 'uzvišeno i ugrađeno mesto u crkvi, suprotno od glavnog oltara odakle kantor, svirajući u orgulje, odgovara pevajući svešteniku'.

kora ž 1. 'spoljašnji deo drveta koji se lako može odvojiti'. — Napravio je vrulu od vrbove kore. 2. 'tvrdi površinski sloj'. — Uvatila se ledena kora na putu. 3. 'osušeni komad hleba'. — Daj mi makar jednu koru kruva. 4. 'omotač nekih plodova'. — Koru od krumpira ćemo skuvat svinjama u mošlik.

koracat -am nesvr. 'ići korakom'. — Nemojte žurit, didi je teško za nama koracat.

koračaj/koračalj (Gmn -a/-aji -alji) m 1. v. korak (1). — Neciguran mu je koračaj. 2. v. korak (3.). — Otrče trideset koračalji i onda stane.

koraće pl. t. 'nogare (za sto, korito, pilanje drva i sl.)'. — Na koraćima smo pilali prikom pilom jednu dračovu ciplju.

korak m 1. 'pokret nogom (napred, natrag, u stranu)'. Najteže je prvi korak napravit. 2, 'određen način pokreta nogu pri hodanju'. — U katanama smo često učili paradni korak. 3. 'jedinica mere za dužinu (ražmak od vrha jednog stopala do vrha drugoga pri hodanju'. — Nije daleko, jedno dvi stotine koraka odale. Izr. ić ~ po ~ 'lagano'; na prvom koraku 'odmah na početku'.

koraknit koraknem svr. 'koračiti'. — Boli me i kad koraknem.

korbač -ača m 'bič od jednog komada debele kože ili od ispletenog remenja'. — Udario je bika korbačom i svu mu je kožu raskrvavio.

korbačat -am nesvr. 'šibati korbačem, bičem'. — Nećeš valdar dicu korbačat?!

korbačić m dem. od korbač.

korčuljat se -am se nesvr. 'klizati se na korčuljkama'. — Čekam zimu, volim se korčuljat.

korčuljka ž 'klizaljka'. — Ja sam napravio korčuljke od dvi velike košćure.

korice -ica ž mn. 1. 'naprava u kojoj se drži mač, nož, sablja i sl., nožnice'. — izvuko je sablju iz korica. 2. 'držak mača, sablje, noža'. — Koricama noža ga je udario po glavi. 3. 'tvrd omot na knjizi'.

korisan -sna, -sno 'koristan'. — Korisan bi bio on i za našu kuću, samo nemamo novaca da ga kupimo.

korit -im nesvr. 'grditi, zamerati, činiti kome prekor'. — Korila sam ja njega dok je bio mali, al sad je odraso pa mu ne možem ništa.

korizma (G. mn. korizma) ž 'Uskršnji post kod katolika (40 dana pred Uskrs)'.

korizmeni -a -o 'koji se odnosi na korizmu' ~ post.

korlat m 'drvena ograda za krupnu stoku od horizontalno postavljenih gredica'. — U korlatu krave gaze stajsko đubre.

kormanj -anja m 'kormilo, upravljač, volan'. — Pazi kako držiš kormanj da ne padneš. 2. 'vlast, vlada (fig.)'. — To oni znadu koji su u kormanju.

kormanjovat -jem nesvr. 'upravljati (nekim vozilom ili sl.)'. — Di si njemu dao da kormanjuje sijačicom mašinom.

korov m 'biljka koja divlja raste i guši kulturne useve'. — Plivimo korov u bašči. Izr. Nema ga ni od korova 'nema ga nigde'; raste ko korov 'svuda i gde treba i gde ne treba'.

koršo(v) -ova 'glineni sud za vodu, (često spolja ukrašen bojenjem s malom sisaljkom kroz koju se pije, a u samom sudu s jednom kuglicom koja mućkanjem pere sud), krčag'. — U koršovu je i liti ladna voda.

koršović m dem. od koršov.

kortašce s dem. od korito.

korteš m 'stranački agitator'. — Platio je on iz svog džepa korteše.

kortešovat -šujem nesvr. 'agitovati (za političku stranku)'. — Njemu je glavno da ga plate, a svedno mu je za koga će kortešovat.

korto s 'korito'. — Ko te tira da sama nosiš to teško korto! rasušeno — 'korito koje propušta vodu usled napuklosti', kopano —, 'kopanjem u drvetu sačinjeno korito'.

kosa ž 1. 'dlaka na čovečijoj glavi'. ~ ima crnu kosu. lzr. Diže mu se ~ na glavi 'uhvatio ga strah'; pod sidu kosu 'pod starost'; po kosi popalo inje 'postao je sed'; vilina — a. bot. 'biijka iz por. slakova Cuscuta'; b. 'tanke paučinaste niti koje lete vazduhom u jesen'. 2. 'poljoprivredno oruđe kojim se kosi'. — Stani malo da naoštrim kosu gladalicom. Izr. kosa livade 'površina livade, koju jedan čovek može na dan da pokosi (800—1200 kv. hv.)'.

kosac -sca m 'onaj koji kosi travu, žito'. — Kosci mladi pa otkosi široki.

kosak -aka m 'nož sačinjen od vrha kose'. — Kosakom se siku zaperki u kuruzima, uža na snoplju kod vršidbe, jel je vrlo oštar.

kosat -a -o 'onaj koji ima dugačku i bujnu kosu'. — Kosa joj je bila lipa crna, a dugačke pletenice do kolina: nijedna naša cura nije bila taka kosata.

kosica ž dera. od kosa.

kosir -ira m 'velik, savinut vrtni nož za rezanje loze, grančica i sl.\ — Ni kosirom nije mogo dovatit najviše grane da i posiče. ;

kosirit se kosirim se nesvr. 'ponosno hodati, šepuriti se'. — Bartul se kosiri ko da je u sto lanaca.

kosište s 'drveno držalje na kojem je nasađena kosa (sa ugrađenim hvataljkama za desnu i levu ruku)'. — Daj kosu da je nasadim na novo kosište.

kosit kosim nesvr. 'otsecati kosom ili kosilicom'. — Kosili smo, nas dvojica travu u dolu. ~ se 'koškati se, tući se'. — Citavo prije podne se kose ona dva ovna.

kost kosti ž 1. 'jedan od tvrdih delova tela čovečjeg ili životinjskog kičmenjaka'. — Slomio sam kost u ramenu. 2. 'telo (obično i izmršavelo)'. — Slabo ide, pa je posto kost i koža. Izr. do kože pokisnit 'skroz postati mokar' ostavit kosti 'pogniti negde'; stare kosti 'star čovek'; utirat stra u kosti 'jako prestrašiti koga'.

kost m 'hrana, prehrana'. — Radiću ja, samo mi kost daj za dva dana.

kostirat (se) kostiram (se) nesvr. 'hraniti se (obično kod drugog)'. — Kod nas najviše pribiva, pa se tu i kostira.

kostoš m 'koji dolazi (koji je primljen) na hranu'. — Nije to naš mačak, al je naš kostoš kadgod idemo uvik je tu.

kostrušit kostrušim nesvr. 'činiti da što štrči, da se koslreši'. — Mačak je frkćo i kostrušio brkove. ~ se 'kostrešiti se'. — Kad je uzbunjena, krmača se sva na leđima kostruši.

košar m 'korpa od pruća sa dve drške'. — Kupio sam dva nova košara. Izr. vragbabin ~, 'kovitlac'; dobit ~ 'biti odbijen po želji, zahtevu'.

košara ž 'staja za krupnu stoku, štala'. — Sluge su obično spavale u košari di je stoka.

košarić m dem. od košara (1.).

košćura ž 'kost'. — Toliko već glabaš tu košćuru, šta će keru ostat?

koštac -aca m 'rvanje, borba'. — Ajd, vaćajte se u koštac da vidim ko je jaču?

koštak m 'kožna duvankesa sa priveskom za čišćenje lule'. — Dida pruža meiii koštak da napunim lulu.

koštat -am nesvr. 'kušati, probati'. — Uzmi, makar koštaj.

koštat -am/koštat, koštam svr. 1. 'imati neku kupovnu ili prodajnu cenu, stajati, vredeti'. — Šta košta lanac žita? 2. 'stajati kakvih troškova, napora'. — iđi kad te zove, ništa te ne košta da odeš, ne moraš ostat ako ti se ne dopadne.

koštek m v. koštak. — Baćo, koštek vam je prazan, da nakrižam duvana?

koštunjac -njca m 'orah tvrde ljuske'. — Krupni orasi su mekani, ali oni sitnl su sve koštunjci. 2. 'čovek postojana čvrsta karaktera (fig.)'. — Volio je radnike koštunjce ~ bili su bolji rabadžije.

koštunjav -a -o 1. 'koščat, jakih kostiju'. ~ ima jako koštunjavo lice. 2. 'koji ima tvrdu ljusku (orah, badem)'. — Sve su mi koštunjavi orasi.

košulja ž 1. 'deo muškog rublja, koji se nosi ispod ostale odeće'. — 2. 'deo ženskog ili dečjeg rublja, koji pokriva veći deo tela'. Izr. ~ uzimača 'kupovna košulja'. ~ litošnjača 'košulja za rad (obično tkana u domaćinstvu)'; ~ je bliža od kabanice 'bliži je rod nego tuđa strana'.

košulje košulja ž mn. 'rublje, posteljina'. U ponediljak cemo prat košulje. Izr. Prat ~ 'prati rublje uopite'; ispirat ~ 'ispirat rublje (veš)'; poiciselit ~ 'pokvasiti veš za pranje'.

košuljetina ž augm. i pogrd. od košuija.

košuljica ž dem. od košulja (1.).

kotar(i)ca z 'krušna košar.ca, korpa od rogoza (služi za držanje brašna i zamešenog hleba pre pečenja)'. — Doao saai vam punu kotarcu zerdelija.

kotarčica ž dem. od kotarica.

koter m 'ograđeni prostor od pruća, često blatom oblepljen, kupastog obhka (za živinu) — Svabi piliće, pa i zatvori u koter.

kot(i)lište s zb. im. 'leglo na kom se kote glodari ili manje divlje životinje.' lzr. Jedem ti kotlište tvoje! (grdnja).

kotit -i nesvr. 1. 'donositi mlade na svet (prvenstveno o mački, a onda i o drugim životinjama): — Naša mačka zna po pet mačica kotit 2. 'rađati mnogo decu (o čoveku ~ pogrd.)' — Ko joj kriv što koti toliku dicu. ~ se 1. 'kotiti.' — Nije ode misto da se kote. 2. 'množiti se, razmnožavati se.' — Kote se ko pacovi.

kotlar -ara m 'zanatlija koji pravi, popravlja i prodaje kotlove'. — Nije on pravi kotlar, zna samo zakrpit, al nove ne pravi.

kotlarov -a -o 'koji pripada kotlaru'. — Kotlarov zanat baš nije lak.

kotlić m dem. od koto.

kotlokrpar m 'čovek koji krpi, popravlja kotlove i druge metalne sudove (hodajući od kuće do kuće)'. — Težak je to život što kotlokrpari žive.

koto -tla 'kotao'. — Dugo sam tražio i sad sam kupio veliki bakarni koto.

kotur m 'predmet u obliku kruga, koluta'. — Šta će oni ljudi s tolikim koturom drota?

koturat -am nesvr. 'kotrljati'. — Kotura jedan stari obruč. ~ se 'kotrljati se'. — Vioi dicu da se više ne koturaje po travi.

koturuškat (se) -am (se) nesvr. 'kotrljati (se)' v. — Ivan se koturuška zajedno s buretom.

kov kova m 'vrsta, soj, sorta'. — Ta on je na žalost očevog kova.

kovač -ača m 1. 'zanatlija koji kuje i obrađuje gvožđe, potkivač'. — Sve manje ima kovača. 2. zool. 'Dendrocopus, detlić'.

kovački -a -o 'koji se odnosi na kovače i na kovački zanat'. — Kovačka vatra je od uglja i nikad se ne trne.

kovačnica ž 'zanatska radionica za ručnu ili mehaničku obradu metala i za potkivanje konja'. — Vodimo konje u kovačnicu na potkivanje.

kovat kujem nesvr. 1. 'udarcima čekića obrađivati usijano gvožđe'. — Kovač kuje potkovicu. 2. 'snovati, smišijati, spremati što (spletke, zaveru, planove i sl.)'. — Šta ste se vas troje zavukli tamo u ćošu, cigurno štogod kujete protiv mene i Marge. 3. 'otkivati (kosu)'. — Risari kuju kose. 4. 'udarati kljunom po drvetu (detlić)'. — Kako ta tica kovač mož tako dugo kovat, da je ne zaboli kljun?!

kovčeg m 1. 'sanduk otvoren ili sa poklopcem'. — Kovčeg nam je pun brašna. 2. 'mrtvački sanduk'. — Najteže mi je bilo kad su grudve udarale u didin kovčeg.

kovitlac m 'naglo i snažno kružnp kretnje vetra sa podizanjem prašine, snega, lišća i sl.'. — Vitar je sve nosio i pravio veliki kovitlac.

kovrč m 'bodljikavo šiblje (koristilo se za ogradu)'. — S jedne strane keriteš je obraso u kovrč.

kovrdžat -am nesvr. 'zavijati kosu, kudraviti'. — Tezo, dođi kod Kate, pa će i tebi kovrdžat kosu. ~ se 'postajati kovrčav, uvijati se'. — Kako iđem starija kosa mi se nika sama od sebe kovrdža.

koza ž zool. Capra hircus. Izr. nisu mu sve koze na broju 'nešto nije u redu (s njime)'.

kozica ž dem. i podsm. od koza.

koziji -a -e 'koji še tiče koze'. — Kažu da je kozije mliko dobro ko lik.

koža ž la. 'spoljni pokrivač čovečjeg ili životinjskog tela'. — Puca mi koža na ruki od mraza. 1. b. 'takav omotač skinut s dlakom ili obrađen, učinjen'. — Kupio sam kožu za par čizama. 2. (s odredbom svoj, vlastit) život, položaj, bezbednost, imanje'. — Čuva on i svoju kSžu! Izr. debelu kožu imat 'biti neosetljiv prema uvredama, grdnjama'; derat kome kožu s leđa 'nemilosrdno iskorišćavati'; do (gole) kože (pokisnit, opljačkat) 'potpuno pokisnuti, opljačkati'; lako je tuđu kožu na vašar nosit; kost i —, sama ~ i kost 'vrlo mršav'; ~ mi se ježi 'u velikom strahu'; krojit kSžu 'samovoljno raspolagati čijom sudbinom'; uvuć se pod kožu 'ući u volju kome, dodvoriti se'; svoju kSžu čuvat 'spasti sebe ne brinući za druge'; tiče se čije kože 'tiče se koga'; kurjak u ovčijoj koži 'rđav čovek, pod maskom'.

kožar m 1. 'zanatlija koji čini, štavi, prerađuje kože'. — Štavio sam ovčiju kSžu kod kožara. 2. 'onaj koji prodaje kože'. — Kupio sam opakliju kod kožara.

kožarov/kožarov -a -o 'koji pripada kožaru'. — Tražio sam jedno kSžarovo šilo.

kožarski i kožarski -a -o 'koji se odnosi na kožara'. ~ zanat, ~ alat.

kožica ž 1. dem. od koža. 2. 'oderana koža sa krznom zajedno (zeca, krave. ovce)'. 3. 'tanki pokrivač ili sloj čega'. — Nismo poklopili farbu što je ostala, pa se već namrskala i uvatila kožica po njoj.

kožni -a -o 'koji se odnosi na kožu ili na izradu predmeta od životinjske kože'. — Baćo su sašili sebi kožni kaput za zimu.

kožura ž 'svinjska kožica'. — Kožuru smo skinili, pa će se usolit i iće u pača.

kožu(v) m 'krzneni kaput ili bunda, kožuh'. — Stipan je zimi nosio samo kožuv, nfje volio kaput.

kračat -am nesvr. 'postajati kratak'. — Tribaće curi za zimu kupit zimski kaput, znaš, da je onaj što ima već prije dvi gBdine počela kračat.

kraćica ž 'preki put, prečica'. — Kraćicom je bliže, ako znaš tudan da se provučeš.

kradljiv -a -o 'koji krade, sklon krađi'. — Mačka je po prirodi kradljiva životinja.

kradljivac -ivca m 'onaj koji krade, koji je sklon krađi'. — Ne možemo da uvaitmo kradljivca kokošivi.

kradljivica ž 'ženska osoba kradljivac'. — U mladosti je počela i ostala je kradljivica.

kradljivka ž v. kradljivica. — Kad ti štogod triba traži pa ćeš dobit, nemoj bit kradljivka.

kradom pril. 'krišom, potajno, kradomice'. — Plakala je a suze je kradom trla.

kraj kraja m 1. 'svršetak'. — Doće i njegov ~ 'smrt'; Ni kraja ni početka 'neuredan'; — Svakom dugačkom dođe kraj! 2. 'predeo'. — Oma sam vidila da čovik nije iz našeg kraja. 3. 'krajnja tačka; krajnji deo odeće, kakvog predmeta i sl.': ~ sSbe; ~ pruta; ~ aljine'. Izr. Batina ima dva kraja 'nešto što ima dvostruki ishod'; izvući deblji ~ 'loše se provesti u nekom obračunu'; di bi mi bio ~ 'bolje bih prošao'; do kraja tirat 'ne odstupati od čega'; izać na ~ s kim 'svladati'; na kraju konca 'na svršetku čega'; rii na ~ pameti 'ni pomislio nisam'; privest kraju 'završiti'; ni'kad kraja 'oteglo se u nedpgled'; stat kome na ~ 'dovestiga u red';

uvatit ~ s krajom 'ravnomerno rasporediti da se zadovolje sve potrebe sa raspoloživim sredstvima'.

krajcara ž 1. 'sitan novac (u nekadašnjoj AustroUgarskoj)'. 2. 'sitan novac uopšte, para'. Izr. Stisli se ko ~ u džepu 'stidljivi'.

krajcarica ž dem. od krajcara.

krajčit -im nesvr. 'sklanjati se, namerno izbegavati'. — Ušo stra u svit i samo krajče i sakrivaje se.

krajina ž 'pogranična oblast kakve države u kojoj je uređena vojna odbrana'. — Naši stari su dosta ratovali na Krajini.

krakat -a -o 'koji ima duge krakove (noge), koji ima dug korak'. — Losko je stigo prvi, kad ima krakate noge.

kralj kralja m 1. 'titula vladara u nekim državama; onaj koji nosi takvu titulu'. 2. 'igraća karta, sa slikom muškarca pod krunom'. — Meni je sad ostala najjača karta makovi i kralj. Izr. Sv. tri kralja, crkv. 'katolički praznik, bogojavljenje (6. I).

kraljice kraljica ž mn. 'narodni običaj (Kraljice su devojčice od 8—14. godina obično u grupi. Prvi par se zove „pridnjaci", drugi ,,sabljari", treći „kraljica i diver" i četvrti par „stražnjaci". Obučene u šarene iskićene i zlatom izvezene haljine, na glavi s krunama od perlica, cveća i traka, bosonoge; na Duhove ~ katolički praznik ~ polaze od kuće do kuće u hodu ili uz kratko zadržavanje, pocupkujući, pevaju pesme, na kraju svakog teksta dodaju reć: „ljeljo". Torbonoša nosi torbu za darove koje dobiju kraljice)'.

krast kradem nesvr. 'uzimati, prisvajati potajno, što je tuđe'. — Krade di šta stigne. Izr. ~ Bogu dane 'ništa ne raditi, lenčariti'.

krasta ž 'kora od osušene krvi ili gnoja na rani koja zarasta'. — Pazi da ne prokrvariš opet krastu.

krastavac -avca m bot. Cucumis sativus.

kratak/kratak -tka -tko 'malen po dužini'. — Visok čovik a tako kratke ruke ima; Suknja ti je suviše kratka. 2. 'nevelik u vremenu, koji ne traje dugo'. — To je kratko vrime da odeš tamo i vamo da se vratiš do mraka. Izr. bit kraći za glavu 'biti ubijen'; bit ~ 'sa malo reči se izražavati'; bit kratkog vida 'biti kratkovid'; bit kratkog vika 'živeti malo vremena'; kratka pamet 'slaba pamet'; ostat kratki rukava 'ne uspeti'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; u najkraćem vrimenu 'vrlo brzo'; ~ termin gotova laž!

kratko/kratko pril. 1. a. 'za malo vremena'. — Borme su ljudi prije kratko živili b. 'u kratkim razmacima, naglo'. — Ritko je divanio samo kratko, teško mu je bilo i divanit. 2. 's malo reči, sažeto'; odlučno'. — Oćete kratko da kažem, onda vam ne možem sve kazat.

krava ž a. 'odraslo žensko govedo'. ~ slevna 'noseća krava'; ~ mlikulja 'krava koja daje mnogo mleka'; ~ muzara 'krava koja daje obilno mleka' b. 'osoba ili stvar iz koje neko stalno izvlači korist' (fig.). 2. 'glupa ženska osoba (pogrd.)'. — Baš si krava jedna. Izr. Kud ode krava, nek iđe i tele! 'kad se gubi nek se gubi do kraja'. Ko nema konja, ne zna šta je lako, ko nema kravu, ne zna šta je slatko! Koja se krava ne teli, ta i ne liže! ima jezik ko krava rep!

kravalj -alja m'darovi koje šalje momačka kuća devojci ~ prilikom prosidbe (rakijare)'. — Donele su rakijare prstenjabuku i još puno drugog kravalja.

kravetina ž augm. i pogrd. od krava. kravica ž dem. od krava. Izr. Ko tira pravicu, ne muze kravicu!

kravičica ž dem. i podsm. od kravica. kravljača ž 'sud u koji se muze, muzlica'. — Evo i naše Marije s punom kravljačom mlika.

kravlji -a -e a) 'koji pripada kravi, koji potiče od krave: ~ vime, ~ mliko. b) 'koji se dobiva iz kravljeg mleka: ~ sir. kravlji pri). 'kao krava, poput krave'. — Baš se kravlji ponašaš ~ dobro radiš, p onda na kraju sve pokvariš.

krcat -a -o 'prepun, pretrpan'. — Moja kotar(i)ca je krcata voćem.

krcat -am nesvr. 'tovariti, utovariti'. — Zašto je tribalo toliko krcat na jedna kola, a druga vam iđu skoro prazna?!

krčit -im nesvr. 'ispuštati isprekidane zvukove nejednakog intenziteta'. — Krče mi criva, gladan sam. — Šta taj radio krči?

krčit kfčim nesvr. 1. 'iskopavati iz zemlje zajedno s korenom drveće i sl.'. — Krčimo stari vinograd, sadićemo nov. 2. 'praviti prolaz, probijati'. — Moro sam ić naprid i krčit stazu kroz kuruze.

krdža ž 'vrsta jakog i lošeg duvana'. — Mogo bi se već manit te tvoje lule, napuniš je s krdžom, pa smrdiš po svoj kući.

kreč kreča m 'materija, rastvor bele boje dobijen sagorevanjem vapnenca, vapno'. gašeni ~ 'rastvor živog kreća u vodi'. Izr. Blid ko ~ 'sasvim bled'.

krečana ž 'jama za gašenje kreča'. — Mi smo već odavno zatrpali krečanu đubretom i zemljom.

krečit -im nesvr. 'beliti, premazujući rastvorom kreča'. — Sobe su u bilo krečene.

krečit krečim nesvr. 1. 'širiti (noge)'. — Sidi lipo nemoj krečit te noge. 2. 'kreštati'. — Samo je povazdan krečio i plako. v. ras ~.

krečko -a s 'dete razmaženo i plačljivo'. — Svi su ga zvali krečko, jel je furtom krečio.

krećat (se) krećem (se) nesvr, 'kretati (še)'. — Kola su se već krećala kad sam ja ušo u avliju.

kremen kremena m 1. 'vrlo tvrd kamen, koji se pre upotrebljavao za kresanje vatre'. — Kremen o kremen se kreso i tako su varnicom palili vatru. 2. 'čovek čvrstog karaktera'. — Marko je kremen, a i Luka nije drugačiji, pa su se sad dva kremena sudarila.

kremenjak -aka m 'čovek telesno i moralno čvrst, jak, nepokolebljiv'. — Samo onaj čovik koji je sam svoj gazda mož bit pravi kremenjak.

krenit krenem svr. 1. 'poći, zaputiti se'. — Ja sam već krenio kući. 2. 'učiniti da se šta pokrene'. — Puštite kerove da krenu zecove. Izr. Krenilo mu je 'pošlo je nabolje'; krenilo je vino 'počelo je vreti'; krenilo je tisto 'počelo se dizati'. ~ se 'maknuti se s mesta, pokrenuti se'. — Di si se krenio?

krenut -a -o 'pijan'. — Ne vridi mu sad divanit, vidiš da je krenut!

krepdešin -ina m 'teška svilena tkanina (za svečane haljine)'.— Koja cura dobije ruvo od krepdešina, ta je već velika divojka.

kresat krešem nesvr. 1. 'seći, rezati gornji deo, vrh čega (grane, brkove), podsecati'. — Kresaćemo voćke. 2. 'oštro govoriti, psovati, kleti'. ~ on je umiriva, a ona samo kreše li, kreše!; Kreše Bara svom pijanom čoviku, a on samo klama glavom.

kresnit -nem svr. 1. 'udarom izazvati varnice, zapaliti'. — Kresni mašinu da vidim koliko je sati? 2. 'zasjati, sevnuti, zasvetliti'. — Ja je pogledo, a ona ko da kresne očima 3. otvoreno, odlučno reći kome što; opsovati'. — Ama, kresni tom balavcu!

kreveljit kreveljim nesvr. 'praviti grimase, neprirodne pokrete licem ili očima'. — Red bi bio da štogod kažeš, kad te čovik lipo pita, a ne da samo kreveljiš očima. ~ se 1. 'praviti grimase ili neprirodne pokrete (na koga ili kome)'. — Dok je on gledo u Ciganku kako se krevelji, Ciganin mu je izvadio novce iz džepa. 2. 'prenemagati se'. — Kaži lipo glasno i jasno kad te dida pitaje, nemoj se tu samo kreveljit. 3. 'plakati, iskrivljujući usta, derati se'. — Ona se samo u plaču kreveljila, a suze su same tekle.

krevet m 'deo kućnog nameštaja za spavanje, ležaj, postelja': bolnički ~, vojnički ~; gvozdeni ~; ~ od dasaka 'drvenice'. Izr. rastat se od astala i kreveta 'prestati živeti zajedno (o bračnim drugovima)'; pasti u ~; prikovat za ~; 'razboleti se'.

krevetac -eca m 1. dem. od krevet. 2. 'krevet sa jedne strane bez naslona (jer je taj deo bio uz samu zidanu peć pa su u spavanju noge dolazile do tople peći)'.

krevetski -a -o 'koji se odnosi na krevet, posteljni' ~ čaršap.

krezav -a -o 1. 'krezub'. — Kad se nasmije, naprid su mu se vidila dva krezava zuba. 2. 'koji se iskrzao od upotrebe'. — Rukav je krezav, dobro bi ga bilo malo opšit.

krigla ž 'vrč, oveća čaša (obično za pivo)'.

kriglica ž dem. od krigla.

krilatica ž 'avion'. — Al sam se ustravio kad sam prviput vidio krilaticu.

krilatičar m 'avijatičar'. — Samo da mi je znat kako se tim krilatičarima ne zamuti u glavi tamo gori kad lete?!

kripost ž 'duhovna vrlina'. — Čvrsto je virovo u kripost ljudi.

kriposan -sna -sno 'čestit, pošten'. — Kriposan čovik voli sebe koliko i sve druge valjane ljude.

kripta (G. mn. kripta) ž 'porodična grobnica'. Napoljuje ladno i mračno koukripti.

Krist m 'po Bibliji naziv Isusa iz Nazareta, osnivača hrišćanstva, Hrist(os)'. — Izr. braća u Kristu 'pripadnici iste hrišćanske zajednice'.

kriška ž 'nevelik komad izrezan iz celine'. — Podaj prosjaku komad kruva i krišku sira.

kriv -iva -ivo 1. 'koji nije prav, koji je savijen, svinut'. — Stipan je načupo iz dasaka punu kesu krivi klinaca, sad i Ispravlja kalapačom. 2. 'koji ne stoji pravo, iskošen'. — Zašto ne popraviš ona vrata na svinjaku, tako krivo stoje da se prasici mogu provuć. 3. 'koji je načinio nešto što ne valja, koji je odgovoran za neko deio'. — Vidim ja, da je pendžer razbijen, al triba da mi kažete ko je kriv za to?! Izr. Ni kriv ni dužan 'ispravan, nevin'.

krivnja ž 'krivica'. — Jeste izgorilo, al nije moja krivnja.

krivovirac -rca m 'krivoveran čovek, jeretik'. Kažu, da su u staro vrime i nama govorili da smo krivovirci.

krizantin m bot. Tanacetum indicum, hrizantema'.

krizma ž 'obred u katoličkoj crkvi koji vrši biskup praveći verniku na čelu znak krsta posvećenim uljem'.

krizmat -am nesvr. crkv. 'dati kome krizmu'. ~ se 'primati krizmu'.

križ križa m 1. 'rlg. krst'. 2. 'znak koji stavlja nepismen (uz svoje ime koje mu drugi napiše). Izr. Križ Bože ime isusovo 'govorilo se malom detetu kada kihne (umesto: na zdravlje kod odraslih)'. — To su oni što su isusa na križu metlom tukli 'podmukli, pokvarenjaci'.

križalice -ica samo u izrazu: Križalice, bogalice, pukac! — Tako su u najstarija vremena pozdravljala deca svoje stare, praveći krst na dlanu uz gornju izreku.

križat križam nesvr. 1. 'rezati u kriške'. — Križa krastavce u zdilu. 2. 'usitnjavati stočnu hranu'. — Križamo blitvu za krave.

križić m dem. od križ.

krkača ž 'grbača, leđa'. — Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi. Izr. Sagni malo većma tu tvoju krkaču 'opomena na efikasniji posao'.

krkat krkam nesvr. 'halapljivo jesti, žderati'. _ N8 da idu, već krkaje dok njim ne pukne ta mišina.

krknit krknem svr. 1. 'svr. prema krkat. 2. 'pisnuti, maknuti, mrdnuti'. — Baš je velika soba al toliki se svit nasuko, da nisi mogo ni krknit.

krlja ž zool. Ixodidae 1. 'krpelj'. 2. 'osoba koja uporno ide za nekim, prati ga u stopu (pogrd.)'. — Zalipila se za njeg ko krlja i ne pušta ga.

krma ž 1. 'stočna hrana, pića'. — Što bolja krma, to će krava dat više i bolje mliko. 2. 'naviše savijen prednji deo sonika (u saonicama)'. — Kad su krme u soncama dobro savijene, onda sonca po dobrom snigu sve lete.

krma ž v. krma (2.). — Za krmu se pričvršćiva ždripčanik na sonca.

krmača ž zool. Sus 'ženka svinje'. 2. 'mrlja od mastila'. — Tome, šta si uradio, kad si tako veliku krmaču napravio na čitanki?!

krmačetina ž augm. i pogrd. od krmača.

krmačica ž dem. od krmača.

krmče -eta (krmčad ž coll. od krmče) s 'krmak, svinja'. — Na astalu je raspravljo jedno poveće krmče.

krmelja ž 'žućkasta tekućina koja se izlučuje iz očiju za vreme bolesti ili spavanja i na nijma se osuši, krmelj'. — Kako si se umio kad ti krmelja još uvik u očima stoji?

krmeljav -a -o 'pun krmelja'. — Još su ti krmeljave oči, a već bi io.

krmenadla ž 'svinjsko meso sa rebarcem'. — Volim krmenadlu i u krumpirači.

krmivo s 'v. kima (1.). ~ imamo za zimu dosta stočnog krmiva.

krmski pril. 'na svinjski način, nepošteno'. — Ja njemu tako svesrdno davo na zajam, a vidi ti njega, kako krmski vraća: kaže vratiću kad bidem imo.

krmski -a -o 'svinjski (pogrd.)'. — Krmska kožica je dobra za pača. Izr. Ko je krmski živio, ne mož drugačije ni umrit!

krnit -nem svr. 'udariti'. — On je mene ćiišio, a kad sam gaja krnio štapom po čelenki...

krntija ž 'starudija, nešto staro, bezvredno'. — Iza salaša smo držali sve te stare krntije.

krnjaukat -njaučem nesvr. 'mijaukati, krmaukati'. — I mačka i svinji krnjauču gladni su.

krnjetak -tka m 'ostatak slomljenog zuba u vilici'. — Sve je zube pogubio, samo mu je j'edan krnj'etak virio iz dolnje vilice.

krpa ž 1. 'komad tkanine (koja je obično već van upotrebe)'. — To su krpe za pra, a one druge su za pranje sudi. 2. 'zakrpa'. — Dobra će bit ta krpa da mi zakrpiš rukav na laktu. 3. 'stara iznošena odela'. — To ruvo j'e samo da ga isičeš u krpe, pa možeš sa onim drugim krpama tkat krpare.

krpara ž 'od mekanih tekstilnih otpadaka otkani prekrivač postelje (na tome se i spavalo, u novije vreme služi kao prostirać za pod)'. ~ imali smo dosta krpara na kojima smo spavali.

krpelj' -elja ml. zool. Ixodidas. 2. 'čovek koji želi živeti na račun drugoga'. — Pritumio se kod nas svaki dan na ilo ko krpelj, al radit mu smrdi.

krpenjača ž 'lopta od krpa'. — Nismo u ono vrime ko dica ni znali za drugačiju loptu nego samo za krpenjaču.

krpež m 1. 'neprestano krpanje, krpljenje'. — S tolikom dicom, brez krpeži, mi ne bi mogli živit. 2. 'ono što je često krpljeno, prnje'. — Taj tvoj kaput je sam krpež, jednog dana će se raspast. 3. 'ono što je sklepano, loše urađeno, krparija'. — Meni se čini, da je taj komšinski čardak običan krpež, dobro ga je majstor namagarčio, ne virujem, da će izdržat ni jednu zimu. Izr. Krpež kuću drži!

krpica ž dem. od krpa.

krpice -ica ž pl. t. 'testenina izrezana na kockice'. — Većma volim krpice u čorbi nego rizance.

krpiguz m bot. Setaria verticillata 'vrsta, prilepljive bodlje'.

krpit -im nesvr. 'stavljati zakrpe, činiti opet upotrebljivim, popravljati'. — Na toliko mista su mi već krpljene čakšire, da se ne zna di je zakrpa, a di ona prava kumaša. ~ se 'snalaziti se, životariti'. — Mi ne idemo baš svaki dan mesa, al krpimo se kako znamo i nadamo se boljem.

krpljačina ž 'neprestano krpljenje, krparenje'. — Ko bi uvik novo kupovo, zato je tu krpljačina.

krstine ž mn. 'snopovi žita sadeveni unakrst (17—18 snopova)'. — Kad se diju krstine, dolnji snop se zove kurjak, a s kojim se odozgor poklapa, zove se popo.

krstit -im svr. i nesvr. 1. 'vršiti obred krštenja'. — Dite se ne krsti oma čim se rodi. 2. 'davati ime, biti kum na krštenju'. — Ja nisam još nikog krstio. 3. 'praviti pokretom ruke znak krsta. Izr. Ja ga krstim, a on prdi. 'ne haje za ono što mu se savetuje'. ~ vino, mliko 'ulivati vode u vino i mleko'. ~ se 'stavljati znak krsta na sebe (uz izgovaranje crkv. molitve: u ime oca i sina i duha svetoga, amen): ~ sa četri prsta 'biti katoličke vere'. ~ sa tri prsta 'biti pravoslavne vere'.

kršćanin m 1. 'pripadnik kršćanstva, katolik (prema hrišćanin pravoslavac)'.

kršćanka ž 'katolkinja'. — Nećeš mi valdar kazat da mi ćer nije dobra kršćanka?!

kršten -a -o 'nad njim je izvršen obred krštenja'. Izr. Ni krštene duše 'nikoga nema'.

krštenica ž 'izvod iz matice rođenih (krštenih)'.

krštenje s 1. 'gl. im. od krstit (se) 2. 'nadevanje imena'. — Krstili su ga po crkvenom Gabrijel, a svi su ga posli krštenja zvali Tome, jel se rodio na dan sv. Tome.

krt -a -o 'koji se lako raspada, lomljiv'. — Ne savijaj tu krtu granu, slomićeš je. Izr. ~ meso 'meso bez žila, masnoće i kosti'..

krtičnjak m 1. 'gomilica na površini zemlje koju je izrila krtica'. — ima nikol(i)ko friški krtičnjaka. 2. 'krtičje leglo ispod zemlje'. — Kopali smo krtičnjake ne bi 1 uvatili krtinu.

krtina ž zool. Talpa europaea, krtica'. — 2. 'čovek koji bilo čime izaziva sličnost s krticom (pogrd.)'. — Kad s njim divaniš, tako se izvlači iz svega, da ti se čini da imaš posla s krtinom, a ne s čovikom. 3. 'meso bez žila i kostiju'. — Zdravija je krtina od masnog mesa.

krto pril. 'na krt način'. ~ on je najviše ćutio, a i kad bi štogod kazo, sve je bilo tako krto, nikad od njeg lipu rič da čuješ.

krto 'pletena korpa od pruća, oveća, sa jednom drškom preko sredine (pudarska kotarica za voće 5 kg), košarica'. — Napunio sam ti krto jabuka da odneseš kući kad pođeš.

krumpir -ira m bot. 'Solanum tuberosum, krompir'. ~ paprikaš 'jelo od krumpira u vidu paprikaša bez mesa'; nacilo ~ 'kuvani ~ pečeni krompir u kori'. nagusto ~ 'skuvani, ispasirani krompir i začinjen mleveifom crvenom paprikom'.

krumpirača ž 'vrsta jela (u kolutove narezan krompir na koji se u tepsiji slaže kobasica i meso, te peče u seljačkoj peći ili štednjaku)'. — Prava krumpirača traži i dobro vino, da se zalije.

krumpirić m dem. od krumpir.

krumphište s 'njiva zasađena krompirom.

kruna ž 1. 'vrsta kape s dragocenim ukrasima kao simbol vlasti vladara: carska ~; kraljevska ~ 2. 'gornji deo krošnja drveta'. 3. 'perje na glavi ptica u obliku kapice'. 4. 'gornji, vidljiv deo zuba koji se nalazi iznad desni; navlaka na zub da bi ga saouvao od kvarenja'. 5. 'novčana jedinica nekih država: austrougarska ~. Izr. Neće mu past ~ s glave 'neće izgubiti ništa od svoga (umišljenog, uobraženog) dostojanstva'.

krunast -a -o 'koji je sličan kruni'. — Ševa je krunasta tica, ~ kokoš, ~ golub.

krunica ž 1. dem. od krune. 2. zool. Alauda arborea 'ćubasta ševa'. 3. 'jedna vrsta šiblja, dugih i oštrih bodlja, obično se sadila kao živa ograda'. — Posadi krunicu u keriteš. 4. crkv. 'jedna vrsta molitve (određeno doba godine)'. — Večernja krunica. 5. 'tanka vrpca s nanizanim kuglicama, brojanice' (crkv.)'. — Fratrovima visi krunica o boku. 6. v. kruna (4.).

krunit krunim nesvr. 1. 'odvajati, otkidati zrnje sa klipa kukuruza'. — Samo kad ne moram krunit kuruze. 2. 'obarati, stresati'. — Mislim da ćemo u ponediljak morat krunit orase, zrili su. ~ se 'padati otkidajući se od čega, otpadati'. — Ako ove nedilje ne pokosimo, žito će se počet krunit.

krunjača ž 'mašina za krunjenje kukuruza'. — Ubaci samo nikolko klipova u krunjaču da naranimo pilež.

krunjačica ž v. krunjača. — Nećemo ni mi više mrvit kuruze na stočiću, kupili smo krunjačicu.

krup -an -pna -pno 'koji je velikih dimenzija'. Vidi kako krupan snig pada! — Krava nam je otelila tako krupno tele.

krupar -ara m 1. 'vlasnik krupare'. — Najstariji sin nam je otvorio kruparu i sad je još krupar. 2. 'radnik u krupari'. — Lovro se namistio u kruparu i tamo radi ko krupar.

krupara ž 'mlin koji krupno melje'. — Kod nas u Ljutovu nema krupara, moramo nosit krupit u Tavankut.

krupit krupim nesvr. 1. 'krupnije mleti kukuruz ili drugu zrnastu hranu za stoku'. 2. 'govoriti koješta'. — Bolje bi bilo da nam kažeš istinu, jel ovo što krupiš ne vridi ništa. 3. 'gristi, sitniti'. — Take su mu zdrave i jake zubi kad ide sve krupi ono ilo.

krupniš -iša m 'krupni delovi nečega'. — Krupniš ćemo ostavit, a sve sitne jabuke nek iđu u cefru za rakiju.

krupno pril. 1. 'velikim koracima; velikim slovima i sl.'. — Nemoj tako krupno koracat, ja moram pokaskivat za tobom. Lipo pišeš, samo malo krupno. 2. 'oštrim izrazima govoriti, psovati'. — Znao sam da se zdravo srdi, jel je krupno opcovo.

krušac -šca 1. dem. od kru(v). 2. 'sredstva neophodna za život'. — Ti ćuti i čuvaj svoj krušac jel je teško dobit misto kad se izgubi poso.

krušan -šna -šno 'koji se odnosi na kru(v), hlebni'. — Nestalo je krušnog brašna, tribaće nosit mlit žita; — Napolju smo napravili jednu novu krušnu peć. ~ brašno 'brašno za hleb'; ~ kotar(i)ca 'korpa u kojoj se drži testo ili brašno pre mešenja'.

kruščić m dem. od krušac.

kruška ž bot. 'Pirus communis, drvo i plod takvog drveta'. 2. 'sijalica'.

kruškica ž dem. od kruške.

krušnica ž 1. 'peć za pečenje kru(h)a'. — Dobro užari krušnicu, da nam ne bidne kruv gnjecav. 2. 'grudva testa koja se ostavlja kao kvasac za sledeće pečenje'. — Ostavi krušnicu za kvas.

kru(v) kruva (Nmn. kruvovi Gmn. kruvova) m. 1. 'hleb'. 2. 'sredstvo za život, zarada, služba'. — Neću molit nikog da mi da, sam ću se snaći za svoj kruv. Izr. Kruv neće sam rodit; brez ruva i kruva 'bez ičega'; dobar ko komad kriiva 'vrlo dobar'; isti svoj ~ 'steći svojim radom'; trbuvom za kruvom 'poći za zaradom'; ~ sv. Ivana 'bot. rogač Coratonia ciligua'.

kruvarit -uvarim nesvr. 'hraniti, izdržavati nekoga'. — Dokleg ću ja tebe kruvarit? ~ se povr. — Lako j njoj, kad se još uvik kruvari kod matere, a udata je više od po godine.

kruvčić m dem. od kruv.

krv krvi ž 1. 'crvena tečnost koja teče kroz krvne sudove čovečjeg i životinjskog tela'. — Rasiko sam prst, teče mi krv. 2. 'porod, dete (fig.)'. ~ imam ja ćer, eto, to je moja krv. 3. 'koleno, poreklo'. — Bili smo rod po ženskoj krvi. 4. 'ćud, karakter, temperamenat'. — Šta da radim š njom, taka joj je krv. 5. 'težak naporan rad, stradanja (fig.)'. — Tribalo je mnogo znoja i krvi dok nismo ovo stekli. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven'; čovik naše krvi 'ćovek našeg plemena'; ~ mu je pala na oči 'izgubio vlast nad sobom, obnedivio je'; ko da nema kapi krvi 'bled od straha'; ~ nije voda 'svoj ide svome'; kupa mi se u krvi 'smrtno ga mrzi'; pit nečiju ~ 'iskorištavati koga do krajnjih granica'; omastit ruke krvlju 'biti ubica'.

krvaća ž 'hvatanje krvi (običaj da se na Blagovesti, rano izjutra na tašte i na dušak pije crveno vino, s verovanjem da se ono pretvara odmah u krv i „obnavlja" snagu)'. — Pa, danas je Blagovist, da popijemo po jednu krvaću, p onda kako nam Bog da.

krvat kfvam nesvr. 'lupati (svim i svačim zbog nesmotrenog rukovanja stvarima)'. — iđi friško, vidi ko to tamo u sobi tako krva?! ~ se 'tući se'. — Kaki su to ljudi, čim se napiju, oma se međusobno krvaje.

krvavica ž 'vrsta kobasice (od seckanog kuvanog mesa, krvi i slanine, iznutrica, zatim sušena u pušnici ili dimnjaku)'. — Voiim i kuvanu i pušenu krvavicu.

krvit se krvim se nesvr. 'svađati se'. — Braća ste, nije lipo da se za makar čega krvite; sramota je i prid svitom.

krzalica ž 'štitnik na donjem delu pantaIona'. Istrošila se krzalica na pantalonama, mora se zaminit.

krzat se -a se nesvr. 'trošiti se od trenja'. — Nemoj danas oblačit kaput u kojem radiš napolju, počeli su se rukavi krzat, pa i moram opšit.

kržljav -a -o 'koji je u rastu zaostao'. — Svi su lipi, a od osam jedno je ostalo kržljavo prase.

kržljavica ž 'ona koja je kržljava'. — Dobro ona ide, al je taka po naravi kržljavica.

kržljavit -im nesvr. 'ostajati kržljav'. — Kržljavi i srada uvik od druge dice ~ tuku ga.

kržljavko m 'kržljavac'. — Svi ga prdače kržljavko.

kržljavo pril. 'na kržljav način, slabo'. — Jesenas smo zasadili nikoliko mladi voćaka, al ne znam zašto nam tako kržljavo rastu?!

kržljavost -osti ž 'osobina i stanje onoga koji je kržljav ili onoga što je kržljavo'. — Kižljavost je uvatila usiv ove godine.

kubik -ika m 'kubni metar'. — U onom velikom oru kad smo ga ispilali i složili bilo je tri kubika drva.

kubikaš -aša m 'radnik koji je plaćen ,,po kubiku" (obično za kopanje zemlje)'. — Kubikaši su obično bili snažni ljudi.

kubikovat -jem nesvr. 'raditi na kubik'. — Kad nemamo drugog posla, nas trojca zajedno kubikujemo i zaradimo fain novaca.

kubura ž 1. 'bedno stanje, mučenje sa životom, petljanje'. — Znate i sami, baco, šta je kubura, kad mi je moj čovik već dvi godine bolesan, a ja sama ranim troje dice. 2. 'kožni deo ama kroz koji prolaze štrange, služi kao štitnik na konjskim bokovima'.

kuburit im nesvr. 1. 'rvati se sa životnim nedaćama'. — Ja da sam na tvom mistu, ne bi š njim toliko kuburila.

kucat kucam nesvr. 'imati polni odnos'. ~ se povr. 'vršiti polne odnose'.

kuckat -am nesvr. 'nešto raditi, udarati u što'. — Ne dirajte baću, štogod kuckaje pod naslamom.

kuče -eta kučad s 'štene'. — Šta si dono to kuče u sobu? Izr. Ni kučeta ni mačeta! 'puka sirotinja'.

kučence/kučence -eta s dem. od kuče.

kučiber m 'torbar, probisvet'. — Zaključavaj vrata kad si sama, mož naić kaki kučiber. — Kad ćeš ić med svit, Iipo mi se obuči, nemoj da izgledaš ko kaki kučiber.

kučka ž 1. 'kuja, ženka psa'. — 2. 'bezobrazna drska žena (pogrd.)'. — I ti da moliš Anu, kučku jednu?!

kučketina ž augm. i pogrd. od kučka.

kučkica ž dem. od kučka.

kuća ž I. 'dom, zgrada za stanovanje'. — Kuća nam je u varoši. 2. 'porodična zajednica'. — Naša kuća nije velika: nas dvoje matori i dvoje dice. Izr. bit kod kuće 'dobro poznavati nešto'; bit ko u svojoj kući 'biti dobro primljen'; dogovor kuću gradi 'dogovorom do uspeha', božja — 'crkva'; luda ~ 'nered, haos'; ne gori ti kuća nad glavom 'ne treba žuriti'; ni kuće ni kućišta 'bez igde ičega'; piši kući propalo je 'nema leka, nema spasa'; Divaniš ko da si pamet kod kuće zaboravio! Da je kuća dobra i kurjak bi je imo! Ne stoji kuća na zemlji, već na ženi! Ne plaču joj dica kod kuće! 'nema ih, pa može po selu vreme provoditi.

kućerak -rka m 'mala siromašna kuća'. — Petoro dice su podigli u jednom kućerku.

kućerica ž 'mala siromašna kuća, kućerak'. — Kad je pogledo u kućericu, tamo ima šta i vidit.

kućerina ž 'augm. i pogrd. od kuća'.

kućetina ž augm. i pogrd. od kuća.

kućevan -vna -vno 'koji se brine o kući, kućanstvu, čuvaran, marljiv u unapređenju kuće'. — I dida i baćo su bili kućevni ljudi, zato su se i skupili. Izr. kućevno vino; ~ slanina; — žena 'čuvarna, dobra domaćica'.

kućit -im nesvr. 'sticati imovinu, zarađivati'. — Ja sam to što imamo, sine, kućio pedeset godina. ~ se 'sticati imovinu, stvarati domaćinstvo'. — Triba bit strpljiv, kuća se kući cilog života.

kućište s 'zemljište oko kuće i pod kućom'. Na ovom mistu je bila kiića, a sad je ostalo samo kućiste.

kud pril. 'kuda, kamo, gde'. — Izr. Kud koji slatki moji 'kad je vreme za razilazak ili kad se treba spasavati bekstvom'.

kudak v. kud. — Kudak će se moja dika paradirat...

kudan v. kud — Kudan je voda tekla, tudan opet navire.

kudbogdaš -ate u stalnim izrazima: kuda, kuda si krenuo'. — Kudbogdaš, Janje, tako rano, još se nije ni razvidilo?!

kudgod 'kuda god'. — Juče sam bila na proštenju, još toliko svita nikad nije bilo: kudgod pogledaš samo se glave vide.

kudit -im nesvr. 'ogovarati, obezvređivati'. — Ako nemaš lipu rič, nemoj ni kudit, pa nek se sami odluče.

kudrat -am nesvr. 'kovrčati'. — Vidim kudraš kosu ićeš u bal? ~ se 'postajati kovrčav'. — Neću se kudrat i gotovo.

kudrav -a -o 'koji se kovrdža, kovrdžav'. — Alaj je taj vaš šarov kudrave dlake.

kudrov -ova m 'pas kudrave dlake'. — Kudrov se uplašio pa zalajo na svoj osin.

kufer m 'kofer'. — Tušta kufera sam se ja naslala sinu dok je učio škule u varoši.

kuferaš -aša m 'onaj koji se kreće sa poslom i svu svoju imovinu nosi u kuferu, došljak'. Šta on meni, kuferaš, soli pamet kako ću ja zemlju obrađivat?!

kuferčić m dem. od kufer.

kuferetina ž augm. i pogrd. od kufer.

kuga ž med. pestis.— Kuga je jedared zdravo arala u Subotici. Izr. bojat se ko od kuge 'kloniti se koga u svakoj prilici'; ku će ~ nego u svoj rod 'jednu nesreću često prati druga'.

kuglov -ova 'vrsta kolača (od brašna, jaja, suvog grožđa, mleka i dr. pečeno u limenoj posudi), kuglof'. — Ne smim ni kazat čoviku da sam se s tobom zadivanila i da mi je izgorio kuglov.

kuglja ž 'kugla'. — Otkadje ova drvena kugljau našoj avliji? 2. 'ukrasno staklo za jelku (o Božiću)'. — Kupili smo deset novi kugalja za granu za Božić. 3. 'metak, tane'. — Kuglja mu je otkinila šaku u ratu.

kugljana ž 'kuglana'. — U Bašinoj kugljani je jedna kuglja udarila derana koji namišća bebe.

kugljat se kugljam se nesvr. 'kuglati se'. — Kako se on dobro kuglja, to je štogod: jedno za drugim je svalio po devet beba.

kugljica ž dem. od kuglja (ono što ima oblik kugle ili približno takav)'. — Vokšovali smo gumenim kugljicama.

kuja ž v. kučka. — Daću ti ovu kuju toliko mi je već naštenila štenadi da ne znam di ću š njima.

kujica ž dem. od kuja.

kujna ž 'kuhinja'. — Dico, oma da ste išli napolje iz kujne.

kujnica ž dem. od kujna.

kuka ž 1. 'naprave u obliku šipke sa zavinutim jednim krajem da se nešto zakači i privuče'. — Donesi kuku da probarro izvuć kabo iz bunara. 2. 'drvena naprava, drška sa jednim paroškom (za skupljanje pokošenog žita'). — Rjsaruša nosi kuku, a risar kosu. 3. 'klin za zavrnutim krajem o koji se može nešto obesiti'. — Ostavi štrangu na kuku.

kukalj m 'čvor koji se potezanjem jednog kraja lako razvezuje'. — Lipo je svezala maramu na kukalj.

kukavan -vna, -vno 1. 'jadan, bedan, ubog'. — Kad ostariš i ostaneš sam, kukavan je to život. 2. 'ništavan, beznačajan'. — Moraš cio dan rmbat za šačicu kukavnog brašna.

kukavica ž 1. zool. Cuculus sanorus 2. 'često uz atribute (crna, sinja) kukavna, jadna ženska osoba'. — A šta ću ja, kukavica kukavna, brez igdi ikog svoga?! 3. 'moralno slab čovek, pljašljivac'. — Da nisi kukavica ti bi Tezu za ruku pa ajd kući i gotova ženidba. 3. 's mukom ostvarena minimalna zarada'. — Šta ja zaradim koju kukavicu i još kradom od babe polak pošaljem čoviku u katane.

kukica ž dem. od kuka.

kukolj m bot. 'vrsta korova, Agrostemma githago'. — Ti si meni, Albe, obećo žito brez kukolja.

kukotres m 'zadnja ovčija noga (od karlične kosti, do pregiba)'. — Uzmi drugo, a meni daj jedan kukotres, tamo znam da ima dosta mesa.

kukuljica ž 'kapuljača'. — Di si samo našo tu kukuljicu na glavu?

kukurikat kukuriče nesvr. onom. 'pevanje glasom „kukuriku" (o petlu)'. — Kako ti pivci znadu baš u četri sata ujutru da kukuriču?

kulača ž 'čutura (obična vojnička)'. — Znali smo mi u kulači držat i vino, samo ako smo došli digod do njeg. ← mađ. kulacs.

kulaš -aša m 'konj žućkastosive dlake'. — Nikad nisam volio konja kulaša.

kulaša ž 'kobila žućkastosive dlake'.

kulašast -a -o 'konj koji je kao kulaš'. — Valdar znaš kaki je konj kad je kulašaste dlake.

kulecat kulecam nesvr. 'pratiti, za nekim uporno ići'. — Nemoj već stalno za mnom kulecat, vidiš da neću nikud otić dok ne okopam sav luk.

kulen m 'vrsta kobasice'. — Klali smo, pa smo i dva kulena napravili.

kulučit -im nesvr. 1. 'raditi kuluk'. —'Već dvi nedilje kulučim. 2. 'teško i naporno raditi'. — Mi paori kulučimo cile godine, samo na našoj zemlji.

kuluk m 1. 'obaveza ličnog neplaćenog rada na javnim radovima'. — Tri dana sam ove nedilje bio na kuluku s konjima i kolima vuko sam zemlju za pravljenje puta. 2. 'težak i naporan rad'. — Godinama sam služio kod gazda i zdravo sam se obradovo kad sam se tog kuluka oslobodio.

kum m (Nmn. kumovi) 'kod hrišćanskih naroda onaj koji drži dete na krštenje kao svedok ili zastupnik roditelja; onaj koji daje ime novorodenčetu: ~ na krštenju'. ~ na krizmanju 'svedok na krizmi'; venčani ~ 'svedok na venčanju'. Izr. Ko ne žali tura do kuma dogura! 'pa će sve imati ko i kum"; Kolike su oči pa ne vide kuma! 'nešto je na dohvat ruke, a ne uočava se'.

kuma ž 1. 'žena koja kumuje'. 2. 'kumova žena'.

kumaša ž 'vrsta teške svilene tkanine, protkane somotom'. ~ imala je dva ruva od kumaše.

kumašica ž dem. od kumaša; tanka vrsta somota'. — Ruvo od kumašice se nikad ne nosi zimi.

kumče -eta coll. kumčad s 'u odnosu na kumovo dete koje je on krstio'. — Nije Bartul samo moj sinovac, već i kumče.

kumica ž 1. dem. i podsm. od kuma. 2. 'žensko dete prema svome kumu'.

kumicin -a -o 'koji pripada kumici'. — Kumicina pogača je uvik najbolja.

kumić -ića m 1. dem. od kum. 2. v. kumče.

kumin -a -o 'koji pripada kumi, potiče od kume'. — Sad sviraje kuminom bratu.

kumov -a -o 'koji pripada kumu'. — Ja ću na kumova kola.

kumovat kumujem nesvr. 1. 'biti kum (kuma) pri krštenju, krizmi ili venčanju'. 2. 'učestvovati svojim savetom pri stvaranju kakvoga plana, kakvoga posla'. — Čuo sam da se Marga vratila Josi, ne moraš mi ništa reć, znam da si ti u tom kumovo.

kumovski -a -o 'koji pripada kumu i kumovima'. — Ja sam dobio i kumovsko ime.

kunda ž 'ženski polni organ'.

kunina ž 1. 'vlat na vrhu trske'. — Što je na trski lipa kunina izvlatala. 2. 'metla od takve trske, pajalica'. — Uzmi kuninu pa njom najpre opraši zidove.

kunjat kunjam nesvr. 1. 'nalaziti se u stanju polusna, dremuckati'. — Bolje iđi spavat nego što tu sidiš i samo kunjaš. 2. 'poboljevati, osećati se slabim'. — Već duže vrime Lazo štogod kunja, ne znam šta mu je, al mi se čini da iz dana u dan slabi.

kupat kupam nesvr. 'potapati telo u vodu radi pranja'. — Požuri s tom vrućom vodom i kupaj dite, da ne plače toliko. ~ se povr. — Nisam se ja, rano moja, nigdi kupala osim u kortu, a prala se u lavoru. Izr. ~ u znoju 'biti u znoju od vrućine ili teškog rada.

kupinjača ž bot. 'Rubus fructicosus, kupina'.

kupit kupim svr. 'pribaviti neku robu za novac'. — Kupio sam kuću u varoši. 2. 'privući na svoju stranu mitom, laskanjem'. — Kupio je ženu svojim gazdašagom. Izr. Kupio je on i novaca. 'uzeo zajam'.

kupit -im nesvr. 1. '(koga) dovoditi na jedno mesto sazivajući'. — Marko kupi dlcu za sigru. 2. '(što) pribirati, sabirati'. — Kupimo orase. 3. 'sastavljati, priljubljivati odvojene delove jedne uz druge (mišiće, usta kao znak neprijatnog osećanja ili kakvog uzbuđenja)'. — Ne volim zeleno voće, kupi mi usta. ~ se 1. 'skupljati se na jednom mestu'. — Kupićemo se kod Loske u kolo. 2. 'skupljati se, uvlačiti se u sebe (od zime, straha)'. — Sva sam se kupila od zime.

kupka ž 'toplo kupatilo, banja'. — Doktor mu je propiso vruću kupku za ličenje.

kuražan -žna -žno 'hrabar, odvažan'. — Čim sam s tobom, oma sam i ja niki kuražniji.

kurdačit -im nesvr. 'pušiti (pogrd.)'. — Izađi već malo i(z) sobe, pa tamo kurdači taj tvoj smrdljivi duvan.

kurđipa ž 'oštrokonđa'. ~ udala bi se ja za njeg već davno al mu je mater taka kurđipa, pa ne smim.

kurđup m 'ženska kosa upletena i podignuta na zatiljku'. — Kad joj kurđup nakrivo stoji, onda joj se bolje sklanjaj s puta.

kurjak m zool 'vuk'. Izr. Ko se s ovcama miša, kurjakovi ga pofdu. Kurjak dlaku minja al ćud nikad! Tiro lisicu pa istiro kurjaka! I kurjakovi siti i ovce na broju! Mi o kurjaku a kurjak na vrati! Na kurjaka vika a lisica meso ide.

kurjin -a -o 'koji pripada kurjaku, kurjakov'. — Ovo ko da je kurjin trag?

kurjo m v. kurjak. — Nije kurjo izijo zimu!

kurtala/kurtala pril. u stalnom izrazu: ne bilo ga! (da se nešto neželjeno ne dogodi)'. — Kurtala bflo i takog čovika, kad ne zna šta je dosta!

kurtalisat (se) -išem (se) nesvr. 'osloboditi se, spasti se (od čega ili koga)'. — Jedva živa sam ga se kurtalisala. Važno je meni da sam se bolesti kurtalisala.

kurtav -a -o 'kratak, kus'. ~ imali smo kera kurtavog repa. — Men se čini da je tebi postala suknja malo kurtava.

kuruz m bot. 'Zea mais, kukuruz'. — Sutra ćemo popunjavat kuruz, dosta je slabo niko.

kuruzan -zna -zno 1. 'koji se odnosi na kukuruz'. — Dijemo kuruzno snoplje u klupe. 2. 'koji je načinjen od kukuruznog zrna'. — Tribala bi mi koja kila kuruznog brašna za proju.

kuruzište s 'zemlja pod kukuruzom (ili posle branja, ali još neuzorana)'. — Kuruzište je dvared veće nego onaj komad pod žitom.

kuružna ž 'suve stabljike sa kojih su obrani kukuruzi, kukuruzovina'. — Baci koji snop kuružne kravama u jasle.

kuružnja ž v. kuružna. — Sadili smo tri badnja kuružnje.

kurva ž 'bludnica, prostitutka'. — 2. 'kukavica'. — Da nije otac Lozan kurva, dica bi se već davno pomirila. Izr. Kurvo jedna muška! (kao psovka, pogrd.).

kurvar -ara m 'onaj koji živi sa kurvama, bludnik'.

kurvarluk m 'kurvarski život, kurvanje'. — izaće na nos njemu i taj kurvarluk, samo dok lanci odu.

kurvarov -a -o 'koji pripada kurvaru'. — Valdar nećemo divanit o kurvarovom poštenju?!

kurvarski -a -o 'koji se odnosi na kurvara'. — Ta taki je njezin i kurvarski pogled.

kurvarski pril. 'na kurvarski način, iz prevare'. — Uzo mu novce i kurvarski pobigo.

kurvat se -am se nesvr. 'postupati, vladati se ko kurva'.

kurvetina ž augm. od kurva.

kurvica ž dem. od kurva.

kurvin -a -o 'koji pripada kurvi'.

kusav -a -o 'kus, bez repa (životinja)'. — Još nisam dosad vidio kusavog pulina.

kusnica ž 1. 'štenara, stecište pasa'. — Odnesi joj štence natrag u kusnicu. 2. 'mesto za sprovođenje nemorala'. (pogrd.). — Čula sam ja za njezino skupljanje mladeži, to je prava kusnica, bavi se ona sparivanjem.

kuso m 'pas'. — Drž nanu za suknju da te ne ugrize kuso. Izr. Doće kuso na kolač 'biće prilike da se nekom vrati milo za drago'.

kilš/kilški! 'uzvik za teranje svinja'.

kušljat se -a se nesvr. 'linjati se'. — Nfsmo davno kupili one pokrovce, a čini mi se da se već kušljaje.

kuštrav -a -o 'kome se kosa, dlaka razbarušena, kovrčav, kudrav'. — Naš Luka, kad je posto prokator.imo je tako lipu kuštravu malu bradu.

kutljat -am nesvr. 'izlaziti u gustim mlazovima, šikljati, kuljati'. — Čim dica čuju da baćo iđu kući, oma kutljaje iz avlije.

kuvanje s 1. gl. im. od kuvat. 2. 'kuvano jelo'. — Zašto niste ili kuvanja?

kuvat -am nesvr. 'kuhati'. — Kuvam za užnu paprikaša. Izr. bit pečen i kuvan (kod koga) 'svakodnevni gost'. ~ se 1. 'biti izložen vatri (o jelu i dr.)'. — Danas se ne kuva. 2. 'biti izložen velikoj žezi, vrućini'. — Kuvam se od vrućine. 3. 'spremati se; razvijati se (o mislima, osećanjima)'. — Već odavno se u meni kiiva i sad je prikipilo!

kuverta ž 'koverat'. — Bacio si kuvertu, a ja ne znam napamet atrez, pa ne možem poslat pismo.

kuždrav -a -o v. kudrav. — Što je smišno to kuždravo mače.

kvaka ž 1. 'ono za što se uhvati i pritisne rukom kad se vrata otvaraju i zatvaraju'. 2. 'kriv predmet kojim se ili o koji se nešto kvači, kuka'. — Kvaka na kolečkama se prokinila. 3. 'skakavica, reza'. — Vi se još uvik uzdate u staru kvaku s uzicom, nećete da je prominite.

kvaknit -em svr. 1. 'udariti, odalamiti'. — Kvakniću ja tebe da ćeš zapantit. 2. 'čvoknuti, kljucnuti'. — Ne diraj te piliće, jel će te kvaknit kvočka pa ćeš se onda drečit.

kvart m 'deo grada koji sačinjava više ulica'. U prvom kvartu nikad nije stojala sirotinja.

kvartal -ala m 'tromesečje'. — Kazo je da mu triba novac samo za jedan kvartal, a evo i drugi j'e prošo.

kvartllj -ilja m 'stan, prenoćište'. — Dobio si kvartilj za jednu noć a kad nećeš da radiš, možeš ić.

kvartir -ira m v. kvartilj. — Nemaš sad nikog na kvartiru?

kvas m 1. 'materija u kojoj su gljivice koje izazivaju kiselo vrenje'. — Zamutila sam kvas za kruv. 2. 'količina koja služi kao osnova za pretvaranje mleka u kiselo mleko, u jogurt, i sl.\ — Nisi valdar svu kiselnu poila?—Nisam, ostavila sam kvas.

kvatri (mn. kvatara) ž 'strogi post (kod katolika na početku svakog godišnjeg doba)'. — Počele su kvatri, sad: ,,šic guza do Uskrsa mesa".

kvint m 'navoj na nekom predmetu'. — Kvint se izlfzo, pa ne možem zašrofit.

kvita ž 1. 'priznanica'. — Kad mu vratiš novac traži našu kvi'tu. 2. 'uteg za vagu'. — Nemamo dosta kvita za mažu ~ moraćemo uzajmit kad dođe mašina.

kvitirat kvitiram svr. i nesvr. 'izravnati (neko dugovanje), dati potvrdu o tome'. Izr. — Sad smo kvit! ~ se 'izravnati račune među sobom, raskusurati se'. — Ja mislim da se sa ovfm kvitiramo, sad niko nikom više ne duguje.

kvitovat -ujem nesvr. v. kvitirat. — S tobom da kvitujem, makar posli opet uzajmio. ~ se v. kvitirat se. — Jedva smo se već jedared i u ovome kvitovali.

kvocat -a nesvr. 1. 'glasati se, oglašavati se kao kvooka'. — Čuj'em da kvoca kvočka, triba naranit piliće. 2. 'dosađivati nekim zahtevom ili savetom'. — Badavad kvocaš nikako nećeš dobit!

kvečit -i nesvr. 'kvocati'. — Dokle će da kvoči zato što je jedno jaje snela.

kvočka ž 1. 'kokoš koja leži na jajima ili je izlegla piliće'. — Tako sidim ko kvočka na jajima. 2. 'koja priča bez prestanka' — Eno iđe nam Roza, sa će ona ko kvočka da nam svima dosadi.

kvočketina ž augm. i pogrd. od kvočka. kvočkica ž dem. od kvočka. kvrcat -am nesvr. prema kvrcnit.

kvrckat -am nesvr. dem. od prema kvrcat. —Tamo su dida pod naslanom, štogod kvrckaj'e.

kvrcnit -nem svr. 1. 'glasnuti se škljocanjem, lakim praskom, puckaranjem i sl.'. — Štogod je napolju kvrcnilo; — Učinilo mi se, ko da je kogod kvrcnio na vrata. 3. 'snažno udariti (podsm.)'. — Kad ga je Mate kvrcnio vilištanom, Stipan se opružio ko pokošen.

kvrdžat -am nesvr. 'kovrdžati, kudrati (kosu)'. — Ja sama kvrdžam moju kosu.

kvrdžav -a -o 'kovrdžav'. — Ona ima od rođenj'a taku kvrdžavu kosu.

 

 

L

labanc -anca m 'veliki pas'.

laboška ž 'šerpa'. — Evo, skuvala sam punu labošku paprikaša.

labrcnit -nem svr. 'prezalogajiti'. — Pa, kad me toliko baš nudite, možem malo labrcnit.

labrnja ž 1. 'njuška, gubica'. 2. 'usta, lice, usna (pogrd.)'. — Bolje zatvori tu tvoju labrnju, dosta si baljezgo.

lackat -am nesvr. 'gladiti, maziti'. — Dokle ćeš već lackat taj ormar, ja bi ga dosad već triput otrla. ~ se 'gladiti se, lickati se'.

laćanje s gl. im. od laćat (se). Izr. Kako plaćanje tako i ~ 'za slabo plaćeno, slab je i rad'.

laćat (se) -am (se) nesvr. prema latiti (se). 'svesrdno se prihvatiti posla'.

lad m 'hlad'. — Pripravi astal da u ladu užnamo. Izr. rujanski ~ gotov jad.

ladan -dna -dno 'hladan'. — Daj mi da pijem al ladne vode, s dnola bunara. Izr. mitav Iadan 'miran, staložen, hladnokrvan'; biti ladne krvi 'ne uzbuđivati se, biti hladnokrvan'; bit ko poliven vodom 'osećati se nelagodno zbog nečeg'; ~ juni sve pokunji; maj ~ nije svit gladan.

ladit ladim nesvr. 'činiti što hladnim, rashlađivati'. — Ako ti je vrućina nađi ko će te ladit. ~ se 1. 'rashlađivati se'. — Sidajte da idemo da se ne ladi čorba. 2. 'postajati ravnodušan, smirivati se (u osećanjima)'. — Čim su se uzeli, on je počo da se ladi.

ladno/ladno pril. 1. 'studeno'. — Napolju vije, ladno je. 2. 'neljubazno, ravnodušno'. — Vidiš da nas strina ne voli, tako smo davno bili kod nje u gostima, a ona nas je opet ladno dočekala.

ladnoća ž 'hladnoća'. — U ovoj ladnoći je najbolje sist kod vruće peći. :

ladovat lađujem nesvr. 'hladovati'. — Ne voli radit pa zimi laduje, a u'ti gladuje.

ladovina ž 'hladovina'. — Kad se ris radi nema ladovine, sunce svudan prži. Izr. debela — 'nerad, lenčarenje'.

ladovit -a -o 'pun hlada, senovit'. — Nije nam avlija još dosta ladovita, malo imamo drveća nasađenog.

lađa ž 'brod'. — Pripovida o Jađi ko da je juče na njoj išo. Izr. Ko da su mu sve lađe potonile.

lađar -ara m 'onaj koji radi na lađi i plovi na njoj, brodar, mornar'. — Moj stric je bio lađar na Dunavu.

lađarov -a -o 'koji pripada lađaru. — Lađarova kuća uvik pliva.

lađica ž dem. od lađa.

lag laga m 1. 'tekuće sredstvo kojim se premazuju predmeti radi sjaja, čuvanja od kvarenja i sl., lak'. 2. 'prerađena koža vrlo sjajne površine'. — Je 1 istina da ti je nana kupila cipele od pravog laga?

lagacak -cka -cko dem. od lagan.

lagacko pril. dem. od lagani. Izr. ~ kume 'kada se kum previše razveseli na svadbi'.

lagan -ana -ano 'polagan, spor'. — Kako možeš tako laganim korakom ić?

lagano pril. 'bez žurbe, sporo, polako'. — On kaže da će se žurit lagano.

lagarija ž 'laž'. — Tu lagariju je Vranje izmislio.

lagat lažem nesvr. 'svesno, namerno govoriti ono što nije istina'. — Mogla sam oćutit, al kad ja ne znam da lažem. Izr. Laže i što pljune.

lagirat lagiram nesvr. 'premazivati lakom'. — Kata je našarala jaj'a za Uskrs, a ja i samo lagiram.

lagit -im nesvr. dem. prema lagat.

lajalo s 1. 'lajavac'. 2. 'usta, njuška, gubica (pogrd.)'. — Dobro bi bilo da zatvoriš to tvoje lajalo.

lajat -jem nesvr. 1. 'odavati kratke odsečne glasove (psi i sl. životinje)'. — 2. 'pričati, govoriti ružno o nekome (pogrd.)'. 3. v. landarat (1.). _ Tako je mišava da suknje oko nje sve laju. Izr. ne laje kera sela radi, već sebe radi 'ne priča radi drugih nego sebe radi'; ker koji tušta laje ne ujeda; ker laje, a vitar nosi.

lajav -a -o 1. 'koji mnogo laje (o psu)'. — Ne znam čiji je taj lajav ker, po cio dan se čuje? 2. 'koji ružno govori o drugima, olajava (pogrd.)'. — Dobro bi bilo da ne dođe ona lajava Roza i njezin pijani Bruno.

lajavac -avca m 'onaj koji je lajav (pogrd.)'. — Svi ste vi lajavci, a kad triba radit, onda ja moram ono najteže posvršavat.

lujavica ž 1. 'kučka koja mnogo laje'. — Boji se tvoje kere lajavice. 3. 'lajava osoba (obično ženska) (pogrd.)'. — Baba je, pa joj se mož oprostit što je lajavica.

lajkuša ž v. lajavica (2.). — Š njima u društvu je bila i ona Bara lajkuša.

lako (komp. lakše) pril. 'bez muke, sa lakoćom'. — Vama je lako, dico, kad ste mladi. Izr. lakše je zabavit nego opravit! ~ je u dobrom dobar bit! ~ je gotovom ditetu otac bit! ~ je đavolu u ritu svirat ~ je onom ko pameti nema; lakše je spričit nego ličit! lakše je sačuvat ovce neg novce!

laktanja ž 'kasarna'. — Tamo nam je kuća blizo prve laktanje. ← mađ. laktanya.

lakum -a -o 'pohlepan, lakom'. — Ušo andrak u njega, pa što više ima, sve je lakumiji.

lakuman -mna, -mno v. lakum. — I na ilu je lakuman čovik.

lakumić m 'mali pleteni kolač'. — Danas će za užnu bit lakumića i čorbe s krumpirom.

lakumit se -im se nesvr. 'biti lakom, pohlepan'. — Lakumi se on za njezinim lancima.

lakumo pril. 'lakomo, pohlepno'. — Ne samo da tako ide već i lakumo gleda u zdilu.

lampaš m 'svetiljka (petrolejka), lampa'. — Smračiva se, mogla bi upalit lampaš. Izr. Dogorio mu ~ 'umro'. mađ. lampas.

lampašić m dem. od lampaš.

lanac -nca m 1. 'mera za površinu (2.000 hv )' 2. 'niz metalnih karika, prodenutih jedno kroz drugu (za vezivanje, pričvršćivanje i sl. ili kao ukras)'. — Sveži kera na lanac. 3. 'mera za dužinu (50 m)'. — Nema više od tri lanca dužine. Izr. vodit (koga) ko na lancu 'držati u slepoj poslušnosti'; puštit s lanca (nekoga) 'ostaviti bez nadzora, raspustiti'.

lančić m dem. od lanac.

landara ž 'žena lutalica i brbljivica, koja tumara (pogrd.)'. — Mani Ciju, ona je bila i ostala iandara.

landarat -am nesvr. 1. 'razmahivati nečim, mlatarati'. — Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. 'brbljati, blebetati'. — Svi se skupe kod babe, p onda samo landaraje. 3. 'ići tamoamo bez cilja, tumarati, motati se'. — Poslala sam i da tresu šljive, a oni landaraje oko guvna.

lanđra ž 1. 'mrena na oku'. 2. 'opna, tanka kožica (na jajetu)'.

lane pril. 'prošle godine, Iani'. — Poznamo se mi još od Iane.

lanit -nem svr. 1. 'oglasiti se lavežom, zalajati'. — Kaki je to ker, kad nikad ni ne lane. 2. 'progovoriti, nesmotreno što izreći'. — Pripazi, Joso, malo na njeg da štogod ne lane.

lanski -a -o 'prošlogodišnji'. — Još nisam zaboravila lanski Božić, tako je veso bio. Izr. dobar ko ~ snig 'prošao i zaboravljen'; bri'ga ga ko za ~ snig 'baš ništa ne mari'; lanskom snigu ne tribaje opanke'.

lapacka ž 1. 'plećka (kod životinja)'. — Skini sve meso sa lapacke i samelji ga u divenice. 2. 'lopatica na mlinskom kolu'. — Nikolko lapacaka je istrunilo na kolu vodenica. ← mađ. lapocka (csont).

lapaćur m 1. 'lupetalo'. — Nije čudo što te zovu lapaćur jel ti samo lupetaš. 2. 'daska u vodenici koja u krugu udara vodu, lapacka'. — Izminio sam dva lapaćura na krugu u vodenici.

laparat -am nesvr. v. landarati (1.)'. -— Kako vitar duše tako njezina marama lapara.

lapat lapam nesvr. 'jesti (podsm.)'. — Poso je gotov a sa ćemo za astal i lapat.

lapavica -e ž a. 'sitna kiša sa snegom'. — Ko te je tiro da i'đeš po tom mraku i takoj lapavici?! b. 'raskvašen sneg sa blatom i vodom'. — Počo se snig topit sa će bit lapavice.

lapćar -ara m 'proždrljivac'. — Dobro idu svi svinji, al jedan je pravi lapćar.

lapćat -e nesvr. 'jezikom pucketati pri hranjenju (svinje lapću), lokati'. — idu, idu, sve lapću kad njim zametem prikrupu.

lapit -im nesvr. 1. 'ispuštati paru, miris, isparavati, vetriti, hlapiti'. — Poklopi taj lonac, da ne lapi para iž njeg. 2. 'gubiti pamćenje'. — Naš dida već pomalo lape.

larma ž 'galama, buka'. — igrajte se, al neću da čujem nikaku larmu.

larmadžija m 'bukač, galamdžija'. — Ti si, monče, veći larmadžija nego što smiš!

larmadži(j)ski -a -o 'koji se odnosi na larmadžij'e'. — Divan mu je bio larmadžijski, a vako je bio zdravo dobar čovik.

larmadži(j)ski pril. 'sa mnogo larme'. — Larmadžiu)ski se poriašo.

larmat -am nesvr. 'galamiti'. — Da da ne mož ništa čilt kad svi larmate.

lasan -sna -sno 'lak'. — Kad se uveče žbućnem u to naše malo jezero, posli se osićam lasan ko perce.

lasica ž zool. 'životinja iz reda kuna, Putorius nivalis'.

lasno pril. 1. 'lako'. — Ter se lasno zapiVa. 2. 'rado, s uživanjem'. — Da je njegov vinograd, ne bi ga tako Iasno uništavo.

lasta ž zool. Hirundo'. Izr. jedna ~ ne čini proliće 'nije dovoljan pojedinačni napor'; prva ~ 'prvi nagoveštaj'.

lastar -ara m 'izdanak, mladica (mladi izraštaj na voćki, lozi)'. — Malo je priviše lastara izraslo na lozi, moraćemo kačat.

lastica ž dem. od lasta.

lastin -a -o 'koji pripada lasti: ~ gnjizdo'. — Stigle su laste vidio sam iz gnjizda da viri lastin rep.

lašče -eta s v. lastica.

lašnje pril. komp. od Iasno. — Dabome da je lašnje naranit jedna usta nego pet.

lašnji -a -o komp. od lasan.

latit se -im se svr. 'prihvatiti se čega, prionuti'. — Koliko ja znam, vi ste se već dosta odmarali i sad bi se mogli latit branja.

latov m 'opštinski pozivar'. —izno nam je latov porciju za ovu godinu.

lavež m 'lajanje'. — Ništa ne čujem od laveža ovi tvoji kerova.

lavor -ora m 'široka razvedena posuda za umivanje'. — Nali mi pun lavor vruće vode, da se možem redovno oprat.

laž laži m 'neistina, obmana'. — Sita sam ja tvoje laži. Izr. prisna ~ 'potpuna neistina'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; utirat koga u laž 'uhvatiti koga u laži' ~ mu iz očivi viri.

laža ž m 'lažljivac, lažljivica'. — Ne dam na brata, on nije laža.

lažan -žna -žno 'netačan, neistinit'. — Nikad ne gleda čovika u oči, zato što mu je i pogled lažan.

lažljiv -a -o 'sklon laganju, koji rado laže'. — Kad je bio mali, i moj deran je bio lažljiv.

lažljivo pril. 'na lažljiv način'. — Ja sam ga dobro znavo i oma sam pozno kad je lažljivo divanio.

lažno/lažno pril. 'na lažan način, neiskreno'. — Taki je uncucki bio, da se znavo Jažno pritvarat da je pošten i da oće svakom dobro da učini.

lažov -ova m 'lažljivac'. — Dok je ljudi na ovom svitu, biće i lažova.

lažovčina ž m. augm. od lažov.

leca ž 'letva'. ~ Tribo si gušće metriit lece u keriteš oko bašče, vako će mali pilici ulazit u bašču.

leć legnem svr. 1. 'zauzeti vodoravan položaj, opružiti se (obično u postelji) radi spavanja'! Bio je trišten pijan, žena ga jedva podigla i legla na krevet. 2. 'razboleti se'. — Vuko je bolest na nogama dok je mogo, a na kraju ga ona svalila i moro je leć u špitalj. Izr. ~ na poso 'prionuti, svojski se predati poslu'; ~ na rudu 'pokoriti se'; ne lezi vraže 'na nesreću'; stvar je legla 'smirila se'.

leć leže nesvr. 'izvoditi piliće Ježeći na jajima (živina i ptice)'. Ležu mi se dvi kvočke odjedared. Izr. Nikad vrana sokola ne leže. ~ se 1. 'donositi na svet mlade polaganjem jaja'. — Naišli smo u oranju na jednu bunju di se zmija legla. 2. 'dolaziti na svet leženjem'. — Ušla nika bolest u moje golubove i ništa mi se neće leć.

led leda m 1. 'voda u čvrstom stanju, zamrznuta voda'. 2. 'grad'. — Led nam je sve žito potuko.

ledina ž 'travnati deo dvorišta oko salaša'. — Pušti svinje na ledinu nek pasu travu. Izr. Lupit kurcom o ledinu 'umreti (pogrd.)'.

lekcija ž 1. 'zadatak, zadaća'. — Esi 1 naučio lekciju za sutra? 2. 'pouka koja se dobija iz nekog neugodnog iskustva; opomena', «- Nfr kog nije tio da sluša, pa mu je svl propalo, biće mu to dobra lekcija dok je živ.

lelenc m 'sirotište'. — Ja sam tako čuta da su nju našli na putu ko novorođenče i da je bila u lelencu. ← mađ. lelenc.

lemat lemam nesvr. 'tući, žestoko mlatiti, biti'. — Lemam ga ja skoro svaki dan, al ne pomaže ni to. ~ se povr.

lemeš m 1. 'plemić, bogataš'. — On to mož sebi dozvolit kad je lemeš. 2. 'raonik'. — Skirii lemeš i odnesi ga naoštrit.

lemeški -a -o 'koji je kao lemeš, plemićki'. — Vldi se po svili da je lemeška divojka.

lemozija ž 'milodar (sakuplja se u crkvi od vernika za vreme mise), milostinja'. — Da sam na tvom mistu, ne bi mu dao ni di'nar u zajam, jel njemu kad štogod daš, to ti je ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraća.

lenija ž 'linija, crta'. — Tvoji kuruzi baš nisu sađeni u leniju.

lenung m 'vojničko sledovanje'. — Šta ćemo mu slat pak kad tamo dobiva puni lenung.

lenjir -ira m 'prava, ravna letvica za povlačenje linija'. — Al sam ja dobio često po uaima lenjirom od učitelja.

lepanja ž 'lepinja'. — Kad se naidem lepanje s mašćom namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime. Izr. Napravit lepanju (od koga) 'premlatiti, pretući (koga)'.

lepanjica ž dem. od lepanja.

lepur m 'leptir'. — Puna nam je avlija šareni lepurova.

lepurov -a -o 'koji pripada lepuru, koji se tiče lepura'. — Lepurov život je zdravo kratak.

lepušina ž 1. 'bot. zevalica s velikim dlakavim listovima, Verbascum thapsus'. 2. v. džigerica (bila ~)'. — Taka mi je pogača ko lepušina sve drće. — Pača su ko lepušina.

lerna ž 'zatvoreni deo štednjaka u kome se peče, pećnica'. — Ne peče mi dobro lerna.

leškarit leškarim nesvr. 'odmarati se ležeći'. — Eno, Ivanica još leškari pod orom u ladu.

letrika ž 'struja'. — Naš salaš je malo po strani, pa valdar nlkad nećemo uvuć letriku.

leventa m i ž 'lutalica, neradnik, besposličar'. ~ umro mu je otac i sad je on posto leventa.

leventovat -tujem nesvr. 'živeti kao leventa, lenčariti'. — Nemoj mi leventovat okolo, već se lati kakog posla bar ilo da zaradiš.

leveš m 'gornji deo haljine, izrađen od istog materijala kao što je suknja, a može i od drugog materijala, bluza'. — Uzmi tanak leveš, napolju je vrućina.

leveška ž V. leveš. — Iznesi mi onu cicanu levešku.

libit se libim se nesvr. 'ustručavati se, ustezati se'. — Samo ti ponudi nju s pogačom, ne boj se da će se libit da sidne za astal sama.

lice s 1. 'prednja strana glave u čoveka; obraz'. — Kazaću ti u Iice. 2. 'osoba, ličnost: vojno ~, strano —. 3. 'prednja strana zgrade okrenuta ulici, pročelje, fasada'. — Salaš je licem prema putu. 4. 'prava, bolja strana čega (najčešće tkanina); strana odeće s koje se ona nosi'. — Ovo je lice kumaše. Izr. ~ i naličje 'dobra i rđava strana čega'; licem u ~ 'neposredno'; minjat se u licu 'neprijatno se osećati'; na licu mista 'na mestu gde se nešto dogodilo'; pravit kiselo ~ 'primati nešto s neraspoloženjem'; nestat sa lica zemlje 'izgubiti se'; okrecat ~ 'izbegavati nekoga'; osvitlat ~ (obraz) 'pokazati se na delu'; pokazat pravo ~ 'otvoreno izneti'; prid licem cilog svita 'javno'; marama s dva lica 'dvoličnost'; u znoju svoga lica 'sopstvenim radom'; u ~ reć 'neposredno, u oči'.

lickat -am nesvr. 'stalno nešto lizati (žvakati), liskati'. — Taj tvoj deran vazdan štogod licka. 2. 'preterano doterivati, kinđuriti'. ~ Već po sata sidi prid ogledalom i licka kosu. ~ se 'preterano se doterivati, kinđuriti se'. — Kate, šta se već toliko lickaš, ko da ćeš na ogled?!

ličit ličim nesvr. 'lekovima i negom otklanjati bolest, preduzimati mere za ozdravljenje bolesnih; uticati i nastojat; da bolesnik ozdravi'. — Didu već dva miseca boli noga, a neće da je ličii.

ličit -im nesvr. 1. 'biti sličnog lika, biti nalik na nekog, imati izgled nečega'. — Bolto liči na svog didu. 2. 'dolikovati, priličiti'. — Ne liči to na tebe, tako velik deran pa da plače. ~ se 'ozdravljati, oporavJjati se'. — Kažem ti, Antune, da se ličiš, jel ćeš vako odapet.

ličnica ž 'lekarka'.

ličnikov -a -o koji pripada lečniku.

ligalo s 1. 'mesto gde se životinje smeštaju, gde spavaju'. — Prid mrak kokoške same uđu na njevo ligalo. 2. 'leglo gde se živina leže i životinje kote'. — Kvočka je očla sama natrag na svoje ligalo

ligat ligam nesvr. prema leć, Iegat. Izr. ~ s kokoškama 'rano leći, poći na počinak'.

lija ž 1. 'manji, uski komad zemlje obrađen u vrtu obično ograđen busenjem ili stazom (za povrće i dr.) 2. podsm. i pogrd. od lisica'.

lik m 'lice; izgled'. ~ ima isti Iik ko njegov najstariji brat.

lik lika m 1. 'sredstvo za suzbijanje, lečenje bolesti'. — Esi 1 pop'.o lik? 2. 'pomoć, sredstvo za otklanjanje nezgode; izlaz iz teške situacije'. — Sve sam probo u ovoj mojoj nevolji, al kako mi se čini, za ovaj poso nema Iika. Izr. ni za ~ 'nimalo, nikoliko'; priki ~ 'siguran koji leči'; prija bio ~ neg što si pitala 'za lek se ne pita ,,šta je to'"; dok je svita biće i lika'.

likar -ara m 'lekar'. likarica ž 'lekarka'.

likarija ž 'lekovi'.

likovit -a -o 'koji ima svojstvo leka, koji deluje kao lek'. ~ voda, ~ -o blato, ~ -a trava.

lilav -a -o 'ljubičast'. — Jezus, di si našla tu lilavu maramu?

lin lina lino 1. 'koji ne voli raditi'. — Odviše, jelindaselatikopanja. 2. 'kojisesporo kreće trom'. — Kako će potrčat kad je lin i da diše. Izr. ~ ko put; ~ dalje kasa, tvrd više plaća! ~ ko panj; ~ ko buba; kad se lini nakane sve polje popale! Ustajte Iini, Bog sriću dili 'da bi uranili na posao'.

linčarit linčarim nesvr. 'leškariti, lenstvovati'. Kako da ne bidne siroma kad po cili božji dan linčari.

linčina m i ž 'lena, neradna osoba, Ienština'. — Linčino, i Bogu si teška!

linčuga ž i m 'lena osoba, lenjivac, Ienjivica'. — TaJco sam natrevio na nike linčuge, jedva sam čeko da urade ris.

linda ž 'nemoralna ženska osoba'. — Sta će ti ta linda, Bog zna čija već nije bila.

linit linem svr. 'malo usuti, naliti'. —Ajde lini već i meni, svisniću od žeđi. 2. 'naglo poteći, proliti'. — Jedno vrime se suzdržavala, a onda linu suze niz obraze.

lino pril. 'tromo, sporo, sa lenošću'. — Sve bi dobro bilo samo kad ne bi tako lino radio.

linost -osti ž 'osobina onoga koji je len'. Izr. od linosti nema gore žalosti!

linjat se -am se nesvr. 'gubiti dlaku'. — Mačku se linja zimska dlaka.

linjav -a -o 'koji je slabe, proređene dlake ili bez nje'. — Tvoj je ovaj linjavi ker?

lip m 'oblepljeno blato na zidu'. — Čim se ovrimeni, moraćemo mazat salaš odostrag, otpo je lip sa zida.

lip lipa lipo (komp. lipči) 'lep'. Izr. daleko mu lipa kuća 'ne želim nikakav odnos s njim'; za čije Iipe oči (radit) 'bez nagrade'; sve Jipče od lipčeg 'sve gore i gore'; ~ ko upisan; lipa rič i gvozdena vrata otvara! lipo bleji, al gadno doji'jedno misli, a drugo govori; lipe riči kupusa ne maste; na lipog di'm iđe (a lud podnosi); lipa je ko beba od porcelana 'veoma lepa'.

lipanj -pnja m 'šesti mesec u godini, jun(i)'. Izr. U lipnju vode ~ vino nam ode!

lipcat a(m) svr. 1. 'uginuti (o životinjama)'. — Lipcala je ona matora kera. 2. 'umreti (o čoveku pogrd.)'. — Ta pijandura nikad neće lipcat! Izr. Ne lipcaj, magarče, dok trava ne naraste.

lipcavat lipcava nesvr. prema lipcat. -— Lipcava on već po godine! (pogrd.).

lipotan -ana m 'lep muškarac, koji se licka, doteruje'. — To kažite Pajici, našem lipotanu.

lipuškast -a -o 'prilično lep, zgodan'. — Mlada je i lipuškasta cura.

lisa ž 1. 'bela belega na čelu domaće životinje'. 2. 'ime za priplodnu krupnu stoku (kobila, krava)'.

lise lisa pl. t. 'od pruća gusto pletene stranice za kola (oblažu se lotra kada se prevozi rasuti teret'. — Zaboravio si metnit lise u kola, a iđemo rad plive.

liska ž 'često ime za kobilu. — Naša se liska oždribila.

lister m 'vrsta sjajne i glatke vunene tkanine'. — Sašili smo Lojziji kaput od listera.

listerski -a -o 'koji se odnosi na lister, koji je od listera'. — ~ ruvo baš nije jeptino.

listići m mn. 'vrsta kolača (testo od jaja i brašna, tanko razvijeno, uglasto sečeno, može i pleteno, peče se na vreloj masti i pre jela posipa šećerom u prahu)'.

listopad m 'deseti mesec u.godini, oktobar'.

listve -ava ž mn. 'lestve'. — Još uvik šantam kako sam ono pao s listava.

listvice -ica ž mn. dem. od listve.

lit lijem nesvr. 1. 'teći u mlazevima (kiša, suze, znoj i sl.)'. — Tri dana već kiša lije. 2. 'toćiti, sipati'. — Ko će vam llt kad se ja udam? 3. 'izrađivati predmete sipajući topljeni materijal u kalupe (npr. vosak)'. — Za Uskrs su lili jaja od šećera.

litanija ž 1. (crkv.) 'jedna vrsta molitve'. 2. 'grdnja'. — Ala mu je ta očitala litaniju 'izgrdila ga'. 3. 'dugo i dosadno nabrajanje i pričanje'. — Mogla bi se već manit te tvoje Iitanije.

litina ž 'usevi'; plodovi i prinos od zemlje u toku jedne godine'. — Kaki su izgledi za ovogodišnju li'tinu?

litni -a -o 'koji se odnosi na leto'. — Litna kiša baš nije dobra za usive.

lito s 1. 'godina'. — Dva lita sam đubrio onu zemlju u ugarnicama, a tek trećeg lita sam dobio pravi rod. 2. 'najtoplije od četiri godišnja doba'. — Izr. Na kukovo ~ 'nikada'; mlado ~ 'Nova godina'.

litorast -i/-a m 'mladi izdanak na grani'. — Trišnja već tira mlade litorasti.

litos pril. 'u toku ovoga (prošlog ili idućeg) leta (tj. onog koje je bliže)'. — Litos si tražio, a sad kažeš da ti ne triba.

litošnji -a -e 'koji se odnosi na proteklo leto'. — Nema više litošnji duga. Izr ~košulja 'košulja koja se nosi leti (od domaće tkanine)'.

litra ž 'litar'. — Mi litru po litru dok se nismo navukli.

litraška/Iiteraška obično: ~ boca 'flaša od jedne litre'.

litrenjača ž 'stakleni sud od litre, litrenjak'.

livača ž 'leva ruka'. — Ako te ja dovatim s ovom mojom livačom!

livak -vka m 'levak'; gvozdeni ~, cakleni —. 2. 'oluk'. — Sveli smo kišnicu na jedno misto livkom sa salaša.

livak -aka m 'levoruk, levak'. — Janko je livak, a desnom rukom puca kad iđemo u lov. 2. 'konj koji se preže sa leve strane'. — Ne preži vranca s te strane, on je livak.

livat livam nesvr. v. lit.

livča ž 'levča'. — On mene pu! kandžijom, pa, pu! kandžijom, a ja njeg samo pokatkad livčom.

loćkav -a -o 'mokar i blatnjav'. — Di ćeš napolje na ovo loćkavo vrime?

loćkat se -am se nesvr. 'prljati se, prskati se na blatnjavom putu'. — eno, patke se loćkaje u baricama na putu.

loćkavica ž 'mokar i blatnjav put, lapavica'. — Ni kera ne bi istirala na vaku loćkavicu.

lofrat lofram nesvr. 'skitati'. — Ka(d) će ta skuvat užnu, kad cilo prija podne lofra po selu?!

logoš m a) vinova loza koja se gaji plantažno; b) 'nekoliko čokota loze, obično u dvorištu, koji se podižu na stubove da bi se napravila hladovina'.

logoš m 'dezerter (u austrougarskoj vojsci)'. ← mađ. logos.

logov m 'treći konj u sprezi (može da bude i ždrebe koje se uči na vuču pa se veže na logov)'. — Vidim ja da si se ti latio posla ko i ono ždribe na logovu.

logovac -ovca m 'vrsta plesa na melodiju bećarca'.

logovat -ujem nesvr. 'izbegavati vojnu obavezu'. — Neću ić u katane, makar dvi godine logovo.

lokat loče(m) nesvr. 1. 'piti vodu ili drugu tečnost (o psu, mački i sl. životinjama)'. — Eno, ostavila si otvoren špajc, pa ri mačke mliko loču. 2. 'prekomerno piti, opijati se'. — Ne znam ni ja di je, već tri dana digod loče.

lokna ž 'uvojak, kovrdža'. — Nosila je dugo dugačke lokne.

lolat se lolam se nesvr. 'živeti kao lola, provoditi vreme u skitnji, piću i veselju'. —Zadržo je novce da bi se mogo lolat naokolo.

lolin -a -o 'koji pripada loli'. Izr. Lolin tebi 'grdnja, psovka'.

lolo (voc. lole) m 1. 'čovek koji provodi vreme u kafani i besposličenju, koji voli noćni život, bekrija, skitnica'. 2. 'reč odmila'. — Lole jedan nanin.

lonac lonca m 'valjkasta posuđa, s jednom ili dve drške, veće visine nego širine: zemljani ~, gvozdeni ~. Izr. bit svakom loncu poklopac 'metati se u sve'; strpat sve u jedan — 'pomešati sve zajedno'; mali ~ friško prikipi! Rugala se tiganjica loncu, a obadvoje Crni! u dva lonca gledat 'razroko gledati'.

lonče -eta s v. lončić.

lončekanja ž v. lončina.

lončić m 1. dem. od lonac 2. 'posuda ža piće'.

lončina ž augm. i pogrd. od lonac.

londžovat -ujem nesvr. 'vezati mladog konja na dugačko uže i goniti ga u krug ~ radi uvežbavanja kasa'.

lopara ž 'okrugla drvena pekarska lopata (izdeljana ujedno sa đržaljem za vađenje hleba iz peći)'.

loparica ž 'mala lopata za čišćenje valova'. — Najpre loparieom očisti alov, p onda njifu uspi prikrupu.

lopata ž 'ručna alatka sa držaljem i donjim pljosnatim proširenim delon za zgrtanje ili presipanje sipkih materija: gvozdena ~ drvena ~

lopatat -am nesvr. 'obavljati određeni posao lopatom'. — Lopatali smo pisak i baš nam je dosta.

lopatica ž 1. dem. od lopata. 2. 'daščica na vodeničkom kolu'. 3. 'pljosnata trouglasta kost za koju je pričvršćena ruka kod čoveka ili prednja noga kod životinja.

lopov -ova m 1. 'onaj koji krade, lupež, kradljivac: 2. 'lola, prepredenjak, mangup: — A on, lopov nikaki, kad god se napije, kupi ženi cvića da joj se ulaže.

lopovluk m 1. 'p isvajanje tuđe svojine, lopovski postupak, krađa: 2. 'nečasno, nepošteno, nepošteno delo: — Ne baviš se ti, sinko, kakim lopovlukom kad fu tom ništa prodaješ, a znam da nikak. dućan nemaš?!

lopovski pril. 'na lopovski način, kao lopov'.

lopovski -a -o 'koj se odnosi na lopova; koji je svojstven lopo ma: ~ družina, ~ banda'.

lopuža ž i m 'velik; lopov, nevaljalac, pokvarenjak'. — Mož on obećavat šta oće, al u moju kuću nek ne dolazi, jel za mene je lopuža i ništa drugo.

lora ž 1. 'mali vagonet u ciglanama'. 2. 'dresina bez motora, na ručni pogon (kreće se na šinama)'.

lorber m bot. lovor, Laurus nobilis'.

loška ž v. forma (2.). — Kupila sam kumašnu maramu za glavu, pa mi triba i jedna nova Ioška od tvrde artije (So, Alj).

lotra ž (obično u mn.) 'stranica na kolima (od drvenih letvica ili dasaka)'. — Na njivi je ostalo kuruza još samo za jedna lotra.

lotroš m 'odrpanac, lenjivac, skitnica'. ~ oma da si išo natrag u kuću, umi se i očešljaj, nećeš mi valdar ić na sokak ko kaki lotroš.

lovac lovca (mn. g. lovaca) m v. lovas. — Ako nema zecova, ima lovaca.

lovas -asa m 'čovek koji lovi; onaj koji se rado bavi lovom'. — U nedilju za lov se skupilo skoro dvaest lovasa.

loza 1. 'vinova loza, Vitis vinifera'. 2. 'rod, vrsta, koleno, porod, porodična grana'. — Stigo nam je unuk, pa nam loza neće nestat. Izr. ženska ~ 'potomstvo ženskog člana porodice'; muška ~ 'potomstvo muškog člana porodice'; izumrla ~ 'izgubilo se potomstvo'; ostavit lozu na rod, na bokal 'pustiti lozu na pupanje'.

loža ž 'posteljica, placenta'. — Otelila se krava, al ne znam zašto joj loža nije ispala.

lubanja ž 'lobanja'. — Velika glava, pa je i iubanja taka.

lubarda ž 1. 'starinski top'. — Dida su nam pripovMali o lubardama, kako su pucali. 2

lobanja (pogrd.)'. — Biće vako i nikako drugačije dok je na meni ova moja lubarda. Izr. Puca mi lubarda 'boli me glava'.

lubendinja ž (šalj.) 1. 'izmišljeno voće gde bi dinja i lubenica bile zajedno, dve stvari koje ne mogu zajedno'. — Baš si ti jedna lubendinja, tio bi kupit a da i novci ostanu.

lubenica ž bot. 'Citrullus vulgaris'.

lubura ž 1. 'korpica od pruća (za hleb, jaja, voće i sl.)'. — Nosi luburu s jajima u špajc. 2. 'pletena košnica od rogoza'. — Ove godine ćemo samo iz jedne lubure vadit med.

lucifer m 'vođa đavola, nečastivi'.

luckast -a -o 'sulud, budalast, nastran'. — Šta oće ta Iuckasta Marga?

luckasto pril. 'nastrano, osobenjački'. — Tako on živi samački i luckasto.

lucprda ž 'luckasta ženska osoba (pogrd.)'. — Niko nije mogo š njom izać na kraj, od nikog vrimena bila je prava lucprda.

lučan -čna -čno 'koji je začinjen lukom'. --Ko da je priviše lučna divenica.

luče -eta s 'naziv od mila za osobu bilo kog pola'. — Voliš li me, luče milo?!

lud luda ludo 1. 'umno poremećen, duševno bolestan'. — Nije se on lud rodio. 2. 'glup, nepromišljen, nerazuman; neuravnotežen, pust'. — Jesi I čuo šta je uradio onaj Iudi Vranje ~ dopratio se na salaš s tamburašima, a onda puštio vaške na nji. Izr. bit ~ za kim 'silno voleti koga'; luda kuća 'haotično stanje'; ne budi ~ 'kaže se nekome ko je daleko od stvarnosti'; obećanje ludom radovanje 'ne treba se oslanjati na obećanja'; pravi se ~ 'pretvara se da ne zna, ne vidi, ne čuje'; ~ ne zna za šalu; ~ se sam fali; ~ i dobar čovik to su braća rođena 'oba stradavaju'; ~ se u oči fali; ~ ko i pust 'treba se kloniti od njih'; ~ popo, luda i pridika! kad je ~ ne budi mu drug! s Iudim se nije šalit; nošalji ludog u vojsku, pa sidi i plači. Ko se ~ rodi, ~ i umre! Mlado ludo, a staro nema pameti!

luda ž i m 1. 'umno poremećena, duševno obolela osoba'. — To je naša seoska luda. 2. 'ograničena, glupa osoba, budala; lakoverna, naivna osoba, koja služi za uveseljavanje'. — A ja luda povirovo da si mi poklonio konja! 3. 'reč odmila'. — Šta to radiš, ludo moja lipa? Izr. Ko ludi sudi, tog luda poludi.

ludica ž i m dem. od luda.

ludirat se ludiram se nesvr. 'činiti ludosti, neozbiljno se ponašati, zbijati šalu'. — Nemojte se srdit, ne vidite da se on samo ludira.

ludit -im nesvr. 'činiti ludim, dovoditi do ludila, zaluđivati'. — Kad se napije samo tuče tu ženu, sirota počela je već ludit. ~ se 1. 'ludirati se'. — Samo se ti ludi prid svitom, pa će koji te ne znadu pomislit da nisi ko što triba. 2. 'praviti se nevešt, lud'. — Badavad se ti ludiš da ne znaš kopat, al motika te neće obać.

ludo pril. 'besmisleno, nerazumno, glupo'. — Da je više pazio na sebe, nije moro tako ludo poginit.

ludoglav -a -o 'lud, nastran'.

ludorija ž 'glup postupak, Iudost'.

ludost -osti ž 'nerazuman, nepromišljen čin, postupak'.

ludov -ova m 'ludak, budala'. — Ja nisam većeg ludova vid(i)Ia od njeg, cile nedilje radi i onda za jedno veče sve što je zaradio pobaca svircima.

ludovat ludujem nesvr. 1. 'činiti ludosti, ponašati se nerazumno, dirati se'. 2. 'strasno voleti, želeti'. — Mož Joso ludovat za Katom koliko oće, kad ona ne mari za njeg.

luđak -aka m 'ludak'. Izr. Teško pametnom kad ga luđak pita!

luđakinja ž 'ludakinja'. — Ako je svaki dan pijan i lud, nisam ja njegova luđakinja ~ zato sam ga i ostavila.

lug luga m 1. 'pepeo'. — Pazi da ti vitar ne raznese lug s lopate. 2. 'ceđ, Iukšija'. — Tušta je luga bilo a malo masti, zato malo peče sapun.

lugav -a -o 'siv, pepeljast'. — Otkud vam ta lipa lugava mačka?

lugar -ara m 'čuvar šume'.

lugarov -a -o 'koji pripada lugaru'. — Kuća usrid šume je lugarova.

luk (mn. lukovi) m 'zeljasta biljka sa podzemnim stablom oblika lukovice koja je u velikoj upotrebi u ishrani'. Izr. bili — 'češnjak Allium sativum'; ~ i voda 'prazna priča''; ni ~ io, ni ~ miriso 'pravi se nevešt, kao da ništa ne zna'; udario tuk na ~ 'sukobila se dva jednako tvrdoglava i jaka protivnika'; crni — 'Allium cepa'.

lukac -kca m 'luk'. — Moj lukac je već sav niko.

luktirat luktiram nesvr. 'provetravati'. — Nemoj zatvarat vrata, luktiram sobu. ~ se 'osvežavati se na vazduhu".

lula ž 'cevasta naprava za pušenje sa poluIoptastim proširenjem na jednom kraju u kome sagoreva duvan'. Ako sam ti poklonio lulu, neću ti dat da mi u potaji i duvan popušiš. Izr. Stiva ~ 'lula napravljena od istiva i sa dugackim kamišom'; Ne vridi ni po lule duvana 'baš ništa ne vredi'.

lulaš -aša m 'duvan za lulu'. — evo ti malo lulaša, nema duvana za cigarete. 2. 'čovek koji pravi lule'.

lulica ž 1. dem. od Iula. 2. 'cev u kazanu za pečenje rakije (koja prolazi kroz vodu radi hla

lumperaj -aja m 'pijanka, bančenje, terevenka'. — Mislim, sine, da je i tvog lumperaja već dosta.

lumpovat -ujem nesvr. 'provoditi vreme u gostioni uz piće i pesmu, bančiti, terevenčiti'. — Prodo je vola pa sad lumpuje.

lunjat lunjam nesvr. 'besciljno ići, lutati, skitati (se)'. — Nemoj lunjat oko njezinog saIaša, sramota je! ~ se 1. v. lunjati. 2. 'jedva se kretati od iznemoglosti, vući se'. — Kako, jadan, da potrči kad se jedva lunja za nama.

lupa ž 'snažni tupi zvukovi pri udaranju, tutnjava, tresak'. — Ko da se čuje nika lupa na tavanu?!

lupača ž 'žena koja priča mnogo, ali bez mere i smisla'. — Ko bi taku lupaču naslušo.

lupanje s gl. im. od lupat.

lupat Iupam nesvr. 1. 'udarati, tući u što'. — Led Iupa u cakla. 2. 'razbijati, lomiti'. — Opio se pa lupa po kući sve što mu pod ruku dođe. 3. 'kucati jako i ubrzano (o srcu)'. — Od strava mi srce lupa. 4. 'govoriti besmislice, lupetati'. — Zato i lupaš svašta, jel stalno melješ. Izr. to mu se Iupa o glavu 'sveti mu se, ispašta' ~glavu 'naporno razmiljati o nečemu'; šta lupaš ko da si pamet kod kuće zaboravio.

luperda/luprda ž v. lupača, lucprda. — Ćuti bar malo, Iuprdo jedna!

lupinja ž 'lupina, ljuska (od jaja, oraha)'. — Smrskalo mi se jaje i samo je lupinja ostala u ruki.

lupit -im svr. 1. 'oglasiti se lupom, treskom'. — Vrata su Iupila digod. 2. 'udariti'. — Lupi ga po nosu! 3. 'reći nešto nepromišljeno, neku besmislicu'. — Lupio pa osto živ! Izr. ~ glavom o zid 'doći kasno do saznanja o nečem neprijatnom'. ~ se 'udariti se'. — Sigrali smo se vije, pa sam se udario o drvo.

lupkat (se) -am (se) nesvr. dem. od prema lupat.

lušija ž v. lug (2.). — Kazala sam ti da lušiju ne proliješ po travi, sva je izgorila.

 

 

LJ

ljaga ž 'sramota'. — Mož ona sad radit šta oće, al čitavog života će je pratit ta ljaga nepoštenja. Izr. sprat ljagu 'skinuti sramotu'.

ljagav -a -o 'sraman, sramotan'. — Nisam mislio da imam posla s tako ljagavim čovikom?!

ljeljo 'dodatak u pesmama koje pevaju „Kraljice"? — Mi selu iđemo, ljeljo, selo od nas biži, Ljeljo.

ljigav -a -o 1. 'koji klizi kad se uhvati rukama, neprijatno, neugodno sklizak (vlažan i sluzav)'. 2. 'koji nema ponosa; koji izaziva prezir, gađenje, odvratan'.

ljigavac -avca m 'onaj koji je ljigav, beskarakteran'.

ljigavo pril. 'na ljigav način, bedno, beskarakterno'.

ljiljan m bot. Lilium candidum, biljka sa velikim mirisnim cvetovima, krin.

ljiljanov -a -o 'koji pripada ljiljanu'.

ljosnut -nem svr. 'pasti udarivši jako o nešto, tresnuti'. -— Bartul je trčo za njim, nije vidio baru, oklizne se i kad je onda ljosnio.

ljubav ž 1. 'osećajna vezanost za osobu suprotnog pola; predmet takvog osećanja, voijeni muškarac ili ženska osoba'. — Ča Vranje i sad još pokadkad spominju svoju prvu ljubav. 2. 'privrženost, odanost, naklonost za koga ili što'. — Sve šta je, al konji su mu bili najveća ljubav. Izr. za ~ (ime) božju 'uobičajena izreka prilikom usrdne molbe'; za tvoju (njegovu) ~ 'radi tebe'; čist račun duga — 'uređeni odnosi osnova su prijateljstvu'.

ljubezan -zna -zno 'koji je u ophođenju prijatan, srdačan, mio'. — Ljubezna Gospe, moli se za me.

ljubežljiv -a -o 'koji se voli ljubiti'. — Ta, on je već ko mali deran bio ljubežljiv.

ljucki -a -o 1. 'koji se odnosi na ljude, čovečji: divan, društvo'. 2. 'svojstven plemenitom čoveku, dobar, čovečan, osećajan, pošten i sl.'. Niko se u toj nevolji nije našo da mu kaže koju lipu ljucku rič. Izr. O, ljudi ljucki! 'u izrazu čuđenja'.

ljucki pril. 'na ljudski način, kao što dolikuje čoveku'. — Vladaj se ljucki, ko i drugi pošten svit! — Ljucki kaži ko što čovik divani.

ljubičica bot. Viola odorata, biljka s ljubičastim cvetom prijatna mirisa.

ljubidrag m bot. 'ukrasna biljka Tropaellum'.

ljubimac -mca m 'onaj koji je najmiliji'. — Evo, iđe đidin najmlađi unuk, didin ljubimac.

ljubimče -eta s dem. od ljubimac, ljubimica'.

ljubimica ž 'ona koja je najmilija'. — I na samrti je želila da vidi još jedared svoju ljubimicu, najmlađu ćer.

ljubit (se) ljubim (se) nesvr. 1. 'davati poljubac, celivati'. — Ljubio je didi ruku. 2. 'voleti'. — Ne mož da je ostavi kad je ljubi od sveg najviše. Izr. ljubi ga nana rođenog 'jako ga voli'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlađih, upućen starijima (s tim što mlađi ljube ruke starijima, a oni odgovaraju: fala, fala, rano)'; ni božji grob se ne ljubi badavad! 'ništa bez novca'.

ljubomora ž 1. 'osećanje duševnog bola zbog sumnje u nevernost partnera u braku ili u ljubavi uopšte'. — Pije i oprja se zbog ljubomore. 2. 'neraspoloženje, zavist zbog pažnje ili naklonosti, koja se ukazuje nekome ili nečemu drugom, netrpeljivost prema suparniku'. — Ljubomora ga uvatila, zato što mu je Blaško oto curu.

ljubomoran -rna rno 'koji oseća ili izražava ljubomoru'. — Otkako smo se svi počeli vlše bavit sa malim sinom, naša ćerka ko da je postala ljubomorna.

ljubomorno pril. 'na ljubomoran način, s ljubomorom'. — Nije on to tajio, ljubomorno se pokazivo prid svakim.

ljubopitljiv -a -o 'znatiželjan'. — Znam koliko si ljubopitljiv i da bi pito za nju, samo da ti nisam zabranio.

ljubopitljivo pril. 'znatiželjno, radoznalo'. Ništa mi ne kaže, samo ljubopitljivo gleda u mene, đenja rakije)'. — Lulo moja lulice, srebrom okovana, ja bi na te pušio, al nemam duvana! (nar.).

ljuda ž v. ljudeskara. — Kaka je to ljuda, vrata zaglavi kad stane u dovratke.

ljudeskara m augm. i podr. od čovik. — Njegov brat je nimak, al kaka je to snažna ljudeskara, to triba vidit.

ljudi (G. ljudi) m mn. od čovik. Izr. Ljudima se triba znat uvuć u volju 'pronaći pravi put do čoveka'; ~ s livkom u glavi 'alkoholičari'; Koliko ~ toliko ćudi!

ljudina ž augm. od čovik; karakteran, izvanredan čovek. — E, Ivane, znao sam da si čovik, al nisam virovo da si taka ljudina.

ljulja ž 1. 'kolevka'. — Neće da spava brez njezine ljulje. 2. 'ljuljaška'. — Ajde malo na ljulju, al nemoj zdravo da se ljuljaš.

ljuljačka ž 'naprava za ljuljanje (viseća ili dr.); sedište u kojem se može ljuljati'. — Napravili su mu ljuljačku od štranaga.

ljuljat ljuljam nesvr. — Ljuljaj je malo, pa će prija zaspat. ~ se 1. 'njihati se'. — Ljulja se voz, sa će se izvrnit. 2. 'biti nesiguran, nalaziti se pred padom'. — Kažu da se naš zabat zdravo ljulja i da neće dugo. lzr. Ljulja mi se u glavi 'zanosi se, hvata nesvestica'.

ljuljkat (se) -am (se) svr. dem. prema ljuljat (se), ljuljuškat (se).

ljuljnit -nem svr. prema ljuljat. ~ se prema ljuljat se.

ljuljuškat (se) -am (se) nesvr. 'ljuljkat (se)'.

ljusk(u)ra ž 1. 'komušina, ljuska sa klipa kukuruza'. — Natribila sam nove ljuskure, pa ćemo prominit u postelji. 2. 'kora, opna kojom su obavijeni plod, seme biljke, jaje i sl.' — Baci ove ljuskure od jaja.

ljuskurica ž dem. od ljuskura.

ljuštrit (se) ijuštrim (se) nesvr. 'ljuštit (se). — Tako su mi se zimus smrzle noge da mi se počela koža ljuštrit.

ljutina ž 1. 'neraspoloženje, ljutnja'. — i tebe bi spopala ljutlna kad bi vld(i)la kako ti se sin valja u pravu. 2. 'gorušica, žgaravica'. — Juče je štogod licnio, pa ga danas mori ljutina.

 

 

M

maca ž 'mačka (odm.)'.

macan m 'mačak (odm.)'.

Macedonac -nca m 'Makedonac'.

Macedonija m 'Makedonija'.

Macedonka ž 'Makedonka'.

macica ž dem. od maca.

macin -a -o 'koji pripada maci'.

macit se maci se nesvr. 'kotiti se (mačka)'.

mackat -am (se) nesvr. 1. 'crtati, farbati'. 2. 'stavljati pomadu na lice'.

mačak -čka (mn. mačkovi) m 'mužjak mačke'. Izr. povuć mačka za rep 'mnogo se namučiti oko nečega, stradati'; obilazit ko ~ oko divenice 'ne usuđivati se prići nečemu; vrti se ko ćoravi ~.

mače -eta 'mladunče mačke'. Ni kučeta ni mačeta 'nikoga ko bi se brinuo (o nekome)'. Prvi se mačići (štenci) u vodu bacaje 'ne treba se plašiti početnih neuspeha'.

mačji -a -e 'koji se odnosi na mačke, mačiji'. Izr. ~ kašalj 'beznačajnost, sitnica'. — Moraćeš se dobro poduvatit, jel to nije ~ kašalj.

mačka ž 1. 'domaća životinja iz porodice mačaka, Felis domestica'. 2. 'krzno koje se nosi oko vrata kao deo odeće'. 3. 'malo sidro (služi za vađenje vedra iz bunara kada se otkine sa užeta ili šibe)'. Izr. Žive ko ker i ~ 'u stalnom neprijateljstvu', mačku u džaku kupovat 'uzimati nešto neviđeno'.

mačketina augm. i pogrd. od mačka'.

mačkica ž 1. dem. od mačka 2. 'ime odmila ženskoj osobi'. — Kažete da je Roza mala, pa jeste, al je slatka i umiljata ko mačkica.

mačukata ž 'raščupana, neuredna (žena)'. — Teško će Marko štogod š njom uradit, ona je taka mačukata, pa ni o dici ne vodi brigu..

mać(u)va ž 'maćeha'. — Otac mu dovede maćvu, zlu i naopaku ženu, ko da se za maćvu rodila.

mać(u)vin -a -o 'koji pripada maćehi, maćehin'.

maćuvinski -a -o 'maćehinski'. — Curi je dosadio maćuvinski život, pa je očla od kuće.

maćuvinski pril. 'maćehinski'. — Rođena je ona mater tom ditetu al se tako maćuvinski ponaša.

madež m 'mladež, naevus'.

Madžar -ara (mn. Madžari) m. 'pripadnik mađarske narodnosti, Mađar'.

madžarac -rca m 'vrsta plesa'.

madžarat -am nesvr. 'govoriti nejasno i nerazumljivo'. — Kaži mi, brate, kratko i jasno: šta oćeš, nemoj mi tu vazdan madžarat.

Madžardžekanja m augm. i podr. od Mađar.

Madžarica ž 'pripadnica mađarske narodnosti, Mađarica.

mafio m 'muška osoba podložna svačijem uticaju („vezana vreća"), smetenjak'. — Bio je i ko deran i ko momak vridan i sposobanj a otkako se oženio posto je pravi maflo, pa ga žena voda ko medvida.

magadit -im nesvr. 'oskudevati'. — Šta vridi što je dobar radnik kad sve popije što zaradi, pa mu i žena i dica u svemu magade.

magarac -arca m 1. zool. Equus asinus 2. a. 'čovek slabe pameti, budala, glupak (pogrd.)'. b. 'tvrdoglav, jogunast čovek (pogrd.)'.

magarčić m 1. dem. od magarac 2. 'štipaljka za veš'. — Donesi magarčiće, prostrićemo košulje da se suše.

magarčina m augm. i pogrd. od magarac.

magarčit -im nesvr. 'postupati s nekim kao s glupakom, podvaljivati (kome)'. ~ se 'ponašati se neprilično, praviti gluposti; biti žrtva podvale'.

magare -eta s 'mladunče magarca'.

magareći -a -e 'koji se odnosi na magarce, koji je kao u magarca: ~ pamet, ~ uši.

magareći pril. 'kao magarci, glupi'.

magarećnjak -aka m v. veliki (magareći) kašalj.

magarence -eta s dem. od magare.

magarica m 'ženka magarca'.

magaricin -a -o 'koji pripada magarici, koji potiče od magarice' ~ mlfko'.

maglaisat -šem nesvr. 'bežati'. — Ne maglaiše od ila, već od rada. Gledaj Tomu, kako maglaiše čim je čuo za batine.

majtlan majdati m 'rudnik'. — Prošlog miseca na jednom vašaru našli smo pravi majdan bili prasica. Izr. zlatan ~ 'neiscrpan izvor'.

majka ž 1. 'baka (majčina i očeva mati)'; 2. 'stara žena'. — Jedna majka je tražila od mene vode.

majka ž 1. 'mati'. 2. 'osoba koja štiti i pomaže (fig.): ~ sirotinjska. Izr. žalosna ti ~ 'kaže se nekom koji je dostojan sažaljenja; ko od majke rođen 'go'. ~ božja 'Bogorodica'; majku mu staru 'blaga grdnja, umesto psovke'; bit pijan ko — 'biti sasvim pijan'; časna ~ 'igumanija'.

majkin -a -o 'koji pripada majci'. — Svi smo mi majkina dica.

majkin -a -o 'koji pripada majki, babi, staroj ženi'. ~ dušica. bot. bilj'ka iz porodice usnašica, Thymus'.

majstorać -aća m 'dobar, ugledan, majstor'.

majstorisat -išem nesvr. 1. 'raditi kao majstor zanatlija. 2. 'dovijati se, nešto izvoditi'. — Kate, vidi di su dica, zdravo su se umirila, cigurno štogod majstorišu.

majur m 'veliko poljoprivredno gazdinstvo sa zgradom za stanovanj'e i svim ekonomskim zgradama'.

mak maka m 1. bot. Papaver somniferum 2. 'boja u kartama, žir'. — Nemam tikve, moram iz maka krenit. Izr. Makom pogače; makom nasuva.

makac samo u izrazu: ni ~, 'ni smesta'. Ni makac dalje, ako ti je život mio!

ma kad, ma kada 'bilo kad, svejedno u koje vreme'. — Ma kad odem kod nji, a Roze nema kod kuće.

makaki -a -o 'bilo kakav, svejedno kakav'. — Makaki bio, al poklon nek je.

makako 'na bilo koji način'. — Makako znaš, dođi, jel biće zdravo lipo veselje.

makar vezn. a. 'bar, najmanje'. — Oženio se Mij'o, kažu da mu je žena makar pet godina starija od njeg: imaće sriću u konjima! b. 'bilo, ma'. — Makar ko da dođe, samo da ne

bidnem sama. Donesite makar šta, samo nemojte doć prazni rukivi.

makaze makaza ž pl. t. 1. 'škare'. 2. 'dećja igra'. (Deca stanu pojedinačno kod stabla. Jedno od njih nema svoje stablo i dok ostali menjaju svoja mesta, igrač bez stabla nastoji da zauzme mesto onoga koji pretrčava za drugo stablo)'.

makazice -ica ž mn. dem. od makaze.

maklja ž 'nož s drškom sa oba kraja sečiva (za deljanje i struganje duga za bačve i dr.)'.

makljat -am nesvr. 1. 'deljati, strugati makljom'. 2. 'tući'. — Kad ga onda počo vilištanom makljat, samo je udaro nije ni gledo oće 1 ga osakatit. 3. 'bežati'. — Baćo su pustili kerove s lanca, a on kad je onda počo makljat ko da j'e zec. 4. 'halapljivo jesti'. — Vi nikog ne čekate, već samo sili i makljate. ~ se 'tući se, udarati se'. — Dica se makljaje, triba i(h) razvadit.

makljavina -e ž 'velika tuča'. — Da si noćos bio na balu, vidio bi kako je oko ponoći bila makljavina, sviid su letile boce i stoci.

makovina ž 'sok od maka (davao se dojenčadima da bi bolje spavala)'.

makovnjača ž 'pogača, pita s makom'.

mal pril. 'umalo, zamalo'. — Mal ti nisam kazala i štogod goreg.

malčak/malčice pril. 'sasvim malo, pomalo'. — Da je od ovog malčak i za moju sirotu nanu.

malecak -cka -cko 'dem. od malen'. malecan/malecan -cna -cho dem. i podsm. od malen.

maličko pril. 'vrlo malo, malko'. — Mogla si makar maličko dat Josi, brat ti je.

malko pril. 'malo'. — Daj bar malko? — Ni malko ti ne dam!

malne pril. 'gotovo, skoro'. — U tom selu su malne polak paora međusobno rodovi.

malopre pril. 'pre kratkog vremena, maločas'. — Ivane, iđi friško kući, malopre su te baćo tražili.

malj malja ž 1. 'drveni valjak prav(ougaon)og oblika (vis. oko 30 cm i prečnika 10—15 cm.) za nabijanje zemljom zidova i podova'. 2. 'drveni čekić'. Izr. Ko maljom po glavi 'neočekivanom i neprijatnom jznenađenju'.

maljica ž 'mali drveni malj'. — Bačvar je ravno maljicom nabij'o obručove.

maljić -ića dem. od malj.

mama ž 'mati'. — Ona je oca zvala baćo, a mater mama, a sva njezina braća su mater zvali nana.

mamaljuga ž 'vrsta j'ela od kukuruznog brašna, kačamak, palenta'.

mamit mamim nesvr. 1. 'obećanjima, često prevarom, obmanjivanjem činiti da neko nešto radi, da nekud dođe'. — Birtašica je svojim pogledom mamila muškarce u mijanu. 2. 'vabiti (o životinjama)'. — Pružo je ždribetu sino i mamio ga da uđe u košaru.

mamuljat -am nesvr. 'gužvati'. — Nemoj tu lipu maramicu već toliko mamuljat, ako ti ne triba onda je metni u džep.

mamuran -rna -rno 'bunovan'.

mamurluk m 'omamljenost posle pijanstva'.

mamuza ž 1. 'ostruga'. — Lipo je igro, a na čizmama su mu zveckale mamuze. 2. 'rožnata izraslina kod mužjaka nekih ptica'. — Kad poidemo meso sa mamuze, onda razvlačimo krajeve mamuze, pa u čijoj ruki veća kost, taj će bit srićan (ili će mu se ispunit želja). 3. 'gvozdeni točkić za sečenje testa'. — Mamuzom sičemo samo krpice.

mamuzat -am nesvr. 1. 'podsticati (konja) mamuzama'. 2. 'trzanjem dizgina smirivati, obuzdavati (uznemirenog konja ili koji je u galopu a neće mirno da pređe u lagani kas)'. — Zar ne vidiš, da su kola pritovarena i nisu krivi konji što su zapala, pa i nemoj već toliko mamuzat.

mana ž 'nedostatak, pogreška, neispravnost'. Izr. bit pod manom 'imati kakav telesni nedostatak'; ~ srca 'bolest srca'.

mandara ž 'jelo od masti, brašna i vode'. — Kad nemaš drugog ila, daj malo mandare, sirotinjske rane (Bj).

mandrat -am svr. 'dirati, hvatati prljavim rukama'. — Nemoj mi tu mandrat dok se dobro ne opereš

mandrav -a -o 'neuredan, prljav'. — Sav si mandrav od glave do pete.

mandrljat -am nesvr. 'raditi nepažljivo i površno'. — Pažljivo je spremala i mećala svaku stvar na misto, jel kod nane nije smila mandrljat.

mandula ž bot. 'badem, Prinus amygdalus'. — Strina vam je, di'co, donela punu kesu mandula. 2. anat. 'krajnik, tonsillae palatinae'. — Liza je u špitalju, vadiće joj mandule.

mange samo u izrazu: — 'beži, nestani'. — Evo ti još jedan kolač, a sad mange!

mangura ž 'sitan turski bakarni novac; para, novčić'. — Šta se Joso tura tu oko kupovine konja, kad znam da nema ni božje mangure.

manit -a -o 'pomaman, mahnit, prek'. — Lajčo je manit i kad je trizan a da ga Bog sačuva kad se napije.

manit manem svr. 'mahnuti'.

manit se, manem se nesvr. 1. 'prestati (sa poslom)'. — Čim sunce zađe, ti se mani kopanja i dođi kući. 2. 'okaniti se (koga ili čega)'. — Šta se taj ker već ne mane lajanja, ne možem od njeg da zaspem. Izr. mani se luckastog divana 'ne mlati praznu slamu'; mani me se 'okani me se'.

manjivat se manjivam se nesvr. 'prestati sa radom, završavati'. — Ajd, manjivajte se, već je mrak pao.

marama ž 'četvrtast komad tkanine za pokrivanje glave (žene). Izr. ~ rojtoš 'marama od debele tkanine sa resama na krajevima (koristi se umesto kaputa ili drugih debljih ogrtača)'; ~ kajačica 'crna marama, povezuje se u žalosti'; tilorska ~ 'nose je u toplije dane mlade žene'; atleska ~ 'za svečane prilike (od svilene tkanine)'; ~ na dva kraja 'povezana je tako da se ispred brade, vezujući u isto vreme oba kraja, nalazi ravan mali čvor, a na obe strane po jedan kraj — izgleda kao leptir mašna'; maveska ~ 'pamučna marama zagasite plave boje (nosile su je starije žene)'; kumaška ~ 'marama od somota'; striganska ~ 'marama od astrahanske (čupave) tkanine'; ~ na ne vidiš grane 'utkane šare u svili'.

maramčica ž dem. od marama.

maramica ž 'džepna marama, rupčić'.

maran -rna -rno 'marljiv, brižljiv, pažljiv'. — Maran svit ne dočeka da sunce grane, pa da onda iđe na poso.

marc m 'treći mesec u godini, mart'.

marcelin -ina m 'taft svila'.

Marin m 'praznik sv. Marije, Marijin dan (2. II)'. — Ko pođe na Marin u varoš, nek kupi jedno dvi sviće.

marinski -a -o 'koji se odnosi na Marin'. — Luce, jel to marinska svića?

marit marim nesvr. 1. 'obraćati pažnju na koga, što; voleti, brinuti se, hajati'. — Luka toliko trči za Marom, a ona baš ne mari za njeg; Di'co moja, majka se već svega nauživala, zato ne marim da mi dođekraj. 2. 'hteti,pristati, ne biti protiv'. — Oćeš li, komšija, u nedilju sa mnom na vašar? — Ne marim.

marjaš m nekadašnji austrougarski sitan novčić. — Nemam ni marjaša 'biti bez novaca'.

marod -oda m 1. 'bolesnik'. — Šta ćeš, pao sam s kola i već tri nedilje nema od mene većeg maroda.

marš marša m 1. 'vojnička koračnica'; 2. 'uzvik na teranje psa'.

marva ž 'goveda'. Izr. krupna ~ 'krave i volovi (bikovi)'; sitna ~ 'telad, junad; rogata ~; — Šta ne misliš, marvo jedna (o čoveku pogrd.)'.

marvašit se marvašim se nesvr. 'razmetati se, šepuriti se'. — iđi, vidi ko se tamo marvaši prid svircima?!

marvinče -eta s 'jedno grlo marve, stoke'. —U rukama čestitog čovika i marvinče je imalo vlše života.

marvinski -a -o 'koji se odnosi na marvu, stočni'; ~ vašar 'sajam'; ~ peca 'stočna pijaca'.

masan -sna -sno 1. 'koji sadrži masti, masnoće'; ~ sir; ~ soda; ~ meso; — čorba; 2. 'uprljan mašću, umašćen'. — Kako može sist za taki masan astal? — Ustanite da ga operem. Izr. nek se zna čija je kuća masna 'za onoga koji hoće da pokaže svoje bogatstvo'. iđe za mnom ko masna kesa!

maslara ž 'prljava, neuredna žena, maslača'

maslica ž 'sos od brašna, vode i belog luka. (jede se kao kaša sa hlebom)'. — Ako je i post, maslica baš nije rana za užnu.

maslo s 'istopljeni puter'. —Znam ja da je tu i tvoje maslo 'ima umešane prste, kriv je za nešto'.

masloš m 'zamazanko, prljavko'.

masnica ž 'krvavi podliv od udarca, modrica'. — Od baćine ćuške su se vid(i)le masnice po licu.

masno pril. 'izobilno, bogato'. — Nikad on nije išo doktoru; kad se razboli, doktor oma dođe u kuću, al dida su to masno plaćali.

mast masta m 'neprevreo sok od grožđa, mošt'.

mast ž 1. 'masna, u vodi nerastvorljiva supstanca u tkivu životinja i biljaka, proizvod dobijen topljenjem sala: svinjska —, ~ sa obare 'mast koja se nakon smrzavanja prikupi sa površine vode u kojoj se iskuvaju krvavice i švargla na svinjokolju'.

mastalundžija m '(naoružan) momak koji na konju prati nevestu na svadbi ili pratilac bandašice na „dužijanci'". — Na mastalundžijama perlice od kumaše, a na konjima pantljike na zlatne grane.

mastilo s 'masnoća, mast'. — Nfsmo baš tašta skupili mastila, nije vel(i)ko svinjče bilo a i slanina mu je bila dosta tanka.

mašak -ška m 'najsitnije perje (paperje)'. Ja sam mojoj ćeri spremila za udaj uzgljance sve od samog maška.

mašat se -am se nesvr. prema mašit se.

mašćurina ž 'razni masni otpaci (od čega S5 kuva sapun)'.

mašina ž 1. 'lokomotiva'. — Nemoj u prvi vagon do mašine. 2. 'voz'. — Žuri se, je 1 znaš da mašina ne čeka. 3. 'vršalica'. — Sutra će nam doć mašina; vrće kod nas dva dana. 4. 'šibica'. — Imaš li mašine da zapalim lulu?

mašingevera ž 'mitraljez'.

mašit se -im se svr. 1. 'posegnuti za čim; dohvatiti, uzeti'. — Nemoj da se mašiš, po običaju, prvi u zdilu. 2. 'dopreti, zaći u neku sredinu, dohvatiti se'. — Kad bi se mogo mašit neba, on bi i to uradio.

maškara ž 'maskirana osoba'. — Ajde, friško, dico, evo iđu nam maškare 'običaj o pokladama i o Božiću'.

mašlija ž 'traka, vrpca'. — Nemoj više plakat, kupiće tebi nana lipu i široku mašliju, pa kad je svežemo u kosu, bićeš najlipča med svom dicom.

mater -ere ž 'mati'. — Eto, kaki je on sin, ostavio je bolesnu i staru mater, pa očo u svit. Izr. đavolsku (vrašku) ~ 'nikako, ni govora'; Kaki otac taki sin, kaka mater taka ćer.

materice -ica ž pl. t. 'praznik matera (dve nedelje pre Božića)'.

materičar m 'dečak koji čestita materice'.

materičarka ž 'devojčica koja čestita materice'.

materin -a -o 'koji pripada materi'.

materinstvo s 1. 'nasledstvo iza smrti majke'. 2. 'stanje žene majke'. — Njezino materinstvo je bilo nesrićno, sva su joj dica pomrla.

mator -a -o 'koji ima dosta godina, star'. ~ divojka 'usedelica'. — Matora divojka je ko prorasto ren; nikom ne triba!

matori, matora 'obično obraćanje u starosti muža i žene jedno drugome'; ~ konj 'raga'.

matorka ž 'devojčica starmala'. ~ ima tri godine, a divani ko matorka. matorko m 'matorac, starmali'. matoro pril. 'kao mator, ozbiljno, starački' — Znam ja da on još nije u godinama, al tako mi matoro izgleda.

matra ž 'donji deo utrobe'. — Ne mož on ništa teško da digne, kaže da ga već dosta dugo boli matra.

mauna ž 'mahuna Lathyrus pratenis.

mavat mavam i mašem nesvr. 'mahati'. — Maši, maši, al on ode na četri godine u katane.

maveski -a -o pril. v. marama.

mavez m 'pamučni konac plave boje'.

maza ž 'razmažena osoba'. — Ne dirajte Ciliku, znate da je ona didina maza.

mazač -ača m 'onaj koji maže, podmazuje'.

mazačica ž v. kašika.

mazalo s 'pomada (za ulepšavanje)'. — Ko je sklonio moje mazalo?

mazan -zna -zno 'koji se mazi, razmažen'. — Baš je ta vaša mačka mazna, čim sidneš oma se strpa u krilo.

mazat -žem nesvr. 1. 'prevlačiti ili trljati nekom mašću, tekućinom i sl. — Za pečenje kolača tepciju je nana naučila mazat. 2. 'krečiti (zgradu, sobu)' — Mazali smo danas obadva zabata. ~ se 1. 'prljati se'. 2. 'šminkati se'. — Bolje mu kupi štogod tamnije, manje se maže od svitle farbe.

mazga ž zool. Equus hinnus.

mazgica ž dem. od mazga.

mazgov -ova m 1. 'mužjak mazge 2. (fig. pogrd.) tvrdoglav, nerazuman i neuredan čovek'. ~ on je mazgov, ne vridi mu ni divanit.

mazit mazim nesvr. 'postupati sa nekim nežno i popustljivo, milovati'. — Mazi se, curo, još malo dok si kod tvoje nane. ~ se 1. 'umiljavati se'. 2. 'biti razmažen, ponašati se kao maza'. — Razmazili su jedinicu, pa samo povazdan kmeči.

maznit -nem szr. 1. 'udariti'. ~ Zavridio jeste, al zato ga m'si moro tako maznit da padne sa stoca. 2. 'ovlaš se mazati'. — Mazni malo kefom ćošu iza vrata.

mazno/mazno pril. 'kao maza, mazeći se'. — Taka joj je narav, još i divani mazno.

maža ž 'vaga (decimalna)'. — Ti donesi,

metnićemo na mažu, pa ćemo vidit koliko teži.

maždit -i nesvr. 'rominjati, rositi (kiša)'. — Bolje iđi poslipodne, vidim kroz pendžer, napoljuje počelo da maždi!

mažnja ž 'maženje, umiljavanje'. — Vidim, sinko, da m'si odranjen na mažnji, radiš ko kaki veliki.

mećat mećem nesvr. prema metnuti. — Drž samo dobro zdil(i)cu, a ja ću mećat Izr. ~ klipove u točkove 'podvaljivati'.

mećava ž 1. 'vetar sa snegom, vejavica, oluja'. 2. 'ono što se pojavljuje u suviše brzim naletima'. Izr. ide ko mećava 'brzo i mnogo jede'.

meće s 'stočna žitna hrana (od mekinja, pomija i vode)'.

med prep. 'među'. — Kako će bit u tuđem svitu, kad med svojima ne tribaš.

med meda m 'sladak, gust sok koji stvaraju pčele'; lipov ~; bagremov ~; cvitni ~; Izr. teče mu ~ i mliko 'ima svega u izobilju'; ~ medeni (o čoveku) 'vrlo ljubazan'; pala mu sikira u ~ 'imao je retku sreću da nešto ostvari'; iz usta mu ~ teče 'blag na rečima'.

meden -a -o 1. 'zaslađen medom'. 2. 'prijatan, ljubazan, umiljat'.

medo -e m 'medved'. — igra medo na sokaku.

meduljica ž 'medaljica (sa svetačkim likom, nosi se o vrpci ili lančiću na vratu)'.

međa ž 1. 'granica između dve zemlje, dva imanja ili područja'. 2. 'granica do koje se nešto proteže, mera koja do nečega doseže'. — Virujem ja tebi, al nana su kazali da ti je zasad međa do vrataca, a dok se bolje upoznamo, onda ćeš doć unutra.

međaš -aša m 1. 'kamen ili drugi znak kojim se obeležava međa'. 2. 'vlasnik susednog imanja (u odnosu na suseda).

mekan -a -o 'mek'. ~ kruv; ~ drvo ~ čovik 'čovečan, osećajan, nežan'.

mekano pril. 'na mekan način'. — Tako mu mekano divane, ko da ga se straše.

mekinjav -a -o 'naprašen mekinjama'.

mekinje mekrnja ž mn. 'ljuske od samlevenog zrnevlja žita koje se odvajaju od brašna prilikom mlevenja'. Izr. Ne mišaj se s mekinjama, jel će te pojist prasici 'ako si sa ološem ~ nestaćeš'.

mekušac -šca m 1. 'čovek slabe volje, slabić, neotporan čovek'. 2. 'orah s mekom ljuskom'.

melak -aka m 'debeo kao utovljena svinja (pogrd. o čoveku)'. ~ Kako možeš volit tog melaka, naguro se pa ni ne izgleda ko čovik, već ko kako bure.

meljava ž 1. 'mlevenje'. ~ imamo žita još samo za jednu meljavu. 2. 'žito spremno za mlevenje'. — Pazi da ne izmišaš meljavu sa žitom za sime. 3. 'prazan razgovor, brbljanje'. — E, moj, Ico, tvoja meljava radi li radi, al brašna nikad 'brbljati koješta'.

meljat meljam nesvr. 1. 'gnječiti među prstima'. — Zašto meljaš taj šešir, oma da si ga ostavio na misto. 2. 'prljati, blatiti'. — Baš moraš čiste cipele meljat i po najvećem blatu gazit. 3. 'prevrtati sažvakanu hranu u ustima (ne gutajući je)'. — Ako nisi gladan, nemoj ist, jel vidim da samo meljaš po usti.

mendro -e m 'đavo'. — Kad dica nisu dobra, onda i mendro odnese.

menđuša ž 'minđuša'. — Čula sam da je kuma maloj Lizi kupila ffienđuše, a jeste 1 joj probušil uši, da i mož nosit?

mengule pl. t. 1. 'alat za stezanje pričvršćen za podlogu'. 2. 'nevolja, zlo'. — Mani se ti tog posla, možeš se i sam uvalit u mengule. Sva se dala u mengule. Izr. Pao u ~ ko pretelj u prcov!

mereš m 'jedno merenje ovršene pšenice (u vrećama) na decimalnoj vagi'.

mesance -eta s dem. od meso; mali komad mesa'. — Sve je lipo pojila, samo joj je jedno mesance ostalo.

mest metem nesvr. 'čistiti (metlom)'. Izr. ~ prid svojom kućom 'voditi svoju brigu'.

mest metem nesvr. 'spremati neku hranu, mešajući žitku hranu, masu, mutiti'.

mest se metem se nesvr. 'biti zahvaćen pometnjom, motati se, mutiti se'. Izr. Mete mi se po jeziku 'kad čega ne može da se seti, a zna'.

meštar -štra m 'majstor, zanatlija'.

meter m 1. 'jedinica za merenje dužine'. 2. 'naprava za merenje dužine'. 3. 'metrička centa (100 kg)'. — Ova tvoja krava je cigurrto teška pet meteri.

metereški -a -o 'koji je zapremine od metera, sto kgr.: ~ džak.

metla ž 'naprava za metenje, čišćenje; sirkova ~; Izr. nova ~ dobro mete 'svaki novajlija dobro radi'.

metlar -ara m 1. 'čistač ulice'. 2. 'zanatlija koji izrađuje metle'.

metlica 1. dem. od metla, mala metla'. 2. 'vrh iscvetane trske'.

metlicat -am nesvr. 'čistiti malom metlom' (odelo od snega ili prašine)'.

metnit metnem svr. 'staviti, položiti, smestiti'. Izr. ~ rep na krsta 'napustiti posao, odlutati'; ~ kupus, papriku, ~ zimnicu 'konzervirati za zimu'; ~ na sebe 'obući'; ~ na stranu 'odvojiti novac za štednju'; ~ užnu, večeru 'pristaviti da se kuva'.

metvica ž bot. biljka jakog mirisa, mentha'.

mica i mica ž 'vrsta društvene igre (sa zrnima kukuruza, pasulja, dugmadima i sl. koja se pomiču po pravougaonoj geometrimsjkoj slici.

micika ž 'vrsta kape sa štitom iznad čela, kačket'.

micina ž 'otok na vratu, zapaljenje limfnih žlezda, lymphadenitis'.

micka ž i m 'prpbiralica u jelu ili u stvarima'. — Teško je njoj ugodit kad je ona u svačemu taka micka.

mickat se -am se nesvr. 'ulepšavati se (pomadom i drugim sredstvima za uiepšavanje)'. — Otkako je prviput išla u kolo, samo sidi pridogledalom i mi'cka se.

mider m 1. 'grudnjak'. 2. 'steznik'. mig m 'brz treptaj okom kojim se daje znak'. Izr. dat ~ kome 'dati na znanje'. migit -im nesvr. prema mignit. mi'gnit -em svr. 'dati znak okom, namignuti'.

migoljit se -im se nesvr. 'vrpoljiti se'. Ne možem te češljat kad se furtom migoljiš. 2. 'izmicati se nestajati'. — Dotleg se migoljio, dok se nije sasvim oslobodio.

mijana ž 'gostionica, krčma, mehana'.

mijo -e rn 'miš'. — Zatvaraj friško vrata da ne utrči kaki mijo.

Mijolj m 1. 'Miholjdan, jesenji praznik, dan kada se sklapao jednogodišnji ugovor sa slugom (29. septembar)'. 2. 'majstorska tezga; radionica'. — Majstor su u mijolju od jutros.

mijur -ura m 'mehur'. — Naduvo sam mijur, pa se sad imam š čim loptat.

mikast -a -o 'onaj koji se pravi lud, nevešt'. — Samo ti njemu zapriti, pravi se mikast ne bi l drugi misto njeg uradio.

Mikulaš m 'Dan sv. Nikole (6. decembar, deci se daju pokloni)'.

milica ž v. mizinica. — Milica su dobili novo ruvo za Uskrs.

milijun -una m I. 'milion. 2. 'vrlo mnogo, beskrajno mnogo'. — Ko bi ga znao kad je tamo milijun nji prošlo.

milijunaš -aša m 'milioner'.

milina ž 'dragost, posebni osećaj zadozoljstva'. — Nema za me veće miline nego kad upregnem moja dva vranca i kad pojure, mi'sliš da nogama zemlju ne dodirivaje.

milinak -nka/milinko -a m 'ime iz poštovanja, kojim snaha naziva svoga devera'. — Milinko zdravo lipo pi'vaje.

milit se -i se nesvr. 'biti drago (češće odrečno), sviđati se (kome)'. — Julka se ne pazi s Matom, pa joj se ne mili ni u bal ić.

milkit -im nesvr. 'milovati'. — Gledaj, gledaj majku, kako milki jedinog unuka. ~ se uz povr. prema milkit.

milom pril. 'na lep način, bez prisiljavanja'.

milošća ž 'dar, poklon koji se daje iz ljubavi i naklonosti'. — Nemoj plakat, doneće tebi dida milošće iz varoši.

mina ž 'mena (Mesečeva)'. — Ako je sutra mina, valdar će se i vrime prominit.

mindrac -aca m u izrazu: uzeti (koga) na mindrac (podr.) 'detaljno protresti, ispitati'. Izr. Koga svit iizme na jezik, tog s mindraca ne skida priko noći!

miništrant m 'dečak koji poslužuje sveštenika za vreme mise'. — Miništrant je zazvonio a svi su kleknili.

miništrovat -ujem nesvr. 'posluživati sveštenika za vreme mise'. — Ja se baš nisam otimo da miništrujem.

minta ž 'uzorak, model'. — Doćeš, pa ću ti dat mintu pa iskroj sama.

mira 'onaj koji se pretvara, pravi se da je miran'. — Iz mire tri đavola vire!

mirakula ž 'čudna stvar, čudan događaj, čudo'. — Ne volim kad nam taj Vranje dođe, on je uvik pun ni'ki mirakula.

miran -rna -rno 1. 'koji ne narušava mir, koji se ne svađa, povučen, tih'. — Grga je svađalica, a njegov brat Marjan što god radi sve to mirno čini. Izr. — Bačka 'stvar je u redu'; mirne duše 'spokojno'.

mirit mirim nesvr. 1. 'činiti, posredovati da se zavađene strane slože'. — Nije lipo da se rođena braća svađaje, samo se dajete svitu na jezik ~ počme dlda da i miri. 2. 'činiti da neko bude miran, utiaavati, stišavati'. — Čekajte malo, očo je Joso da keru da malo kruva, miri ga da nelaje. 3. 'dovoditi u saglasnost, navikavati na nešto'. — Gazde su uvik probale sirotinju uviravat da se mire sa svojim stanjem. ~ se povr.

mirit -im nesvr. 1. a 'utvrđivati meru (velioinu, količinu, jaCinu nečega)'. —razdaljinu, ~ zemljište; ~ jakost rakije. Izr. triput miri, jedared siči! 'ništa ne činiti brzopleto' misečina ž 1. 'mesečeva svetlost'. 2. 'mesečna plata'. — Čim prvu misečinu primim, oma tebi vraćam zajam.

misit -im nesvr. 'služiti misu (obred kod katolika)'.

misnik m 'sveštenik koji služi misu (kod katolika)'.

mističav -a -o 'koji je pun tragova (od nejednake boje, kada je u pitanju tkanina, ili od preležane bolesti na licu)'. — Bio je bolesan ko dite, pa je o(d) tog vrimena osto mističav po licu.

misto s 1. a. 'prostor koji se može iskoristiti za smeštaj koga ili čega'. — Taka velika soba, a jedva smo krevetima našli misto. 1. b. 'deo prostora na kome se nalazi neko (nešto); stražarsko ~ ; ~ za pkpuče; ~ nesriće; — Marko, ti si sio na rhoje misto. 1. c. 'služba, nameštenje'. — Čim je okupator ušo u našu zemlju, svi su ovi naši izgubili misto. 2. a. 'predeo, kraj'. — Kad je kod nas u Bačkoj padala kiša, u planinskim mistima pado je snig. 2. b. 'naselje (selo, varošica, grad)'. Izr. bolno ~ 'neprijatna strana koga ili čega'; ugrijat ~ 'marljivo se prihvatiti kakvog posla'; mista! 'sklanjaj(te) se' smista 'odmah'; na svom mistu 'tačan, pravilan, (o ličnosti) čestit, valjan; radno ~ 'mesto vršenja službe' srce mu je na mistu 'zadovoljan je'; nezvanom gostu je ~ za vrati!

misto prep. — Ne znam zašto ste misto bostana pod salašom, posijali di'tel(i)nu?! — Misto da učiš, kad si osto na salašu, ti skupio dicu pa se sigrate.

miš miša (mn. mišovi) m zool. Mus: domaći ~, poljski ~. — Baš je mali, al ja se zdravo bojim miša. Izr. slipi ~ zool. 'šišmiš Chiroptera'; tresla se gora rodio se ~ 'previše buke ni oko šta'; go ko crkveni ~ 'bez igde ičega'; pokiso ko ~ 'sasvim mokar'.

mišalj -šlja m 'misao'. — Toliko me spopo mišalj o zidanju novog salaša, da ne možem po cilu noć oka da sklopim.

miščinit -im se nesvr. 'pričinjavati se, činiti se'. — Miščini, Kate, da se naš deran zagledo u Josinu Katu; oće uskoro u našoj kući bit dvi Kate?!

mišina ž 1. 'meh'. 2. augm. od miš'. 3. 'trbuh (obično velik), trbušina (podrug)'. — Ko bi reko da toliko stane u tu tvoju mišinu; ne daj Bože da si mi čovik.

miškulancija ž 'smicalica'. — Čuvaj se Vranje ko žive vatre, on je uvik spreman za niku miškulanciju, p onda iđe po selu pa pripovida.

mišlinger m 'zasejan kukuruz u strnište (postrna stočna hrana)'. — Ove godine je mišlinger bolji neg lani, bar da smo Više zasijali.

mišljenje s — Moje je mišljenje da Vranje nije bio u pravu, makar vi njemu više virujete.

mišnica ž 'mišica (na ruci)'.

mit mijem (trp. prid. miven -ena -eno) nesvr. 'umivati, prati (obično glavu i ruke). — Ja mijem d icu, a ti spremi večeru.

mitilj -ilja m 'zool. parazitske gljiste i bolest koju one prouzrokuju kod domaćih životinja, naročito kod ovaca i goveda: veliki ~ Fasciola hepatica; mali ~ Discrocoelium lanceolatum'.

mitiljav -a -o 'koji boluje od mitilja, bolešljiv, slabunjav (podrug.)'.

mitrađ m 'veštačko đubrivo'. — Jesenas smo na žito malo bacili mitrađa i sad se slabo pokazalo. ← mađ. mutragya.

mizinak -nka mizinko -a m 'dever (odm.)'. — Nane, mizinak vas zovu.

mizinče -eta s 'najmlađe dete, mezimče'. — ico je mizinče čitavog komšiluka.

mizinica ž 'zaova (odm.)'. — Mizinice jeste l pomuzli krave?

miždrit miždri nesvr. 'tinjati, dogorevajući se smanjivati (kad u lampi ponestane petroleja)'. — Lampaš sve većma miždri, vidi šta mu je?

mlačit mlačim nesvr. 'činiti mlakim, zagrevati'. ~ se 'postajati mlak, zagrevati se'. — Mlači se mliko, dico, sidajte za astal.

mlad mlada mlado (komp. mlađi) 1. 'koji se odnosi na prvo doba života (o ljudima i životinjama)'. 2. 'koji nije sasvim izrastao (o biljkama); koji nije sazreo (o povrću, plodovima, usevima)'; ~luk, ~ krumpir'. 3. 'koji je nedavno spravljen, koji nije prošao kroz proces vrenja: ~ sir, ~ vino; 4. 'mladunci, mladunčad'. — Tamo je mačka na tavanu, doji svoje mlade. Izr. ~ ko rosa 'veoma mlad'; ~ ko rosa u podne' (već odavno nije mlad ~ podrug)'.

mlada ž 'nevesta'. 2. 'mlada žena (skoro udata)'. — Držat se ko nova ~ 'držati se zbunjeno, stidljivo, sudržljivo'.

mladenci pl. 1.1. 'praznik nevine dece (četvrti dan o Božiću)'. ~ imaćemo mi goste i za Mladence. 2. 'mladi bračni par'. — evo, iđu naši mladenci, sad će nam bit puna kuća.

mladež m.v. madež.

mladež ž mn. 'mladi ljudi, omladina'. — Današnja ~ je mlogo lipča nego kad smo mi bili mladi.

mladica ž dem. od mlada, nevesta'. — Jel da je lipa naša mladica?

mladica ž 1. 'mlada kokoška (prva jaja nosi)'. 2. 'mlad izdanak'. 3. 'starija žena koja se nedolično ponaša za svoje godine (podrug.)'. — Vldi snaš Marišku kako je zadigla konđu, oće i ona da bidne mladica, a baš joj priliči, ko piletu sisa!

mladin -a -o 'koji pripada mladi'. — Mladino ruvo je bilo zdravo skupo.

mladolik -a -o 'koji je po izgledu mlad'. — Starijije on od mog Laze, samoje mladolikog izgleda.

mladomisnik m 'sveštenik prvomisnik'. — Tunin sin je danas posto mladomisnik.

mladovat mladujam nesvr. 'provoditi mladost, mlade dane'. — Ja i tvoj otac smo zajedno mladovali.

mlak mlaka mlako 1. 'umereno zagrejan; koji nije sasvim hladan'. — Popi to mliko dok je još mlako 2. 'mlitav, neodlučan, trom'. — Ne triba od njeg tražit da bidne strog, znate da je po naravi mlak čovik.

mlaka 'močvarno tle, bara'. — Odavno je već nestala Subotička mlaka.

mlako pril. 'na mlak način, mlitavo, tromo'. — Došo joj čovik iz zarobljeništva, a ona ga je primila tako mlako, ko da je tuđin.

mlakonja m 'mlak, neodlučan čovek (pogrd.)'. — Ko će ga poštivat kad ga svi zovu mlakonja?!

mlatarat -am nesvr. 'razmahivati'. — Probaj divanit a da ne mlataraš rukama.

mlatit mlatim nesvr. 1. 'istresati zrnj'e udarajući mlatilom, vrći 2. 'motkom stresati voće s drveta'. 3. 'snažno tući, prernlaćivati'. 4. 'mlatarati, razmahivati'. 5. 'govoriti šta bilo (podrug.)'. Izr. ~ praznu slamu 'raditi nekoristan posao; govoriti bez smisla'. ~ se J. 'udarati se, tući se'. 2. 'ići bez pravog cilja, tumarati'. — Kad prodaš svinje, oma kreni kući i nemoj se mlatit po vašaru.

mlatnit -nem svr. 'tresnuti, raspaliti'. — Ante je toliko naprkosio didi, da su ga lulom mlatnili po nosu.

mlavit -im nesvr. 'mlatiti, tući'. — Dokleg će taj tvoj čovik mlavit konje, ko da su oni krivi što je on pritovario kola, pa ne možedu da krenu.

mličika ž 'gorka trava sa žutim cvetovima i puna mlečnog soka u stabljici(otrovna, životinje je ne jedu, bot. Euphorbia'.

mličnjak m 'prvi dečji zub, mlečnjak'. — Našoj Marici se pojavio mličnjak.

mlikar -ara m 'proizvođač ili prodavac mleka'. — Lajčo je poznat tavankutski mlikar.

mlikarica ž 1. 'žena koja prodaje mleko'. 2. žena koja radi oko mleka i mlečnih proizvoda'. 3. v. mlikulja.

mlikaricin -a -o 'koji pripada mlekarici, mlekaričin'. — Mlikaricino mliko iz Male Bosne je uvik friško.

mlikarka ž v. mlikarica 1. 2.

mlikarkin -a -o 'koji pripada mlekarki'.

mlikarov -a -o 'koji pripada mlekaru, mlekarov'.

mliko s 'mleko'. majčino ~; kravlje ~; ovčije ~; tičije ~ 'mleko ukuvano sa jajima i šećerom; obrano ~ 'mleko s kojega je skinuta pavlaka; udrobljeno ~ 'usitnjen hleb u mleku'; prosireno ~ 'zbog kiselog mleka stvoren sir'. Izr. još mriši na materino mliko 'suviše mlad, neiskusan'; pusto ~ i mačke loču 'imovinu bez nadzora svi razvlače'; teče mu med i ~ 'ima svega u izobilju'; gledat ko kroz mliko (nekoga) 'nipodaštavati, ne primećivati (ga)'.

mlikulja 'krava' (ili ovca) koja daje dosta mleka'.

mlit meljem 1. 'mrviti zrnevlje, praviti brašno'. 2. 'govoriti neprestano jedno isto, blebetati (podrug.)'. — Samo da nam Lajčo ne dođe za Božić, jel kad on počme mlit, nikad kraja, a divan mu prazan.

mlitav -a -o 'u kome nema čvrstine, neodlučan, bezvoljan: ~ čovik, ~ (h)od, ~ pogled'. —Nikad mi nećemo ništa imat, kad sam dobila tako mlitavog čovika.

mlitavo pril. 'leno, bezvoljno'. — Potrči malo, ni te je sramota taki velik deran a vučeš se mlitavo ko crknuta kokoška.

mlitavost -osti ž 'tromost, bezvoljnost, slabost'. — Nika me mlitavost uvatila i samo bi ležo.

mlogo pril. 'mnogo'. — Mlogo mi je danas boljc nego juče.

mlogobrojan -jna -jno 'koga ima, koji se javlja u velikom broju, mnogobrojan'. — Moraje bit siroti kad su okruženi mlogobrojnom dicom.

mlogovrstan -sna -sno 'brojan, raznovrstan, mnogovrstan'. — Nemam ja novaca za taki mlogovrstan plug.

mljackat -am nesvr. 'neukusno puckati ustima pri jelu, mljaskati'. — Kako to ideš, mljackaš ko prase?!

mljašćat mljašćem nesvr. 'jesti, žvakati stvarajući šum pri odvajanju usne od usne i jezika od nepca'. — Mljašću prasici da sve puca.

mnenje s 'mišljenje, shvatanje'. — Po mom mnenju, ove godine ne triba očekivat dobru litinu, dugo je bilo suše.

moba ž 'uzajamna pomoć u zajedničkom obavljanju većih poslova ~ kao narodni običaj'. — Tri komšije su nam došle na mobu, pa smo sve žito za jedan dan svezli.

mobar a m 'učesnik mobe, onaj koji radi na mobi'.

mobaroš m. v. mobar

mobaroška ž 'ženski mobar'.

mobaški -a -o 'koji pripada mobašima'. — Kad ste tako lipo zajednički sve uradili, evo stigla je i mobaška užna.

moć moći ž 'sposobnost, snaga'. — Star sam čovik, al i ja ću učinit prema svojim moćima.

moć možem nesvr. 1. 'imati snage, sposobnosti za izvršenje nečega': ~ radit, ~ divanit. 2. 'nagovestiti verovatnoću'. — Skioni se dalje od zida, mož ti crip past na glavu. Izr. kolikogod može 'iz sve snage'; ne mož bolje bit 'iz vanredno je, da ne može bolje; ili: 'dobro bi bilo da je bolje ali ne može biti; 'mogla bi 'taman posla'; ~ bićeš, ti Maro, još moja cura! mogla bi, samo ti to neš dočekat! mož podnet 'izdržljivo je'.

moća ž 'hleb pečen kao prženica ili uvijen u jaja pa pečen na masti, moča'.

moći moćivi ž mn. 'kosti nekog sveca, mošti'.

moda ž 'ono što odgovara ukusu jedne sredine i jednog vremena (u odevanju, ponašanju, načinu života i dr.)'. — Došla je nika nova moda, pa i salašari nediljom više side u mijani neg u crkvi.

modar modra modro 'tamnoplav', modri kamen 'galica, bakarni sulfat'.

modirat se modiram se nesvr. 'oblačiti se i živeti po modi'. — Iz čega ćeš se modirat, kad ni kruva uvik nemamo?!

modit se modim se nesvr. 'držati se mode, vladati se i oblačiti po modi'. — Ćeri se mode, a baćo njim polagano lance prodaju.

modla ž 'kalup za pravljenje kolača i sl.'. — Ne znam di su mi nana straćili modlu za kuglov, ne možem da je nađem.

modlica ž dem. od modla.

modrica ž 'modri podliv na telu, od udara, uboja'. — Žandari su ga tako istukli da mu je tilo puno modrica.

modrikast -a -o 'plavkast'. — Daj mi onaj modrikast keceljac.

modrilo s 'plavilo (za pranje veša)'. — Đule, otrči u dućan i kupi mi modrila, tribaće mi za ispiranje košulja.

mogućan/mogućan -ćna -ćno \'imućan, bogat, moćan'. — Otac mu je bio mogućan, zato je i mogo da se iškuluje za prokatora.

mogućnik -ika 'moćnik, velikan'. — Kazo ti je velika vrtljiga, on trči samo za mogućnicima dok su kogod i štogod, a čim propadnu, on i prvi ostavi!

mokar mokra mokro 'poliven, natopljen vodom ili kakvom drugom tečnošću, vlažan'. 2. 'kišan, kišovit'. — Mokrog li vrimena, ne da nam kiša iz kuće Izać. Izr. ~ brat 'pijanac'; mokra braća 'pijano društvo'; udaren mokrom krpom 'luckast'.

mokrina ž 'vlaga, vlažnost'. — Ni sutra se neće moć orat, još j'e zemlja puna mokrine.

mokrit -im nesvr. 'ispuštati mokraću'. 2. 'činiti mokrim, kvasiti'. — Samo kad kiša više ne pada, a baš je dosta mokrila.

mokro pril. 'vlažno, s puno vlage'. — Dok je tako mokro, ne vridi izlazit na njivu, ni tako ne možemo ništa radit na njoj.

molbenica -e ž 'molba (peticija)'. — Triba molbenicu napisat i podnet, moždar ćeš ko ranitelj i ostat kod kuće.

moleraj -aja m 'šara na zidovima'. — Čula sam da je Kata šarala sobu, idem da vidim kaki joj je moleraj?

molerov -a -o 'koji pripada moleru'.

molerski -a -o 'koji se odnosi na molera: ~ zanat, ~ alat'.

molit molim nesvr. 1. 'obraćati se kome s molbom'. 2. 'izgovarati, upućivati molitve'. Izr. Koga je molit nije ga srdit. — Sila Boga ne moli!

molitva -e ž 'obraćanje nekome rečima ili ispruženim rukama, ali i u sebi, ne izgovarajući reči, nego misleći ono što bi se moglo reći'.

molitvenik -ika m 'knjižica sa molitvama'.

molovat -ujem nesvr. 'malati (sobu, stan)'.

moljakat -am nesvr. 'uporno moliti, dosađivati s molbama'.

momak -mka (Npl momci/monci, coll. momčad/mončad) m 1. 'mladić, mlad čovek'. 2. 'mladoženja'. 3. 'neoženjen čovek'. Izr. Momak na glasu 'ouven, viđen'.

momački -a -o 'koji se odnosi na momke; junačan'. — Vldi baću kako momačkim korakom gaze, ko bi reko da njim je već osamdeset.

momački pril. 'na momački način, i kao momak, mladićki'.

momčadija/mončadija ž zb. im. od momak. — Mončadija se ponapijala.

momče/monče -eta s 'mlad momak (v. momčić)'. — Vidi ona dva mončeta kako te gledaje.

momčekanja/mončekanja m augm. od momak, momčina. ~ oće cure momčekanju, al je nj'emu žavo momčenj'a.

momčina/mončina m augm. od momak. — Ta, Pere je mončina da mu para nema!

momčić/mončić m dem. od momak; dečak koji ulazi u mladićko doba. — Vaš Ivan vam je već skoro posto pravi mončić.

momčit/mončit se -im se nesvr. 'ponašati se kao momak'. — Momčio bi se on već odavno, al mu baćo ne dadu novaca.

momčuljak/mončuljak -ljka dem. od momak, momčić. — Ta, iđi, Roze, šta će mi Beno, on je j'oš mončuljak.

momkov -a -o 'koji pripada momku'. — Ono je momkova mater, buduća tvoja prija.

momkovat momkujem nesvr. 'biti momak, provoditi momački, bećarski život'. — Dok momkujem, dotleg i cura imam.

moranje s 1. gl. im. od morat. 2. 'ono što se mora učiniti, obaveza'. — Nije baš pod moranje, al red bi bio da dođeš kad te zovemo.

morat moram nesvr. 'protiv svoje volje činiti nešto'. — Baš ne volim radit al moram. Izr. Mora se samo umrit 'sve je ostalo neizvesno'. Moram ti dušu poroljat ko grudve na njivi! 'prisiliti na nešto, namučiti'.

morkača ž zool. 'Numida melegris, morka, biserka'. — Ne znam od čega, ovi dana sve su nam morkače pocrkale. 2. 'prut od morske trave Calamus rotang'. — Dico, ako se oma ne manete skakanja priko ograde, imaće morkača posla.

morkačica ž dem. od morkača. — Tako su mi slabe morkačice, neće ništa da idu.

morkan -ana m 'mužjak morkače'. — Ko će sad uvatit morkana, priletio je u komšinsku avliju.

moroklinac -inca m 'ekser kojim se obruč pričvršćuje na drveni točak'. — Kad bidneš stezo obručove na pridnjim točkovima, udari nove moroklince.

morokvaša ž 'gvožđe kojim je okovana osovina od kola'. — Samo da kovač okuje morokvašu i kola su gotova.

mošlik -ika m 'pomije'. — Sipajte mošlik u ono drugo bure, koje sam metnio pored onog starog, jel na njemu je obruč popustio pa teče.

motat -am nesvr. 1. 'obavijati oko nečega (konac, predivo, uzanu tkaninu i sl.), namotavati'. 2. 'uvijati u omot, pakovati, zavijati (cigaretu, duvan)'. 3. 'obmanjivati, zavaravati' — Bruno je mlakonja i žena ga mota oko malog prsta kako ona oće. ~ se 1. 'plesti se, obavijati se oko čega'. 2. 'vrzmati se'. — Ne volim kad se nepoznati ljudi motaje oko salaša. 3. 'obletati oko koga, nametati se'. — U poslidnje vrime se naš komšija sve češće mota oko strinine Kate, oće I tu bit svatova?

motika ž 1. 'mera za površinu (200 kv hv 3.597 m )'. 2. 'željezno oruđe za kopanje, okopavanje useva'. Izr. Nema kruva brez motike!

motika vinograda 'površina vinograda, koju jedan čovek može na dan da okopa (94 kv. hv.).

motikat -am nesvr. 'kopati, okopavati motikom'. — eno i(h) tamo, motikaje već uveliko.

motikica ž 'mala motika za seču kukuruzovine'. — Moram naoštrit motikicu, malo se otupila.

motikica 'motičica ž dem. od motika. — Hej, Luka, uzmi ti motiku, ne kopaje se kuruzi motičicom.

motor -ora m 'automobil'. — Naše gazde se na motoru vozaje.

motrit -im nesvr. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, posmatrati'. — Zašto Luca motri na me, ko da će me progunit? — Kaže da se popravio, zato sam ga i uzo na poso, al tribaće malo motrit kako se vlada.

mozak mozga m 1. 'centralni organ nervnog sistema u čoveka i drugih kičmenjaka; 2. 'pamet, um (fig.)'. Izr. švraka, vrana mu popila ~ 'nema pameti'; zavrtit ~ 'zaludeti, opčiniti (koga)'; pileći ~ 'mala pamet (podrug.)'.

mozgić -ića m dem. od mozak.

možda/moždar part. 'može biti, da'. — Moždar će vrime sutra popustit, zato triba sve pripravit za oranje.

mož(e)bit part. 'možda'. — Mož(e)bit da će i strina sutra doć u goste.

mračak -čka m dem. od mrak. — Mi smo zarana krenili natrag, al kad smo stigli na salaš, mračak se već fain vaćo.

mračan -čna -čno 1. 'neosvetljen, taman'. — Podignite malo te virange, tako vam je mračno u sobi ko da je već noć, a još smo u po bila dana. 2. 'potišten, smrknut'. — Mora da mu se štogod neprijatno dogodilo u varoši, jel već dva dana je taki mračan, pa ni s kim ni ne divani.

mračit mračim nesvr. 1. 'činiti mračnim, zaklanjati svetlost'. 2. 'činiti smrknutim, potištenim'. — Badavad mračiš lfce, ni tako ne mož bit tako kako ti oćeš. ~ se 1. 'spuštati se (o mraku), smrkavati se. — Mrači se, Joso, ti koliko oćeš, al dok ne naučiš, nećeš ustat od astala.

mraka ž 'ono što je beznačajno, sitnica'. — Njemu makar kaka mraka smeta.

mraz m (mn. mrazovi) 1. 'velika hladnoća, studen'. 2. 'smrznuta rosa, slana; inje'. — Danas je tako ladno, da se didi uvatio mraz na brkove.

mrazit -im (tr. prid. mražen) nesvr. 'izazivati mržnju, zavađat': ~ prijatelje, ~ braću. ~ se 'svađati se, kvariti međusobne dobre odnose'. — Zašto bi se mi mrazili s bać Tomom kad on ima sina, a mi ćer pa se možemo opreteijit.

mrc mrca (mn. mrcovi) m v. mrtac.

mrcina ž 1. 'strvina'. 2. 'mršava iznemogla životinja'. — Šta si mi dovo tu mrcinu, pa ja ako uzjašim na nju, slomiće joj se leda. 3. 'bezvredan, nikakav čovek (pogrd.)'. — Šta si mogo drugo i očekivat od njeg, on je uvik bio mrcina a ne čovik.

mrčit -im nesvr. 1. 'činiti mrkim, gariti'. 2. 'prljati, kaljati'. 3. 'sramotiti'. — Kad mu nećeš pomoć, onda mu nemoj obraz mrčit. ~ se 1. 'garaviti se, prljati se'. 2. 'sramotiti se'. 3. 'mrgoditi se, mršliti se'. 4. v. mrkat se.

mrdat -am nesvr. 'činiti kratke pokrete, pomicati s mesta na mesto'. ~ se 'kretati se, micati se'.

mrdnit -nem svr. prema mrdat. ~ se 1. svr. prema mrdat se'. 2. 'krenuti, poći'. izr. Ni prstom ~ 'ništa ne učiniti za nešto'.

mrduckat -am nesvr. 'pomalo i učestalo se micati, pomerati'. — Ako ti je zima, a ti mrduckaj s nogama, pa ćeš se ugrijat.

mrginj -inja m 'međa (između dve njive vlasnika zemlje)'.

mrgodit -im nesvr. 'mrštiti, nabirati'. — Čim mu spomenemo škulu, on oma počme mrgodit obrve. ~ se 1. 'pokazati neraspoloženje, mrštiti se'. — I ja bi volio da je moja žena veselija, ali ona se više mrgodi, nego što se smije, taka joj je narav valdar. 2. 'mračiti se, zbog pojave tamnih oblaka'. — Požurimo mi s vožnjom, jel kako mi se čini, nebo se počelo štogod mrgodit.

mrgud m 'mrgodan čovek'. — Svi ga zovu mrgud, a ne Števo kako mu je ime.

mrgudat -am nesvr. 'gunđati'. — Nemoj mrgudat već kaži na glas, da te svi čujemo.

mrišav -a -o 'koji prijatno miriše, mirisav'. — Mrišava voda 'kolonjska voda'.

mrišit -im nesvr. 'mirisati'. — Mriši ko da ga je patikarski ker zapišo!

mrišljav -a -o v. mrišav. — Od čega ti je tako mrišljava kosa?

mrišljiv -a -o v. mrišav. — Kupi mi jedan mrišljiv sapun.

mrkat se mrće se/mrka se nesvr. 'pariti se (o ovcama, kozama)'. v. o ~

mrkli -a -o 'koji je bez imalo svetla, potpuno taman'. — Jedva smo stigli iz varoši, taka nas je mikla noć uvatila, da se ni prst prid nosom nije vidio.

mrklo pril. 'mračno, tamno'. — Ivane, donesi lampaš, ode je tako mfklo ko u džaku.

mrkosit se -im se nesvr. 'pokazivati nezadovoljstvo, mrzovolju, mrgoditi se'. — Znam da ne voliš kad ti Ivan dode, al ne moraš se baš prid njim mrkosit. Svladaj se ako možeš.

mrkov -ova m 'konj, smeđecrvenkaste dlake, crne grive i repa'.

mrkuša ž 'kobila mrke dlake'.

mrndat -am nesvr. 'mrmljati'. — Dida čitavo jutro štogod mrnđaje.

mrsit mrsim nesvr. 1. 'jesti mrsnu hranu'. — Na današnji dan ne mrsimo. 2. 'zaplitati, praviti nered'. — Nane, ive mi furtom mrsi kosu. — Ja i tvoj brat smo se udivanili i ti nemoj sad tu ništa da mfsiš. 3. 'privikavati, dozvoljavati (nešto što je već zabranjeno)'. Zašto opet puštaš tele da sisa, samo ga mrsiš, a znaš da smo ga već zaljučili. ~ se 1. 'zaplitati se'. — Mrsi mi se vuna. 2. 'gubiti jasnost, brkati se'. — Šta mi je sve mi se u glavi ništa mrsi?! 3. 'navikavati se'. — Nemoj da se prasici mrse na vruće, nećemo njim valdar furtom kuvat ilo?

mrska ž 1. 'bora na licu'. 2. 'nabor na haljini'.

mrsko (komp. mrže) pril. 1. 's mržnjom, neprijateljski'. — Mi smo mrsko gledali kako nam odnose i ono malo što imamo, al uperene puške u nas su nas ućutkale. 2. 'neprijatno, mrzovoljno'. — Nije mu bilo misko što ga gazda rano budi, već što uvik ponavlja: „ustajte bogaljo/i"! — Ne marim, iću i ja s vama, aj moram vam priznat da mi je zdravo mrsko

mršavina ž 'grabljama sakupljeno pojedinačno vlaće (posle žetve i sadevenih snopova u krstine)'.

mrtac mrca (g. mn. mrtavaca) m 'mrtvac'. — Ja sam sinoć bila kod mrca.

mrtački pril. 'mrtvački'. — Ranko su odavno izašli iz špitalja, al još uvik tako mrtački izgledaje u licu.

mrtački -a -o 'koji se odnosi na mrtvaca, koji je kao u mrtvaca, pogrebni: ~ kovčeg, ~ kola, ~ blidilo'. 2. 'koji je kao pred smrt samrtnički'. — Kad sam ja stigla, nanu je već oblio mrtački znoj, nije me ni poznala.

mrtav -tva -tvo 'bez života; mrtvi dan m 'spomen mrtvih (2.11), dan mrtvih'.

mrtavac -vca m 'mrtvac'. — Kadgod je mrtavac do sarane ležo u sobi na zemlji.

mrtvo pril. 'bez života; — Pravo je čudo kako mož mlad momak tako žlvit mrtvo, ko mrtvo puvalo.

mrva ž 'sasvim sitan delić hleba ili druge hrane, sasvim mala količina nečega'.

mrvica ž dem. od mrva.

mrvit -im nesvr. 'pretvarati u mrve, sitniti, drobiti'. — Nemoj mfvit taj kruv, ako nisi gladan, onda ga ostavi. 2. 'kruniti kukuruze'. — Sutra ćemo mrvit kuruze: biće mobe, pa će jedni radit na mašini, a drugi na stocu i rukom. ~ se 'raspadati se u deliće, sitniti se, drobiti se'. — Šta ste uradili, snaš Marija, kad vam se kruv tako mivi? — Stari kruv ne triba bacit, već malo još osušit u lerni, p onda se lako mfvi, pa ćemo imat prezle.

mrvljačica ž 'mašina za mrvljenje (krunjenje) kukuruza'.

mrvljačina ž 'krunjenje'. — Sutra je moba kod nas, počeće mrvljačina kuruza.

mrza ž 'omraženik'. — Izr. Na mrzi kuća ostaje 'koga najviše mrziš, obično ga se ne možeš osloboditi'.

mrzak mrska mrsko (komp. mrži) 1. 'koji izaziva osećaj mržnje, koji se mrzi'. — Snaja joj radi od jutra do mraka, a ona ne mož da je vidi, toliko joj je miska. 2. 'pun mržnje, koji izaziva mržnju, odvratan'. — Kad je ušo u sobu, svi su ga dočekali miskim pogledom.

mrzit -im nesvr. 1. 'osećati mržnju prema nekome'. — Još od baćine smrti se mrze i ne mogu jedan drugog da vide, a rođena braća. Mrzi ga ko kera. 3. 'nemati volje za nešto'. — Mrzi me 'nemam volju'.

mrždanac -anca m 'vrsta vezivnog tkiva u nosu, hrskavica'.

mržnja ž 'osećanje jake odbojnosti, nepodnošljivosti prema kome ili čemu, jako osećanje neprijateljstva'.

mucat -am nesvr. 'govoriti isprekidano, zapinjući i s teškoćom (u uzbuđenju), zbog nedostatka u govornim organima'. — Tako je on muco od rođenja.

mucav -a -o 'koji muca'. — Mucavo mu je dite odavno.

mucavac -avca m 'onaj koji muca'.

mucavica ž 'mucava ženska osoba'.

mucavo pril. 'mucajući'. — Pokatkad se toliko zbuni, da jedva rič prozbori, pa i to mucavo. — Tako je mucavo divanio, da ga svit ni polak nije razumio, zato i mlogi nisu pristali.

mučit muči(m) nesvr. 'mukati'. — Jesi 1 ti čula, naša krava je skoro cilu noć mučila.

mučit -im nesvr. 1. 'zadavati muku telesnu ili duševnu'. — Svaki okupator muči ljude u zemlji koju je zauzo. 2. 'prisiljavati na napor, teškoće'. — Nemoj mučit derana da uči taj zanat kad vldiš da ga ne voli. 3. 'dosađivati, uznemiravati'. Cilu noć me je jedan kumarac mučio, nisam oka sklopio od njeg. ~ se 1. 'podnositi, osećati muku, bol, patiti se'. — Toliko se siroma muči i radi od ranog jutra do mraka, a nikako da uvati kraj s krajom. 2. 'truditi se, upinjati se, da se u čemu uspe'. — Teško ga pada, al mora da se muči kad oće da postane prokator.

mučnina ž 'mučno, neugodno stanje, muka'.

muć u izrazu; šućmuć 'tamoamo'. Izr. Šućmuć pa proli i opet nadoli.

mućak -ćka (mn. mućkovi)m 1. 'pokvareno jaje. 2. 'pokvaren, prevrtljiv čovek (pogrd.) 3. 'ništa, bezvredna stvar'. — Mislilo se da će on štogod stvorit, a ono ispo mućak.

mućkaroš m 'varalica, smutljivac'. — Ko bi reko da je Losko taki mućkaroš, već od troj(i)ce je uzo kaparu za kravu, a još uvik je prodaje.

mućkat -am nesvr. 1. 'tresti kakvu posudu s tečnošću, da bi se pokrenulo i izmešalo'. 2. 'mutiti, spletkariti'. ~ se 'tresti se i pri tom odavati zvukove (o kakvoj tečnosti ili nečemu što se nalazi u njoj)'.

mudar -dra -dro 'pametan, razborit, razuman'. — Mudar je to gazda.

mudrac -aca m 'veoma pametan čovek, filozof'. — Svakom zna dat savit, zato ga i zovu mudrac.

mudrica ž 'darovito dete'. 2. 'osoba koja voli da mudruje (podruglj.)'.

mudrijaš -aša m 'onaj koji se pravi da sve zna, koji sebe smatra mudrim (podruglj.)'. — Drži sebe za mudrijaša, a u kući mu sve naopako iđe.

mudrijašit -ijašim nesvr. 'praviti se mudrim; nametljivo davati savete i izricati sudove'. — Losko uvik mudrijaši, a na kraju glupavo ispadne.

mudrijat -am nesvr. v. mudrovat. — Znaš šta, Benco, nemoj ti toliko mudrijat, već uradi kako ti kažem, pa nećeš rđavo proć.

mudro pril. 'na mudar način, pametno'. — Solo je mudro prićutio da se sakrio kad je tuča počela.

mudrolija ž 'mudrost, dovitljivost, domišljatost'. — Dobro bi bilo da se malo pričuvaš Albine mudrolije, je 1 se nikad ne zna, na što će to izać.

mudroš m 'mali lukavac, starmali. — Ne dirajte mi dite, on je nanin mudroš, kad odraste cigurno će bit prokator jel profesor.

mudrovat mudrujem nesvr. 1. 'razmišljati, misliti, domišljati se'. — Dida već dva dana mudruju, kako da podile zemlju unučadima. 2. praviti se mudrim, mudrijati'. — Dok tj mudruješ, proće lipo vrime, pa će ti propast rod na njivi.

mukat muči(m) nesvr. 'rikati (o govedima i životinjama sličnog glasa)'. — i meni je dosadilo što noćom furtom muči, prodaćemo je pa nam neće više mukat.

muklo pril. 'prigušeno'. — Bilo je tu tušta ranjeni i bolesni, al samo su muklo jaukali.

mula ž zool. 'kopitar koji nastaje parenjem magarca sa kobilom, Equus mulus, mazga'. Izr. Šta ćutiš ko ~? 'kada upitani uporno ćuti'.

mulatovat -ujem nesvr. 'Iumpovati'. — Kad ja mulatujem, ti se, ženo, mene mani!

muljača ž 'sprava za muljanje grožđa'. — Nije naša muljača, uzajmili smo je od komšije.

muljat -am nesvr. 'gnječiti, cediti, presovati (grožđe)'. — Nabrali smo fain grožđa, zato moramo tako u noć muljat.

mumlat -am nesvr. 'proizvoditi nerazgovetne glasove (o medvedu); gunđati; mrmljati'. — Divani lipo, nemoj mi mumlat.

mundir -ira m 'odelo propisanog kroja, uniforma'. — Cure većma gledaje mundire nego one koji i nose.

mu(n)đijat -am nesvr. 'tajno ili poluglasno se dogovarati, munđati'. — Vamo dođite vas dvojica da vas i mi čujemo, zavukli ste se u ćošu i bogznašta tamo munđijate.

munja ž 'naglo električno pražnjenje između dva oblaka ili oblaka i zemlje u obliku svetlosti, obično cikcak linije'.

mur m 'žig, pečat'.

murcula ž i m 'pakosna, samoživa i nedruštvena osoba'. — Bolje bi bilo da Boltu ne zovete, šta će nam ta murcula, mož nam sve veselje pokvarit.

murgast -a -o 'odbojan, nesimpatičan'. Nije mi ništa skrivio, al taj momak mi je sav niki murgast.

murgasto pril. 'odvratno, nesimpatično'. — Ne triba nam u društvu, jei još i murgasto izgleda.

murva ž bot. 'dud, Morus (drvo i njegov plod)'-

musav -a -o 'prljav'. — Šta si ti io kad si taki musavog Iica?

musavica ž 'musava ženska osoba'.

musavko -a m 'onaj koji je musav (obično o detetu), prljavko'.

musit se musim se nesvr. v. durit se.

muslin -ina m 'vrsta tanke svilene tkanine'. — A ruvo od muslina sve vijori.

must muzem nesvr. 1. 'izvlačiti mleko iz vimena životinje'. 2. 'živeti na tuđ račun; bezobzirno iskorišćavati'. — Gazda muze sirotinju, a njegov rođeni sin ga potkrada. 3. 'izmamiti, uzeti'. — Muzo mi je i poslidnji dinar.

mustra ž 1. 'uzorak, obrazac, probni primerak'. 2. 'šara, šablon za krečenje, malanje'. — Uzajmi mi tvoju mustru, molovala bi ambetuš. 3. 'prepredenjak, lukavac'. — Čuvaj se Bolte, mustra je on da mu para nema!

mušica ž 1. dem. od muva. 2. mn. zool. insekti Bibionidae. 3. 'ćud, kapris, prohtev (fig.)'. imat svoje mušice 'biti svojeglav'.

muškara ž 1. 'muškobanja'. — Roza je u svakom poslu muškara. 2. 'žena slobodnijeg ponašanja'. — Kad god je u društvu, oko nje su sami muškarci, zato je cure i zovu muškara

muškarac -rca m 'osoba muškog pola'.

muškarčetina ž augm. i podrug. od muškarac.

muškarčić m dem. i podsm. od muškarac, dečak.

muškarčina ž augm. od muškarac.

muškatlija ž bot. 'jedna vrsta cveća'.

muški/muški -a -o 1. 'koji se odnosi na muškarce; kojim se odlikuju muškarci; koji pripada muškarcima: ~ šešir, ~ ponos ~ lipota. 2. 'smeo, odlučan'. — Bila je to oluja, da je samo muška snaga mogla da spasi što se moglo spasit. 3. 'muškarac, muška glava'. Svi ste na salašu, a di su vam muški?

muški pril. 1. 'hrabro, smelo'. — Nemoj se stidit, već divani muški nek te svi čuju. 2. 'valjano, čestito'. — Ništa se vi ne brinite, biće muški urađeno. 3. 'na muški način, kao muškarac'. — i moj brat je nosio ko dite aljinice, al je uvik tio da obuje didine papuče, samo da bi muškije izgledo.

muštra ž 1. 'jalova svinja koja je u tovu ostala mršava'. 2. 'nerotkinja'. — Ta i Liza je muštra, zato ni nema dice.

muštrat -am nesvr. 'vežbati (po vojnički)'. 2 'iživljavati se (na kome), zlostavljati'.

mutav -a -o 1. 'nem'. 2. 'ćutljiv (podruglj.)'. — Kad tako ćuti valdar je mutav momak.

muter m 'matica zavrtnja, zavrtanj, šaraf'.

mutit mutim nesvr. 1. 'činiti što mutnim'. — Vite, nane, Joso furtom baca zemlju i muti vodu. 2. 'mešati'. — Mutim jaja za tortu. 3. 'unositi nemir, podbunjivati'. — Baš kad je izgledalo da će se pomirit, našo se niko drugi već prvi komšija da muti. ~ se 1. 'postajati mutan, zamućen'. — Ne znam od čega se tako muti voda u bunaru? 2. 'gubiti jasnost, vedrinu, raspoloženje'. — Još od jutros mi se tako muti u glavi, a ništa me ne boli. 3. 'oblačiti se (o nebu)'. — Muti se vrime.

mutljag -aga m 'mutna tečnost, talog'. — U boci je bio niki mutljag a ne vino.

mutljat -am nesvr. 'spletkariti'. — Ko bi mu virovo, kad on samo iđe po selu i mutlja. ~ se 'vrteti se, motati se'. — Stipane, ako ne znaš ništa u kujni uradit, anda iđi napolje, nemoj se samo tu mutljat.

mutno pril. 'na mutan način'. — Moždar ja ne vidim dobro, al meni Izgleda mutno i nečisto.

muva ž 'insekt iz roda dvokrilaca, sa mnogo podvrsta: obična ~, sobna ~. Izr. jednim udarcem dvi muve ubit 'jednim potezom obaviti dva posla; ko ~ brez glave, 'ići, raditi u bezglavoj žurbi'; pala ~ na medvida, a medvid se usro 'zbog male nezgode veliki propust'.

muvara ž 'Iepljiva traka koja se veša o tavanicu radi hvatanja muva.

muvarika ž bot. — Muharica, muvar, Seart'.

muvat se -am se nesvr. 1. 'gurati se'. 2. 'motati se, vrpoljiti se'.

muveskarda ž v. muvetina.

muvetina ž augm. od muva.

muvica ž dem. od muva.

muvoser m 'upljuvak od muve'. — Jelice, ako nećeš da ti se providi muvoser, onda ga najpre ogrebi sa zida, p onda farbom umaži peć.

muzara ž 1. 'krava koja se muze'. 2. 'ženska osoba koja muze, muzilja' Izr. krava ~ 'izvor nepresušnih prihoda'.

muzga ž 1. 'trag prljavštine nastao slivanjem znoja ili vode po prljavom tclu ili boje po zidu'. — Kako si to molovala kad se touke muzge vide po zidovima?

muzgav -a -o 'pun muzga, prljav'. — Vidim da si plakala, sva si muzgava po licu, oma iđi pa se umi.

muzike ž pl. t. 'usna harmonika'. — No, Lajčo, evo, kupili smo ti muzike na vašaru.

muža ž 'muzenje'. — Nema više muže, sve su krave steone.

 

 

N

na i na Izr. 'kad se nešto nudi ili pruža': evo ~ ! ~ uzmi! ~ drži! 2. 'kad se živo ukazuje na nepovoljan ishod ili posledice čega'. — Mi ga toliko ranili i pojili, a on nama sad na!

nabacat nabacam svr. 1. 'bacajući, napraviti veliku gomilu'. — Ja nisam kazala da ranu nabacaš svud po avliji. Zašto ste nabacali toliko kuruza na rpu, kad ste mogli oma u čardak ubacit?! 2. 'nasuti odozgo, prekriti'. — Tribalo je prvo sklonit bundevu, a ne nabacat kuružnu i sad ne mož do nje doć. ~ se 'najesti se'. — Nemojte me nudit, ja sam se već nabaco do vrva.

nabacit nabacim svr. 'baciti povrh nečega, na nešto, dodati na nešto'. — Kad bidneš donosio ditel(i)ne, nabaci i koji snop kuružne. 2. 'ovlaš, lako se ogrnuti (samo radi nekog hitnog posla)'. — Čim su kerovi zalajali, ja samo nabacim bolondoš na leđa i istrčim u avliju. ~ se 'na brzinu se obući (samo deo odeće, najnužnije)'. — Vi krenite, ja ću se samo nabacit i požuriću za vama.

nabacivat se nabacivam se nesvr. prema 1. nabacit (se). 2. 'najesti se do sitosti'. — Dok sam kod bać Vranje radio, borme sam se tamo nabacivo dobrog ila'.

nabajavat nabajavam nesvr. 'na zlo navoditi, krivo informisati'. — Nabajavala je vračara mene, al ja joj se nisam dala.

nabasat -am svr. 'idući udariti o nešto, nagaziti, naići (na koga)'. — Kud sam baš na tebe nabasala u ovom mraku?!

nabazat se nabazam se nesvr. 'provesti mnogo vremena u bazanju, natumarati se'. — Baš sam se nabazala, u varoši, a m'šta nisam kupila što mi triba.

nabidit nabidim svr. 'oklevetati, pripisati krivicu (kome) koju nije učinio, nabediti'. — Nabidili moju curu da je ona zavolila mog najboljeg druga Grsu.

nabiđivat nabiđivam nesvr. prema nabidit. — Nemojte me više nabiđivat ni tako vam neću povirovat.

nabijan(i)ca ž 'kuća čiji su zidovi od nabijene zemlje, naboja. — Najpre su svi salaši se pravili od nabijan(i)ce, a posli su pravljeni zidovi i od valjaka.

nabijat nabijam nesvr. 1. 'snažno silom navlačiti, naticati. — Zašto nabijaš taj šešir, kad vidiš da nije za tu tvoju glavurdu. 2. 'učiriiti tvrdim, zbiti, sabiti'. — Juče smo počeli nabijat zidove za novi salaš.

nabit nabijem svr. 1. 'pritiskajući, dobro napuniti'. — Dabome, dida, da ne možete zapalit lulu, kad ste toliko duvana nabili u nju. 2. 'snažno navući, nataći, nasaditi odozgo'. Šta si tako nabio taj šešir, pa ti se ne vide te lipe crne oči. 2. 'učiniti tvrdim, zbiti'. — Danas smo nabili zidove novog salaša. ~ se 'nagurati se, nadebljati se'. — Ko j to vidio, taki mlad momak, a nabio si se, pa izgledaš ko gumboc!

nablizo pril. 'nablizu'. — Oni tu stoje oma nablizo.

naboj m 1. 'nabijena zemlja, zid od nabijene zemlje'. 2. 'punjenje (zrno i barut) u vatrenom oružju'. 3. 'otvrdlo oštećenje tkiva, žulj, usled pritiska tesne obuće'.

nabokat se nabokam se nesvr. 'najesti se preko mere, nažderati se'. — Tribalo je to, toliko se nabokat, pa sad te boli trbuv'.

naboksat -am svr. 'namazati kremom za obuću'. — Kriste, naboksaj i moje čizme.

naboksovat -ujem svr. v. naboksat.

nabolje pril. 'ka boljem stanju, ka poboljšanju'. — Bilo je, borme, zdravo teško, već i doktori su se bojali kad je bolest uvatila maha, al, fala Bogu, krenilo je nabolje.

nabrajat nabrajam nesvr. 1. 'navoditi, citirati.' 2 .'naricanjem pominjati pokojnikovu rodbinu'. — Plače, a sve nabraja od pradide.

nabrazdat nabrazdam nesvr. 'poređati, naređati, nagomilati'. — Zašto je tribalo navuć u avliju i ciglju i crip i trsku, nabrazdo si ga, ne mož proć ni tamo ni vamo.

nabrčkat se -am se svr. 'isprskati se, nakvasiti se, brčkajući se'.

nabreknit nabreknem svr. 'nateći (od bola ili udarca)'. 2. 'nešto što se rasušilo, osposobiti za upotrebu'. — Da bure nabrekne, triba nalivat vodom sve dok propusti tečnost. — Misec dana prija berbe nalili su svu burad vodom danabreknu.

nabrizgat -am svr. 'nabujati, napuniti se: ~ vime 'napuniti se mlekom'; ~ oči 'napuniti suzama'.

nabrundat se -am se svr. 'naduriti se, naljutise'. — Ako nije po njezinom oma se nabrunda.

nabubrit -Im svr. I. 'uvećati obim; nabreknuti'. — Vidim ja, imaćeš i ti naskoro divojku, cura je fain nabubrila ispod leveške. 2. 'razmekšati se od upijene vlage'. — Prospi vodu iz sirka, zdravo će nabubrit, pa nece bit dobar za metle.

nabureno pril. 'natmureno'. — Al si lipa kad tako nabureno izgledaš.

naburit naburim svr. 'napućiti usne v. nabrundat se. ~ se 'natmuriti se'. — Naburio se zato što smo njeg zaboraviii zvat u sigru.

nacelivat se nacellvam se svr. 'mnogo puta celivati, naljubiti se'. — Naša snaša se večeras nacelivala;svakog svata je ispratila i poljubila.

nacerit se nacerim se svr. 'razvući lice u osmeh, pokazujući, otkrivajući, zube'. — S prve, samo ćuti i kad mu štogod kažete on se samo naceri, a posli se redovno umiša u divan.

nacidit nacidim svr. 1. 'stiskajući, gnječeći istisnuti tečnost (o voću)'. 2. 'naliti cedeći ili pažljivo odvajajući tekućinu od taloga'. — Probaj nacidit još jednu bocu masta da strina ponese njezinoj dici kad pođe na salaš.

nacigurno pril. 'na siguran način, bez rizika'. ~ on svaku stvar triput prospava i onda krece nacigurno.

nacilo pril. 'u celo, iz jednog komada'. — Skuvaj nam za podne nacilo krumpira i izvadi tučenog sira.

nacinkurit se nacinkurim se svr. 'napiti se'.

nacipat nacipam svr. 'naseći dovoljnu količinu čega'. — Stipane, nemamo više sitni drva u podrumu, dobro bi bilo da malo danas nacipaš.

nacipkat -am svr. dem. od nacipat. nacokat se -am se svr. 'napiti se (pogrd.)'.

nacopat nacopam nesvr. 'prevršiti (čašu, tanjir hranom)'. — Zašto si tako nacopo iia u tanjir ko da ti neće doteć.

nacrkavat se nacrkavam se svr. fig. 'naspavati se'. — Luka se cio dan izležava, triba ga probudit, valdar se već nacrkavo.

nacuclat se -am se svr. 1. 'cuclajući nahraniti se'. — Ja mislim da se nacuclala, dala sam joj punu bocu mlika. 2. 'napiti se, opiti se'. — Vidio sam Lazu kako ševelja putom, mora da se faln nacuclo.

nacugat se -am se svr. 'napiti se, opiti se'.

nacunjat -am svr. 'cunjajući naći, pronaći ono što se traži'.

nacvrcat se nacvfcam se svr. 'napiti se, opiti se'.

načadit načadim svr. 'dosaditi (stalnim prigovorima i savetima)'. — S tim tvojim pametnim divanom načadio si već i Bogu i svitu!

načečit se načečim se svr. 'postaviti se u određeni položaj, zastati u iščekivanju (često na nepogodnom mestu ili trenutku)'. — Baš si našo di ćeš se načečit, ne vidiš da tu triba kola da stanu.

načet -a -o 'pripit'. — Kako vuče kaput, Joško je cigurno načet.

načet načmem nesvr. 1. 'odvojiti deo čega, što je bilo celo: ~ jabuku; ~ lubenicu'. 2. 'početi trošiti, upotrebljavati što' ~ ušteđevinu, ~ džak brašna'. 'učiniti da ko oboli, da počne slabiti (zdravlje, snaga)'. — Sve do sedamdesete se dobro držo, a onda ga je najdared načela opaka bolest. 4. 'početi govoriti o čemu'. — Ja nisam tila to da spominjem, al kad ste već načeli i pitanje tala, onda da čujemo šta ko dobija.

načičkat -am svr. 1. 'nakupiti se čička (po odelu)'. 2. 'gusto naređati, nanizati'. 3. 'neukusno, s mnogo ukrasa nakititi'. ~ se 'naređati se, skupiti se'. — Dica se načičkala na ogradu pa gledaje kako se u avliji matori loptaje.

načimat -am nesvr. prema načet, načinjat.

načistit -im svr. 'čisteći nakupiti, pripremiti dodatke jelu (krompir, luk, zelen i sl.)'. — Jelica nek naloži vatru, a ti Mace, načisti luka i krumpira za nasuvo. ~ se 'provesti mnogo vremena čisteći šta'.

načisto pril. 'sasvim, potpuno'. — Ako se ufriško ne mane pića, načisto će upropastit svoje zdravlje.

načočerit (se) načočerim (se) svr. v. nakečit (se). — Šta si se tu načočerio, ne možemo proć o(d) tebe.

načudit se -im se svr. 'izraziti veliko čuđenje'. — Kad se Marija udala za Stipana, niko se nije mogo načudit di baš da njeg odabere od svi momaka koji su je prosili.

naćapkat -am svr. 'našarati (ćapkanjem po zidu)'.

naćulit naćulim nesvr. 'vrlo pažljivo slušati'. — Mani se tog divana tu prid dicom, vidiš da su naćulila uši i samo vrebaje šta će ćut. ~ se 'napregnuti se u iščekivanju nečega; pretvoriti se u uho'. — Pazi kako prilaziš kolima, kobila se ništa naćulila.

naćušat -am svr. v. ćušat. — Nisi valdar tako velikog derana naćušala prid drugom dicom?

naćve naćava mn. 'izdubeno korito u kojem se mesi brašno za hleb'.

nadanit nadanem svr. 'nadahnuti, ispuniti nadahnućem'. — O, Bože, nadani mi snagu, da izdržim i ovaj teret.

nadaren -a -o 'obdaren, talentovan'. — Niko nije tako snagom nadaren ko Mate: digne svakog čovika jednom rukom ko od šale; Izr. ~ za tamburicu!

nadarit nadarim svr. 'dati na dar, darovati nagraditi'. — Majka bi te rado nadarila, al, rano moja, nemam baš ništa, pa zato ajde da te poljubim kad si tako dobro dite.

nadarivat -arivam nesvr. prema nadarit. — Stipan se nadarivo svircima u Josinim svatovima.

nadavat nadajem nadavam nesvr. 'mnogo dati, više puta davati dok se ne oseti da je davanja bilo dosta'. — Ko će vama nadavat kad sve potrošite! ~ se 1. povr. 'nadavati'. 2. 'natući'. — Borme sam se mojoj dici nadavala bubotaka: dok su bili mali, zdravo su bili rđavi.

nadekat -am svr. 'zaprežnim vozilom proći (pored čega ili koga), naići'. — Ti samo gledaj, Lajčo je obećo da će odan nadekat. ~ se -am se svr. 1. 'nasititi se dekanja'. — Tri dana smo išli na vašar i natrag, nadeko sam se da neću skoro poželit da sidnem na kola. 2. 'najesti se do sitosti, nabokati se'. — Ne brinite vi za Nikolu, on najfriščije ide, al se zato nadeka.

nadesno pril. 'na desnu stranu'. — Volim momka kad nadesno šešlr nakrivi.

nadevetat -am svr. 'istući, nalemati'. — Kažem da ne uči a svi ga mazite, bolje ga malo nadevetaj, pa će on oma potrevit da se knjige uvati.

nadignit -nem svr. 'malo dići, podići'. — Nrdigni većma taj kišobran, sve mi kapa za vrat. ~ se 'podići se'. — Kud ste se nadigli, nismo se još ni izdivanili?

nadignut -a -o 'uobražen, nadmen'. — Pogledaj onog Vecu kaki je nadignut, ko da je u sto lanaca rasto.

nadigrat nadigram svr. 'pobediti u igri, igranju, plesu i nekim sportovima'.

nadigravat nadigravam nesvr. prema nadigrat. ~ se 'takmičiti se u igrama (plesu)'. — Volim kad se monci nadigravaje.

nadikiljat se -im se svr. 'napiti se (podsm.)' nadilit nadilim svr. 'udeliti mnogima, nadavati'. ~ se povr.

nadiljivat (se) nadiljivam (se) nesvr. prema nadilit (se)'.

nadimak -imka m 'naziv koji se nekome daje po njegovoj osobini (po sličnosti s kim ili s čim, po boji, po kom detalju ili čemu drugom)'. — Kogod u selu traži Josu Skenderovića, niko ne zna da mu kaže ko je, al kad pitaje za Josu Kajganovog, onda ga i svako dite pozna,

nadimat se nadimam se nesvr. 1. 'piti preko stvarne potrebe (o deci)'. — Šta se već toiiko nadimaš kad znam da nisi žedan. 2. 'praviti se važan pred kim, šepuriti se'. — Šta se barem prid nama nadima ko da mi ne znamo ko je on.

nadimit -im svr. 'izložiti što dimu, ispuniti dimom'. — Al ste vi, nadimili, puna ga je soba, kako se samo ne ugušite?!

nadisat se nadišem se svr. 'zadovoljiti se udisanjem'. — Nije lako kopat u bašči, al bar sam se nadisala lipog mirisa, u bašči ima barem dvaest ruža.

nadit nadijem svr. 'nadenuti (crevo mesom za kobasicu) namaći, navući'. — Nema slanine, al zato smo tušta divenica nadili. 2. 'dati ime nekome'. — Pogodili ste, deranu su nadili ime po didi.

nadivanit -ivanim svr. 'nagovoriti na nešto'-— Nije on kriv, nane, Kata ga je nadivanila. ~ se 'narazgovarati se'.

nadivat nadivam nesvr. prema nadit. ~ se 'naditi se'. — Al sam se ja noćos nadivo: cilu noć sam u košari čeko na kravu da se oteli.

nadivojčit se -im se svr. 'nadevovati se'. ~ imaš pravo, udaću se, već sam se i nadivojčila.

nadizat -žem svr. 'dići, podići, napraviti mnogo puta'. — Ni on sam ne zna, koliko je strašila nadizo, al mu ništa nije vridilo, sve su mu sime vrepci pojili. ~ se 1. 'kočoperiti (se), šepuriti (se)'. 2. 'malo (se) dići, podići (se)'. — Marija nadiže svoju curu, ko da je u sto lanaca rođena. — Zašto nadižeš, Lizo, tu suknju, oćeš guzica da ti se vidi?!

nadlagat nadlažem svr. 'nadmašiti u laganju'. — E, jesi, Grgo, prvi u laganju, kad si i Vranju nadlago.

nadlagivat (se) -aglvam (se) nesvr. prema nadlagat se 'takmičiti se u laganju'.

nadlajat -jem svr. 'pobediti u lajanju'. — Kad se Lazo lati divana i kera bi nadlajo.

nadlajavat se -ajavam se nesvr. 'takmičiti se u lajanju'.

nadletit -im svr. 1. 'leteći stići iznad čega ili koga'. 2. 'prestići u letenju'. — Kobo uvik nadleti svoju žrtvu.

nadlićat nadlićem nesvr. prema nadletit.

nadmašit -im svr. 'postići prvenstvo u poređenju sa drugima'. — Ti jesi siroma, al u škuli ako dobro učiš, možeš svakog nadmašit.

nadmećat se -em se nesvr. 'takmičiti se s kim'. — Svake nedilje se dica u bać Mukijinoj avliji nadmeću u skakanju i trčanju.

nadmen -a -o 'gord, ohol, naduven'. — Nadmen i glupav čovik su jednaki.

nadmeno/nadmeno ptil. 'na nadmen način, gordo, oholo'.

nadmudrit nadmudrim svr. 'pokazati se mudrijim, pametnijim od koga'. — I kad ćuti, tebe nadmudri.

nadmudrivat -udrivam nesvr. prema nadmudrit. ~ se 'nadmetati se u mudrovanju, duhovitosti s kim'. — Nisam baš zdravo pametar, al se neću s ludim Pipom nadmudrivat.

nadnaravan -vna -vno 'natprirodan'. — Čim o čemu ništa ne znamo, onda se to proglasi za nadnaravno čudo.

nadnica ž 1. 'jlata, nagrada koja se dobija za jedan dan rada, dnevnica'. 2. — Za jednu nadnicu dvi kože dere gulikoža.

nadničar m 'radnik koji radi za nadnicu'. Jedva smo pogodili za danas pet nadničara, niko neće da radi ovaj seljački poso.

nadničarit -ičarim nesvr. 'raditi za nadnicu' — imo je tušta dice, pa je moro cilog života nadničarit da i podigne.

nadničarka ž 'žena koja radi za nadnicu'.

nadničit -im nesvr. v. nadničarit.

nadobit nadobijem svr. 'pobediti u nekom nadmetanju'. — Ivan je i veci i krupniji od Stfpe, al u trljanju ga nije mogo nadobit.

nadobijat (se) i nadobivat (se) -obijam (se) ibivam (se) svr. 'mnogo (ili od mnogih) dositi; dobiti dosta u više navrata'. — Zbog ivoje tvrdoglavosti, Marga se, ko mala, baš iadobijala ćušaka.

nadobudan -dna -dno 'koji je vešt, dovitljiv iako je nedovoljno iskusan)'. — Samo vi pošaljite Vinka, on jeste mlad, al će se snać jel e nadobudan momak i izmiriće braću.

nadoć nadođem svr. 1. 'narasti, nabujati (o 'odi)'. — Čim se snig otopi i prolice dođe, na lašim njivama podzemne vode nadođu. 2. 'naići, setiti se'. — Badavad ja tebi divanim kad me ne slušaš, al pak, 'cad budeš jedaredsvoju dicu imo, i sam ćeš nadoć na to da starije triba slušat.

nadodat -am svr. 'dodati na nešto, dometnuti, pridodati'. — Jesi, jesi, dobro izmirio, al ako bi još koju jabuku nadodo, ne bi ti ruka otpala.

nadodavat -odavam i -odajem nesvr. prema nadodat.

nadojit nadojim svr. 'dati detetu ili mladunčetu da sisa (dovoljno) mleka, podojiti'. ~ se 'nasisati se'.

nadolazit -im nesvr. prema nadoć.

nadoli nesvr. 'naniže, u pravcu prema dole, nadole'.

nadolit nadolijem svr. 'lijući dodati'. — Nadoli, gazdarice, još malo vode u čorbu, stigli su nam gosti. 2. 'nadoliti onome što je već naliveno'. — Triba nadolit ono bure što je juče načeto, ako to vino neće bit trošeno

nadolivat -olivam nesvr. prema nadolit. nadomećat -em nesvr. prema nadometnit.

nadometnit -em svr. 'dometnuti što čemu' — A ti, ne bi osto živ da ne nadometneš koju na svačiji divan.

nadonosit -onosim nesvr. 'mnogo doneti, doneti u dovoljnoj količini'. — Teta su često dolazili, al su dici i darova nadonosili.

nadopisat -opišem svr. 'dopisati onome što je već napisano'. — Napisala sam našem Lazi kartu, ostalo je još malo mista, evo pa ti štogod nadopiši.

nadopisivat -opisivam nesvr. prema nadopisat.

nadopunit -im svr. 'dopuniti, popuniti'. — Još samo malo imamo krušnog brašna, tribalo bi odnet mlit, da nadopunimo prija neg što dođe novo žito.

nadopunjavat -unjavam. nesvr. prema nadopuniti.

nadostavit -im svr. 1. 'nastaviti na što, dodati čemu'. — Luca je malo izrasla ruvo, al imam ja još komad o(d) tog cica, pa ćemo nadostavit. 2. 'produžiti u govoru, pričanju'. — Ja se sićam, kad sam bila mala, dida su počimali pripovitku, a majka su uvik morali nadostavit i zavrsit.

nadostavljat -am nesvr. prema nadostavit.

nadotalit se -otalim se svr. 'svojski se dati na što ili na koga, navaliti'. — Ajde, Veco, mani se već ila, nadotalio si se ko da nikad nisi io paprikaša; 2. 'koji mnogo radi naporno'. — Nadotalio se oranja, ko da i sutra nije dan!

nadotezat se -otežem se nesvr. 'oklevati u nekoj odluci, nakanjivati se'. — Ako se još budeš nadotezala, uzecu Ilo ispri(d) tebe i nećeš dobit ništa do sutra.

nadovat pril. v. dovat.

nadovezat -ovežem svr. 1. 'dovezati na što, dodati, spojiti; nastaviti'. — Uzmi komad štrange pa nadoveži. 2. 'dodati, nastaviti u razgovoru'. — Kad završim ono kaka je naša cura, a ti nadoveži šta ima. ~ se povr.

nadovezivat se -ezivam se nesvr. prema nadovezat (se).

nadovlačit -ovlačim svr. 'dovući mnogo čega'. — Lipo sam kazo da se u avliju ne nadovlači svega i svačega, sad nemamo kudan ić.

nadozidat -oziđam svr. 'dozidati na što'. — Na proliće ćemo tu pored kujne nadoziđat još jednu sobu.

nadoziđivat -iđivam nesvr. prema nadoziđat.

nadrepak -pka m. 'trtica, zadnji deo tela peradi ili ptica, koji čine zakržljali repni pršljenovi'.

nadrit nadrem svr. 'navaliti, jurnuti'. — Olakšaj malo, kud si nadro, pa i mi ćemo ić. ~ se (trp. nadrt) 1. 'nažderati se, nabokati se'. — Ko je to vidio, tako se nadrlt, pa podrigivaš ko kako svinjče. 2. 'početi se cepati, zakidati, cepati se'. — Tribaće ono cepe zašit, činl mi se da se malo nadrlo.

nadrkan -a -o 'besan, ljutit, razdražen (vulg.).

nadrkat -am svr. 1. v. drkati. 2. 'razljutiti koga (vulg)'. — Ako mu sad štogod kažeš, možeš ga još većma nadrkat.

nadrljat nadrljam svr. 1. 'nastradati'. Nisam tio s kom šijom da dođem iz varoši na koli, pa sam išo pišce i kiša me usput uvatila, te sam nadrljo ko niko moj. 2. 'rđavo napisati, naškrabati'. — Nemoj žurit i nadrljat makar šta, već lipo lagano i čisto piši zadaću. 3. v. drljat.

nadurit (se) nadurim (se) svr. 'dobiti nezadovoljan, ljutit izraz, naljutiti (se), rasrditi (se)'. — Nisam mu ništa ni kazala, a on se već nadurio.

nadušak pril. 'u jednom dahu, bez predaha, brzo (najčešće popiti nešto)'. — Ovu prvu čašu baš možemo i nadušak.

nadut se nadmem se svr. 1. 'nabreknuti, oteći'. — Od udarca sve se kolino nadulo. 2. 'napraviti se važan'. — Zato što je posto zvaničnik naduo se ko pućak. 3. 'naljutiti se'. — Samo zato što ga nisam lipo pogledala naduo se ko zelena žaba.

naduvat naduvam svr. 1. napuniti što vazduhom, tako da se rastegne'. — Miško, evo ti mijur, pa ga naduvaj i imaćeš loptu. 2. 'dati kome, čemu veći značaj od onoga što ga stvarno ima, preuveličati'. — Laže da je dvadeset meteri navro, on sve naduva jel njevo mora bit najbolje i najveće. 3. 'naneti strujanjem vazduha, vetrom (prašinu, lišće i sl.)'. — Čim se vitar stiša, moraćeš omest avliju, puno je naduvo lišća. ~se(tr. pr. naduven -ena -eno) svr. 1. povr. prema naduvat (1). 2. 'postati zaokrugljen (od bolesti), oteći'. — Ne znam kaka je to boiest, sav se naduvo a lice mu se sjaji ko da je namazano mašćom. 3. 'postati nadmen, uobraziti, uzoholiti se, naljutiti se'. — Alaj tebi triba malo, oma se naduvaš ko pućak.

naduvenko m 'nadmen, ohol, čovek'. — Ol je, pa ga svi zovu naduvenko.

naduveno pril. 'naduto, oholo, nadmeno'. — On, joŠ i kad iđe, ne koraca ko čovik, već naduveno ko da paradira.

nadvorit se -im se svr. 'podvoriti mnoge, dosta dvoriti'. — Podizala je dicu, radila u polju i nadvorila se bolesnika: dida i majka su pet godina nepomično ležali.

nadžakbaba ž 'džandrljiva žena, jezičava i zla žena'. — Bara svemu i svačemu nađe manu, zato je i zovu nadžakbaba.

nadžonjat se nadžonjam se svr. 'bezrazložno načekati se; čekajući nadremati se'. — Svi smo se nadžonjali dok se ti nisi smilovo da dođeš.

nađikat -am svr. 'visoko narasti, naglo izrasti u visinu'. — Dugo ti nisam vid(i)la curu, pa sam se sad iznenadila kolikoje nađikala.

nađubrit -im svr. 'posuti đubretom (zemljište)'. — Ove godine prvo triba zemlju dobro nadubriti stajskim đubretom.

naedared 'najedanput, najednom'. — Samo vi metnite na tragač, pa ću ja oturat sve naedared.

naerit naerim svr. 'nakriviti, naheriti'. — Vidi ti našeg Stipana kako je naerio šešir ko kaki bećar.

nufalit (se) nafalim (se) svr. 'nahvaliti (se)'. — Jovana, malo si sidila, al si se nafalila punu sobu.

nafaljivat (se) nafaljivam (se) nesvr. prema nafalit (se).

nafarbat -am svr. 1. 'obojiti'. 2. 'prevariti, slagati'. — Sve se bojim da si ti malo odviše nafarbo tu tvoju pripovitku.

nagal nagla naglo 'naprasit, nag'. — Dobar je on čovik, samo da nije taki nagal.

nagancat se -am se svr. i nesvr. 'dugo ići po blatnjavom putu, nagaziti se'. — Borme sarn se ja naganco blata, i sami znate da sam krenio rano jutros, a bilo je podne kad sam ušo u avliju kod uje i ujne.

nagazdovat -ujem svr. 'nešto štetno učiniti (uraditi)'. — Kad je tako mirna, cigurno je štogod nagazdovala. ~ se 'provesti dugo vreme u gazdovanju'. — Bać Lovro je vik izvikovo i sit se nagazdovo!

nagazit -im nesvr. 'naići, nabasati (na koga, na što), nameriti se'. — Čujem, Pere, da si i ti nagazio na para: otkad si se oženio, nema više mijane. ~ se 1. 'namučiti se gazeći kupus, grožđe. 2. najesti se preko mere, nažderati se'. — Toliko ste me nudili da idem svega i svačega, pa sam se nagazio da jedva dišem.

naginjat (se) -njem (se) nesvr. prema nagnit (se).

naglađovat se -adujem se nesvr. 'provesti dugo vreme u gladovanju'. — Nagladovali smo se i ja i dica za vrime rata.

naglas pril. 'glasno da svako može čuti'. — Naša majka uvik naglas mole Boga.

naglavak -avka m. 1. 'prednji, donji deo čizme, cipele (gde su prsti)'. — Na Josine čizme smo metnili nov naglavak, bile su mu propale u blatu i kiši. 2. 'donji deo čarape'. — Nana mi štrika čorape, a kazala je da će naglavak bit šaren. 3. 'ono što je naglavljeno na što'. — Moraćemo odnet kod kovaća onaj stražnji točak, činl mi se da je obruč popuštio, pa nek ga metne na naglavak.

naglavit naglavim svr. 1. 'načiniti naglavke'. 2. 'nataći, nasadati, nabiti (na što)'.

naglavljivat -avljivam nesvr. prema naglavit.

nagledat se -am se svr. 'zadovoljiti se gledajući (koga, što)'. — Ta, lipo je žito kad nako zlatno zaleluja, da ga se ne mož nagledat.

naglit naglim nesvr. 'žuriti, brzati'. — Ti imaš pravo što se srdiš na Josu, jel je zdravo pogrišio, al ne bi tribalo zato da nagliš i da ga oma tiraš od kuće.

naglo/naglo pril. 1. 'brzo, žurno'.—Nemoj tako naglo, imaš kada, stignićemo za vida. 2. 'iznenada, odjednom'. — Naglo je skrenio konje i kola su se privrnila.

naglođat -am svr. 'glodanjem oštetiti, početi glodati'. ~ se 'zasititi se glodanjem'. — No, saće se i ker naglođat, dali smo mu punu zdilu košćura.

nagluv -a -o 'koji ne ćuje sasvim dobro, pomalo gluv'. — Malo glasnije divanite, ja sam nagluv na jedno uvo.

nagnit nagnem svr. 1. 'nakriviti, nakrenuti, nategnuti'. — Baćo su prvi nazdravili i oma nagnili nako iz boce. 2. 'sagnuti, povinuti'. — Štogod konju mora da fali, jel je zdravo glavu nagnio. 3. 'potrčati, pojuriti; pobeći'. — Čekajte, kud ste nagnili, nismo mi vas okrivili. 4. 'navaliti'. — Lagano, dico, šta ste tako nagnili, ko da će to ilo od vas kogod otet.

nagnojit se nagnojim se svr. 'zagnojiti se'. — Jutros sam se ubovo na klin, a već mi se nagnojila noga.

nagnječit nagnječim svr. 'pritiskom povrediti, prignječiti'. — Pao mi je danas nakovanj na nogu i nagnjecio mi tri prsta. ~ se 'postati zgnječen, oštetiti se gnječenjem (o voću i sl.)'. — Metnili ste zrile kruške na dno kotarce, pa su se sve nagnječile.

nagnjizdit (se) nagnjizdim (se) svr. 'načiniti (kome) gnezdo, posaditi u gnezdo)'. — Našla sam jednu kvočku, sama se nagnjizdila u plivi pod šupom; 2. 'smestiti se, nastaniti se'. — Baš se nisi morala s otim tvojim sigračkama tu nagnjizdit, pa ne možemo proć od tebe.

nagodit nagodlm svr. 'udesiti, udovoljiti, pomiriti'. — Sve mi s čini da ću vas ja morat nagodit, jel vas dvojca ste jednako tvrdoglavi.

nagore pril. 'na gori način, pogoršavajući se'. — Borme nije bolje, već svakim danom iđe nagore.

nagori pril. 'u pravcu prema gore, naviše'. — Ne turaj, već vuči nagori!

nagoričan -čna -čno 'malo gorak, nagorak'. — Šta ste vi, snaš Marija, uradili ovaj vaš dunc od šljiva ko da je nagoričan?!

nagovistit (se) -ovistim (se) svr. 'pomenuti, najaviti što'. — Lazo i Manda su se u nedilju nagovistili u crkvi pa će se uskoro vinčat.

nagovišćavat -išćavam nesvr. prema nagovistit (se).

nagrabit -im svr. 1. 'nakupiti, sabrati grabuljanjem'. — izgleda da je kosačica slabo kosila žito kad smo toliko mršavine nagrabili. 2. 'napljačkati'. — Kako je tako je, al on je za života sebi nagrabio svega i svačega. 3. 'zahvatiti, naliti (o tečnosti)'. ~ se 'snabdeti se grabljenjem; otimanjem, pljačkom'.

nagradit nagradim svr. 'dati, dodeliti nagradu'. — Samo ti lipo piši, pa će te i dida nagradit. ~ se 'ružno se obući, nakaraditi se'. — Šta fali Rozi kad se nako nagradila u šareno ruvo i očla na saranu.

nagrađivat -ađivam nesvr. prema nagradit. ~ se prema nagradit se.

nagraj(i)sat -išem svr. 'nastradati, nagrabusiti, loše proći'. — Mani se tog kera jel ćeš jedared nagraisat da ćeš zapantit.

nagrćat -em nesvr. prema nagrnit.

nagrebat -bem 'nastradati'. ~ se 'dosta nakupiti'. — Manja dica su poila mliko, a Marija, ko najstarija je onda iz kastrone grebala i širota nagrebala se da štogod poide.

nagrickat se -am se dem. prema nagrist se.

nagrist -izem svr. 'malo nagristi, izgristi, oštetiti (o insektima)'. — Litos su mi moljci malo nagrizli zimski kaput s kožicom.

nagrišit se nagrišim se svr. 'počiniti mnogo grehova, grešaka'.

nagrišpat -am svr. 'naborati, nabrati u bore, smežurati'. — Vuna je izgleda rđavo opredena, jel je posli pranja ostala nagrišpana.

nagrizat nagrizam nesvr. prema nagrisi.

nagrnit nagrnem svr. 1. 'navaliti, jurnuti (obično u većem broju)'. — Nisam dobro ni metnila kolač na astal, kad su dica onda nagrnila. 2. 'natrpati, napuniti'. — Uzmi džak pa sam nagrni koliko ti triba.

nagruvat nagruvam svr. 1. 'napuniti, nakupiti'. — Ko j to vidio toliko kruva nagruvat, sve ti je mliko popio. 2. 'naučiti napamet, nabubati. — Zašto baš moraš od riči do riči sve nagruvat? ~ se 'najesti se do sitosti'. — Ja sam se nagruvo paprilcaša, ne triba mi pečenje.

nagumat se -am se svr. 1. 'grabeći ispred drugih, do sitosti se najesti'. 2. 'nagrabiti se (obogatiti se u nekom poslu)'. — Dok su drugi ratovali, on se nagumo pa njim sad zapovida.

nagurat naguram svr. 'napuniti silom, natrpati guranjem'. ~ se 1. 'nasititi se guranja'. 2. 'udebljati se'. — Ao, Koce, ala si se ti nagurala!

nagusto pril. 'gusto, dosta često'. — ~ tarana, ~ krumpir, ~ gra, ~ sadit krumpir, kuruze.

nagutat se -am se svr. 1. 'mnogo progutati, najesti se, napiti se'. 2. doživeti mnogo neprijatnosti'. — Radila je ona i podizala dicu, a sirota nagutala se pcovki pijanog čovika.

naguturat se -am se svr. 'obući se preko mere (svega i svačega)'. — Zima jeste, al ko j to vidio toliko se naguturat da izgledaš ko gumboc.

naguzat -am svr. 'nagomilati duga (podruglj.). — Otac mu je za života radio za troj(i)cu, a on, čim je talovo, naguzo je duga do vrata nagužvarat -am svr. 1. 'najesti se do sitosti'. 2. 'prebiti, pretući'. — Valdar će i njeg kogod nagužvarat, kad svakog zadirkiva'.

naić naiđem svr. 1. 'iznenada slučajno doći, pojaviti se, iskrsnuti'. — Mal nismo naišli na jedno svaljeno drvo, taka je velika magla bila, da ga nismo vid(i)li. 2. 'navući se, namestiti se'. — Ne znam šta je, ne mož da mi naiđe čizma na nogu. ~ se 'nahodati se'. — Baš sam se naišo dok vas nisam našo.

naidit naidim svr. 1. 'ozlediti (deo tela trenjem)'. 2. 'naljutiti, rasrditi'. — Kako me ne bi naidio kad ništa ne radi a još traži novaca za piće. ~ se povr. — Samo sam jedared obuko nove čizme i ~ naidile su se obadve noge, pa sad iđem samo u papučama.

naiskap pril. 'do poslednje kapi, nadušak'. — Pijanac tako pije, svaku čašu naiskap.

naist -ide(m) svr. 'nagristi o kiselini, rđi i dr.)'. — Nismo jesenas podmazali plug i rđa je svu dasku naila. ~ se 1. 'najesti se, utoliti glad'. 2. 'rasrditi se, nagristi se'. — Živ sam se naijo zbog kobile: dok sam oro, nikako nije tila u brazdu.

najašit -im svr. 'jašući naići, najahati'. — Samo da znaš, Vite, da je moj Vince danas najašio kraj našeg salaša'. ~ se 'zasititi se jahanja, najahati se'. — Valdar si se sad najašio, već po dana sidiš u sedlu.

najdared v. naedared. — Dugo se razmišljo, onda najdared pogleda na kapiju i istrče na sokak.

najdrugačiji -a -e sup. od drugačiji; osobit, poseban, naročit'. — Med svim moncima, Vince je najdrugačiji, zato ga i vole tako.

najposli pril. sup. od posli, najzad, konačno'. — Najposli, neću ni ja tirat mak na konac: kad je svima dobro, i ja se slažem.

najpre pril. 'prvo, pre nekog ili nečeg drugog'. — Najpre nek se ženi najstariji.

najprvo pril. v. najpre. — Mi smo tako smislili da će najprvo Ivan da se ženi, p onda će se cura udavat.

najvećma pril. 'najviše'. — Najvećma volim strinu.

najvišlji -a -e 'sup. od visok, najviši'. — Naši jablanovi su najvišlji na čitavom putu.

nakajat se -jem se svr. 1. 'pokazati kajanje u velikoj meri'. 2. 'dugo nositi crninu (za pokojnikom)'. — Već tri godine ima mrca u rodu, pa se sirota baš nakajala.

nakalamit -im svr. 1. 'izvršiti kalemljenje (o voćkama)'. 2. 'dodati, nastaviti (na nešto)' — Slomila sam bebinu ruku, majko, možete l je nakalamit pa da se opet sigram š njom ~ se 'nametniti se, vezati se (fig.)'.

nakalat nakalam svr. prema kalat (v).

nakalapit -im svr. 'staviti na kalup'. — Kupila sam curi cipele, nisu male, a stiskaje joj prste, moraćemo odnet i kod šustera, da i nakalupi.

nakana ž 'namera, odluka'. — Kad Vranje štogod naumi, niko ga ne mož zaustavit u nakani.

nakanit nakanim svr. 'naumiti, rešiti, odlučiti'. ~ se 'odlučiti se, rešiti se'.

nakanjivat se -anjlvam se nesvr. prema nakanit (se). 2. 'kolebati se, biti neodlučan, oklevati u nekoj odluci'. — Nakanjiva se ko gladan srat.

nakapat -am sv 'kapljući izliti, napuniti'. — Malo već ima u buretu, al valdar će nakapat još jednu litru. 2. 'nakvasiti kapljuć''. — Uzmi kocku šećera i na njeg nakapaj lik, jel zdravo je gorak. ~ se 'kapljući natoćiti se, nacediti se'.

nakarada ž 'ono što je vrlo ružno, rugoba'. — Sav je niki kriv i sakat, a i oblači se ko nakarada.

nakaradan -dna -dno 'koji je vrlo ružan, nagrđen.

nakaradit -aradim nesvr. 'nagrditi, unakaziti'. —. Baš je bila dugo bolesna, al lipo lice joj bokst riije nakaradila. ~ se 'učiniti se nakaradnim, unakaziti se, nagrditi se'. — Pomozi joj povezat maramu da se ne nakaradi.

nakaradno pril. 'na nakaradan način, ružno'. — Lipa cura a tako se nakaradno oblači.

nakarađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema nakaradit (se).

nakarat nakaram svr. 'prekoriti'. — Dida nisu, al nana su zdravo znali dicu nakarat. ~ se svr. 'karajući se zadovoljiti; nagrditi se'.

nakasat -am svr. 1. 'naići kasom'. — Ja ću poslipodne nakasat na vrancu, pa ćete vidit kaki je to konj! 2. 'doživeti neprijatnosti'. — Samo ti trguj s Vranjom, pa ćeš nakasat š njim ko i bać Bozo: prodomuje užeženo žito. ~ se 'premoriti se hodanjem, kasanjem'. — On, kaki je visok, koraca po dva metera, a ja mala nakasala sam se sa njim da ga stignem.

nakatranisat -šem svr. 'namazati katranom'. — Nakatraniši krmači ranu.

nakašljavat se -ašljavam se nesvr. prema nakašljat se.

nakašljat se nakašljem se svr. 1. 'lako kašljući pročinit' grio' 2 Drovest mnogo vremena kašljući'.

nakaza . 'osoba sa fizičkim nedostacima; veoma ružna, nagrđena osoba. — Nije ona kriva što je nakaza, a svi biže od nje nakazan -zna -zno 'kou je unakažen, nagrđen, veoma ružan'. — Zašto si nam kupio tu nakaznu kravu, ni jednog roga nema.

nakazivat -azivam svr. 1. 'mnogo kazati, napričati'. 2. 'izgrditi'. — Mislim da neće više u našu kuću doć, svašta sam mu nakazivala.

nakečat se -am se svr. v. kečat. — No, dico, jeste 1 se nakečali te vaše krpenjače?

nakečit nakecim svr. 'staviti nešto tamo gde ne treba, gde mu nije mesto'. — Siuoni taj stoc, ne znam ko ga je nakečio nasrid sobe?! ~ se 'stati negde (kome ili čemu) na put, isprečiti se'. — Kažu da je (uckast, a nakečio se prid snašu, ko da je on đuvegija i jedva su ga odguraii u stranu'.

nakinđurit -inđurim svr. 'preterano i neukusno se obući'.

nakiselit -im svr. 'potopiti u vodu (obično o rublju)'. — Nakiseli večeras košulje, pa ćemo sutra prat. 2. 'ukiseliti, zakiseliti krastavce, kupus'. — Ove godine smo nakiselili dosta kupusa i krastavaca.

nakiselo pril. 'pomalo kiselo, kiselkasto'. — Ova tarana ti se malo nakiselo osića.

nakitit -im svr. 'ukrasiti nakitom (ili cvećem)'. — Nakitili smo dukatima našu jedinicu. 2. 'izgrditi'. — Dobro sam ga nakitila, sad nek se češe i di ga ne svrbi. 3. 'opiti, napiti'. — Nakitila se braća, pa pivaje sokakom. ~ se 1. 'staviti na sebe ukras, nakit'. — Nakiti se lipo. 2. 'napiti se'. — iđe Losko, al kandar se fain nakitio, zdravo ševelja nogama.

naklipat -am svr. istući, izmlatiti'. — Tako ti tri'ba, kad nećeš da ga naklipaš, pa bi oma poslušo.

nakliparit -im svr. v. naklipat.

nako pril. 'onako'. — Nemoj se oma durit, nisam ja to ozbHjno mislio, tio sam samo nako, malo da se našallm s tobom.

nakopat -am svr 'nagomilati kopajući'. — Pokupi krumpir a džak, ja mislim da sam dosta nakopala. ~ se 'umoriti se kopajući'.

nakosit nakoslm svr. 'kosećt pripremiti izvesnu količinu'. — Ja ću ujutru rano otić na oranje, a ti, Mate, nafcosi ditelne za konje. ~ se 'provesti mnogo vremena koseći, umoriti se koseći'. — Odavno se nisam voliico nakosio trave, bi'će sina ko nikad.

nakoso pril. 'u kosom položaju, koso'. — Meni izgleda ta tvoja kamara malo nakoso.

nakostrušit -ostrušim (se) svr. 'nakostrešiti se'. — Vidi malo maoe, a već se zna nakostrušit.

nakotit -im svr. 'okotiti u velikom broju'. ~ se -'namnožiti se (o životinjama)'. v. kotit se,

nakovanj -vnja m 'železni podmetač na koji se stavlja ono što se kuje'. jednorogi ~, dvorogi ~. Izr. I tebe bi tribalo malo metnit pod nakovanj! ne bi li se popravio'.

nakrast (se) nakradem (se) svr. 'nakupiti krađom, 'mnogo krasti'. — Nakro se on za vrime rata, pa sad, kobajage, pošteno živi.

nakratko pril. 1. 'jednom reči; ukratko'. — Nakratko rečeno, umro je jel mu je došo kraj. 2. 'za kratko vreme'. — Nakratko se i sunce pomaljalo kroz oblake. 3. 'na malom odstojanju, blizu'. — Vince, nemoj nikad više tako nakratko vezivat tele, mal se nije zagušilo. 4. 'nisko, kratko'. — Moj baćo su se uvik nakratko šišali. Izr. ~ nasađen 'rđavo raspoložen.'

nakrečit nakrećim svr. 'okrečit'. — Cilika je cio dan krečila, al ja baš nisam zadovoljna koliko je nakrećila. ~ se 'izmoriti se krečenjem'.

nakresat nakrešem svr. 'naseći, narezati (granja, lišća)', — Ja sam nakresala, al ko će kući donet? ~ se 'napiti se'. — Bać Nikola se tako nakreso, da je sam sebe ugaćnjakom zavezo za drvo.

nakreveljit se -eveljim se svr. 'iskriviti lice, usta (u plaču, smehu), iskeziti se'. — Da vidiš kako si gadna kad se tako nakreveljiš, oma bi se manila plača.

nakrivit nakrivim svr. 'nagnuti, pomeriti na jednu stranu'. —' Lako mož bit da se izvrneš, jel zdravo ti je voz nakrivljen na jednu stranu. Izr. — šešir 'biti bez brige'.

nakrivljeno pril. 'u nagnutom, kosom položaju'. — Nakrivljeno diješ sino, izvrniće se.

nakrivo pril. 'nagnuto, ukoso, nahero'. Izr. ~ nasađen 'mrzovoljan, zlovolj'an'.

nakrižat nakrižam svr. 'usitniti rezanjem, narezati'. — Nakrižaj mi duvana, obaško za lulu, a obaško za cigaretle.

nakrkat se nakrkam se svr. 'najesti se do sitosti, prejesti se'. — Nakrko se pa sad spava ko blažen.

nakrunit nakrunim svr. 1. 'kruneći, nakupiti'- — Nakrunili smo kuruza, sutra ćemo nosit krupit. 2. 'rasuti'. — Kako si nosio taj sirak, svud si nakrunio kudan si išo.

nakrupit nakrupim svr. 'krupno namleti fkukuiuz, raž, ječam)'. — Nakrupio sam samo za danas jedan džak.

nakrupno pril. 'ukrupno'. — Bundeva je kravama bolja ako se isiće nakrupno.

nakrvat nakrvam svr. 'prekomerno natovarit'. — Time bi tio sve odjedared da sveze, pa zato na tog jednog konj'a toliko nakrva, da siroma jedva vuče kola. ~ se 'dob'o s" najesti, prejesti se'. — Znala sam da će te bolit trbu kad si se moro toliko nakrvat, ko da nikad nisi io.

nakuckat -am svr. 'radom skupiti, skuckati, uštedeti'. — Radili su tušta al su i nakuckali.

nakuđravit -im svr. 'načiniti kudravim, nakovrdžati'.

nakukat se -am se svr. 'mnogo i dugo kukati. — Ona se sirota nakukala, al je pored nakog pijanca i sama očla na pvosjački štap.

nakukurikat se -uričem se 'mnogo kukurikati, izdovoljiti se'. — Nakukuriko se i sad je dospio u lonac.

nakupit -im svr. 1. 'sabrati, skupi''' dovoljnu količinu čega'. 2. 'nagrabiti, steći'. — Nj'egova dica sad razbacivaje što njim je dlda nakupio.

nakupivat -upujem svr. 'nabaviti većim kupovinama'. ~ se 'dobro se snabdeti većim kupovinama'.

nakuštrat -am svr. 'uviti u kovrdži'.

nakuvat am svr. 'skuvati veliku količinu (jela)'. ~ se 'kuvajući naraditi se'.

nakvasit -im svr. 'ovlažiti'. — Ova dugotrajna tija kiša je dobrim nakvasila zemlju ~ se J. 'postati mokar, ovlažiti se'. 2. 'napiti se, opui se'. — Dobro su se nakvasili kad iđu putom zagrljeni i pivaje.

nakvrcat -am svr. 'zaraditi, steći radom'. — Dugo su bili tuđi nadničari, al su radom nakvrcali sebi za starost. 2. 'udaranjem nogom o nogu, stvarati zvuk zvečke na čizmama (u plesu)'. — Nadam se da ćeš u velikom kolu i ti nakvrcaf s novlm čizmama. ~ se 'napiti se'. — A moj ti se čovik fain nakvrco u Pajinim svatovima.

nal 'rečca je li'. — Nal da ćeš doć i ti, ako te baćo pušte.

nalakćivat se -akćivam se nesvr. prema nalaktit (se).

nalagat nalažem svr. 'napričati laži'. — Nalago si i sebi i svitu. ~ se svr. 'zadovoljiti želju za laganjem'. — Puštite ga, ućutiće čim se nalaže.

nalajat se -jem se svr. 'dugo lajati, izđovoljiti se lajući (podr)'. — Bara se nalajala prid cilim selom o rođenom čoviku.

nalaktit -im svr. 'nasloniti se na laktove'. ~ se 'nasloniti se laktovima (na što)'.

nalarfat se -am se svr. 'našminkati se neukusno'. — Kako se Krista nalarfala, izgleda ko strašilo.

nalemat nalemam svr. 'istući, izlemati'.

nalickat se -am se svr. 'udesiti se, brižljivo se doterati'. — Liza se nalickala ko da je iz cirkusa.

naličit -im nesvr. 'nalikovati'. — Na koga naliči to tvoje dite?

nalit nalijem svr. 'nasuti, natočiti'. — Kato, nali te čaše, nek se napiju gosti. Izr. Krava je nalila (u vime) 'kaže se za kravu koja se skoro otelila i ima dosta mleka'. ~ se 1. 'napiti se'. — A ja ti kažem, moj je najgori, kad se on nalij'e, po tri dana ga nema kući. 2. 'ispuniti se tečnošću'. — Taka je oluja naišla, da nam se pun podrum nalio vode.

nalivat (se) nallvam (se) nesvr. prema nalit (se).

nalivo pril. 'na levu stranu; s leve strane'. — Iđi upravo do raskršća, a onda skreni nallvo, oma češ vidit u daljini veliko drvo i jedan bili salaš, to je naš.

nalokat se naločem se svr. 1. 'napiti se, zasititi se looući, pijući'.

nalomit nalomim svr. 'izlomiti određenu kolićinu nečega'. — Oluja nam je baš fain nalomila veliki grana.

nalovit nalovim svr. 'nahvatati loveći'. — Nalovio sam i zecova i pataka.

naložit naložim svr. 1. 'staviti na vatru, metnuti što da gori. — Dono je pet snopova kuružne i naložio i sve na vatru'. — Razgrni malo žeravicu i naloži vatru. 2. 'zagrejati (kakvu prostoriju)'. — Lako je vama u naloženoj sobi, a mi nek se mrznemo napolju.

naludirat se -udiram se svr. 'zasiti se ludiranja, naludovati se'. — Nikad se Joka neće naludirat ~ taki je rođen.

naludovat se -udujem se svr. 'nabekrijati se, zasititi se ludovanjem'. — Naludovo se, pa se sad oženio.

nalumpovati se -ujem se svr. 'dugo lumpovati, bančiti'. — Žavo mu je, kaže, umriće, a ni se nalumpovo.

nalupat nalupam svr. 1. 'razbiti, razlupati u određenoj količini: ~ dosta jaja, ora. — Mace, nalupaj ora, pa će nana sutra peć kolača. 2. 'istući, izbiti'. — Borme sam ja mog znala nalupat i po dva tri puta na dan kad nije valjo. ~ se 1. 'mnogo i dugo lupaii, zamoriti se lupajući, udarajući po čemu'. 2. 'najesti se i napiti'. — Nalupo sam se ića i pića.

naljoljat se naljoljam se svr. 'napiti se'. — Čim zapadne u društvo, oma se naljolja.

naljoskat se naljoskam se svr.. 'napiti se'. — Od drugog pića neće, al od rakije se uvik naljoska.

naljubit naljubim svr. 'sakupiti dosta novaca ljubeći svatove'. — Baš sam motrila, naša snaša je fain naljubila, svi' su je darivau velikim novcima. ~ se 'izdovoljiti se ljubeći, zasititi se ljubljenja'.

namackat -am svr. 'namazati'. ~ se 'namazati se'. — Namackala se pa izgleda ko strašilo.

namagarčit -im svr. 'izložiti ruglu, dovesti u nepriliku, nasamariti'. ~ se dovesti sebe u smešan položaj'.

namajstorisat -išem svr. 1. 'istući'. — Kad ne vridi lipa rič, triba njega namajstorisat, prutom pa po turu. 2. 'napraviti nered (obično deca)'. — Zdravo ćute, tribalo bi vidit šta ta dica rade tamo u sobi, moždar su štogod namajstorisali.

namalo / namalo pril. 'oskudno, u nestašici'. — Borme sam, komšija, i ja osto namalo s oštrim brašnom.

namamit namamim svr. 'dovesti koga prevarom, obećanjima; privući prijatnim izgledom'. — Baco je komadiće kruva komšinskom keru i namamio ga je u našu avliju. ~ se 'biti privučen čim'. — Namamio se na lipe oči i sad samo visi kod Marge.

namazat -žem svr. 'prevući, staviti preko površine sloj nečega masnog ili žitkog'. — Namaži dici po jedan komad kruva s pekmezom Izr. iđe ko namazano; iđe da ne mož bolje; namazan s kerećijom mašću 'lukav, prepreden'.

namečit se namečim se svr. 'navaliti na nekoga. — Sram ga bilo, tako velik deran pa se namečio na kolač i otima od male dice.

namećat (se) namećem (se) nesvr. 'staviti u obilnoj meri, naslagati (v. mećat)'. — Znam ja da moja unuka zdravo voli jabuke, namećala sam joj punu kotaricu.

namekšat -am svr. 1. 'učiniti mekšim'. 2. 'istući'. — Šta si zgrišio, čuo sam da ti je baćo namekšo leđa!

namest -etem svr. v. mest. — Nameti to đubre na lopatu i baci napolje.

namet m. 'porez, prirez i sl.'. — Država samo izbaci na nas paore namet, niko ne pita kako mi živimo.

nametljiv -a -o 'koji se nameće'. — Nije da nije zgodan, al ne volim kad je kogod taki nametljiv.

namigivat -igivam nesvr. prema namignit. — Šta Antun na me namigiva, ko da sam ja njegova cura?!

namignit -nem svr. 'dati znak migom'. — Ti namigni ako ona dođe.

namilovat se -ujem se svr. 'nauživati se milujući, nasititi se milovanja'. — Cilika se namilovala dok je nanina bila.

naminištrovat se -ujem se svr. 'dugo vremena biti ministrant'. — Nikola se naminištrovo: bio je već momak kad se manio tog posla.

naminjat se naminjam se svr. 'mnogo puta promeniti'. — Jeste, naminjo se on konja za života, al i žena, borme.

namira / namira ž 'ono što je ko odlučio da učini, na šta se ko rešio, pažnja, želja'. — Moždar sam ga uvridila, al to nije blla moja namira.

namirit -im svr. 'izmeriti obilno, mnogo'. — On tvrdi da je sve u redu, a meni se čini da je fain namirio. ~ se 1. 'provesti dugo vremena mereći'. 2. naići (na koga, što)'. Izr. Namirio se na para 'našla krpa zakrpu'.

namirit namirim svr. 1. 'nahraniti (stoku)'. — Moramo požurit na salaš, dica su mala, pa neće znat namirit svinje i krave. 2. 'ispuniti čija traženja, podmiriti'. — Braća su sestru namirila, pa je sva zemlja njima ostala. 3. 'isplatiti (dug), ispuniti obavezu prema nekome'. — Čim prodam žito, namiriću sve što sam dužan. 4. 'nagoditi se, uskladiti, pomiriti'. — Kažu da se jedan mlad sudija namirio. ~ se 1. 'ostvariti želje, zadovoljiti se; podmiriti potrebe; najesti se'. — Lozika, ti uzmi koter(i)cu, popni se na krušku pa se namiri koliko ti je volja. 2. nagoditi se, poravnati se'. — Najpametnije bi bilo da se namirite i ne iđete na sud pravdu tražit.

namirivat -irivam nesvr. prema namirit.

namiskinja ž 'suparnica (u ljubavi). — Čiila sam, Tone, da je tvoj momak našo tebi namiskinju.

namistit -im svr. 1. 'staviti na odgovarajuće mesto, smestiti'. 2. 'doterati da lepo stoji, udesiti'. — Namisti kapicu, sva ti se zavrnula ostrag. 3. 'vratiti u normalan položaj'. — Namistill su mi lakat, al još me boli od udarca. 4. 'dovesti u red, raspremiti'. — Namisti krevete za spavanje. 5. 'postaviti u službu, dati zaposlenje'. — Mariju je njezin otac namistio za poštaricu. 6. 'krišom postaviti, podmetnuti (nekome)'. — Neka, neka, namistiću i ja njemu pod glavu, pa će se češat i tamo di ga ne svrbi. ~ se 1. 'zauzeti mesto, smestiti se'. 2. udesiti se, nagizdati se'. 3. 'opremiti se, snabdeti se za stanovanje — Ne mož bit i rava i kruva i još salaš namistit sa svim i svačim. 4. 'zaposliti se'. — Sin njim se namistio, saće lakše divat. namisto 1. predl. — Vrime je da i ti uzmeš u ruke, dosta sam radio namisto tebe. 2. pril. — Namisto da se sklonila od kiše, ona je trčala na salaš, pa je pokisla ko puće. namišat namišam svr. 1. 'staviti mnogošta zajedno, izmešati'. 2. 'mešajući namestiti, podesiti'. — Kad je on dilio karte, sebi je uvik namišo i dobio.

namišćat (se) namišćam (se) nesvr. prema namistit (se). ~ se 'nadovoljiti se mlateći (koga, što)'.

namlatit namlatim svr. 1. 'mlateći nakupiti'. — Jesenas smo namlatili tri džaka ora samo sa jednog drveta. 2. 'istući'. — U drugom selu su i(h) tako namlatili da se već misec dana liče.

namlit nameljem svr. 1. 'samleti dovoljnu količinu čega'. 2. 'nabrbljati'. — E, Vince, baš si nam dosta namlio, sad bi već mogo ić!

namložit namložim svr. 'stvoriti u velikom broju, razmnožiti'. ~ se 'brojno se povećati, razmnožiti se'.

namodit se namodim se svr. 'zadovoljiti se noseći se po modi'. — Bartule, al sam se namodio u tvojim čizmama.

namolit namolim svr. 'navesti, nagovoriti moljenjem'. — Lud je kad se napije, jedva ga je rođena žena namolila da legne. ~ se 'dugo i uporno moliti'.

namolovat -ujem svr. 'namalati'. — Nisam virovala da ćeš nam sobu tako lipo namolovat.

namomčit se / namončit se -im se svr. 'nauživati se kao momak, namomkovati se'. — Vrime je i da se ženiš, dosta si se namončio.

namorit namorim svr. 'izmoriti'. — Kaži tom ditetu da se mani maćeta, dosta ga je već namorio.

namotat -am svr. 'napraviti motajući; obaviti (oko čega): ~ klupko, ~ kalem. ~ se 'obaviti se oko čega'.

namrvit -im svr. 1. 'usitniti u mrve, izmrviti'. 2. 'posuti, zaprljati mrvama'. — iđeš s kruvom u rukama i svud češ namrvit po sobi.

namrginjitse -rginjim se svr. 'isprečiti se (fig.)'. — S kolima se namrginjio, pa niko ne mož od njeg proć.

namrišit namrišlm svr. 'posuti mirisom (koga, što)'. — Mogla bi malo i mene namrišit. ~ se 'poprskati se nekim mirisom'.

namrsit namrsim svr. v. mrsit (zaplićat). — Dali ste Ani vunicu, pa mi je toliko namrsila da se već po dana miičim š njom da je odmrsim. ~ se 1. v. mrsit se (zaplićat se). — 2. v. mrsit se (masno ist). 3. 'naviknuti se'. — Ne triba njoj tako često kupovat šećera, namfsiće se na njeg, a za to nema novaca.

namrskat se -am (se) svr. 'naborati (se), nabrati) (se)'. — Starost je pripušila, pa se u licu namrskala i sva nika požutila.

namust namuzem svr. 'znatne količine mleka izmusti'. — Namuzla sam tri pune kravljače. ~ se 'zamoriti se dugim muzenjem'. — Borme sam se namuzla kad sam sama pet krava pomuzla.

nana ž 'mama, mati'. — Ja sam moju nanu rano izgubila.

nanet nanesem svr. 1. 'doneti veliku količinu'. — Nane, dođite da vidite, jesam li vam dosta nano ogriva za peć? 2. 'plaveći navući (o vodi)'. — Moraćemo smest avliju, kiša je toliko lišća nanela da ne mož od njeg ić. 3. 'slučajno naići, navratiti'. — Kako ga baš nanese put da ovamo svrati.

nanizat nanižem svr. 'natičući što jedno za drugim na konac, načiniti niz'. — Uzmi konac i naniži đerdan što ga je Kata jutros pokidala.

nanoć pril. 'tokom noći, noću'. — Baci dosta sina u žagre, nek imadu konji nanoć šta ist.

nanovo pril. 'iznova, kao ranije'. — Dida se samo nasmiju i nanovo metnu lulu u usta.

nanjušit nanjušim svr. 1. 'osetiti što po mirisu'. — Kerovi su nanjušili tvora i cilu noć su prisidili prid jamom čekajući ga da izade. 2. 'naslutiti, prozreti'. — Dančo ko da je nanjušio da ga čekaje batine, nije došo kući, čeka da mu baćo ode sa salaša na njivu.

nanjuškat -am svr. dem. prema nanjušit.

naobećavat -ećavam svr. 'dati mnogo obećanja'. — Ne triba čekat na Josu, on samo naobećava, al ništa posli ne uradi.

naoblačit se naoblačim se svr. 1. 'prevući se oblacima'. — Naoblačilo se, moždar će i kiša. 2. 'nanositi se (lepih) haljina'. — Ta se cura naoblačila, svake nedilje je bila u drugom ruvu, a jedno lipče od drugog.

naoblačivat se -ačiva se nesvr. prema naoblačit se.

naočale pl. t. 'naočari'. — Di su moje naočale? — Na nosu, dida.

naočit -a -o 'koji pada u oči, dopadljiv, zgodan'. — Momak je visok, crne oči i brkove, štogod naočit.

naođat se naodam se svr. 'provesti mnogo vremena u hodanju, zasititi se hodanja'. — Kako se ne bi naodo, kad je pišce očo u varoš.

naodgovarat (se) -ovaram (se) nesvr. 'dati odgovora na mnoga pitanja'. — Teško je s malom dicom, furtom iđu za mnom i samo pitaje, ko bi njim se po cio dan naodgovaro.

naodmarat se -odmaram se nesvr. 'zasititi se odmora'. — Vazdan se izležava, valdar se onda i naodmaro?!

naodmet pril. 'za odbacivanje, za bacanje'. — Nije naodmet da poneseš i jednu bocu rakije.

naogled pril. 'na viđenje'. — U staro vrime su monci i divojke išli naogled, pa se tako upoznavali i sklapali brakove.

naogledat se -ogledam se nesvr. 'nadovoljiti se gledajući se u ogledalo'. — Mara se naogledala dok je bila divojka, znala se i po dva sata dotirivat prid ogledalom.

naogovarat -ovaram nesvr. 'nadovoljiti se ogovarajući (koga)'. ~ se 'nasititi se ogovaranja'.

naokolo pril. 'okolo, ukrug'. — Bolje bi bilo da ziđaš naokolo, čoša bi ti samo smetala. b. 'zaobilazno, kružeći'. — Dođi naokolo, nemoj ić priko žita.

naopak -a -o 'koji je suprotan od normalnog, pogrešan'. — Ona je sva naopaka žena, zato i kažu od nje se mož naučit kako ne triba radit.

naopako pril. 1. 'kako ne valja, rđavo'. — Ne znam kaka j'e to srića, al čega se privati sve i?Padne naopako. 2. 'kako se ne nosi, na naličje'. — Kad kiša pada ljudi često kožuv obuku naopako. Izr. zlo i ~ 'veoma rđavo'.

naorat naorem svr. 1. 'plugom mnogo uzorati zemlje'. 2. 'naprkositi, uraditi nešto loše (fig.)'. — Stane, dosta si naorala, mogla bi se smirit.

naoštrit naoštrim svr. 'oštrenjem podesiti za upotrebu' 2. 'podstaći, podbosti'. — Kad su tili ić u goste, ja sam moju Margu dobrim naoštrila, znaće ona kazat svekrovi. ~ se 'dobro se spremiti, pripraviti za što'. — Moj Vince je miran, al jp sam se zdravo naoštrila i samo čekam zgodu, pa da njim sve saspem u lice.

napa ž 'mapa (atlas)'. — Joso je jutros zaboravio ponet napu u škulu.

napabirčit -im svr. 'pabirčeći skupiti'. — Ja sam napabirčio još fain trišanja. ~ se povr.

napadač -ača m. 'onaj koji napada, koji vrši napad'. — Naš ovan je pravi napadač, čim vidi koga, oma se zatrčava i udara.

napadat -am nesvr. prema napast.

napadat -a(m) nesvr. 1. 'jako padajući pokriti zemlj'u (o kiši, gradu). — Za samo tri sata pljuska, kiša je napadala digdi i do kolina je bilo. 2. 'opasti u velikoj količini (o plodovima)'. — Zbog jakog vitra, tušta je voća noćos napadalo.

napajat (se) napajam (se) nesvr. prema napojiti (se).

napakostit -im svr. 'učiniti pakost, naneti štetu, nauditi (nekome)'. — Dico moja, ako ne možete pomoć, ne triba ni napakostit čoviku koji je u nevolji.

napamet pril. 'naizust'. — Naša mala unuka je za po sata naučila jednu dugačku pismu napamet.

napapat se -am se svr. 'najesti se (o deci)'. — Je se moj'e čedo dobro napapalo?

napapčit se -im se svr. 'nagumati se'. — Graeo se napapčio i još se smije što drugima nije doteklo.

naparit -im svr. 'ugrejati čim toplim; izložiti delovanju pare'. — Napari ti noge, pa će te začas proć nazeb. ~ se 'ugrejati se u toploj vodi'. — Zašto se nisi napario, kažu da je to dobro za reumu.

napasat napasam svr. prema napas(i)t. ~ se nesvr. prema napast se.

napas(i)t -pasem svr. 1. 'navesti stoku da pase dok se nasiti '. — Sutra je, Dančo, na tebi red da namirivaš, a Tome će krave napasit. 2. 'nauživat se gledajući (što ili koga)'. — Svalila me j'e bolest i nepomično ležim, a volio bi da bar još jedared napasem oči na žitu kad ga nako vitar zaleluja. ~ se 1. 'nasititi se pasući; 2. 'nauživat se slušanjem, gledanjem (što ili koga)'.

napasivat -asivam nesvr. prema napas(i)t. — On svako jutro, rano zorom napasiva svoje krave.

napasnik m. 1. 'onaj što napastvuje'. — Obešćas.io je nevinu curu i sad je napasnik u zatvoru. 2. 'onaj koji dosađuje, smeta'. — Taj Vranje je pravi napasnik, svakog dana mu štogod triba, već je dosadio i Bogu i svitu.

napasnica ž 'ženska osoba napasnik'. — Čuvaj se Lorke, ne zovu nju badavad napasnica.

napast ž 'ono što čini život teškim, nevolja, zlo'. — Nije dosta što nas je suša upropastila, već sad i ta napast ~ skakavci. 2. 'iskušenje'. — Dugo je ona strepila, al kad je napast njom ovladala, zaboravila je i na gri i na svit.

napast -nem -dnem svr. 1. 'izvršiti napad'. 2. 'obasuti uvredama, izgrditi'. — Samo što je načula da se o njoj pripovida, napala je komšiju da j'e olajava. 3. 'spopasti, obuzeti'. — Tek što je glavu metnio na uzgljancu, kad ga je kašalj napo.

napastovat -ujem nesvr. 1. 'nasrtati na žensku čast'. — Napastovo je bratovljevu ženu. 2. 'dosađivati, dodijavati zahtevima'. — Kazala sam ti da me ne napastuješ, jel ni tako ti ove godine neću kupit novo ruvo.

napatit se -im se nesvr. 'namučiti se, biti izložen patnjama'. — Taki je život, jednim uvik iđe dobro, a drugi su se napatili za života.

napcovat napcujem svr. 'obasuti psovkama'. ~ se 'psovati dugo, dosita'

napečit se napečim se svr. 'namestiti se, stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)'.

napeć napečem svr. 'ispeći dovoljnu količinu čega'.

napedig 'koji voli da mu je sve uredno: "pod konac'". Izr. Mani Marka, taj' sve tira napedig.

naperlicat -am svr. 'izgrditi (fig.)'. — Pokatkad ti nju i naperlicaj, pa ćete drukput bolje slušat.

naperuškat -am svr. 'istući peruškom'. — Naperuškala sam Tomu danas, da mu neće skoro past napamet da ide zelene kruške.

napet napnem svr. 'jako zategnuti, zapeti'. — Većma napni taj prlj, jel će ga žito svalit kad budeš kosio. ~ se 1. 'napregnuti se, nadimati se'. 2. 'oholo i nadmeno se držati, praviti se važan'. Izr. Napela se ko gola uš' 'pravi se važna (i snažna)'.

napijat napijam nesvr. prema napit. ~ se nesvr. prema napit se.

napinjat se -njem se nesvr. prema napet (se).

napipat -am svr. 'pipajući naći'.

napirlitat se napirlitam se svr. 'nakinđuriti se, nakititi se'. — Pogledajte Rosku kako se napirlitala, izgleda ko šareno tele.

napisat napišem svr. 'sastaviti neki spis'. — Zvaću komšiju da mi napiše pismo za mog sina Vranju, katana je. Izr. ko napisan -a -o 'veoma lep'. ~ se 'mnogo pisati; zadovoljiti želju za pisanjem'.

napiskat se napiskam se svr. 1. 'napeti se pred prasak smeha'. ~ on viče i pcuje, a meni to ispalo smišno, pa sam se napiskala i brže bolje istrčem i(s) sobe, da se ne nasmfjem. 2. 'napeti se da ne brizne u plač'. — Ja i ružim i jednu i drugu, starija oma zaplače, a mlađa se napiskala, vidim, pune su joj oči suza, al se drži. 3. 'napiti se, opiti se'. — Još iz daleka se vidilo da se napisko, pa sve sikće od nj'eg.

napit napijem svr. 1. 'dići čašu u čije zdravlje, nazdraviti'. 2. 'dati kome da popije više pića nego što može podneti, opiti'. — Napijo je tog mladog momka. ~ se 1. 'ugasiti žeđ, popiti koliko je po volji'. 2. 'postati pijan, opiti se'. 3. 'upiti vlagu, natopiti se'. — Pokiso sam i kaput mi se toliko napio vode, da ga jedva možem podignit.

napiv m. 'pesma, napev'. — Ta, manite se vi, dico moja, mene, majka zna samo one stare napive.

napivat se -am se svr. 'nasititi se pevanjem'. — Cilika je cilog puta pivala, sad se valdar napivala.

naplaćat se naplaćam se svr. 'izdati mnogo novaca plaćajući razne račune'. — Naplaćo sam se za njegovo škularenje, a on kaki očo taki i došo.

naplakat se -ačem se svr. 'mnogo i dugo plakati, plačem olakšati tugu'.

naplandovat se -ujem se svr. 'dugo plandovati, zadovoljiti želju za plandovanjem'.

naplećkat -am svr. 'napričati se ogovarajući koga'. — Došla je na po sata, a naplećkala je ko da je bila tri dana.

napleskat napleskam svr. 'istući'. — Ako te ne sluša, samo ti nju dobro napleskaj. ~ se 'izdovoljiti se tučenjem'. — Borme se Kata napleskala te njezine cure, tukla je svaki dan, sve dok se nije zadivojčila.

naplest -etem svr. 1. 'naplesti dovoljnu količinu čega'. 2. 'doplesti na nešto'. — Marga je naplela one kratke čorape, pa će cura sad imat dugačke za zimu.

naplotak -tka m. 'drveni deo ispod šine u koji se uglavljuju žbice'. — Ne jedan vec dva naplotka su se slomili u točku.

napoj m. 'tečna hrana koja se daje stoci'. napojit -jim svr. 'dati kome ili čemu da pije'. — Konjima triba prvo dat da idu, p onda i napojit. ~ se 'napiti se'. — Virujem da si bio s drugovima, al zašto si se samo ti tako napojio da sve bazdiš.

napolak pril. 'napola'. — Nisi baš sasvim lud, al napolak jesi.

napolčar / napolčar m. onaj koji radi na napolicu, napoličar'.

napolčarka / napolčarka ž 'ona koja radi na napolicu'.

napole pril. 'napola'. — Svu sam zemlju dala u arendu napole.

napolica / napolica ž 1. 'imovinski odnos gde vlasnik i obrađivač odnosno odgajivač dele popola'. 2. 'hleb mešen sa pola ječmenog i pola krušnog brašna (davao se samo radnicima)'.

napolje pril. 'van ograđenog prostora'. Izr. ić, izać ~ 'obavljati veliku nuždu'.

napolju pril. 'izvan kuće'. — Kiša je lila napolju ko da se nebo otvorilo.

napopadat -am nesvr. prema napopast.

napopast -padnem svr. 'spopasti'. — Napopalo me grlo pa jedva divanim.

naposerku pril. 'na repu, biti poslednji, zapostavljen' (fig.)'. — Moraš se i ti latit pa učit, sramota je bit naposerku.

naposlitku pril. 'najposle, najzad'. — Najpre triba uradit što je teže, a ono lakše ostavit naposlitku.

napostit se napostim se nesvr. 'provesti dugo vremena posteći'. — Skuvajte već jedared i mesa, dosta sam se napostio.

napram predl. 'prema'. — Napram našeg derana, on je sasvim mali, a jednaki su godina.

naprasan / naprasan -sna -sno 1. 'iznenadan, nagao: ~ smrt. 2. 'koji lako plane, zametne svađu'.

naprasit / naprasit -ao 1. 'koji lako plane, prasne'. 2. v. naprasan (1.). — Taki je naprasit ko guja, ne smiš mu rič prigovorit.

naprasito pril. 1. 'osorno, sa gnevom'. 2. v. naprasno.

naprasno pril. 'kada se ne očekuje, naglo, iznenada: ~ umrit, ~ razbolet se'.

naprat naperem svr. 'oprati veliku količinu čega'. ~ se 'provesti dugo vremena perući, zamoriti se perući veliku količinu'.

naprašit naprašim svr. 'pokriti, prekriti, uprljati prašinom'.

napravit -im svr. 1. 'načiniti, izraditi, sačiniti'. — Napravi i meni jednu cigaretlu o(d) tog tvog duvana. 2. 'podići, sagraditi'. — Ispočetka nisam virovo da ćemo tako lip salaš napravit. 3. 'otkloniti kvar, opraviti'. — Probala sam mašinu, sad ne zapinje onaj točkić. Napravio sam ga danas posli podne. ~ se 'učiniti se, predstaviti se'. — Napravio še lud pa su ga oma poslali kući.

naprćit se naprćim se 'skupiti i isturiti napred usne'. — Šta si naprćio usne?! 2. 'naduriti se'. — Stana se prvo naprćila, al od bisa oma je i zaplakala.

napregnit napregnem svr. 'zategnuti, napeti'. — Ljudi su napregli cilu snagu da izvuku zapadnuta kola iz blata. ~ se 'upotrebiti svu snagu, zapeti, upeti se'. — Možem se ja napregnit, al mi ni onda ne dovaća kad sam siroma.

naprest napredem svr. 'dovoljno opresti'. — Naprela sam ti dosta vune, možeš počet štrikat čorape.

naprezat (se) naprežem (se) nesvr. prema napregnit (se), upet (se).

napričac pril. 'na brzu ruku, iznenada, žurno'. — E, nećemo tako naprićac, iđi sad kući pa ćemo sutra, kad malo razmislimo, napravit pogodbu.

napridičit -im svr. 'mnogo napričati, pridikujući, napridikovati'.

napriliku pril. 1. 'otprilike'. 2. 'na primer'. — Uzmemo, napriliku odaleg pa do ćoše da je bilo dvanest meteri. Ja to samo nako, napriliku, kažem, a to mož i drugačije bit.

naprimećat -ćem svr. prema primećat. — Tako si u ormaru naprimećala da ne možem nać onu svilenu maramu.

naprimećat se -ćem se svr. 'mnogo puta se prevrtati preko glave'. — Od sve dice, najviše se ivša naprimećo, kako ga glava ne zaboli?!

naprimišćat se naprimišćam se svr. 'napremeštati se'.

napripoviđat -ovidam svr. 'napričati'. — Dok si nam ti ode napripovido, mi smo se pošteno naili.

napripravljat -am svr. 'mnogo šta pripremiti'. — Strina je poznata u tom, ona napripravlja i tako čeka goste.

napripuš pril. 'iznenada oboriti, napasti (koga)'. — Šta se natežeš oko njeg, već ga spopadni napripuš i lupi o zemlju, pa će se oma smirit.

naprišivat -išivam svr. 'prišiti na što u dovoljnoj količini'. — Moja se nana našila uzgljanaca i naprišivala puca za svog života. ~ se 1. povr. 2. grdnjama obasuti koga'. — Nisu se oni svađali, al žena mu se pošteno naprišivala, valdar je iskalila sve što joj je na duši iežalo.

napritek pril. 'više nego što treba, iznad prave mere'. — Samo t! dođi pa nosi koliko te volja, imam ja brašna napritek.

napritit se napritim se svr. 'dati sebi oduška preteći kome'. — Napritila se jeste, sirota, al nikad zato nikom zla nije učinila.

naprkosit -im svr. 'prkosno postupiti prema kome'. ~ se 'činiti mnogo prkosa, nasititi se prkoseći (kome)'. — Volim dicu, al danas su se baš naprkosili.

naprolivat -olivam svr. "veliku količinu isprolivati, mnogo vremena provesti prolivajući'. — Ona se, sirota, naprolivala suza za svog života.

naprosit naprosim svr. 1. 'prosjačenjem nakupiti'. 2. 'molbama zadobiti, namoiiti'. — Koliko je samo Vinko divojaka naprosio i na kraju osto mator momak. ~ se 'nasititi se prošnje: a) kao prosjak. b) kao prosac'.

naprosjačit -osjačim svr. 'prosjačenjem nakupiti'.

naprstak -tka m a. 'navlaka koja se navlači na prst da bi se potiskivala igla pri šivenju'. b. 'mala količina čega koja bi stala u takvu navlaku'. — Bać Remija, kako ću vam koštat rakiju, kad ste nalili jedan naprstak, dajte mi barem po čaše, pa da i grlo malo pokvasim.

napržit -im svr. 'u dovoljnoj meri količini napeći'. — Naprži dosta slanine risarima za ručak.

napuckat se napuckam se svr. 'najesti se'. — No, dico, ako ste se napuckali, možete u sigranje.

napućit napućim svr. 'v. naprćit'. ~ se v. naprćit se.

napujkat -am svr. a) 'podstaa na gonjenje, napadanje'. — Ko j to vidio, napujkat kera na čovika?! b) 'obmanom, neiskrenim nagovaranjem navesti na svađu ili akciju protiv koga ili čega'. — Dotleg je napujkavo Loziju protiv Stipana dok se nisu posvađali i sad se sudaje.

napuknit -ne(m) svr. 'naprsnuti'. — Tribalo bi na veliko korto metnit obruč, bojim se da ne napukne.

napunit -im svr. 1. 'učiniti punim, nasuti, naliti i sl.: ~ džak, ~ čašu. 2. 'učiniti da ko u velikom broj'u zauzme kakav prostor'. — Ko j to vidio, nazvat toliko gofti i onda napunit u dvi sobe da ne mož krknit jedan o(d) drugog. 3. 'opremiti nabojem, pripremiti za pucanje: ~ pušku. 4. 'dostići određeni broj, određenu meru, navršiti, namiriti: — 30 godina. Izr. ~ gaće 'uplašiti se'. ~ se 1. 'postati pun; biti zauzet mnoštvom čega: ~vode (o sudu) ~ ljudi (u kakvoj prostoriji)' 2. 'navršiti se, isteći'. — Juče se napunilo dvi godine kako su se uzeli.

napupat -am svr. 'dobiti pupoljke'. — Ovog prolića je voće vrlo rano napupalo, samo da ga mraz ne obere.

napušit -im svr. 'napuniti, ispuniti dimom'. ~ se 'nadovoljiti se pušenj'a, zasititi se duvana'.

napuštat napuštam nesvr. prema napuštit.

napuštit napuštim svr. 'napustiti'. — Napuštila j'e čovika i očla svojoj" materi.

napuvat se napuvam se svr. 'naljutiti se'. — Moja sestra je vrlo čudna, čim ne gladim po njoj, oma se napuva.

napuvavat se -avam se nesvr. prema napuvat se.

napuzat se -užem se svr. 'nadovoljiti se puzanja'. — Pripovidali su mi da sam se ja ko dite baš napuzo.

naračunat -am svr. 'dodati računajući'. — Nisam gledo šta on radi, a kad sam došo kući, onda sam vidio da mi je naračuno i ono što sam kupio i što nisam.

naradit naradim svr. 'napraviti, počiniti'. — Šta naradi s konjima, ako Boga znaš! — Mora da su dica štogod naradila kad su tako mirna. ~ se 'dugo raditi, umoriti se radeći'.

narađovat se -ujem se svr. 'nauživati se radosti'. — Kad sam bio mali, ja sam se dosta naradovo, jel smo imali veliku rodbinu, pa sam dobivo darova.

narađat narađam svr. 'imati mnogo porođaja'. — Narađala je dice, a sad ne zna da njim da odvida.

naramak -amka m. 'onoliko koliko se može na rukama nasložiti i poneti'. — Uzmi jedan naramak sina i baci konjima u žagre.

naranit naranim svr. 'dati kome dovoljno hrane, dati da se dosta najede'. — Mi smo se malo zadržali, a vidim ti si već sav josag naranio.

nararat se nararam se svr. 'neukusno se obući, našminkati; našarati se'. — Nararala se ko da je u cirkusu.

narast narastem svr. 1. 'postati viši rastom, odrasti'. — Naraso vam deran ko iz vode. 2. 'izrasti na kakvoj podlozi (na biljci, na telu, drvetu i sl.). — Samo nedilju dana se nije brijo, a vidi kaka mu je brada narasla. 3. nabujati pod uticaj'em vrenja (o testu)'. — Pogledaj pogaču, vruće je vrime, moždar je već i narasla. 4. dostići veći iznos'. — Ne znam kako oni to računaje, al meni je kamata narasla ko i glavnica.

naraštaj m 'podmladak, mlada generacija'. — Svaki naraštaj drugačije cini život od nas stariji.

narav ž 'duhovna svojstva, karakter, priroda'. — Kako mož samo taki bit na pokojnog dida Josu, ista tvrdoglava narav.

naravski rečca i pril 'naravno'. — Naravski da sam se zbunila, kad sam vid(i)la da su svi protiv mene, a juče su drugačije divanili.

narazmet 'oranje koje počinje od mrginja i ide okolo njive (da bi se u sredini sa razorom završilo)'.

naređat naređam svr. 'postaviti redom; pomenuti redom, nabrojati: ~ voćke, ~ salaše. ~ se 'stati u red, jedno pored drugog, nakupiti se'. — Laste su se naređale na žice, uskoro će zima.

naricat naričem nesvr. 'glasno izražavati žalost, 'žalostivo prizivati, pominjati'.

naritko pril. 1. 'retko, u nevelikom broju ili na malo mesta'. — Vaš kuruz je vrlo naritko posađen. 2. 'retko, s podužim vremenskim prekidima'. — Kiša i oluja se skoro sasvim stišala, još samo se naritko čula grmljai'ina izdaleka. Izr. ~ tarana 'supa sa taranom'.

narizat -ižem svr. 1. 'režući usitniti, izrezati'. — Pajo, nariži granja za potpalu. 2. 'napraviti dug, prezadužiti se (fig.)'. — Niko ne zna šta je uradio s tolikim novcima, a sve je narizo samo za po godine i propo.

narobovat se -obujem se svr. 'provesti mnogo vremena robujući'.

narodit narodim svr. 'nagomilati decu rađajući često'. ~ se 'roditi se (o većem broju dece)'.

narogušit -ogušim svr. 1. 'nakostrešiti, naćuliti'. — Vidi našeg mačka kako je narogušio brkove i samo frkće na kera. 2. izazvati na oštar stav, naljutiti'. — Ja sam se samo malo sporečko sa sestrom, a baću je to toliko narogušilo, da su je strašno izružili. ~sel. 'nakostrešiti se'. — Juče sam gledo kako se kokoš naroguši kad brani svoje piliće od kobe. 2. 'naoštriti se'. — Kaka je to narav, kad se oma narogušiš ko kaki pućak, a baš te nisam mislio uvridit.

narojit se naroji se svr. 'namnožiti se rojeći se'.

naroljat naroljam svr. 1. 'nagomilati'. — Borme ja neću ko moja mater, ona je naroljala punu sobu dice. 2. 'roljkom (v.) uraditi znatan deo posla'. — Marta je dosta naroljala čaršapa, makar smo je samu ostavili. — Veco je fain naroljo sa dva konja, al je mogo ranije ustat, pa bi i više uradio. ~ se 'napiti se (vulg.)'. — Pritakali smo vino i na kraju smo se tako naroljali, da smo jedva izašli iz podruma.

naruč m 'porudžbina'. — I armar i astal sa stocima, što je odnela kad se vinčala, bio je naruč, samo da bidne drugačije o(d) drugi udavača.

naručat se naručam se svr. 'pojesti obilan doručak'. — Dobro smo se naručali, sad ćemo lako čekat užnu.

narugat se narugam se svr. 'izvrgnuti ruglu'. — Nisu se ni narugali da nas počaste.

narukovat -ujem svr. 'postati vojnikom, regrutom. — Mijo bać Joškov je jutros naruicovo.

naružit naružim svr. 1. 'učiniti ružnim, nagrditi'. — Šteta, tako fainski momak, a naružila ga je noga, šanta. 2. 'obasuti pogrdama'. — Izgleda da vas baćo nisu dosta naružili, kad opet gazite po cviću. ~ se 1. 'postati ružan, nagrditi se'. 2. 'izružiti, ispsovati se'. — Naružila se ona svog pijanca čovika, al ništa nije pomoglo.

nasad m. 'jaja na kojima leži kvočka'. — Zasad imamo tri nasada, valdar će bit i pilića.

nasadit nasadim svr. 1. 'posaditi sadnicama'. — Nasadili smo po vinogradu dosta voćaka. Kad narastu, iskorenićemo vinograd. 2. 'naglaviti na držalja: ~ motiku, sikiru'. 3. 'postaviti kvočku na gnezdo s jajima radi izvođenja pilića'. — Tri kvočke smo nasadili, ako se dobro izležu, biće pilića. 4. 'prevariti, namagarčiti (vulg.)'. — Ne virujem ja njemu, jel jedared nas je već nasadio. Izr. Nakratko nasađen 'mrzovoljan'. ~ se 'zametnuti se, naleći se'. — Lazo je jutros našo jednu kvočku u slami, sama se nasadila.

nasađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema nasaditi.

nasajkat (se) -am svr, 'nakupiti se, steći nešto (ne baš poštenim putem). — Nasajkala se ona svega i svačega dok je dvorila pokojnog baćTomu.

nasamarit -amarim svr. 'varajući učiniti smešnim, namagarčiti'. — Većma je volio nasamarit koga nego dobro poist. ~ se 'prevariti se, dospeti u glupu situaciju'. — Velika je solo vrtljiga i, vidićete, jednog dana mi ćemo se nasamarit.

nasamo pril. 'bez prisustva drugih osoba'. — Više bi volio da nasamo to obavimo.

nasamovat se -ujem se svr. 'nasititi se samoće'. — Mara se s dicom nasamovala, čovik joj je bio četri godine u ratu, a onda još dvi u zarobljeništvu.

nasankat -am svr. 1. 'nasititi (koga) sankanjem'. 2. prevarom navesti na što, nasamariti (fig.)'. ~ se 1. 'nasititi se sankanja'. 2. 'nasamariti se'. — Nasamario se zato što je povirovo da i drugi pošteno misle ko on.

nasapunat (se) -am (se) svr. 'prekriti, namazati sapunicom: ~ lice, ~ ruke.

nasekirat -am svr. 'naljutiti, iznervirati'. — Može 1 proć barem jedan dan da me čimegod ne nasekiraš! ~ se 'naljutiti se, najediti se, iznervirati se'.

nasickat -am dem. od nasić. — Nasickaj crnog luka za paprikaš.

nasić -ičem svr. 'pripremiti sekući, iseći u dovoljnoj količini'. — Ja ću da nasičem, a ti potovari u kola. ~ se 'poseći veliku količinu'. Nasiko sam se danas kuružne i za sutra.

nasidit se -im se svr. 'nadovoljiti se sedenjem'. — Samo vi site, ja sam se nasidio cekajući vas da dođete.

nasijat -jem svr. 1. 'posejati po zemljištu (seme)'. — Nasijali smo žita ove godine mlogo više neg lani. 2. 'u dovoljnoj količini prosejati brašna'. — Nasijall smo brašna punu kotar(i)cu, biće fanaka.

nasirćetit -im svr. 'naljutiti (fig.)'. — Moja je, al tako me je nasirćetila da sam je tila kroz pendžer bacit.

nasirit -im svr. 'sirenjem nakupiti sira'. — Nasirila sam dosta za dvi tepsije prisnaca.

nasisat -am svr. 'učiniti da se neko zasiti sisanjem, nahraniti dojeći'. — Beba se nasisala i zaspala. ~ se 1. 'sisanjem se zasititi'. 2. 'napiti se' (fig.). — Nasiso se Đuro, pa ne mož da potrevi vrata.

nasitit -im svr. 'učiniti sitim, nahraniti'. Nasitila sam ga pečenom pućkom. ~ se 'najesti se, nahraniti se, zasititi se'. — Bar kad je Božić da se i on, siroma, nasiti dobrog ila.

nasitno pril. 1. 'na sitne deliće'. — Meso triba nasitno isić, lakše ćemo ga posli samlit. 2. 'u tančine'. — Ajde, sidi pa mi ispropovidaj al nako svećeg, nemoj nadugačko i nasitno.

naskakat se naskačem se svr. 'nasititi se skačući'.

naskakućat se -akućem se svr. 'nadovoljiti se skakućući, nasititi se skakutanja'.

nasklad pril. 'oranje koje počinje iz sredine njive (na razoru)'. — Antune, sutra ćeš otić ugarit onu strniku di je žito bilo, ori nasklad, pa ćeš malo popravit i mrginj kad do njeg dođeš.

naskoro pril. 'uskoro, ubrzo, posle kratkog vremena'. — Naskoro će i nana doć.

naskroz pril. 'skroz; sasvim, posve'. Izr. Skroz ~ naskroz 'potpuno'.

naslagat naslažem svr. 'poređati u red nešto jedno na drugo, nanizati'. — Vidim da si puno tunja naslagala na ormar. ~ se 1. 'poređati se, 2. 'preterano se najesti, nažderati se'. — Šta ste se tu naslagali na vrata ko laščad, pa ne mož od vas proć. — Još ni danas nisam gladan, toliko sam se juče na disnotoru naslago.

naslam m 'šupa pokrivena slamom'. ~ oma triba namazat plugove i ostavit i pod naslam da ne kisnu.

naslušat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena slušajući'. — Valdar sam se i ja svašta naslušala, kad živim s pijanim čovikom već dvadeset godina.

naslužit se naslužim se svr. 1. 'naslužbovati se, provesti mnogo vremena u službi'. 2. 'naraditi se kao sluga, nasititi se služenja (kod gazde)'.

nasmijat -ijem svr. 'izazvati kod koga smeh, nasmejati'. — Dosta je samo da te nako popriko pogleda, oma će te nasmijat. ~ se 1. 'osmehnuti se'. 2. 'nadovoljiti se smejanjem'. 3. 'narugati se, podsmehnuti se kome'.

nasmišit se nasmišim se svr. v. smišit se. 'blago se nasmejati, osmehnuti se'. — Kad se ona nasmiši, svakog smekša.

nasmrdit -im svr. v. smrdit. 'ispuniti smradom, zasmrdeti'.

nasmrzavat se -rzavam se svr. 'provesti mnogo vremena smrzavajući se'.

nasnivat nasnivam nesvr. prema nasnovat.

nasnov m 'osnova za tkanje, pređa'.

nasnovat nasnujem svr. 'naviti pređu za tkanje'.

nasolit nasolim svr. v. solit. — Jedan od vas dvojce triba doveče meso da nasoli.

naspavat se naspavam se svr. 'ispavati se'. — Pušti ga da se naspava, kasno je lego.

nasporit (se) nasporim (se) svr. 'stičući stvoriti'. — Ako oćeš da imaš, triba radit, samo od sebe se neće nasporit. Izr. Spori Bože! 'da bude u izobilju'.

naspram predl. v. napram. — Nećeš se za njeg udat i gotovo, nije to kuća naspram naše.

naspravljat -am svr. v. napripravljat.

nasprdat se nasprdam se svr. 'nadovoljiti se sprdanja na račun koga'. — Nije bilo čovika jel žene, s kojima se Liza nije nasprdala.

naspremat 'spremati dosta, u izobilju'. — Nana mi je naspremala svega i svačega ko da ću na oranje. ~ se 'naraditi se obavljajući niz poslova u kući'. — Naspremala sam se i kod moje nane, al još i više kod svekrove dok je bila živa.

nasradat nasradam svr. 'proći rđavo, nastradati'.

nasrčat -em nesvr. prema nasrnit. — Otiraj već tog kera, ne daj mu da toliko nasrće, mož još i ugrist koga.

nasrid predl. 'usred, na sredini'. Izr. Nasrid sride 'u pravo mesto, baš tamo gde treba'.

nasrnit nasrnem svr. 'snažno, odlučno navaliti'. — Kazo sam da držite kerove vezane, jutros su nasrnili na Vranjinog derana, mal ga nisu pokidali.

nasrtljiv -a -o 'koji bez ustezanja nasrće na koga, koji se bezobzirno nameće'. — Kata kaže da je on i bogat i zgodan momak, al ga ne trpi zato što je zdravo nasrtljiv.

nasrtljivac -ivca m. 'onaj koji je nasrtljiv, nametljiv'. — Taj mali nasrtljivac svaku curu zadirkiva.

nasrtljivo pril. 'na nasrtljiv način, nametljivo'. — Nikad ni ne sluša već oma nasrtljivo napada.

nastačit -im svr. 'nakupiti, skupiti, steći'. — Sve pobacaš svircima, tebi niko ne nastači; novaca nikad dosta!

nastarat se -am se svr. 'pribaviti što je potrebno'. — Vi samo pošteno uradite, a ja ću se nastarat da bidnete plaćeni kako triba.

nastat se nastojim se svr. 'zadržati se dugo u jednom mestu, nastajati se'. — Ko bi pomislio da ćemo se toliko nastat, mašina je kasnila skoro dva sata, mogli smo za to vrime pišce otić u varoš.

nastavit -im svr. 'produžiti s čim posie izvesnog prekida'. — Čim smo mi odmakli, oni su oma nastavili divan. 2. 'dodavanjem učiniti dužim, produžiti kakav predmet'. ~ imaš li kaki komad lanca, meni bi tribalo da nastavim, onaj u bunaru ne mož da dovati do vode. 3. 'metnuti, pristaviti na vatru (da se kuva ili greje)'. — Dico, ja idem na pecu, a vi oko podne nastavite užnu, ako ja dotleg ne dođem kući. ~ se 'nadovezati se na ono gde se stalo'.

nastavljat (se) -am (se) nesvr. prema nastavit (se).

nastirat -em nesvr. prema nastrit. — Svake godine od novog perja nastirem uzgljance za moju udavaču.

nastojat se -im se nesvr. 'ostati dugo stojeći, umoriti se stojeći'. — Popo otego pridiku, baš smo se nastojali slušajući ga.

nastraovat -aujem svr. 'pretrpeti mnogo straha'. — Nema te kući već tri dana, a ja sam se za to vrime nastraovala.

nastrit nastrem svr. 'napuniti slamom (postelju i sl.). — Čim se ljusk(u)ra dosta prosuši, triba nastrit sve postelje.

nasukat se nasučem se svr. 'nakupiti se, doći, skupiti se u velikom broju'. — Sirota Kata, jedva je malo spremila za ilo, a vidi koliko se nasukalo.

nasumce pril. 'na sreću, otprilike'. — Pregledaj ti redom, nemoj nako samo nasumce, pa polak izostaviš.

nasumet pril. v. nasumce. — Kako si nam pronašo salaš? ~ ua vam pravo kažem, išo sam nako nasumet na ovu stranu i eto stigo sam do vas.

nasupor pril. 'nasuprot, protiv'. — Kaki mi je to čovik kad uvik divani nasupor?!

nasušan -šna -šno 'preko potreban, neophohodan, nužan, neizbežan'. — Samo da nam barem toliko žita rodi da imamo nasušan kruv naš.

nasut naspem svr. 1. 'naneti nešto rastresito po 5emu: ~ pisak po putu'. 2. 'dati ili smestiti negde sipajući, usuti'. — Donesi tvoje džakove pa ćemo oma u nji nasut žita koliko ti triba za sime. 3. 'napuniti čim tekućim ili sipkim'. — Naspi, Tezo, u čaše, ne vidiš da su gosti žedni.

nasuvo m 'kuvano testo sa krompirom, sirom, orasima i sl.)'. Danas će za užnu bit nasuva s krumpirom.

nasuvo pril 'bez vode, vlage'; — obrijat'.

nasvađat se -am se svr. 'dugo se jedan s drugim svađati, posvađati se mnogo puta'. — Ta obitelj se nasvađala, cilog života su bili s kime u zavadi.

nasvetkovat se -ujem se svr. 'nadovoljiti se svetkovanja'. — Nasvetkovali smo se pet dana za Božić.

našapćat se našapćem se svr. 'napričati se šapućući'.

našarat našaram svr. 'napraviti šaru na nečem, prekriti šarama'. — Mi smo već našarali jaja za Uskrs.

našedit (se) našedim (se) svr. 'postaviti se naglavce, dubiti na glavi'. — Niko ne mož tako da se našedi ko ja!

našeđivat (se) našeđivam (se) nesvr. od našedit (se).

našikarit našikarim svr. v. šikarit. ~ se uz povr.

naširoko pril. 1. 'u širinu; široko'. 2. 'opširno, podrobno'. — Skrati malo, ne volim kad tako počmeš nadugačko i naširoko.

našit našijem svr. 'prišiti kao dodatak'. — Odnesi ažur sabovki nek ti našije na ruvo; — Vridna je ona cura, našila je za dva sata više nego druge za cio dan.

naški pril. 1. 'našim jezikom, kao što mi govorimo'. — Divani ti naški, da te svi razumimo. 2. 'kako nama odgovara, na naš način; bogato, svojski'. — Kogod s tobom dođe, dobro došo, mi ćemo ga naški dočekat.

naškodit -im svr. 'naneti štetu (kome ili čemu). — Mani se' već ila, naškodiće ti, kad znam da te boli žuć.

naškrabat naškrabam svr. 'nečitkim rukopisom nešto napisati'. — Zato što si naškrabala bržebolje, pisaćeš nanovo i to redovno!

našlingovat -ujem svr. 'navesti, napraviti vezenjem'. — Da vidite kako je Marija lipo našlingovala rukave na košulji.

našopat našopam svr. 'istući'. — Borme sam ja nju pokatkad dobro našopala.

našporovat -ujem svr. prema šporovat. — Ima ona svoji novaca, našporovala je. ~ se povr. — Da se nije šporovalo, ne bi ni imali ovo što danas imamo.

naštedit (se) naštedim (se) svr. 'štednjom nakupiti, dosta uštediti'. — Naštedili smo i nama i dici.

naštesrce pril. 'na prazan stomak, želudac, natašte'. — Ta se teja pije naštesrce ko lik.

naštirkat -am svr. 'natopiti štirkom'.

naštrapat -am svr. 'poprskati, načiniti šare po zidu'. — Naštrapala sam peć, da nam lipa bidne za zimu.

naštrcat -am svr. 'posuti štrcajući, naprskati štrcaljkom'. — Mogo si malo i moje cviće naštrcat, kad si prao karuce štrcaljkom.

našunšurit -unšurim svr. 'nabujati, podići se usled nagle promene temperature i sl.' — Posli velike vlage sad je sunce pripeklo pa se sav kreč na zidu našunšurio. — Roza je tako zdravo uštirkala bilu suknju da joj se i gornja našunšurila.

našupljikat -am svr. 'ukrasiti šupljikama'. — Veze moja Mara i našupljika sve što joj triba.

natakarit -im / natakarit natakarim svr. 'nataći, navući, staviti nešto (nevešto ili što ružno stoji)'. — Obuko je lipo ruvo, a natakario niki masni šešir. ~ se 'žurno se obući (ali i neskladno)'.

natamanit -anim svr. 'u dovoljnoj količini uništiti'.

natamnovat -amnujem svr. 'provesti dosta vremena u zatvoru'. — Bio je lopov al je i natamnovo.

natapit natapim svr. 'navući, natući, nabiti'. — Kako je mogo samo tako natapit šešir na glavu pa su mu se uši navrnile ko dvi livče.

nataroš m 'beležnik'. — Pripisali smo zemlju kod nataroša.

natašte pril. 'na prazan želudac, pre prvog obroka'.

nateć -ečem svr. 1. 'nakupiti se, obogatiti se'. — i ja bi da natečem, samo ne bi volio baš mlogo radit, pa kad postanem bogat i imo svega, neću vridit nizašto. 2. 'oteći (od bola, udarca)'. — Konj ga je udario nogom i sva mu e ruka natekla. 3. 'tekući nakupiti se'. — iđi vidi, jel je nateklo masta iz prese u kabo, pa triba izlit u bure.

nateglicat se -am se nesvr. v. teglicat. — Valdar sam se nateglico, kad sam pet hekti vina teglicom izvuko.

nategnit nategnem svr. 'nagnuti, privući sud s.pićem i početi piti'. — Ajde, komšija, uzmi taj bokal, nategni pa podaj dalje.

natenane pril. 'polagano, nonšalantno, mirno, detaljno (ispričati)'. — Dida su uvik natenane pripovidali.

natentat -am svr. 'nagovoriti, navesti koga (obično na zlo)'. — To ga je ona bitanga natentala da iđe š njim, a zna da deran nije vi'čan piću, pa se siroma opio i namučio.

natesat natešem svr. v. tesat. — Nemojte počet mirit dok ja ne natešem kočiće.

natezat natežem nesvr. 'odugovlačiu, stvarati teškoće'. — Ne volim trgovat s Lazom, on uvik nateže oko cina. ~ se 'imati muke, prepirati se, voditi mučne rasprave'.

natimarit -imarim svr. 'očistiti češagijom (konja)'. — Mogo si pripravit sersan dok ja nisam natimario konje.

natirat -am svr. 1. 'nagnati, terajući dovesti do nečega i sl.'. ~ od bisa, natiro je konja na komšinsku ogradu. 2. 'dati povod da se negde nešto pokaže, izazvati'. — Samo sam po glavice luka isikla al taki je bio jak da mi je suze na oči natiro. 3. 'primorati'. — Natiro je tog mladog momka da pop;je tri čaše vina. 4. 'doterati do određenog (većeg) iznosa, povećati, podići'. — Ispočetka su se kartali nasitno, a posli su natirali na iljade. Izr. Teško je žabu na vodu natirat! ~ se 'nagnati se'. — Naš Joško se natiro svinja i krava na pašu: bioje većuveliko momak kad smo pogodili svinjara na njegovo misto.

natkat -am svr. 'otkati, tkanjem napraviti'. — izdale su me ruke i najmlađoj ćeri već nisam mogla natkat sve što joj je tribalo za udaju.

natkurnjak m 'deo na čakširama koji u vidu jezička zatvara prorezšlic'. — Didi iz natkurnjaka uvik visi velika crvena maramica.

natorit natorim svr. 'nađubriti'. — Nismo natorili zemlju u vrime, sad od kiše ne možemo izvlačit đubre.

natovarit -im svr. 'staviti teret na koga ili što: ~kola, ~ konja, ~ sebe. ~ se 1. 'natrpati na sebe, opteretiti se'. 2. 'najesti se, prejesti se'. — Niko nam nije kriv, što smo take izilice, pa smo se natovarili, te nam je sad teško i divat.

natpivat -am svr. 'nadmašiti u pevanju'. — Lako je tebi natpivat Đuku, kad je on gluv.

natrackat se natrackam se svr. 'neskladno se našminkati, namazati sredstvima za ulepšavanje'. — Luca bi bila još lipča, samo da se tako ne natracka.

natraški pril. 'okrenut leđima u pravcu kretanja, obrnutim redom, polazeći od zadnjeg kraja'. — Taki je čovik, on sve počme natraški, valdar se tako i rodio.

natrčat -im svr. 1. 'trčeći udariti o nešto, naleteti'. — ico je natrčo na ogradu i dobro se udario. 2. 'trčeći dojuriti, dotrčati'. — Sad je natrčala jedna veća grupa dice. 3. 'nesmotreno upasti u klopku, nasesti'. — Dotleg je haračio dok i sam nije natrčo, sa će se valdar opametiti.

natrćit se natrcim se svr. 'sagnuvši se isturiti stražnjicu'. — Ja sam još tila štogod da joj kažem što mi nije bilo pravo, a ona se meni natrćila i očla kući.

natrenicat -am svr. 1. 'naribati na trenici'. — Natrenicaj rena za kuvano meso. 2. naljutiti nekoga'. — Ti si dobro natrenico bać Jašu, već treći dan nam ne dolazi na salaš.

natreskat se -am se svr. 'napiti se, naljoskati se, opiti se'. — Kad nije natreskan, onda je mamuran.

natrest -esem svr. 'tresući (drvo) omlatiti veću količinu (plodova)'. — Natresi duda svinjama.

natrevit -im svr. 'naći, pogoditi slučajno što'. — Baš dobro znam tu šumu, al noć je noć, pa sam dugo luto, dok nfsam natrevio na kolibu.

natribit natribim svr. 1. 'otrebiti veliku količinu čega'. ~ imam jošu kotar(i)ci trišanja, al su već natrule, probaj još koju natribit za ilo.

natringat se -am se svr. 'napiti se'. — Čim se odmakne od kuće, drugo nel zna ~ ode do prve mijane i natringa se.

natrljat se natrljam se svr. 'nadovoljiti se trljanja, hrvanja. — Natrljo se jesam, al svi su bili slabiji od mene.

natrošit se natrošim se svr. 'potrošiti mnogo novaca (ili čega): — Natrošio sam se, ni sam ne znam koliko za ovi pet godina, al od tog suđenja samo su prokatori imali hasne.

natrpat -am svr. 1. 'staviti u što veliku količinu, napuniti'. — Natrpaj, derane, piine džepove, valdar bar jabuka imamo zadosta. 2. 'smestiti bez ikakvog reda veliku količinu, nagomilati'. — Natrpali su i kriišaka i jabuka i šljiva, misto da su uzeli samo jedno al da je zdravo. ~ se 'okupiti se u preteranom broju na jednom mestu, zbiti se'. — Natrpali ste se u jedna kola, a druga su ostala prazna, necu krenit dok polak od vas ne sađe s moji kola.

natrpavat (se) -rpavam (se) nesvr. prema natrpat (se).

natrpit se -im se svr. 'mnogo pretrpeti, propatiti'. — Ona se baš natrpila i naradila za života, imala je čovika pijanca, a ni svekar nije bio bolji od sina.

natrt natarem svr. 1. 'usitniti na trenici, nastrugati, naribati'. — Natrla sam rena uz meso i naplakala se, taki je jak da su mi suze same tekle. 2. 'trljajući namazati, natrljati; izmasirati'.

natrudit natrudim svr. 'povrediti (deo tela)'. — Kad smo dizali ona kola da se promini točak, izgleda da sam natrudio nogu, boli me, a spolja se ništa ne vidi. ~ se 1. 'uložiti mnogo truda, namučiti se'. 2. 'povrediti se (o telu)'. — Natrudio mi se mali prst na nogi u novoj klompi.

natrukovat -ujem svr. 'otisnuti na platnu znakove prema kojima se radi ručni rad'. — Sve sam ja natrukovala, sad triba odnet da se uradi i sašije.

natrunit -ne(m) svr. 'natruliti'. — Šta mi je dala one kruške kad su natrule?!

natrunit natrunim svr. 'zasuti manjom količinom čega sitnog'. — Lipo sam ti kazala da s čaršapom skupiš sve mivice i istreseš napolje, a ti si svud po sobi natrunila.

natuć -učem svr. 1. 'pobiti u velikom broju, naloviti'. — Jarebica smo malo nalovui, ai zato smo dosta zecova natukli. 2. 'nabiti, navući, nataći'. — Natuče šešir na oči, sagne glavu i niko ne zna šta misli. ~ se 'zadovoljiti se bijući koga, nasititi se tučenjem'.

natugovat se -ugujem se svr. 'provesti mnogo vremena tugujući'.— Kako se ne bi natugovala, kad su mi jedno za drugim poumirali: dida, majka i rođeni brat.

natumarat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena tumarajući'. — Nisi me dobro uputio, toliko sam se natumarala dok vam nisam pronašla salaš.

natuštit se natušti se svr. 1. 'oneraspoložiti se'. — Šta si se tako natuštio, ko da je sav svit propo?! 2. 'natmuriti se (o nebu), smrknuti se'. — Natuštilo se nebo, sa će da grune kiša.

natutkat -am svr. 1. 'nagovoriti na nešto, podstaći protiv nekoga, nahuškati'. — Ne bi on to nikad uradio, dobar je ko komad kruva, al ona rošpija, njegova žena, ga je natutkala. 2. 'nagurati, nabiti'. — U to malo bašče, nije tribalo toliko natutkat svega i svačega, ugušiće jedno drugo, pa nećete imat ni cvića ni povrća.

natužit se natužim se svr. 'podneti mnogo tužbi; mnogo se žaliti na što'. ~ on se za života natužio al hasnu su od svega imali samo prokatori.

naudarat -am svr. 'udariti u dovoljnoj meri ili količini'. — Suviše si gusto naudaro kočiće. ~ se 'zadovoljiti se udarajući, udarati do zadovoljenja'.

naudit -im svr. 'naneti zlo, napakostiti, naškoditi'. — Njemu nije koristilo, al je meni naudio.

nauk / nauk m 1. a. 'savet, pouka, iskustvo'. — Krvavi je to nauk, dogod rat traje. 1. b. 'ono što neko pripoveda, što uči druge'. — Mladenci moraju prija vinčanja triput ić na nauk. 2. 'škola, školovanje'. — Poslali smo najmlađeg u varoš na nauk. 3. 'navika'. — Teško je prominit matorom čoviku nauk o(d) ditinjstva.

naukovanje s 'učenje zanata, pohađanje neke škole'. — Na naukovanje su išla dica samo imućniji roditelja i to neki čak u Beč, Prag ili Peštu.

naum m 'nakana, namera'. — Kad mu piće naum padne, onda ~ biž, Bože, s puta!

naumak pril. 'meko, mekano'. ~ skuvat jaje'.

naumakat se naumačem se svr. i nesvr. v. umakat. — Bilo je lakumića i kiselne za malu užnu, naumakal! smo se svi.

naumit -im svr. 'rešiti se, odlučiti se'. — Što naumi to i uradi.

nausko pril. 'male širine, s malim otvorom, usko'. — Sve mi s(e) čini da o(d) tog neće nikad suknja bit, zdravo je nausko skrojeno.

nausnice ž mn. 1. 'početak izrastanja brkova'. — Rastu mu nausnice. 2. 'deo lica između gornje usne i nosa'.

nauvik pril. 'za sva vremena, zauvek'. ~ obećo si da će bit moje nauvik, a sad tražiš da ti vratim.

nauzdisat se -išem se svr. 'zasititi se uzdisanja'. — Nauzdisala se, jadna, da joj je bilo dosta za cio vik.

nauzimat -am svr. 'uzimajući više puta, prikupiti veliku količinu čega'. — Nauzimala je ona i drugi stvari. ~ se 'nakupiti se, nagrabiti se čega'. — Dok se nisu sitili, on se nauzimo ko rčak.

nauznak pril. 'na leđima, poleđuške'. — Toliko ga je bolilo da je cilu noć nauznak ležo.

nauživat se -uživam se svr. 'provesti mnogo vremena uživajući, uživajući se zadovoljiti'. — Otac mu se naradio, a sin se nauživo, trošeći očevo imanje.

naužnat se -am se svr. v. užnat. — Ako ste se naužnali, prilegnite malo da se odmorite.

navabit navabim svr. 'namamiti'. — Kokoške sam navabila u kokošinjac i zatvorila i.

navaćat -am svr. 'nahvatati'. ~ se 'opiti se'. — Al se naš komšija dobro danas navaćo.

navadit -im svr. 'vadeći nagomilavati, dovoljno izvaditi'. — Navadili smo dvadeset džakova krumpira.

navag pril. 'na stranu pritisnuti (da bi se što pokrenulo sa mesta ~ silom promeniti položaj predmeta'. — Probaj podmetnit divo pa navag izdigni!

navarat -am svr. 'dugo varati, mnogo puta prevariti'. — Navaro je on nas dosta, pa se sad svakog boji da mu se ne vrati milo za drago.

navašarit -im svr. 1. 'nakupovati mnogo robe'. — Navašario je i dovezo puna kola; 2. 'prevariti se u trgovini'. ~ uvik se falio kako se on razumi u konje, a sad je navašario kobilu, koja neće da kreće da je ubiješ.

navečerat se -am se svr. v. večerat. — Ako si se navečero, onda iđi spavat, nemoj mi tu džonjat za astalom.

navest -edem svr. 1. 'vodeći (koga) dovesti, uputiti (ga) kuda'. — Grgo je bio zdravo stidan, pa nikako da se upozna s curom koja mu se dopadala, pa ga Marko jednog dana navede pored njezinog salaša i tamo se upoznaje. 2. 'nagovoriti, podstaći'. — Meni to nikad ne bi palo na um, a ti si me naveo na gri. 3. 'dovesti na određenu temu, skrenuti (razgovor)'. — Toliko je želila da uda ćer, da je uvik navela divan o udaji svoje ćeri.

navest -ezem svr. 'vozeći dopremiti u dovoljnoj količini'. — Nećemo se manjivat dok ne navezemo i sadijemo barem jednu kamaru.

navest -ezem svr. 'načiniti vez, napraviti nešto vezenjem'. — Navezla sam ja mojoj ćeri svega za udaju.

navezat navežem svr. 'u dovoljnoj količini izvezati snopove žita pletenim užadima'. — Je 1 sramota je 1 nije, al dvi risaruše su više navezale žita nego njeva dva risara.

navić (se) naviknem (se) svr. v. naviknut. — Naviće ona kad vidi da ima i o(d) tog gore.

navijat -jem svr. 'vejući nagomilati se (o snegu)'. — Za jednu noć snig je navijo do kolina.

navijat navijam nesvr. 1. prema navit. 2. jureći (koga) naterati na što ili pred koga'. — Iđi ti, pa navijaj kokoške na mene, a ja ću i vaćat.

navika ž 'stalan, uobičajen način postupanja, ponašanja'. — Zašto starog čovika tirate da zaboravi svoje navike?!

navikavat (se) -ikavam (se) nesvr. prema naviknut (se) i navić (se)'.

navik(e) pril. 1. 'uvek, u svako vreme'. — Navlke me nazlaba da je puštim u bal. 2. otpozdrav na: Faljen isus! navike faljen!

naviknit naviknem svr. 1. 'učiniti da što poslane navika, naučiti'. — Tribalo je vrimena da ga naviknemo na jaču ranu; — Lako je na dobro navić. Izr. Di ko nikne tamo i navikne!

naviknuto pril. 'po navici, naučeno'. — Konji su se naviknuto zaustavljali prid svakom mijanom, jel gazda i je tako naučio.

naviksat -šem svr. 'namazati viksom i uglačati (čizme)'. — Kad ja naviksam mom svekru čizme, mož se na nji ogledat, tako svitle.

naviljak -iljka m 'gomila, sena, slame (koji se zahvati jednim zahvatom vila)'. — Baci još koji naviljak na kola.

navistit navistim svr. 'objaviti, oglasiti (u crkvi predstojeće venčanje)'. — Marga i Stipan su se u nedilju drukput navistili.

navišćavat -išćavamjiesvr. prema navistit.

navit navijem svr. 1. 'namotati. — Onu lipu pređu sam svu navila. 2. 'staviti kakav mehanizam u pokret obrtanjem, zatezanjem.' — Nije sat rđav, već ti koji ga ne navijaš redovno, pa zato stane. 3. 'upraviti, skrenuti'. — Kad su došli do ćoše, ona navije konje na livo. Izr. Divani ko navijen 'kao mašina'. ~ se 'nakrenuti se, nagnuti se'. — On se malo nasmije, navije se na stranu i ošine konje kandžijom i začas ostane samo pra za kolima.

navlačit navlačim nesvr. prema navuć. — Oma će doć i nanika, navlači jorgane.

navlaka ž 'ono što se navlači na što radi zaštite i podešeno prema predmetu na koji se navlači'. — Sutra ćemo na uzgljance navuć čiste navlake.

navlažit -im svr. 'učiniti što vlažnim, nakvasiti'. — Večeras ćemo navlažit košulje, jel ujtru triba roljat. ~ se 'postati vlažan'.

navodit navodim nesvr. prema navest.

navodnjavat -odnjavam nesvr. 'zalivati vodom zemljište'. — Otkud navodnjavanje kad su bunari suvi.

navoštit navoštim svr. 1. (fig.) 'namlatiti'. 2. 'voskom obložiti neki predmet', ~ se 'natući se, namlatiti se'. — Skobill su se i zato sam i navoštila da zapante.

navranit navranim svr. 'nacrniti (obrve)'. — Ja ću moje obrve navranit, neće meni dika to zabranit. ~ se 'obojit se u crno'. — Kako se mogla samo tako navranit, pa liči na pravu Ciganku.

navrat-nanos pril. 'brzo, s velikom žurbom'. — Šta me stalno žurkaš, ne mož to navrat nanos, pogača se mora redovno ispeć.

navrć -ršem svr. 'dosta žita sakupiti vršidbom'. — Navrli smo dvadeset meteri po lancu.

navrebat navrebam svr. 'uvrebati'. — Sad si pobigo, al navrebat ću ja tebe i onda ćeš zaradit bubotaka.

navršavat (se) -ašavam (se) nesvr. prema navršit (se).

navršit navršim svr. 'napuniti godine'. — Naša Tona je baš juče navršila šesnajstu. ~ se 'napuniti se, ispuniti se'. — Navršila se druga godina od smrti našeg dide.

navršivat (se) -ršivam (se) nesvr. 'navršavati (se'.

navr(v) predl. s gen. označava da se nešto nalazi na vrhu, gore, na kraju'. — Vidi, komšija, onaj tvoj deran se popo navr salaša. — Daj mi malo šećera, makar navr noža.

navrvit navrvi svr. 'doći u velikom broju, navaliti'. — Kad se pročulo da je Lozikin čovik posli šest godina, od kako su ga proglasili da je nesto u ratu, najdared došo kući, pola sela je navrvilo da ga vidi.

navuć navučem svr. 'vukući staviti što preko čega: jorgan priko glave, navlaku na uzgljancu'. 2. 'obući, obuti (odelo, obuću)'. — Oma krećem i ja, samo još čizme da navučem. 3. 'nabiti, natući (na glavu)'. — Navući malo maramu dati pokrije te side kose; 4. 'dovući, nagomilati'. — Navukli ste žute zemlje, ko da ćete tri salaša nabljat. 5. 'nagovoriti'. — Mene neće navuć na tanak led. Izr. —bolest 'oboleti, razboleti se; ~ ria sebe sramotu 'osramotiti se'. ~ se 1. 'obući se'. 2. 'namučiti se vukući'. 3. 'zastrti, prekriti (što)'. — Posli podne su se navukli crni oblaci i malo posle je pala kisa.

nazabadat (se) -abadam (se) svr. 'zabosti u dovoljnoj količini, provesti dosta vremena na zabadanju'. — Ko je toliko špioda nazabado u ovu virangu?!

nazapitkivat (se) -itkivam (se) svr. 'postaviti mnogo pitanja'. — Ono tvoje dite me je umorilo: toliko me nazapitkivalo.

nazapovidat se -ovidam se svr. 'zadovoljiti se zapovedajući'. — Dida su se nazapovidali za svog života, kako su kazali tako je moralo bit.

nazdravit -im svr. 'želeti kome što dobro ispijajući pri tome piće, napiti kome'. — E, gosti moji, da nazdravim u vaše zdravlje.

nazdravljanje s gl. im. od nazdravljat. — Čim dvojca drže čaše u rukama, oma počme nazdravljanje.

nazdravljat -am nesvr. prema nazdravit.

nazdravlje uzv. 1. 'izražavanje dobre želje prilikom nazdravljanja'. — S vama oću da se kvrcnem: Nazdravlje! 2. 'uzvik kojim se propraća kijanje'.

nazeb m 'prehlada'. — Luka neće doć, uvatio ga je niki nazeb pa leži.

nazepst -ebem svr. 'prehladiti se'. — Kako proliće ja oma nazebem.

naziđat naziđam svr. 1. 'sazidati na nečemu već zidanom'. — Tribalo bi na ovaj zid od ambetuša naziđat još dva tri reda ciglje, pa bi malo i striju isprid salaša malo podigli. 2. 'sazidati mnogo čega (obično kuća)'. — Ja sam za života naziđo i kuća i salaša i košara, ni sam ne znam čega sve nisam, kad sam bio trideset godina zidar. ~ se 'naraditi se u zidanju'. — Naziđo se on salaša, ima pet sinova i svakom je, kad se oženio dao salaš i zemlju da sam gazduje.

naziđivat -iđivam nesvr. prema naziđat. — Naziđivali smo ambetuš na salašu.

nazimak -imka m 'svinjče koje se oprasilo zimi, nazimac'.

nazimče -eta s. dem. od nazime.

nazime (coll. nazimad) s. 'jednogodišnje svinjče'.

nazivat se nazivam se svr. 'mnogo puta zevnuti'. — Nije čudo što se toliko nazivala, oko nje su sve matori ljudi sidili.

nazlabat nazlabam nesvr. 'uporno dosađivati'. — Ona bi išla u školu, a mater je ne pušća. Kaže, dotleg će je nazlabat dok ne popušti.

nazlobit nazlobim svr. 'učiniti kome zlobu, napakostiti'.

nazlobrzan -zna -zno 'koji je brz da učini zlo'. — Nemoj mu se rugat i tako je nazlobrzan, mož ti još čime i naudit.

naznojit se naznojim se svr. 'mnogo se oznojiti'. — Naznojićeš se ti na vakom suncu.

nazobat se -am se svr. 'najesti se čega zrnastog (kukuruza, višanja)'. — Ostalo je na vru trišanja, bar će se i vrepci malo nazobat.

nazobit nazobim svr. 'nahraniti stoku (zrnastom hranom)'. — Ne zaboravi konje nazobit.

nazrit nazrem svr. 1. 'nerazgovetno videti, nejasno razabrati'. — Magla je tako gusta bila, da ja nisam ni put mogo nazrit. 2. 'naslutiti, predvideti'. — Kad će kraj suši bit, niko to nazrit ne mož.

nazubit nazubim svr. 'napraviti zupce na nečemu što je oštro i ravno bilo'. — Nemaš ti boljeg alata ~ sve ti je nazubljeno.

nažalit -im svr. 'osetiti ili iskazati žalost'. — Nikad neću nažalit, što nisam dala curu za tog dobrog momka. ~ se 'natugovati se'. — Nažalila se za materom.

nažalostit se -im se svr. 'dugo biti u žalosti'. — Svake godine joj kogod umre, ta se, sirota nažalostila.

nažavo pril. samo u izrazima: dat se ~ 'pretvoriti se u ranu'; 'učiniti kome ~ 'napakostiti kome'.

nažburat se -nažburam se svr. 'previše piti, naliti se'. — Ne daj ditetu da se uveče nažbura vode, samo će cilu noć pišat.

nažderat se nažderem se svr. 1. 'najesti se, prejesti se'. 2. 'napiti se'. — Ko j to vi'dio, toliko se nažderat da padaš putom a svit te gleda. 3. 'naljutiti se, nasekirati se'. — Radio je kod mene dok me nije naždero, a onda sam ga otiro.

naždrit se nažderem se i nažderem se svr. prema nažderat se.

naždrokat se naždrokam se svr. v. nažderat se.

nažuljat -am svr. 'napraviti rane pritiskivanjem ili trenjem tvrdim predmetom'.

nažuljit (se) -im (se) svr. 'napraviti, izazvati žuljeve'. — Danas sam kopo sa novim sapištem na motiki i baš fain sam se nažuljio.

nažvakat se nažvačem se svr. 'provesti duže vremena žvačući, najesti se'.

neat m 'nehat, nemar, nebriga, nepažnja'. — Mladom se još mož i oprostit, al kad zdrav čitav čovik voli neat, onda bi ga tribalo tuć.

neatan -tna -tno 'nemaran, nebrižljiv, nepažljiv'. — Radan je al i zdravo neatan momak.

neblak m '(obično u psovci) nebo'. Izr. Neblak ti tvoj! 'nebo ti tvoje (psovka)'.

nebo s. 1. 'svemirski prostor gledan sa zemlje': vedro ~, plavo ~ mutno ~ 2. 'priebvalište umrlih pravednika, raj'. — Kako si se vlado za života, ni kad umreš, duša ti neće u nebo. 3. 'Bog, proviđenje'. — Valdar mu se baš nebo smilovalo pa je ozdravio. 4. 'natkrovlje, baldahin (na procesijama)'. ~ osam ljudi je nosilo nebo u prošijunu nad biskupom'. 5. 'nepce'. — Ne znam od čega mi se izbacila nika mraka na nebu u ustima. Izr. Do neba 'u vrlo veliku visinu'.; Ko grom iz vedrog neba! 'nenadano'; ko da je s neba pao. 1. 'iznenada se pojavio'. 2. 'ne ume se snaći; Ko ~ i zemlja 'kad se želi istaći velika razlika nečega'.; Ko da se ~ otvorilo 'pljusak'; ni na nebu ni na zemlji 'nešto neodređeno, nejasno; pod jednim nebom 'u istoj zemlji'; 'skidat sve bogove s neba 'nekontrolisano psovati'; s neba na zemlju past 'osloboditi se iluzija'; s neba pa u rebra 'iznenada'; uzdizat do neba 'prekomerno hvaliti'.

nebran -a -o 'koji nije bran'. Izr. — Naći se u nebranom grožđu 'nastradati, naći se u nezgodnoj, teškoj situaciji'.

nečastivi m 'đavo, vrag, sotona'. — Samo se ti rugaj, doće i po tebe nečastivi.

nećak m 'sestrin sin ujaku'.

nećaka ž 'sestrina kći ujaku'.

nećkat se -am se nesvr. 'biti neodlučan, ustezati se'. — Ako se dugo nećkaš, mož se dogodit da te više ni ne ponudu.

nećkav -a -o 'koji se nećka'. — Šta joj možemo kad je tako nećkavo dite.

nedaća ž 'nesreća, zlo, neuspeh'. — Nedaća ko da je vukla jednu za drugom: najpre mi je led potuko sve žito još na nogama, a onda mi ufriško i svi svinji pocrkali.

nedilo s 'zlo, neljudski postupak; zločin'. — Kad su ga već uvatili, valdar će razbojnik sad platit za sva svoja nedila.

nedilja ž 'nedelja'. Izr. Cvitna ~ 'nedelja pred Uskrs'.

nediljčina ž 'nedeljna zarada'. — Radi on, al malo zaradi, nediljčina mu nije dosta da izrani petoro dice i ženu.

nediljni -a -o 'koji se odnosi na nedelju kao dan; sedmični'. ~ nadnica'.

nediljno pril. 'za nedelju dana'. — Kadgod se za rod nediljno plaćalo. — Mi samo dvared nediljno dajemo prosjakovima.

nedočuvan -a -o 'malo šenut (fig.)'. — Nemoj stalno izvodit, misliće ljudi da si treću noć nedočuvan.

nedokučen -a -o 'umno zaostao, neuračunljjv'_ .— Ne vridi njemu divanit kad je deran nedokučen i ne svaća.

nedoličan -čna -čno 'koji ne dolikuje, ne priliči'. — To je nedolično ponašanje kad mladi upadaju starijima u rič.

nedolično pril. 'na nedoličan način'. — Bilo bi nedolično kad bi ozbiljan čovik uzo dudlu u usta i očo med svit; kazali bi zacigurno da je skrenio.

nedonošče s 'pre vremena rođeno dete'. ~ obadvoje dice su joj neđonoščad.

nedositan -tna -tno 'koji se ne ume dosetiti, nesnalažljiv, nedosetljiv'. — Ne vridi njemu divanit kad je taki nedositan deran pa zaboravi či'm se okrene.

nedostižan -žna -žno 'koji se ne može dostići, nedosežan'. — On samo ćuti i radi, pa se isprid sviju izmašio i posto za sve druge nadničare nedostižan u kopanju.

nedoticat nedotiče nesvr. 'nedostajati'. — Obukli bi i oni njevu ćer, al se ne mogu rastrgnit kad njim nedotiče, a dice je mlogo i atar mali.

nedrag -a -o 'koji nije drag, nemio, neželjan, neprijatan: ~gost, — čovik. — Nedragom gostu misto za vrati. 2. 'nevoljena, neljubljena osoba'. — Većma volim umrit, nego za nedragog se udat.

nedrago pril. 'nerado, mučno'. — Kako da mi ne bidne nedrago ić u njevu kuću, kad sam unaprid znala da me ne vole za snaju.

nedruževan -vna -vno 'koji nije druževan, koji ne voli društvo, povučen'. — Zvali su njega i drugi u društvo, al ne pomaže ništa, kad je on nedruževan, uvik se izdvaja i stoji sam ko kolac.

nedužan -žna -žno 'koji nije kriv, nevin'. — Šta vridi što je nedužan, kad malo malo pa štogod nasrada.

nedužno pril. 'bez krivice, nevino, nepravedno'. — Sve je izgledalo nedužno, a posli se ispostavilo da su pogrišili svi oni koji su mu virovali.

negleduš pril. 'naslepo, bez proveravanja i gledanja sa puno poverenja'. — Samo ti priuzmi sve nako negleduš, ima vrimena, mi ćemo poizbirat. Izr. Marama (v.) na negleduš i ne vidiš grane.

nehajan -jna jno 'nemaran'. — Marica je zatečeno dite i maćva je nehajna prema njoj.

neiskazano pril. 'neizrecivo, neopisivo'. — Pripovidala bi vam ja o svemu, al ne znam kako da počmem, je 1 je za mene sve to tako neiskazano i veliko.

neiskren / neiskren -a -o 'koji nije iskren'. — Moždar sam ja neiskrena, al ne lažem ko ti!

neizdržljiv -a -o 'nepodnošljiv, nesnosan'. — Pod stare dane posto je neizdržljiv čovik.

neizdržljivo pril. 'nepodnošljivo, nesnosno'. — Obećavali su mi, a ja sim čekala, sad mi je, borme, već postalo neizdržljivo.

neizgoriv -a -o 'koji ne može izgoreti'. — Sve je vatra uništila samo su neizgorivi zidovi ostali, jel to je zemlja nabijan(i)ca.

neizličiv -a -o 'koji se ne može izlečiti'. — Nisam razumila kako se zove, al čula sam da je nika neizličiva bolest, pa zato očekuju da će njim mater ufriško umrit.

neizrađen -a -o 'koji nije mnogo radio u životu, neistrošen'. — Živiće on sto godina, kad mu je tilo neizrađeno pa je zdrav ko čelik.

neizranjen -a -o 'koji nije ishranjen, slab, mršav, kržljav'. — Šta mi fališ tog neizranjenog konja?!

nejačak -čka -čko dem. od nejak, slabašan, nemoćan. — Vitar je slomio ona dva nejačka jablana pored velike kapije.

nejak -a -o 'koji nije snažan, slab, nemoćan'. — Rano su nejaka dica izgubila roditelje.

neljucki -a -o 'koji nije svojstven ljudima, neljudski'. — Neljucko ponašanje ga je i usmrtilo. nemaština ž 'oskudica'. — Nije nam rodilo, pa nas je stegla nemaština čak i u kruvu.

nemat nemam nesvr. 'biti bez čega, ne posedovati'. — Za čeg da kupi, kad nema novca ni koliko je crno ispod nokta. 2. 'ne doći, ne pojaviti se'. — Nema ga kući već dva dana. 3. 'ne biti prisutan; nedostajati'. — Nema moji drugova, pa i ja iđem kući. — Nema ni jedne zvizde na nebu.

nemilo pril. 1. 'ljuto, nemilosrdno, nemilostivo'. — Kad se rasrdio, nemilo je udaro di koga stigne. 2. 'neprijatno, bolno'. — Kad je čuo da j'e i njegov sin uvaćen u krađi, to ga je nemilo zabolilo.

nemiran -rna -rno 'koji ne miruje, koji ispoljava nemir, nespokojan'. — Ovaj najmlađi je nemiran ko da ima pundravca u turu, stalno vrti tamo vamo i svima smeta.

nemirno pril. 'bez mira, uznemireno, uzbuđeno'. — Sad znam zašto je ker tako nemirno sidio na repu.

nemlogo pril. 'mali broj, malo'. — Nemlogo je ostalo u životu od naše obitelji posli one teške kuge.

nemoć -oći ž 1. 'slabost, iznemoglost'. — Najpre sam ositio u nogama, pa u rukama i na kraju nemoć u Cilom tilu. 2. 'nedostatak snage, moći da se postigne željeni cilj'. — Ne morate me sićat, znam i sam da me nemoć uvatila i da ne možem nikom više bit od pomoći.

nemoćan -ćna -ćno 'slab, malaksao, bolestan'. — Ča Bono je tako nemoćan da mu je i ist teško, moraje ga ranit.

nemoj rečca 1. 'za izricanje zabrane: ne'. — Nemoj da te moje oči vide, da još jedared š njim ideš. 2. često: ama (ma) nemoj, ponekad ir. 'nije valjda, nije moguće (šta mi kažeš)'. — Doće vrime, pa ćeš se ti meni još i nudit. — Ma, nemoj!

nemtutko m 'neznalica (koji se samo tako čini)'. — Ne triba Antunu virovat, on se samo pravi nemtutko, a više zna od po sela zajedno.

nenaučen -a -o 1. 'neobrazovan'. — Zašto tražite od mene, nenaučenog čovika, da vam pravim esap o komenciji?! 2. 'glup'. — Nije samo zaosto u rastu, on je i nenaučen, zato svaki i pravi magarca od njeg.

neočekivan -a -o 'koji se ne očekuje, iznenadan'. — O, o, evo nama neočekivani gostivi.

neočekivano pril. 'ne oiekujući, neobično'. — Neočekivano je bilo što su sve zvali, a mene, rođenog brata, niko da spomene.

neodranjen -a -o 'nevaspitan'. — Tako se ponašaje neodranjena dica, a vi ste dobra dica pa ćete slušat šta vam se kaže.

neokretan -tna -tno 'nespretan, nevešt'. — Što se rada tiče, on radi ko i svi dragi, al je neokretan kad štogod sam triba da smisli.

neopazice pril. 'neopaženo'. — Gledaj mačka kako se neopazice iza drveta sprema da uvati vrepca.

neotice pril. 'nenamerno, nehotice'. — Malo se zagledo u stranu i nako neotice stao joj na nogu.

neozbiljan -ljna -ljno 'koji nije ozbiljan, lakomislen'. — Ima već veliku dicu, a još uvik je taki neozbiljan čovik.

neozbiljno pril. 'na neozbiljan način; lakomisleno, smešno'. — Dobar je i pošten rabadžija, samo pokatkad se tako neozblljno vlada.

nepametan -tna -tno 'koji nema pameti, glup'. — Lipo ste ga i vi uputili da ga uči njegov nepametan drug.

nepametno pril. 'bez pameti, glupo'. — Svašta se tamo čulo al najviše nepametno.

nepanćen -a -o 'koji se ne pamti, nezapamćen, veoma jak, veliki'. — Krovovi su letili, drveće se lomilo ko da je od slame, kažem vam, to je bila nepanćena oluja.

nepik uzv. 'ne vredi, ne važi'. — Ja sam dobio. Nepik, prikoračio si plašu.

nepismen -a -o 'koji ne zna ni pisati ni čitati'. — Ako ste vi nepismeni, bar puštite dicu u škulu, da oni ne ostanu u mraku.

neplodan / neplodan -dna -dno 'koji je bez ploda, jalov ili koji donosi slabo, malo ploda: ~ voćka, ~ zemljište.

nepodnošljiv -a -o 'koji ne može podneti, trpeti, neizdržljiv'. — Stariji brat mog čovika je bio nepodnošijiv i morali smo izać iz kuće.

nepokretan -tna -tno 'koji se ne kreće; koji se ne može kretati'. — Baće su već tri godine nepokretan bolesnik.

nepokriven -a -o 'koji nije pokriven'. — Ako je opaklija ispod, al nije dobro ležat nepokriven u ladnoj sobi.

nepomičan -čna -čno 'koji se ne pomiče, nepokretan'. — Didu je udario vitar i ostala mu je jedna strana tila nepomična.

nepopravljiv -a -o 'koji se ne može izmeniti na bolje'. — Svašta su već probali š njim, al izgleda da je on već nepopravljiv pijanac.

neposlušan -šna -šno prid. 'koji ne sluša, nepokoran'. ~ imam šestoro dice, petoro od nji su dobri i vridni, a najmanji deran je neposlušan i tvrdoglav, uvik mora bit na njegovo.

nepošten -a -o 'koji se ne drži moralnih normi, nečastan, pokvaren'. — Ako sam siroma, nisam zato i nepošten čovik.

nepošteno pril. 'na nepošten način, nečasno, prljavo'. — Nepošteno je bilo, al kad se nije unaprid znalo kako će se završit, malo laži nije bilo naodmet.

nepoštenje s 'nepošten, nečastan postupak, nemoralno vladanje'. — Ja tebi kažem, Luce, da se ti maneš brige o poštenju moje ćeri, bolje se malo raspitaj šta o tvojoj pripovidaje.

nepotriban -bna -bno 'koji nije potreban, suvišan'. — Nepotribno je da mi toliko divaniš, znam ja Josu bolje od tebe.

nepovezan -a -o 'koji nije povezan'. — Pala je kjša i polak vinograda je ostalo nepovezano. — istrčala sam gologlava i nepovezana.

nepravičan -čna -čno 'nepravedan'. — Nije red da bidneš nepravičan prema mlađem bratu i da svu krivicu svališ na njeg, kad ste zajedno svžlili i razbili lampaš.

nepravično pril. 'na nepravičan način, nepravedno'. — Zajedno su radili, al su nepravično podilili, mlađi su dobili najmanje.

nepravo pril. 'nanoseći nepravdu, nepravedno'. Izr. ~ mi je 'ljutim se, uvređen sam'.

nepretelj m 'neprijatelj'. — Pcovo ga jesam, al nisam mu ja zato nepretelj'.

nepristano pril. 'bez prestanka, stalno'. — Već dvared ga je odbila, al on nepristano dosađiva, sve viruje da će se Jaga udat za njeg.

nepro m 'đavo; vrag'. — Toliko je pogan ko da je sam nepro u njemu.

nepun -a -o 'manji od označene mere ali približan njoj, nenavršen'. — Nemam ja kod mene više od nepunog dana oranja, a onda prilazim ko(d) tebe.

nepušač -ača m 'onaj koji ne puši'. — Šta vridi što sam ja nepušač, kad sidim u sobi punoj dima.

nerad m 'vreme provedeno bez ikakvog rada, besposlica'. — Kako možeš samo lofrat po selu, tebe će nerad ubit.

neradiša m 'neradnik, lenština'. — Šta će mi taj neradiša.

neradnik / neradnik m 'neradni čovek, lenština, besposličar'. — Svi ga znadu ko neradnika.

neradnica / neradnica ž 'neradna žena, lenjivica'.

nerado / nerado pril. 'bez volje, protiv volje, sa ustezanjem'. — Bunjevci su u staro vrime nerado davali dicu na škule.

neravan -vna -vno 'koji nije ravan; oštećen, izrovan, džombast'. — Baš mi je dosta vozanja po ovom neravnom putu.

nerazdvojan -jna -jno 'koji se ne razdvaja(ju), koji su uvek zajedno'. — Stipan i Lozija su nerazdvojni drugovi, valdar i da su rođena braća, ne bi više zajedno provodili.

nerazgovitan -tna -tno 1. 'koji se slabo vidi, koji se ne razaznaje dovoljno; 'nerazumljiv, nejasan'. — Slušo sam i ja, al mu je divan bio tako nerazgovitan da ga ništa nisam razumio.

nerazgovitno pril. 'nejasno, nerazumljivo'. — Ne znam šta je s Andrijom, zdravo mi nerazgovitno piše iz katana?!

nerazuman -mna -mno 1. 'bezuman; nepromišljen'. — Bila je nerazumna žena, pa su joj i dica taka. 2. 'nedorastao, nezreo'. — Pazi šta divaniš pri(d) tom nerazumnom dicom, čuće pa se mogu digod izlanit. 3. 'nerazumljiv, čudan'. — Danas sam slušala u crkvi novi popo je divanio, al možem ti kast da je to bila za mene nika nerazumna pridika.

nered m. 'stanje u kome se nikakav red ne održava, odsustvo reda'. — Vi stariji triba da služite za primer, a prvi ste u pravljenju nereda.

nerist m 'vepar za priplod, nerast'. — Kloni se nerista, pokatkad zna krenit na čovika.

nerodan -dna -dno 'besplodan'. — Kažu da iza sedam rodni dolaze sedam nerodni godlna.

nerodica ž 'nerodna godina, slaba žetva'. —- Borme je i nama stigla nerodica, samo da ne bude gladi.

nerotkinja ž 'ona koja nema poroda (o ženi)'; ona koja nema roda, ploda (o voćki, zemlji)'. — Žena mu je bila nerotkinja, pa su usvojili jedno siroče. — Danas ćemo izvadit onu krušku nerotkinju.

neroza ž 'nervoza. — I neroza je, kažu, opaka bolest.

nerozan -zna -zno 'nervozan'. — Bela je posto nervozan otkako se manio pića.

nesanica ž 'nezdravo stanje bez normalnog sna, nespavanje'. — Od veiiki briga taka me je nesanica stegla da ne znam već šta da radim: kad ustanem umornija sam nego što sam bila kad sam legla.

neslan -a -o 1. 'koji je bez soli'; 2. neumestan, nepristojan, vulgaran'. — Okani se, Duka, tvoji neslani šala!

nesloga ž 'nesuglasice, razdor, razmirice'. — Otkako njim je umro otac među dicom se javila stalna nesloga.

nesraman -mna -mno 'koji nema srama, bestidan'. — Sve možeš uradit, al tu nesramnu curu mi neš dovest u kuću.

nesrića ž 'zla sreća, nevolja'. — Mene j'e snašla nesrića: nikako od onog vrimena kad sam kupio ona dva ždripca, ufriško mi pobignu s kolima i ja padnem, pa slomijem obadve noge. 2. 'nesrećnik, nesrećnica'. — Šta češ, ti, u crkvi, nesrićo jedna!

nesrićan -ćna -ćno 'koji nema sreće, nesrećan'. ~ umrla njim je cura, i nesrićna mater samo plače.

nesrićnica ž 'nesrećnica'. — Kako da mi pomogne kad je i ona nesrićnica.

nesrićnik m 'nesrećnik'. — Moj brat Nikola je pravi nesrićnik posto: za misec dana sva mu je stoka uginila.

nesrićno pril. 'nesrećno'. — Nije dobro ni počelo, a još kako se i nesrićno mož završit.

nestajat -jem nesvr. prema nestat.

nestat -anem svr. 1. 'prestati, postojati'. — Šta misliš da ćeš se ti poderat vald, nestaćeš tako ko i svi drugi prija nas. 2. 'izgubiti se iz vida, isčeznuti'. — Tamo iza onog šumarka j'e nesto. 3. 'biti ukraden, izgubiti se'. — Kako si čuvo te svinje, kad ti je najveća krmača nestala! 4. 'poginuti, umreti'. — Stariji sin mi je nesto u ratu. 5. 'potrošiti se, utrošiti se'. — Kasno si došo, užne je nestalo.

nestrašan -šna -šno 'nemiran, živahan, nestašan'. — Muška dica su nestrašna, a ženska su mlogo mirnija.

nestrpljiv -a -o 'koji ne može da se strpi, koji nema strpljenja'. — Mare, nemoj bit nestrpljiva, doveče će baćo doć i vidićeš ~ da su sve kupiii što su ti obećali.

nestrpljivo pril. 's nestrpljenjem'. — Nestrpljivo je čekala da se gosti skupe.

nesuđen -a -o 'koji nije sudbinom određen'. — Divanila sam s Matom, tvojim nesuđenim zetom.

nesvaćen -a -o 'nerazuman, glup'. — Je 1 istina da si se razišla s Martinom? Jesam, on se uvik ponašo ko nesvaćen. — Lazo je već uveliko bio mončuljak, al kaki je bio nesvaćen, siroma, samo je o ilu uvik divanio.

nesvoljan -ljna -ljno 'neraspoložen'. — Ne diraj nanu, danas je nika nesvoljna.

neudana / neudata prid. 'koja nije udata'. — Jula je postala nepodnošljiva! Nije čudo, kad je cura neudata ostala.

neudesan -sna -sno 'neprikladan'. — Priđi s druge strane, s ove mi je neudesno da te držim za ruku.

neuk -a -o 1. 'prost, neškolovan, neobrazovan'. — Neuk ćovik se od svačega boji. 2. 'nevešt, neiskusan'. — Potpiso je vekslu, a on je neuk u tim, pa su ga privarili.

neumoran -rna -rno 'koji se nikad ne umori, pokretan, živ'. — Zovite Antuna, on je neumoran igrač, a većma voli u kolu igrat neg ist.

neupućen -a -o 'koji nije stekao potrebno znanje; neobavešten'. — Trgovci su s lakoćom varali neupućene paore.

neuputan -tna -tno 'neiskusan, neupućen u što'. — Tušta tražite od nas neuputni ljudi.

neuredan -dna -dno 'koji nije uredan, aljkav; koji je u neredu, nesređen: ~ čoviic, ~ đak'.

neuredno pril. 'bez rada, na neuredan način'. — Nije čudo što njim dite tako raste, kad mu i roditelji tako neuredno žive.

neuvijeno pril. 'bez uvijanja, otvoreno'. — Budi pošten i neuvijeno kaži šta misliš.

nevaljan -a -o 'koji nije valjan: ~ sukno'.

nevaljan -ena -eno 1. 'zao, nevaljao'. — Ko mali deran, Ivan je bio zdravo nevaljan. 2. 'nevoljan, bolan'. — Već dvi nedilje sam nevaljan sa zdravljem.

neven m 'ukrasna biljka bot. Calendula officinalis'.

nevesta ž 'ona koja se udaje, mlada; nedavno udata žena'. — Bila je najlipča nevesta koju sam dosad vidio.

nevestica ž dem. 'od nevesta'.

nevestin -a -o 'koji pripada nevesti'. — Što naljubi novaca, to je sve nevestino i đuvegi(j)ino.

nevidljivo pril. 'nezapaženo, neprimetno'. — Mačka se zna tako nevidljivo približit mišu i samo skoči te ga ščepa.

nevin -a -o 1. 'koji nema krivice'. 2. 'moralno čist, nepokvaren'. — Zašto muče s likovima to nevino ditešce? 3. 'koji nije živeo seksualnim životom'. — U staro vrime svaki je momak tio da dobije nevinu curu za ženu.

nevinašce -eta s 'sasvim malo dete'. — Moramo ga svi čuvat kad je on naše nevinašce. — Što bolje poznam Vecu, sve mi se većma čini da on baš nije nevinašce, kako se oće nama prikazat.

nevino pril. 'bezazleno'. — Katkad i izgled vara, jel i njeg kad gledaš čini ti se sasvim nevino.

nevinost -osti ž 'bezazlenost, neiskvarenost'.

neviran -rna -rno 'koji nije veran, koji ne drži zadanu reč'. — Ni jedna cura neće š njim kad je neviran momak.

nevišt -a -o 'koji nešto ne zna, ne ume, neiskusan; nespretan'. — Nije lipo od vas što ismijavate Lazu, a znate da je on na konju nevišt, kad nikad nije jašio. Izr. Od nevištog i gora plače!

nevišto pril. 'nespretno'. — Nevišto se branio, pa je friško uvaćen u laži.

nevolja ž 1. 'zlo, nesreća, neprilika'. — Ko braći, jednaka njim je nevolja bila za vratom. 2. 'moranje'. — Ne bi se on još ženio, al nevolja ga je natirala: ostala mu je cura trudna. Izr. nevolja sitno prede, al debelo nosi! nikad jedna nevolja nije ubila čovika.

nezajažljiv -a -o 'koji se ne može zasititi, pohlepan'. — Gazda Bono je nezajažljiv kad je u pitanju kupovina zemlje.

nezajažljivo pril. 'nenasito, pohlepno'. — Nezajažljivo je zgrabio zdilu s tri'šnjama prida se, a druga dica nek gledaje.

nezglavljen -a -o 'nerazuman, nepametan'. — Svi se smiju kad on počme njegov nezglavljen divan.

nezvan -a -o 'nepozvan, nepoželjan'. — Jesi 1 vidila da imamo i jednog nezvanog svata?! Izr. Nezvanom gostu misto za vrati! (supr. zvan ko i čašćen!).

ni brigeša izr. 'onaj koji se ni za šta ne brine'. — Ja mu već po sata solim pamet i ružim ga, a on se samo okrene i ode, ni brigeša ga što nije dobro uradio.

nicat niče / niči nesvr. prema niknit i nić. — Dobro niče žito, a slabo niči luk.

ničice pril. 'kleknuti sagnuvši se licem prema dole'. — Kad je stigo iz zaroblj'eništva i ušo u svoju avliju, pao je ničice i poljubio zemlj'u.

nidarce s dem. od nidro (nidra). — Pokri malo većma nidarca ditetu, ladno je napolju, da ne nazebe.

nidra nidara s mn. 1. 'grudi, prsa'. — Stana zgrabi novce i friško metne u nidra. 2. deo košulje, odela koji pokriva grudi'.

nigdan pril. '(pre) neki dan'. — Nigdan vas je bilo više, da se niste posvađali, kad druge dice nema.

nigdi pril 'ni na kakvom mestu, ni na jednom mestu'. — Dico, iđite malo dalje pa se tamo sigrajte, nigdi mira od vas nemam.

nijat nijam nesvr. 'ljuljati'. — Nijaj malo ljulju dok dite ne zaspe. ~ se 'ljuljati se, klatiti se, njihati se'. -— Nemoj se nijat na tom stocu, jel će se izmaknit pa ćeš past i udarit se.

nijedared pril. 'nijedanput, nijednom'. — Juče sam novog učitelja dvared vid(i)la, a danas još nijedared.

nikaki -a -o 'nikakav'. — Neću radit kod tog nikakog čovika, makar tri dana kruva ne io.

nikako pril. 'ni na koji način, ni u kom slučaju'. — Nikako se ne slažu, a rođeni su. 2. — Kako ti je zdravlje? — Nikako!

niki zam. 'neki'. — Vranje mi je juče dono niki stari lampaš, ne znam samo di ga je našo. 2. 'koji, pokoji, poneki'. — Dobij'em i ja od mog baće poniku par(i)cu za šećer. 3. 'otprilike, približno'. — Bilo nas je tamo niko desetak dice. 4. 'osoba koja se nečim ističe'. — E, jesi ti niki majstor! Izr. nikim čudom 'na čudan način'; niki dan 'nedavno, pre nekoliko dana':; u niko doba (dana, noći) 'vrlo kasno'; u niku ruku 'na neki način, kao'; niki put 'ponekad'.

niknit -em -ne (m) svr. 1. 'izbiti iz zemlje (o biljci), proklijati'. — Ako ovi dana ne bidne kiše, neće nam niknit kuruzi. 2. 'izrasti iz tkiva (zubi, rogovi u životinja)'. — Malom Josi su odjedared nikla dva zubića.

nikol(i)ko pril. 'nekoliko'. — Pošaljl mi nikol(i)ko klipova tog novog kuruza.

nikud pril. 'ni u kom pravcu'. — Baćo, možem ić sigrat se? — Nikud ti nećeš ić.

nim nima nimo 'koji nema sposobnosti govora, mutav'. ~ ima još živog nimog strica. Izr. Nimom ditetu ni mater ne razumi riču; Nim ko grob!

Nimac -mca m. 'Nemac'. — Umro mi je komšija, onaj stari Nimac.

Nimačka ž 'Nemačka (država)'.

nimački -a -o 'koji se odnosi na Nemce i Nemačku, koji pripada Nemcima i Nemačkoj'. Moj dida su bili zarobljeni u Nimačkoj u prvom svitskom ratu, još i sad znadu po koju nimačku rič.

nimak -aka m. 'nem, mutav čovek'. — On je nimak, al s rukama tako zna divanit da ga razumi i onaj ko ga prviput vidi.

nimakinja ž 'nema ženska osoba'. — Sam je, a kuva mu ona Luca nimakinj'a.

nimalo pril. 'ni u kojoj meri, ni najmanje'. — Ni ko dite se nimalo nije bojala mraka.

Nimica ž 'Nemica'.

nimo pril. 'bez reči, ne govoreći'. — Nimo je slušala didine pripovitke.

niotkale (g) pril. 'ni iz kojeg mesta, ni sa koje strane'. — Ležo je slomljene noge pod kolima, a niotkale pomoć da naiđe. v. otkale(g).

nipošto pril. 1. 'ni po koju cenu'. — Pošto bi mi prodo onu tvoju kobilu? — Nipošto! 2. 'ni u kom slučaju, nikako'. — Ti samo slušaj i gledaj, a nipošto da se ne mišaš u divan, dok ja ne dođem.

nisko pril. 1. 'blizu tla; do blizu tla'. ~ oblak je bio tako nisko, da se skoro didirivo sa zemljom. 2. 'malo, slabo, jeftino'. — Ja sam tebi tako nisko spuštio cinu, da već većma nisam mogo.

ništa pril. 'nikako, nimalo'. — Nisi ni ti ništa bolji o(d) tvog starijeg brata. Izr. bolje išta nego — 'bolje dobiti bar nešto nego ostati bez ičega'; nije mu ~ 'nije bolestan'; nije mu on (ona i sl.) ~ 'nisu u srodstvu'; nije niko i ~ 'probisvet'; nikom — 'kao da se nije ništa desilo'; ~ ne mari 'sve je u redu'; ni mu je —.

ništom 'tek što, jedva što'. — Ništom baćo krenu, a Ivan za njima.

nit / nit ž 'konac, vrpca, ono što liči na konac: svilena —.

nite ž zb. im. 'na rastojanju oko 10 cm između dve letvice unakrsno upletene končane niti (kroz koje se provlači osnova ~ određeni broj u donji a određeni u gornji deo nita)'. — Pritiskivanjem na papučicu nite se opuštaje ili podižu; tako se unakrsno provlači čunak kroz osnovu pri tkanju. Tkanje može da bidne sa dvi ili četri nite.

niza ž 'dolina, nizak teren, nizina'. — Kad bi mogli svuć onu gredu u nizu, imali bi dobru zemlju svudan.

nizaboga pril. 'nizašta, ni po koju cenu'. — Ako te zove, a ti izmisli što god znaš, al š njim nizaboga da ne ideš.

nizak niska nisko / niska nisko 'koji ima malu visinu'. — Sva su mi dica porasla, samo je najmlađa cura ostala niska; — Ne znam zašto mu je strija tako niska?

nizat nižem nesvr. 1. 'stavlj'ati redom na konac, na žicu i sl. (zrna nakita, komadiće raznih predmeta i dr.) praviti nisku'. 2. 'stavljati što u jedan red jedno pored drugoga, ređati'. — Šta radiš, Lozija, tako dugo na tavanu? — Nižem papriku na vrlijku da se suši.

njakat njačem nesvr. 1. 'oglašavati se njakanjem, revati'. — Biće k'iše, njaču magarci. 2. (fig.) 'plakati'. — Sram te bilo čim te kogod takne, a ti oma njačeš.

njaukat njauče (m) nesvr. 'javljati se glasovima mačke i životinjama sličnog glasa, ili o čoveku kad je podražava, maukati'. — Odvijaj te macke da ne njauču tu pod pendžerom.

nje 1. 'uzvik na konja da brže vuče'. — Kad baćo viknu nje na konje, onda i kandžijom pošiju.

njiva ž 'veći komad zemljišta koji se obrađuje, oranica'. — Večerajte, pa u spavanje, jel ujutru ćemo rano na njivu.

njivica ž dem. od njiva.

njokalica ž 1. 'njuška'. — Kaka je ovo sorta svinja s tako dugačkom njokalicom? 2. 'nos, usta ili celo lice kod čoveka (pogrd.)'. — Samo mi smetaj, pa ćeš dobit po njokalici!

njunjav -a -o 'nespretan, spor'. — Ajde, lati se, Beno, i ti, kako možeš samo taki njunjav ćovik bit?!

noć noći ž 'vreme od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je mračno; pomrčina, tama'. — Da sam se ja pitala, ne bi i pustila da krecu u noć; — Pet noćivi ne spavam od zubi. Izr. nije treću ~ dočuvan! 'pomalo je luckast'; ne bi ni crna ~ na njeg pala! 'toliko je ružan'; ~ nema očlvi! gluvo doba noći 'kasno'; laku ~ 'pozdrav na rastanku uveče ili noću'; pod — 'na kraju dana'; pod ~ tikve cvataje! priko noći 'na brzinu, odjednom'; progutala ga je ~ 'nestao u mraku, ubijen'.

noćište s 'prenoćište'. — Samo da za vida sti'gnemo na noćište.

noćit -im svr. i nesvr. 'provesti noć, prenoćiti'. — Ti ćeš, ive, noćit kod nas.

noćivat noćivam nesvr. 'noćiti'. — Bolje je da ovce u avliji noćivaje nego da ostaju u polju noćom.

noćom pril. 'po noći,noću'. — ić—, krast~.

noćos pril. 1. 'prošle, protekle, poslednje noći'. — Noćo(s) su se našim sokakom pratili svati, pa sam slabo spavala. 2. 'ove noći, u ovoj noći'. — Ne bi ti izašo da vidiš šta to noćos u našoj košari tako lupa?! 3. 'iduće, naredne noći, prve noći koja nastaje'. — Kad već po danu nije padala, bar da noćos padne jedna dobra kiša.

noga (dat. nogi) ž 'donji deo tela čoveka i životinje (od boka naniže) koji služi za hodanje'. 2. 'stopalo'. — Sva dica na krevecu griju noge u zapećku. 3. 'donji, u više krakova odvojeni deo nekog predmeta (obično nameštaja) na kom stoji'. — Tribaće zaglavit nogu na onom malom stoćiću za mrvljenje kuruza. Izr. bižat što ga noge nose 'trčati iz sve snage'; bit na nogama 'stajati'; branit se rukama i nogama 'braniti se svim silama'; gorit pod nogama 'biti ugrožen'; doć kome na noge 'doći lično'; ić kud oči vode i noge nose 'ići bez cilja'; jedva se držat na nogama 'osećati se slabo'; ko nema u glavi i'ma u nogama 'ko ne misli, taj se mnogo nahoda'; krit ko zmija noge 'tajiti nešto'; na čvrstim nogama 'biti siguran'; noge ga izdaju 'iznemogao je'; nogu prid nogu 'polagano ići' (zbog slabosti); od mali noga 'od malena'; podmetnut kome nogu 'načiniti zlo'; poć nogom 'prohodati'; vešt nogama 'vešto plesati'; protegnit noge 'razmrdati se posle dugog sedenja'; put pod noge 'krenuti, poći'; spast s nogu 'malaksati'; stat kome na nogu 'pogoditi koga u osetljivo mesto'; stat na noge 'osamostaliti se'; u laži su kraike noge 'laž se brzo otkrije'; ustat na Hvu nogu 'biti zle volje (obično bez razloga)'.

nogački pril. 'naopako, natraške'. — iđi lipo, nemoj' mi se vuć nogački.

nogara ž 'komad starog rublja koje isključivo služi za brisanje nogu'. — Ti si spremua vodu, a di je nogara — čime ću otrt noge?

nogare pl. t. ž 'ukrštene drvene noge koje služe kao podmetač za korito (u kojem se pere veš)'. — Joso, spremi nogare i korto, sutra ćemo prat košulje.

nogat -a -o 'koji ima velike, duge noge'. — Nogat si, pa za tebe nema gotovi čizama.

nogavica ž 'deo pantalona, čakšira ili gaća koji obuhvata nogu'. — Zasuči tim ditetu nogavice da mu se ne vuku po blatu.

nogica / nožica dem. od noga.

nogonja m 'koji ima velike noge'. — Ovo je trag baš onog Blaška nogonje.

nokat -kta (Gm nokata i noktivi) m 'rožni pokrivač na gornjem kraju prstiju na rukama i nogama'. Izr. dogorit do nokata 'dozlogrditi'; za konjski nokat 'umalo što nije'; zubima i noktima (boriti se, otimati se) 'boriti se svim silama'; ni koliko je crno pod noktom 'nimalo'.

nokat -a -o 'koji ima velike, duge nokte'. — Vite, nane, Stipe me je s onim njegovim nokatim palcom svog zaparo po leđi.

noktetina ž augm. i pogrd. od nokat. — Sram te bilo, kolike su ti noktetine, oma da si uzo makaze i posiko i(h).

noktić -ića m. dem. od nokat.

nos nosa (mn. nosovi) m 1. 'istureni deo lica između očiju i usta koji služi kao organ za disanje i miris: velik ~; orlovski ~; prćast ~; pi'sav ~. 2. 'deo njuške kod životinja koji odgovara nosu kod ljudi'. — Ako pobisni, ti samo udri bika po nosu, pa će se oma smirit. Izr. vidi se po nosu 'vidi se što po čijoj spoljašnosti'; vuć koga za nos 'praviti budalu od koga'; dat kome priko nosa 'izgrditi'; dignit ~ 'uzoholit se'; stavit pod ~ 'sve uraditi za koga'; duša mu je u nosu 'umire'; turat ~ 'mešati se u sve'; zabost ~ u zemlju 'prućiti se'; zabost ~ u što 'udubiti se u što'; zatvorit kome vrata prid nosom 'ne pustiti koga da uđe'; imat dobar ~ za što 'biti pronicljiv'; otrt kome ~ 'zameriti'; ne vidit dalje od nosa 'biti ograničen'; obisit ~ 'snužditi se'; padat na nos 'suviše se zamarati radom'; nije vridan ni ~ da otare 'glupan'.

nosat -a -o 'koji ima veliki nos'. — Cura je dolična, samo je malo nosata.

nosat nosam nesvr. 'nositi tamoamo od jednog do drugog mesta'. — Zašto ti nosaš to dite s tobom, kad tri'ba dođi pa ga nadoji.

noseća prid. 'koja je u drugom stanju'. — Ne bi tribalo da Roza više izlazi na rad u polje, već je fain noseća.

nosekanja ž augm. i pogr. od nos. — Nosekanja mu je ko dobar krastavac.

nosić -ića m dem. od nos.

nosilja ž 'kokoš ili druga domaća ptica koja nosi jaja'. — Ona lipa bila mladica je već počela da snese svaki dan po jedno jaje, biće to dobra nosilja.

nosit nosim nesvr. 1. 'krećući se imati u rukama na leđima, uopšte na sebi'. — Vrio se i ljudi su na ramenima sve žito nosili na tavan. 2. 'svojim kretanjem omogućavati premeštanje'. — Na soncama su nas nosili na divan. 3. 'donositi sa sobom, nagoveštavati, izazivati'. — Poštaš je donosio pisma, a š njima često i žalost u kuću. 4. 'podupirati'. — Nikolko gredica koje nose krov su popucale, moraćemo i izminit. 5. 'imati na sebi kao pomagalo'. — Didi su toliko oslabile oči, da su uvik nosili crne očale. 6. 'imati na licu ili glavi, puštati da izrastu'; ~ brkove, ~ bradu, ~ dugačku kosu. 7. 'držati na određeni način pri hodu, u radu i sl.': ~ uspravno glavu, ~ lipo tilo kad igra. 8. 'imati kakav strani predmet u telu; trajnije osećati što'. — Nosio je komad šrapnela u butini cilog života. 9. 'imati kao obeležje, karakteristiku'. — Brat ga je udario kandžijom po licu, pa je nosio bilugu sve do smrti. 10. 'stvarati jaja u telu i oslobađati se njih': jaja '(o pticama)'. 11. 'donositi kakvu vrednost kao poklon, miraz i sl.'. — Teza je udajom nosila i lanac zemlje ko prćiju. 12. 'donositi plod, biti rodan'. — Vinogradi ove godine dobro nose, ako tako ostane biće vina. 13. 'biti u drugom stanju; podnositi trudnoću'. — Liza je izrodila devetoro dice, kažu, da je lako nosila. 14. 'imati domet (o vatrenom oružju)'. — Jednocivka dalje nosi. 15. 'skretati zrno od željenog pravca'. — Ona moja stara puška uvik nosi malo u desno. Izr. andrak nek te nosi 'neka bude po tvom'; koliko ga grlo nosi 'iz sveg glasa'; koliko ga noge nose 'što brže može'; u zubima da ga nosi 'veoma je jak'; ~ koga (što) na duši 'odgovarati za koga; kajati se'; nek ga voda nosi 'neka bude kako želi'; ~ se 1. 'oblačiti se'. — Alaj se lipo nosi. 2. 'baviti se čime'. — Znaš, Mare, izdala me snaga i ne možem više da trpim, pa se nosim mišlju da ostavim čovika zbog njegovog pijanstva.

nosonja m (pogr.) 'čovek velikog nosa'.

notaroš m 'beležnik'. — Sutra ćemo nosit kod našeg notaroša ugovor na oviru.

notarošov -a -o 'koji pripada notarošu'.

notes m 'džepna beležnica'. — Šta kažeš, koliko si lani navro? — Sa(d) ću ja pogledat u moj notes, tamo sve piše.

nov nova / nova novo / novo 1. 'koji je tek napravljen, neupotrebljavan': ~ kuća, ~ plug. 2. 'koji je skoro nastao ili će tek nastati, mlad, svež'. — Zašto gaziš tudan, ne vidiš da tu raste nova trava. 3. 'drugi, drukčiji nego dosad'. — Došla snaja u kuću, pa uvodi novi red. 4. 'koji se ponovo sreće, koj'i se ponavlja (vremenski ili u sličnom vidu): ~ misec, ~ godina, ~ dan. 5. 'nove pojave u životu'. — Tako je to, nova doba pa novi i običaji, a staro se pplagano zaboravlja. 6. 'nove vesti, novosti'. — Ajde, sidi kod dide, pa mi pripovidaj, šta ima novo kod vas? Izr. ~ novcat (novcit) 'potpuno nov, neupotrebljavan; nova mlada 'nevesta'.

novac novca m 'sredstvo plaćanja koje izdaje država'. Izr. novac i vrag nikad ne miruju! bit pri novcu 'imati novaca'; za male novce 'jeftino'; kupovat za gotov ~ 'plaćati odmah pri kupovini'; ležat na novcima 'biti bogat'; ni za koje novce 'ni po koju cenu'; rasipat novce 'mnogo trošiti'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti'; veliki ~ 'krupna novčanica';

novalija ž 1. 'nevesta, nova mlada'. — Koliki se svit iskupio, svi oće da vide kako će svekar i svekrova dočekat novaliju, kažu da će je zdravo darivat; nije ni čudo kad žene sina jedinca. 2. 'mladi zet'. — Onda, Ivane, u nedilju ćeš na užnu kod babe i dide ko novalija, znaš da se to drži oma prve nedilje posli vinčanja. 3. 'nov radnik'. — Kažeš da je dobar radnik, nemoj ga još falit, znaš da je on kod nas još novalija.

novčan -a -o 'koji se odnosi na novac; koji se sastoji u novcu'. — Platio je novčanu globu. 2. 'koji ima novaca, bogat novcem'. — On je toliko bio novčan čovik da si uvik mogo od njeg dobit na zajam.

november m 'jedanaesti mesec u godini, studeni'.

novemberski -a -o 'koji se odnosi na novembar: ~ ladnoća, ~ dani.

nož noža (mn. nožovi) m 'oruđe ili oružje za sečenje ili za bodenje: ~ za kruv, veliki ~, ~ na puški. Izr. posvađat se na ~ 'zavaditi se'; zabit ~ u leđa 'izneverit, podvalit'; stavit ~ pod grlo 'naprečac nešto iznuditi'.

nožar -ara m 'onaj koji pravi, prodaje i oštri noževe'. — Samo makaze na oštrenje kod nožara.

nožarov -a -o 'koji pripada nožaru'.

nožarski -a -o 'koji se odnosi na nožara'. — Sin mi je izučio ~ zanat.

nožekanja ž augm. od nož.

nožetina / nožina ž augm. od nož.

nožić -ića m dem. od nož.

nožni / nožni -a -o 'koji se odnosi na noge', koji je na nozi: ~ prst.

nožurda ž augm. i pogr. od noga.

nudit -im nesv. 'izražavati želju da neko nešto uzme'. — Moje je, komšija, da nudim kad prodajem, a tvoje je da se pogađaš. ~ se 1. 'davati, nuditi jedan drugog'. — Zatekli su pun astal ila i počeli da se nude. 2. 'izražavati spremnost za prihvatanje čega'. — Ne možete kazat, ja sam se nudio da radim kod vas i kad niko nije tio. — Niko ne bi pomislio od Roske da bi se ona nudila tom bandoglavom čoviku. — E, bio uzet, kad ti se nudilo.

nularica ž 1. 'vrlo sitno samleveno i fino brašno'. — Nularicu smo ostavili za kolače. 2. 'mašina za najkraće šišanje kose'. — Šta će mi kosa kad je lito, tiraj nularicom do glave.

nutkat -am nesvr. dem. od nudit. — Stana Jocku nutka jabukom, a njezine oči samo u kolač glede.

nuz(a) 'uz, pored'. — Izr. nuza se 'uz sebe'; sio je dite na sic, nuza se. — Vranje, sidi ode nuza me.

nužda ž 'teška situacija, nevolja; oskudica'. — Bio je bogat čovik, a umro je u velikoj nuždi i nemastini. 2. 'fiziol. izlučivanje nepotrebnih sastojaka iz organizma (iz mokraćnog mehura ili creva) i potreba za tim: mala ~ 'mokrenje'; velika ~ 'pražnjenje creva', vršit nuždu. Izr. ~ zakon minja 'u nevolji se snalazi kako ko može'.

nuždan -žna -žno 'koji je u nuždi, kome je potrebna pomoć, nužan'. — Da nije nuždan, ne bi se on ponizio da ište na zajam.

 

Nj

njunjo m 'nespretnjaković'. — Lako je njoj s čovikom, ona njezinog njunju okreće oko prsta kako oće.

njušit njuši nesvr. 'njuhom, čulom mirisa osećati'. — Konj ga njuši, pozno ga je. ~ se povr. — Kerovi se njuše i tako pripoznaju jedan drugog.

njuška ž 1. 'produženi deo životinjske glave s nosom i ustima, gubica'. — 1 gadžo je uvuko njušku, smrzo se. 2. 'iice u čoveka, posebno usta i nos (podr.)'. — Poruči ti Lazi da ne tura svudan njegovu njušku.

njuškalo s 'onaj koji želi sve da zna'. — eno ga iđe onaj, ... žandarsko njuškalo.

njuškat -am nesvr. 1. dem. prema njušit. 2. 'prevrtati, tražiti po stvarima'. — Opet štogod njuškaš u fijoki, oma da si išo napolje. ~ se dem. prema njušit se.

njušketina ž augm. i podr. od njuška.

njuščica ž dem. od njuška.

njuškica ž dem. od njuška.

 

O

obać obađem svr/proći hodajući, oko čega napraviti krug'. — Čekajte da ja jedared obađem oko salaša, pa ću vam kazat koliko je meteri. 2. 'zaobići, izbeći'. — Samo da znaš, smrt nece obać ni tebe. 3. 'posetiti'. — Red bi bio da nas kadgod i obađete, samo obećavate, a nikad vas nema. 4. 'prestići'. — Ja mislim da žurim, a svaki me obađe.

obad m zool. 'insekat dvokrilac iz por. Tabanidae'.

obadvoj(i)ca m 'obojica'. — Nane, možemo 1 sutra obadvoj(i)ca ić na vašar?

obalavit -im svr. 'balama, pljuvačkom umazati'. — Čak su mu i veliki brkovi obalavili, tako mu je teklo iz nosa.

obalit -im svr. 'obalaviti'. — Nazebo sam, obalio i samo kijam.

obaljuždrit obaljuždrim svr. 'ogoliti (fig.)'. — Josu su noćos obaljuždrili kartači. — Ti si obaljuždrio meso, a meni daješ košćuru.

obamirat -rem nesvr. prema obamrit.

obamrit obamrem svr. 1. 'prestati davati vidljive znake života; ukočiti se'. — Majka je lezala nepomično, kad smo mi došli već je sasvim obamrla i nije više ni došla sebi. 2. 'smrtno se uplašiti'. — Kad je iza ćoše iskočio i puko prida me, ja sam skoro obamro od strava.

obamrlo pril. 'beživotno, klonulo, mrtvo'. — Ko da se oprostio od ovog svita, obamrlo je puštio da mu vise ruke.

obara ž 'masnoća na vodi u kojoj se kuvaju, bare krvavice i švargla na svinjokolju'. — Sa obare smo skupili skoro pet litara masti, obarit obarim svr. 'držeći kratko vreme u ključaloj vodi, prokuvati': ~ krvavicu.

obasut obaspem svr. 1. 'zasuti'. — Svekar i svekrova su je obasuli darovima da se svudan samo o tom pripovidalo. 2. 'zaokupiti, saleteti'. — Puštite momka da nam sam kaže šta ima novog, obasuli ste ga pitanjima da ne mož do riči da dođe.

obaško / obaško pril. 1. 'posebno, naročito'. — Obaško se radujem što smo se susrili. 2. 'ne uzimajući u obzir, na stranu'. — Obaško to što je u zatvoru bio, momak voli i da popije. Izr. Bit obaški rukava 'nastran, svojegiav'.

obašva ž 'okovratnik na košulji (može biti i dvostruki porub na rukavu, kao i na gornjem delu suknje)'. — Namisti tu obašvu lipo ispod kaputa, sva ti se zgužvala.

obavijat -avijam nesvr. prema obavit. ~ se nesvr. prema obavit se.

obavit -im svr. 'izvršiti, uraditi'. — Samo ti iđi kući, ja ću još ovo malo posla sam obavit.

obavit obavijem svr. 'omotati, namotati, obgrliti'. — Opaklija je tako velika da je možem dvared obavit oko sebe. ~ se 'umotati se, pokriti se'.

obavljat -am nesvr. prema obavit.

obazirat se -rem se nesvr. prema obazrit se.

obazrit se obazrem se svr. 'okrenuvši se pogledati, osvrnuti se'. — Već smo bili blizo đuvegijinog salaša, a Marija se još jedared obazre na naš salaš, ko da joj j(e) žavo što ga ostavlja.

obdaren -a -o 1. trp. prid. od obdarit. 2. 'darovit, talentovan'. — Nije on kriv što je obdaren velikim nogama pa ne mož nać cipele za sebe.

obdržat -žim svr. 'izvršiti, ispuniti, održati'. — Tri roka smo udivanili, ni jedan nije obdržo.

obdržavat -ržavam nesvr. prema obdržat.

obećanje s 'data reč da će se nešto učinit'. Izr. Obećanje ludom radovanje.

obećat -am svr. 'dati obećanje'. — Nemojte već toliko zanovetat, kad dida štogod obećaje to će zacigurno i bit. ~ se 'dati pristanak na brak'. — Grgo me je zaprosio, a ja sam mu se obećala i ostajem pri datoj riči.

obećavat -ećavam nesvr. 1. prema obećat 2. 'pružati osnova za neko verovanje, davati izgiede'. — Kako sada žito stoji, obećava dobar rod ove godine. Izr. Obećava kule i gradove 'laže'. ~ se nesvr. prema obećat se.

oberučke pril. 'obema rukama, od sveg srca, rado'. — Antun je taki radnik da će ga svaki gazda oberučke primit da radi.

običaj m 'način života, rada, ponašanja i sl. koji se dužim vremenom ustalio'. ~ običaj je da za Božić bar jedno dite dođe za položaja(v.) Izr. imat ~ 'imati naviku'; narodni običaji 'običaji koji su prošireni u narodu'; priko obićaja 'neuobičajeno'.

običan -čna -čno 'koji se ničim ne ističe, koji nema nekog naročitog obeležja'. — To je običan diviji zec, a vi ste mislili da je pitomi.

obično pril. 'na uobičajen način'. — Dida baš nisu zdravo gledali na sat, ustajali su obično kad pivci zapivaje.

obidit obidim svr. 'pripisati nekome neučinjenu krivicu, oklevetati, nabediti'. — Grijota je obidit nevina čovika, samo zato što nije sad tu međ nama.

obigenisat -šem svr. 'odabrati po svom ukusu, zavoleti'. — Lovro je redovan momak, obigeniso je jednu i ne tribaje mu sad druge.

obigrat obigram svr. 1. 'igrajući obići oko čega'. — Momak metne punu bocu vina prid sebe na zemlju i obigra je. 2. 'obići mnoga mesta, posetiti mnogo lica'. — Kako da se friško vratim kad sam moro po sela obigrat dok nisam našo onog čovika što zna namistit iščašenu nogu.

obigravat -igravam nesvr. prema obigrat. Izr. ~ čije pragove 'posećivati koga moleći što'.

obijat obijam nesvr. prema obit.

obilan / obilan -lna -lno 'koji obiluje nečim, upadljivo velik količinom'. — Noćos j'e pala obilna kiša, dobro će doć svim usivima.

obilit -im svr. 'osedeti'. — Bać Luka je naedared obilio i ostario. Izr. ni zube ne da na njeg obilit 'ni reč lošu ne dati na koga'.

obilno / obilno pril. 'u obilnoj meri, izdašno, veoma mnogo'. — Procvatalo je obilno, valdar će i roda bit.

obilužit -im svr. 'staviti beleg, označiti'. — Obiluži makar j'ednim kočićom dokleg si posijo, da se sutra ne bunim.

obisit -im svr. 1. 'okačiti'. — Obisi tu pilšku na klin iza vrata. 2. 'usmrtiti, pogubiti vešanjem'. Izr. ~ nos, glavu 'pokunjiti se'; ~ blende (v.) ko žedno magare! 'umoriti se od silnog plača'. ~ zube na klin 'ostati bez hrane, gladovati'. ~ se 1. 'okačiti se'. 2. 'opustiti se, otromboljiti se'. — Gledam danas Josu, sav se spuštio i usne obisio, ko da mu je sav svit pao na leđa. 3. 'oduzeti sebi život vešanjem'. — Svi su mu pomrli, pa se od tuge obisio.

obistinit se -i se 'ispuniti se, ostvariti se'. — Ako se to obistini, da će se Ana za me udat i kerovi će torte ist.

obišenjak -a m 1. 'pokvarenjak, nevaljalac'. — Mani Bartula, on mora bit obišenjak čim trguje s konjima. 2. 'duhovit, vragolast muškarac, spadalo'. — Oko njeg su se svi kupili, bio je velik obišenjak, pa je uvik smišljo kake uncutarije. 3. 'vešalica za odela'. — Daj mi jedan obišenjak da obisim ruvo u armar.

obit obijem svr. 1. 'nasilno otvoriti, provaliti'. — Naš su dućan u selu noćos obili lopovi. 2. 'odbiti deo nečega'. — Sutra ćemo obit zid, pa ćemo ga nanovo mazat. 3. 'otići na mnogo mesta uzastopno, zaći redom nekud (obično tražeći što)'. — Moro sam po komšiluka da obijem dok nisam našo veliku priku pilu. Izr. ~ vrata (pragove) 'obratiti se mnogima moljakajući za pomoć'.

obitelj ž 'porodica'. — Naša obitelj je najstarija i najmlogobrojnija u selu.

objašit -im svr. a. 'sesti kao pri jahanju, opkoračiti'. — Objaši granu pa se nećeš morat držat rukama. b. 'uzjahati, pojahati'. — Lip si mi ti momak, kad ne znaš redovno ni objašit konja.

objavit objavim svr. 'oglasiti, obelodaniti'. — Danas su objavili i u novinama da će se bać Ivackov Marko i Lazina ćer vinčat u nedilju. ~ se 'pojaviti se, pokazati se'. — Ta Katica svudan pripovlda da se njoj objavila crna Gospa.

objavljivat (se) -avljujem (se) nesvr. prema objavit (se).

oblačak -čka m dem. od oblak.

oblačan -čna -čno 'koji je pun oblaka'. — Oblačno je vrime, još možemo i pokisnit.

oblačić m dem. od oblak.

oblačina ž augm. od oblak. — Vidi kako se oblačina nadvila, al ćemo pokisnit ko mišovi.

oblačit (se) oblačim (se) 1. 'obući (se)'. 2. 'pokrivati se oblacima'. Izr. Vedrit i — 'biti svemoćan'; onaj što vedri i oblači 'Bog'.

oblačno pril. 'tmurno, maglovito'.

oblačnost ž 'prekrivenost neba oblacima'. — Zbog male obiačnosti nećemo sidit kot kuće i čekat da se razvedri, a poso za to vrime neće niko uradit.

oblagat oblažem nesvr. prema obložit.

oblagat oblažem svr. 'lažno govoriti o kome, obmanuti, zavesti'. ~ oblago je tu mladu curu pa se u njeg zagledala, a on obišenjak onda našo drugu.

oblagivat oblagivam nesvr. prema oblagat.

oblak m 'zgusnuta vodena para u atmosferi iz koje nastaju padavine'. — Niki crni oblak se nadvio, oblak pa vije da sve oči peče. Izr. provala oblaka 'pljusak'; Nećemo valdar u svit krenit ko oblak pa kud nas vijar nanese!

oblazač -ača 'svat koji sa devojačke strane odmah po venčanju dolazi u kuću gde je mlada dovedena'.

oblazit -im nesvr. 1. 'zaobilaziti'. Izr. Oblazi ko mačak oko divenice. 2. 'obići, posetiti mladu u đuvegijinoj kući odmah posle venčanja'. — Sprem(i)te tortu i dvoja kola, mladi će oblazit, a svi drugi svati će se vamo vratit posli vinčanja.

oblaženje s gl. im. od oblazit. — Oblaženje je običaj za prvi odlazak u kuću nove mlade.

oblegirat se -egiram se nesvr. 'obećavati, spremiti se'. — Moj se lola oblegira da će mi pendžere polupat ako ga ostavim.

oblica ž 'odsečeno oblo, valjkasto drvo'. — Doneli smo i(š) šume puna kola dračovi oblica.

oblit oblijem svr. 'preliti, ovlažiti čitavu površinu, sa svih strana'. — Posli pranja, dobro obli boce i nek se onda ocide od vode. — Toliko je žurio da ga je svega znoj oblio.

oblivat oblivam nesvr. prema oblit.

oblizat (se) obližem (se) svr. 'polizati, olizati (obično unaokolo)'. — Mačak zgrabi komad mesa, začas ga proguta, obliže usta i priskoči priko zida.

oblizivat -izlvam nesvr. prema oblizat. ~ se 1. 'lizati se oko usta'. 2. 's pohlepom gledati na neko jelo (fig.)'.

obliznit -nem svr. 'liznuti unaokolo'. ~ se 'liznuti (svoje) usne'.

oblog m., obloga / obloga ž 'komad platna i sl. (obično nakvašen vodom, rakijom ili nekim medicinskim rastvorom) koji se stavlja na obolelo mesto'.

oblovina ž 'neobrađeno drvo (stabla i deblje grane)'.

obložit obložim svr. 'staviti, praviti oblog'. — Nana su obložili čelo krastavcima i svezali maramom, kažu, boli i(h) glava.

obmanit obmanem svr. 'prevariti'. — Obmanili su didu da svu zemlju pripiše na unuke, sad je on osto go golcat.

obmanjivat (se) -anjujem (se) nesvr. prema obmanit (se).

obnemoć -emognem svr. 'postati nemoćan'. — Jeste ostario al je najdared obnemogo i ritko izlazi i(s) sobe.

obnevidit -im svr. 1. 'izgubiti vid (delimično ili potpuno), oslepeti'. 2. 'ne moći kontrolisati svoje postupke (obično usled nekog uzbuđenja)'. — Kalo je prosto obnevidio od bisa i počo udarat ne gledajuć di je ko.

obneznanit se -eznanim se svr. 'pasti u nesvest'. — Ka(d) su joj kazali da joj je mater umrla, obneznanila se.

obod m 1. 'deo nekog predmeta koji obavija drugi deo ili druge delove u obliku prstena': ~ sita, rešeta. 2. 'donji vodoravni deo šešira'. — Pozdravi se on sa svakim, al nikad šešir ne skida, samo pistom dotakne obod od šešira i to je sve.

obogatit -im svr. 'učiniti koga bogatim'. — Dok obogatiš, javi se, pa ću ti kazat oću 1 se udat za te. ~ se 'postati bogat, steći bogatstvo'. — Bacio se na trgovinu i samo za nikol(i)ko godina se obogatio.

obojak obojka m 'komad tkanine kojim se uvijaju noge, umesto čarapa'. Izr. udaren mokrim obojkom 'luckast'.

obojčić m dem. od obojak.

obolit obolim svr. 'postati bolestan, razboleti se'. — Naša majka je obolila od jektike (v.).

obor m 'ograđen prostor za stoku, tor'. — Ko(d) dobrog gazde je obor uvik pun svinja.

oborčić m dem. od obor.

obosit obosi(m) svr. 'ostati bez potkova'. — Jesi 1 vidio, naš ždribac je na obadvi pridnje noge obosio, triba odvest kod kovača i potkovat.

oboružat -am svr. 'snabdeti, opskrbiti oružjem, naoružati'. — U ratu sam bio oboružan s jednom starom dugačkom puškom. ~ se 'snabdeti se oružjem, naoružati se'.

oboružavat se -užavam (se) nesvr. prema oboružat (se).

obrađa ž 'poljski radovi na zemlji oko useva'. — U vrime je bila obrada, al je kiša kasno pala i slabo je niklo.

obradit obradim svr. 'izvršiti sve radove na zemlji potrebne za dobijanje ploda s nje'. — Zemlju triba dobro obradit i dat joj sve što sliduje, p onda se mož očekivat i dobar rod.

obradovat -ujem svr. 'učiniti radosnim, razveseliti'. — Uzmi još ove dvi lipe kruške, odnesi i obraduj brata, kaži da mu je strina poslala. ~ se 'postati radostan, razveseliti se'.

obrađivat -ađivam nesvr. prema obradit.

obranca ž 'malo povijena motka sa uvijenim krajevima naviše, za nošenje tereta o ramenu'. — Svaki dan je na obranci nosila po dvi kane pune mlika i prodavala ga na peci.

obrast -astem svr. 'rastenjem obuhvatiti, unaokolo porasti'. — Malo je sramota za divojku, kako ti je bašča korovom obrasla. — Što je Loko smišan u glavi: sav je obraso u bradu, samo mu nos iz dlake viri.

obrastat obrastam nesvr. prema obrast.

obraščić m dem. od obraz.

obrat oberem svr. 'skinuti, poskidati branjem plodove'. — U nedilju smo obrali vinograd. Izr. obro je bostan 'zlo prošao, nastradao'.

obraz m 1. 'jedna strana lica; lice'. — Taki ladan vitar duše da mi je skoro obraz ispuco. 2. čast, poštenje; osećanje stida'. — Da ima obraza ne bi nam nikad više došo u kuću; friško je zaboravio šta je sve divanio o nama po komšiluku. Izr. Bit debeli obraza 'nemati stida ni srama'.; kaljat ~ 'gubiti poštenje'; ruka ruku mije, obraz obadvije! (posl.); kako ti ~ ne izgori od sramote 'iažov'.

obrazdit obrazdim svr. 'načiniti brazdu'. — Lozija nek obrazdi, a ti, Bartule, onda dalje ori; Lozija će doć na salaš pomoć meni sime pripravljat.

obrazić m dem. od obraz. — Nije njemu ladno, samo su mu se obrazići zarumenili.

obrijat obrijem svr. 'skinuti brijačem dlake'. — Kaka te je nevolja snašla, komšija, kad si i glavu obrijo? ~ se 'skinuti sebi dlake s lica brijačem'.

obrlatit obrlatim svr. 'okrenuti koga na svoju stranu, pridobiti, zavesti'. — Ja vam kažem da je Nikoia vašu Margu obrlatio, pa ako je ne date redovno da se uda, ona će jednog dana uskočit i gotovo.

obrstit obistim svr. 'pojesti sve lišće, sitne grančice'. — Dudovac je sve obrstio, ostale su na drvecu gole grane.

obrt m 'zanat(stvo)'. — Žao mi je što našeg najmlađeg sina m'smo dali na obrt, zdravo se isko da uči za kovača.

obrtanj -tnja m 'prednji deo kola koji se može okretati na jednu i na drugu stranu'. — Tribaće obrtanj na novim kolima malo namazat da se lakše okreće.

obrtnik m 'zanatlija'. — Taj obrtnik je došo iz Osika.

obruč m 1. 'metalni ili drveni krug kojim se pričvršćuju duge na bačvi, kaci i dr'. 2. 'kotur kojim se deca igraju terajući ga štapom'. 3. opkoljavanje, zaokružavanje.

obrva ž 'dlakom obrastao donji deo čela iznad očne duplje'. — Čime vraniš te obrve tvoje?

obrvat -am svr. 'savladati, nadvladati, obuzeti'. — Pazi na dicu dok mi ne dođemo, nemoj da te san obrva, pa da zaspeš.

obrvica ž dem. od obrva. obuć obučem svr. 'staviti odelo ili deo odela na telo'. Izr. ~ uniformu 'postati vojnik'. obuća ž 'ono što se obuva na noge'. obućar m 'zanatlija koji pravi obuću'. obućarov -a -o 'koji pripada obućaru'.

obućarski -a -o 'koji se odnosi na obućara': ~ konac, — šegrt, ~ dućan.

obudovit -im svr. 'postati udovac ili udova'. — Još su mu dica bila mala kad je obudovio i nije se više ni ženio.

obut obujem svr. 'navući obuću na noge; kupiti obuću kome'. ~ se 'navući obuću (sebi)'.

obuvaćat -am nesvr. prema obuvatit.

obuvat (se) obuvam (se) nesvr. prema obut (se).

obuvatit -im svr. 'uhvatiti unaokolo, oko čega'. — Jedva smo nas troj(i)ca obuvatili ono rastovo drvo u avliji, toliko je debelo. ~ se 'uhvatiti se oko čega'.

obvezat (se) obvežem (se) svr. 'obavezati (se)'. — Baćo su se obvezali za bać Vranju kad je uzimo zajam, pa kad je propo, baćo su morali sve isplatit za njeg.

obvezivat (se) -vam (se) nesvr. prema obvezat (se).

obvršit obvršim svr. 'izvršiti'. — Ako vako potraje kišovito vrime, ne znam ka(d) ćemo obvršit oranje i sijanje.

obvršivat -ršivam nesvr. prema obvršit.

obziđat obziđam svr. 'ograditi, obložiti zidom'. — Tribalo bi nam obziđat bunar, počo je da se odronjava.

obziđivat -iđivam nesvr. prema obziđat.

obzinit -nem svr. 'zinuvši zahvatiti ustima'. — Rasiči jabuku nadvoje, vidiš da dite tako ne mož obzinit.

oce otaca mn. 'praznik očeva (poslednja nedelja uoči Božića)'. — Sutra su oce. — Ima još dvi nedilje do otaca.

oci otaca mn. v. oce. — iđu oci, biće dinara dici za čestitanja.

ocić ocičem svr. v. otsić, osić. — Ociči mi komad kruva.

ocidit ocidim svr. 'odstraniti, ukloniti tečnost iz čega'. — Ocidi ovu krpu pa je metni da se suši. ~ se 'postepeno, ceđenjem ili oticanjem osloboditi se tečnosti'. — Put se već fain ocidio posli one velike kiše, pa možemo krenit.

ociđivat (se) -iđivam (se) nesvr. prema ocidit (se).

ocilaš m 'propalica, ološ'. — Kako ste smili tom ocilašu da date konje u ruke?!

ocov -a -o 'očev'. — Ocov tebi! Iđi u ocov! (samo u psovci).

ocrnit ocrnim svr. 'naneti bol; unesrećiti'. — Kad nije ništa drugo mogla, onda nam je curu ocrnila prid svitom. ~ se 'osramotiti se, obrukati jedan drugoga'.

očale ž mn. 1. 'naočare'. 2. 'zaštitni deo za oči na oglavniku kod konjske opreme'.

očapat očapam svr. 'noktima, čapcima, kandžama otkinuti od čega'. — Očapala sam krastu, sad mi krv teče iz rane.

očekivat -ekivam nesvr. 1. 'nadati se kome iJi čemu, čekati koga ili što'. — Tog dana smo posebno očekivali baću i nanu iz varoši, jel su nam obećali da će kupit nova ruva; — Kaka nam je rđava godina, ništa dobrog ne možemo očekivat; — Očekivali smo kišu i na vrime je pala.

očemerit se -emerim se svr. 'ogaditi se (o jelu zbog velike količine koju neko pojede)'. — Posli užne sam malo prilego, a kad sam usto, os(i)tim da sam se očemerio od onog finog ila i pića.

očenaš -aša m 'hrišćanska molitva koja počinje rečima "oče naš".'

očenaše ž mn. 'brojanice'. — Sta nosiš očenaše kad i tako znam da nikad Boga ne moliš.

očerupat -am svr. 1. 'očupati, pokidati perje'. — Ko je puštio s lanca kera, eno ga sve je kokoške očerupo, pa leti perje svud po avliji. 2. 'uzeti kome novac, okartati'. — Susrila sam Janka kad je izlazio iz mijane, bio je blid ko kreč, mora da su ga dobro tamo njegovi kartaroši očerupali.

očešat očešem svr. 1. 'okrznuti, ogrepsti'. — Stipe je opet očešo krastu s noge; 2. 'očetkati, otimariti konje'. — Ako si očešo konje, izvedi i(h) da upregnemo. ~ se 1. 'okrznuti se, dotaknuti se'. — Krava se očešala o onu mladu jabuku i slomila je. 2. 'počešati se'. — Kad te svrbi, ti se oćeši.

očešljat -am svr. 1. 'češljanjem dovesti u red (kosu, vunu i sl.)'. — Stala je prid ogledalo i lipo očešljala svoju crnu kosu. 2. 'ogrebenati, izgrebenati'. — Najteže je lan očešljat. ~ se 'češljajući se dovesti u red kosu'.

očev -a -o 'koji pripada ocu; koji liči ocu'.

očevina ž 'nasleđe iza očeve smrti'. — Mater joj je dala očevinu, čim joj je otac umro.

očica ž 'petlja, okce u pletivu, na čarapi'. — Nisam primetila kako mi je spala jedna očica sa igle, sad moram malo oparat.

očice očica mn. ž v. okice.

očigled v. naočigled.

očin -a -o 'očev (samo kao psovka)'. Izr. Iđi u —! nema ni očina; ~ tebi 'psovka'.

očinci očinaka m mn. 'otpaci pri vejanju žita'. — ispećemo pogaću od očinaka za kerove.

očinski / očinski -a -o 'koji se odnosi na očeve, koji pripada očevima ili ocu'. — Vratila se ona u očinski dom.

očinski / očinski pril. 'kao otac, s ljubavlju'. — Taki je bio da se očinski staro o svakom svom ditetu.

očinstvo s 1. 'krvna veza između oca i dece, poreklo od oca'. — Njegova krv, njegovo i ocinstvo. 2. 'očevina' (v.). — Prodo je očinstvo.

očistit -im svr. 1. 'učiniti čistim, počistiti'. — Lozika, uzmi metlu pa očisti sobe i ambetuš; — U tren oka su očistili snig i napravili prolaz kroz kapiju. 2. 'ukrasti, pokrasti'. — Čujem da su lopovi noćos komšiji očistili sve s tavana. 3. 'otrebiti'. — Očistili smo briske za dunc. Izr. ~ tanjir 'sve pojesti'. ~ se 1. 'postati čist'. — Očisti se od blata. 2. 'izvedriti se'. — Nebo se očistilo.

očnjak / očnjak -aka m 'zub između sekutića i kutnjaka'. — Posto sam krezav, danas su mi izvadili očnjak.

očovičit -im svr. 'učiniti čovekom'. — Triba ga oženit, pa ćemo i njeg očovičit. ~ se 'postati čovek'. — I on će se valdar očovičit.

očupat -am svr. 1. 'čupajući skinuti, odstraniti (perje, dlaku i sl.)'. — Dica su očupala zecovima repove. 2. 'otrgnuti, otkinuti'. — Ko je očupo one lipe ruže isprid kuće? ~ se uz povr. — Ona lipa morkača sva se očupala.

očuvan -a -o 1. trp. prid. od očuvati. 2. 'koji se dobro drži, zdrav'. — Dobro izgleda, zdrav je i očuvan, živiće sto godina.

očuvat očuvam svr. 'čuvajući zadržati u dobrom stanju, ne dopustiti da što propadne'. — U današnje vrime najteže je očuvat svoje zdravlje. ~ se 'održati se u zdravlju i životu'.

očvrsnit -ne(m) svr. 1. 'preći iz tečnog, žitkog ili mekog stanja u čvrsto, stvrdnuti se'. — Pača su već očvrsnila. 2 'učiniti čvrstim, jakim'. — Rad od mladosti očvrsnio je ove momke da njim nema ravni u kraju.

oćanit oćanem svr. 'udariti, odalamiti'. — Ako te ja oćanem, oma š izletit i(s) sobe.

oćelavit -im svr. 'postati ćelav'. — Stricko Bodo je oćelavio nasrid glave, pa izgleda ko fratar.

oćibat oćibam svr. 'očistiti zaklanu živinu od sitnog perja ili dlačica'. — Malo sam kasno zaklala i dok ja nisam dva pivca oćibala, noć me uvatila. ~ se povr. 'čistiti se kljunom'. — Stiglo je proliće, čim se kokoške tako ćibaje.

oćoravit -im svr. 'oslepeti na jedno oko'. — Konj mi je oćoravio i moraću ga prodat; Juče sam oćoravio tele ~ ne znam kako mi je natrčalo na vile.

oćutit oćutim svr. 'preći ćutke preko čega, oćutati'. — Kad mi se čovik štogod srdi i pcuje, onda je bolje da ja malo oćutim.

oćuv m 'očuh'. — Nemam rođenog oca, oćuv me je odranio.

oćuvljev -a -o 'koji pripada oćuvu, očuhov'. — Kad su se nana udali, priselili smo se u oćuvljevu kuću.

od m 'koračanje, pešačenje'. — Poznam ga po odu; — Ne možem ja žurit, takog sam oda. Izr. Sitna oda daleka voda.

odabrat -berem svr. 'izdvojiti birajući između više jedinki'. — Kasno si, Mate, stigo, ja sam sebi momka odabrala.

odadirat -rem nesvr. prema odadrit.

odadrit odadrem svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. — On mene kandžijom, a kad sam ga onda livčom odadro. 2. 'dati neznatno prema datom obećanju'. — Baš je odadro, a kad si se udavala bogzna kako je bio pun fale, da će dat velik dar.

odajkat -am svr. 'odskitati'. — Skoro svaki dan joj sudi ostanu neoprani al zato, čim baci kašiku, odajka po selu.

odalamit odalamim svr. 'snažno udariti, tresnuti'. — Skloni mi se s puta, je 1 ću te tako odalamit s ovom varjačom da ćeš me zapantit.

odale(g) pril. 'od ovog mesta, sa ovog mesta, odavde'. — Niko mene neće odaleg otirat, to je baćin salaš, a ja sam baćin sin.

odan -a -o 1. 'privržen, veran'. — Kako bilo da bilo, al on se uvik vrati o žetvi da radi kod nas, osto je odan didi, jel mu je pomogo kad je osto siroče. 2. 'koji ima sklonost, strast, slabost prema čemu'. — Nikad od njeg neće više bit čovik kad je odan piću.

odan pril. 'ovim putem, ovuda'. — Tako sam ga izružila da mu više neće past napamet da odan tira ovce.

odanit odanem svr. 'odahnuti'. — Duša mi je odanila tek kad sam vid(i)la da su svi živi i zdravi kući stigli.

odanit odane svr. 'svanuti'. — Kad odane i sunce ograne, mi ćemo već bit u varoši.

odapet odapnem svr. 'otkopčati'. — Odapni mi kopču na mideru, zdravo me steže. 2. 'ispaliti, okinuti (pušku)'. 3. 'umreti, poginuti (vulg.)'. — Čuo sam da je danas bać Gušto, onaj stari pijanac, odapo. ~ se 'osloboditi se, otkačiti se'. — iđi friško vidi, kanda se krava odapela, da ne ode digod u štetu.

odapinjat (se) -njem (se) nesvr. prema odapet (se).

odat odam nesvr. 'ići peške, koračati'. — Odamo nas dvojca već više od dva sata.

odat -am svr. 1. 'prestati skrivati, otkriti, priznati'. — Jednog dana je sio ženu prid sebe i odo joj tajnu, da on ima dite sa jednom divojkom. 2. 'prokazati, potkazati, izdati'. — Nije virovo da će ga prcov (v.) odat da je ubio čovika. ~ se 1. 'otkriti kakvu svoju tajnu'. — Lazo se sam odo, da je zapalio komšiji slamu. 2. 'prihvatiti se čega, posvetiti se'. — Joško je sasvim napuštio stočarstvo, sad se odo vinogradarstvu. 3. 'podleći, prepustiti se; upustiti se u što nepovoljno'. — Od nikog vrimena sasvim se odo kartanju, zapuštio je i kuću i zemlju.

odavat odajem nesvr. prema odat. ~ se nesvr. prema odat se. — Bilo je dvi tri pijandure u selu, koji su odavali paore koji su sakrili ranu da njim ne odnesu u rekviriranju.

odavno pril. 'pre mnogo vremena, odavna'. ~ odavno se nji dvoje gledaje, al nisam virovala da će se i uzet.

odazvat se -zovem se 'odgovoriti glasom na čiji poziv'. — Čula sam ja da me zoveš, al nisam tila da se odazovem.

odbacit odbacim svr. 'odstraniti bacivši'. — Krupan snig pada, pripravi drvenu lopatu, ujtru ću morat da ga odbacim. ~ se 'snažnim pokretom odvojiti se od čega, otisnuti se': ~ u vis, ~ u stranu.

odbacivat (se) -acivam (se) nesvr. prema odbacit (se).

odbačen -a -o 'onaj koga su se ljudi odrekli'. — Dok je davo, svi su ga salićali, a kad je sve potrošio, bio je odbačen i od rođene dice.

odbaktit -im svr. 'otići, udaljiti se bakćući'. — Ko zna di su sad momci, tu su se skupili i onda odbaktili.

odbatrgat (se) -am (se) svr. 'otići, udaljiti se batrgajući'. — Kako je došo do salaša ne znam, al da je jedva odbatrgo u sobu, to sam vidila.

odbazat odbazam svr. 'otići, udaljiti se bazajući, otumarati'. — Svi su odanili kad je debeli žandar odbazo u mijanu.

odbijat (se) odbijam (se) nesvr. prema odbit (se).

odbit odbijem svr. 1. 'opravdati'. — Moramo deranu štogod odbit i na njegovu mladost. 2. 'negativno odgovoriti kome, ne izaći u susret'. — Je 1 se Manda udala? — Nije, odbila je prosce. 3. 'uskratiti što kome'. — Da sam na tvom mistu, ja bi već davno malog odbila od sise. 4. 'otkucati'. — Ako sam dobro čuo, to je tri odbilo, moraćemo ustat. ~ se 'odskočiti zbog sudara sa čim'. — Klis se odbio od d'rveta i udario u pendžer.

odbranit se odbranim se svr. 'osloboditi se opasnosti, zaštititi se'. — Kad sam dolazila vamo, jedva sam se odbranila od jednog guska, dopratio me je sve do kapije.

odbrecat se odbrecam se nesvr. 'nećkati se'. — Šta se odbrecaš toliko kad znam da si gladan, već oma da si uzo dok te nudimo.

odbrojit odbrojim svr. 'odvojiti brojeći'. — Meni odbroj trideset pilića, a druge uzmi sebi.

oddžonjat -am svr. v. džonjat. — Pušti me da malo oddžonjam.

ode pril. 'na ovom mestu, tu'. ~ oma da si ode donela tu lopatu.

odek pril. v. ode.

odekar / odekar pril. v. ode.

odeker /ođeker pril. v. ode.

oderat oderem svr. 1. 'skinuti, oguliti kožu'. — Kad odereš kožu s ovce, ostavi je na ladno, a ja ću je posli obradit. 2. 'oštetiti po površini, zagrepsti, ozlediti (kožu)'. 3. 'naplatiti preteranu cenu'. — Čujem da si skupo platio sime kuruza, taj te je fain odero. izr. ~ grlo 'promuknuti (od vikanja)'. odgađat odgađam nesvr. prema odgodit. odgajat odgajam nesvr. prema odgojit.

odgajivač -ača m 'onaj koji se bavi gajenjem pojedinih biljaka ili životinja'. — Nema boljeg odgajivača konja nadaleko, za Stipicu i njegove konje svi znadu.

odgajivat odgajivam nesvr. prema odgajat.

odgamizat -žem svr. 'otići nesigurnim korakom, odgmizati, odvući se'. — Kud ste njega poslali da donese džakove kad znate kaki je hantrav u noge, pa dok ne odgamiže tamo i natrag smrkniće se.

odgegat (se) odgegam (se) svr. 'otići gegajući se, klateći se'. — Vidi baba Janju, uvik se žali da je bole noge, a sad se i ona odgegala da vidi svatove.

odgegucat -am svr. dem. prema odgegat. odglasat -am svr. 'izaći na izbore, glasati'. — Ja sam moje odglaso još jutros rano.

odgledat -am svr. 'odreći se nekog potraživanja, oprostiti nečiju obavezu'. — i ja sam, ono podavno, dala Mari na zajam kilu brašna, al bolje će bit da joj odgledam, ni tako nikad neće vratit.

odgmizat -žem svr. v. odgamizat.

odgođa ž 'odgađanje, odlaganje'. — Nije foš bio sud, njev fiškal je već drukput tražio odgodu.

odgodit odgodim svr. 'ostaviti da se nešto uradi docnije, odložiti'. — Kiša lije već tri dana, pa smo morali odgodit žetvu za kasnije.

odgoj m 1. 'vaspitanje'. ~ oma se vidi da su to dica dobrog odgoji. 2. 'nega, gajenje, othranjivanje'. — Samo da znate, taj je bik od mog odgoja.

odgojit odgojim svr. 1. a. 'razviti u koga umne i moralne sposobnosti, usmeriti duhovni razvoj, vaspitati'. — To je materina želja bila i usrjila je: sina je odgojila za prokatora. b. 'odnesovati'. — V'iše je godina tome kako je on odgojio sime za muvariku i niko mu u tom nije ravan ni danas.

odgovarat -ovaram nesvr. 1. prema odgovoriti. 2. 'pristajati, priličiti'. — Baćo se moraje slušat, jel kako bi to izgledalo da u našoj kući radi kako ko oće i kome šta odgovara. 3. 'snositi odgovornost za svoj rad'. — Ja ću tebe platit, a ti mi odgovaraš da i drugi pošteno urade. 4. 'biti okrivljen, biti izveden pred sud'. — Krao je i sad odgovara prid sudom. ~ se 1. nesvr. prema odgovorit se. 2. 'omalovažavati ili pobijati ono što je neko (stariji) rekao, protivrečiti'. — Dva rođena brata, stariji dobar i mekan ko duša, a mlađi, da Bog sačuva, samo se odgovara i meni i ocu.

odgovor m 'saopštenje dato na postavljeno pitanje'. — Pisali smo mi njemu, sad čekamo odgovor.

odgovorit -ovorlm svr. 1. 'dati odgovor na postavljeno pitanje, pismo i sl.'. — Pitala sam i Cilu, al ona mi nije znala odgovorit. 2. 'nagovoriti koga da odustane od neke namere, odvratiti'. — Probaj ga odgovorit da joj ne iđe više ako znaš da je istina što svit o njoj pripovida. ~ se 'opravdati odbijanje, izgovoriti se, izviniti se'. — Kazala sam mu i ja, a i dica su mu već govorila da ne daje novac btlo kome u zajam, al kad je on taki, ne zna se odgovorit kad od njeg kogod štogod traži.

odgrabit -im svr. 'zahvatiti, uzeti'. — Odgrabi masti iz lonca koliko ti triba, a ja ću posli nadopunit u lonac is kačice.

odgradit odgradim svr. 'skinuti deo ograde, srušiti ogradu, razgraditi'. — Voćnjak je već ojačo, moćemo ga odgradit.

odgrađivat odgrađivam nesvr. prema odgradit.

odgrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema odgrnit.

odgrijat se -jem se svr. 'ogrejat se'. — Dobro bi bilo naložit vatru da se malo odgrijemo.

odgrist -izem svr. 'grizući otkinuti'. — iđi kad te momak zove da te provoza na karucama, šta si se stisnio ko da se bojiš da ti nos ne odgrize.

odgrizat odgrlzam nesvr. prema odgrist.

odgrnit odgrnem svr. 'ukloniti gornje slojeve čega sipkog (zemlje, snega i sl.), razgrnuti'. — Odgrni žito na tavanu na jednu stranu; — Čim malo otopli, odgrnićemo vinograd. ~ se uz povr.

odgudit odgudim svr. 1. 'odsvirati'. — Kako si plaćo, tako su ti i odgudili. 2. 'odležati u zatvoru (podsm.)'. — Vidio sam niki dan Nikolu na peci, i on je njegovi pet godina odgudio.

odgurat odguram svr. 'gurajući pomaći, odmaći; udaljiti'. — Bio sam sasvim blizo puta i sve sam dobro vidio, a onda me svit odguro natrag.

odguriškat (se) -am (se) 'otkotrljati (se)'. ~ odguriškala mi se lopta digod u mrak, i ne možem da je nađem.

odgurnit -nem svr. 'jednim pokretom pomeriti, odmaći'. — Odgurne nogom vrata i utrče u avliju. ~ se 'odbaciti se (oslonivši se o što)'. — Uvati se za sedlo, a nogama se odgurni od zida i gotovo uzjašićeš ko pravi.

odića ž 'sve čime se pokriva telo'. — Ako je i prosjak, valdar mu baš odića ne bi morala bit sva u fronclama?!

odignit odignem svr. 'malo podići'. — Ko će mi pomoć da odignem koto, samom mi je teško.

odigrat odigram svr. 'izvesti, završiti neku igru'. — Još da momačko kolo odigramo pa ćemo kući.

odigravat odigravam nesvr. prema odigrat.

odilce -eta s dem. od odilo.

odilo s 'gornja muška odeća'. — Joško je njegovom sinu kupio prvo momačko odilo.

odiljat -am svr. 'deljanjem obraditi, napraviti, otesati'. — Juče sam slomio sapište na motiki, moram danas odiljat novo.

odit -im svr. 'hoditi'. — Teško je bosom nogom po vrućem pisku odit.

odit (se) odijem (se) svr. 'odenuti (se)'. — Nije lako punu kuću dice naranit i odit.

odivat (se) odivam (se) nesvr. prema odit (se).

odizat odižem nesvr. prema odignit.

odjakarit -im svr. 'odseći (veliki komad), odrubiti'. — Ja mu kažem da lipo podili svoj petorici, a on sebi odjakario po iubenice.

odjašit -im svr. 'otići jašući, odjahati'.

odjavit odjavim svr. 1. 'dati izjavu o prestanku rada ranije prijavljenog'. — Odjavio sam vršalicu, ne mož se više koristit pa da ne plaćam porciju za njom. 2. 'odgovoriti'. — Spuštaj nov kabo u bunar, odjavi na poziv bunardžija. ~ se 'odgovoriti na pozdrav'. — Moraš se svakom odjavit kad ti kaže "faljen isus", makar ga ne poznaš po imenu.

odjavljat (se) odjavljam (se) nesvr. prema odjavit (se).

odjavljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema odjavit (se).

odjedared pril. 'u isti mah, iznenada, neočekivano, odjednom'. — Odjedared su se čuli glasovi sa svi strana: vatra, vatra!

odjurit odjurim svr. 'udaljiti se jureći, otrčati; pobeći'. — Pitaj Stipana zna 1 kud je Marko tako odjurio ko da ga vile vijaje.

odjužit -i svr. 'popustiti, oslabiti pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi se topiti (o snegu, ledu)'. — Čim je vako odjužilo, snig neće zadugo i vrime će se prolipčat.

odlanit odlane bezl. 'olakšati, odlaknuti; ublažiti tegobe'. — Samo kad ste stigli živi i zdravi, sad mi je odlanilo, strepila sam za vas, dugačak je to put bio; — Metnio sam bukvice na ranu i sad ko da mi je malo odlanilo.

odletit ođletim svr. 'leteći otići, udaljiti se'. — Sve su laste odletile, uskoro nam stiže jesen. 2. 'trčati, odjuriti'. — Zašto si odletio ko brez duše, nisi sačeko da ti kažem zašto te šaljem kod bać Stipe. 3. 'otpasti, otkinuti se, otrgnuti se'. — Nisam zdravo ni zamanio, a kandž'ja mi odleti iz ruke, ko da sam je vućio.

odležat -im svr. 1. 'odbolovati'. ~ odležo sam skoro dva miseca u špitalju. 2. 'biti u zatvoru'. — Tako mu triba, kad je przna pa se oma potuče, sad je odležo zbog tuče tri miseca, pa će jedno vrime bit miran. 3. 'dužim stajanjem dobiti bolji ukus (o vinu, rakiji)'. — Dođi na koštanje, otvorio sam jedno bure od dvadeset litara, rakija je cigurno zdravo dobra, odležala je u tom buretu od dudovog drveta pune tri godine.

odlipit odlipim svr. 'skinuti nešto što je zalepljeno'. — Ko je odlipio beljeg s pisma? ~ se 'odvojiti se, otpasti'. — Odlipio se malter na zabatu, triba ga skinit da ne padne kome na glavu.

odlipljivat (se) odlipljivam (se) nesvr. prema odlipit (se).

odlit odlijem svr. 1. 'lijući odvojiti malo tečnosti, odasuti'. — Odli iz boce mlika tako za jedno po litre, a drugo odnesi strini. 2. 'načiniti odlivak, izliti'. — Još nisu stigla nova zvona za našu crkvu, kažu da još nisu i(h) odlili. 3. 'odvojiti čistu tečnost iz jednog u drugi sud'. ~ ovi(h) dana tribaće odlit vino, jel vrenje je već davno stalo.

odlivance -eta s 'metalni predmet određenog oblika dobiven livenjem, odlivak'. — Kažu da je odlivance dobro i zato ta zvona imadu tako lip glas.

odlivat (se) odliva(m) (se) nesvr. prema odlit (se).

odlomit odlomim svr. 'lomeći odvojiti od nečega'. — Evo ti lepanja pa odlomi koliko ti triba, a drugo ostavi dici. ~ se 'otpasti, otkinuti se'. — Odlomila se velika grana na trišnji prid ambetušom.

odlunjat odlunjam svr. 'lunjajući otići, odlutati'. — Čim je gazdaumro i njegov ker je digod odlunjo.

odmać (se) odmaknem (se) svr. v. odmaknut (se).

odmagat odmažem nesvr. prema odmoć.

odmaglit odmaglim svr. 'pobeći, nestati, izgubiti se'. ~ uzo je novceunaprid i odmaglio.

odmaknit odmaknem svr. 1. 'pomeriti na veće odstojanje'. — Pomozite mi da odmaknemo armar od zida, oću da mažem sobu. 2. 'otići, udaljiti se, izmaći napred'. — Nisam ja ntkolko riči sa komšincom progovorila i krenem, al moj čovik je već dobrim odmako. ~ se 'pomaknuti se na veće odstojanje, udaljiti se'.

odmanit odmanem svr. 'nekim gestom izraziti neslaganje, pomirenost i sl.'. — Tako, zaboravila sam šta je pripovidala i odmanila na sve, pa smo se pomirile.

odmanjivat odmanjivam nesvr. prema odmanit.

odmarat (se) odmaram (se) nesvr. prema odmorit (se).

odmest/odmest -etem svr. 'metlom počistiti'. — Đule, uzmi metlu i odmeti slamu na đubre, naduvo je vitar svud po avliji.

odmet m 'ono što se odmete, odbaci'. Izr. nije na odmet 'vredelo bi (pokušati, učiniti)'.

odminit odminim svr. 'zameniti, smeniti u vršenju posla'. — Nane, site vi, malo pa se odmor(i)te, ja ću vas odminit u kujni.

odmirit -im svr. 1. 'primenjujući neku meru, utvrditi (dužinu, težinu i sl.)'. — Odmiri mi od ovog cica pet meteri. 2. 'odrediti kome izvesnu meru čega (neko trajanje)'. — Dobro su mu odmirili zatvora, sa će imat vrimena da razmišlja o lopovluku. ~ se 1. 'pažljivo pogledati jedan drugoga'. — Gledala sam pivčiće kad su se tukli, najpre su se dobro odmirili i onda se zaletili jedan prema drugome. 2. 'oprobati snage, sukobiti se, potući se'. — Odmirili su se oni i u trčanju i rvanju i još se oko tog istiravaje ko je jači.

odmoć odmognem svr. 'učiniti štetu ili smetnju'. — Bolje je kad ne dođe, jel kaka je zalupana, uvik mi odmogne štogod, pa moram i za njom radit.

odmolit odmolim svr. 'očitati molitvu'. — Ne možeš ti našu majku otirat u krevet, dok ona njezino ne odmoli.

odmoran -rna -rno 'koji se odmorio, svež, krepak'. — Kako ne bi bio oran za rad, kad sam mlad, zdrav i odmoran.

odmorit odmorim svr. 'učiniti da ko u mirovanju povrati izgubljenu energiju'. — Moram malo odmorit moje umorne noge.

odmorno pril. 'kao posle odmora sveže; osvežavajuće, prijatno'. ~- E, što ti je mladost, toliko si radio, a izgledaš sasvim odmorno.

odmotat -am svr. 'odviti ono što je zamotano, razmotati'. — Odmotaj vrengiju pa da svežemo voz. ~ se "odviti se, razmotati se'. — Palo ti je klupče doli i sve se odmotalo.

odmotavat -otavam nesvr. prema odmotat.

odmrsit odmrsim svr. 'rasplesti ono što je bilo zamršeno, razmrsiti'. — Tribalo bi mi prostrit košulje, a ne možem da odmrsim štrangu; samo da mi je znat ko je tako zamrsio?! ~ se 'razmrsiti se, raspetljati se'.

odmrzavat (se) -rzavam (se) nesvr. prema odmrznit (se).

odmrznit -ne(m) svr. 'otkraviti, otopiti'. — Led se počo topit, a zemlja još nije odmrzla. ~ se 'otkraviti se, otopiti se'. — Peć je vruća i u sobi nije ladno, a pendžere se još nisu odmrzle.

odnedavno pril. 'od pre kratkog vremena, odskora'. — Odnedavno su napravili nov put, sad nam je bliže varoš.

odnet -esem svr. 1. 'preneti, premestiti na drugo, udaljenije mesto'. — Mačka je odnela mačiće s tavana, al ne znam di se namistila. 2. 'uzeti, oteti, ukrasti'. Našem komšiji su noćos lopovi odneli sve kokoške iz kokošinjca. 3. 'oduzeti suigraču karte i sl. u igri'. 4. 'razneti, uništiti, upropastiti'. — Došo je onaj čovik, opet mu ne znam ime, brez live ruke je, u ratu mu je bomba odnela ruku. Izr. ko rukom odneto 'potpuno izlečeno'; ~ sa sobom u grob 'ostati tajna'.

odnikud pril. 'iz nekog pravca, odnekud'. — iđemo mi tako priko ditelne, kad odnikud istrči zec prid nas.

odnimit odnimi(m) svr. 'oduzeti, ukloniti, osloboditi'. — Bože, odnimi grije moje (molitva).

odnosit odnosim nesvr. odneti'

odojče -eta (coll. odojčad), s 1. 'dete koje se hrani sisanjem'. 2. 'mladunče (najčešće prase) koje sisa'.

odoka pril. 'otprilike, nasumce'. — Nisam mirio, procinio sam nako odoka da ima oko tri stotine kila.

odolit odolim svr. 'uspešno se odupreti, izdržati, savladati'. — Dao je rič da više nece pit i imo je snage da odoli. Izr. ~ srcu 'uzdržati se, savladati se.

odom pril. 'idući korakom, koračajući'. — Vi kako oćete a ja možem samo odom.

odomaćit se odomaćim se svr. 'početi se osećati domaćim, bliskim, naviknuti se na izvesnu sredinu, običaje i sl.' — Nije čedo što se odomaćio kad radi kod nas već godinama.

odonda pril. 'od onoga vremena, posle onoga vremena'. — Odonda više nije dolazio.

odorat odorem svr. 1. 'orući oduzeti tuđu zemlju'. — Jedan naš komšija sa zemljom, mora makar jednu brazdu odorat. 2. 'otpiatiti kome dug orući njegovu zemlju'. — Novaca nemam da ti vratim, al ću ti dug odorat, ako se ti slažeš.

odostrag pril. 'pozadi'. — Udario ga je odostrag i pobigo.

odozdo(l) pril. 's donje strane, od dole, na drugoj strani'. — Vidi u fijoki odozdo mora bit još jedna karta da je ostala.

odozgo(r) pril. 1. 's gornje strane'. 2. 'još, povrh toga'. — Znam ja šta je cina za običnog konja, ali ovaj je taki da mora dobit štogod i odozgor!

odponika 'od postanka, od rođenja, oduvek'. — Svašta su probali š nj im, al on je taki ot ponika i ne minja se.

odradit odradim svr. 'radeći otplatiti dug'. — Da ne vraćam dug u žitu, ja ću odradit. odradivat -ađivam nesvr. odradit.

odrana ž 'odgoj'. — Pogledajte kakl su to pilići! I, da znate, to je moja odrana.

odranit odranim svr. 'othraniti'. — Lako je izrodit dicu, al je teško i(h) odranit.

odranjivat -anjivam nesvr. odranit.

odrapit odrapim svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja odrapim s ovim višnjovcom; 2. 'nametnuti nešto veoma nepovoljno'. — Ala ti je ta odrapila cinu, pa ni trepnila nije.

odrast -astem svr. 'završiti rastenje, razvoj, porasti'. — Cura vam je odrasla, mogli bi je udat.

odreć se odreknem se svr. 'prestati priznavati nekoga za svoga, oglasiti neku vezu (obično rodbinsku) kao prekinutu'. ~ udala se za slugu, a otac je se odreko.

odricat se odričem se nesvr. prema odreć se.

odrimat odrimam svr. 'provesti neko vreme dremajući, dremati'. — Dico, izađite se sigrat u avliju, dida bi malo odrimo.

odrišen -a -o 'snalažljiv'. — Dobar je to momak i odrišen u svakom poslu.

odrišeno pril. 'otvoreno, spretno, neposredno, slobodno'. — On je odrišeno izno sve što je znao i ljudi su bili zadovoljni.

odrišit odrišim svr. 'odvezati, razvezati'. — Odriši bućur da vidim šta si donela. Izr. —jezik 'progovoriti'. ~ kesu 'plaćati'; ~ se odvezati se, razvezati se'.

odrit oderem svr. 1. v. 'oderati, zelenašiti (fig.)'. — Pravio se da ga žali kad mu je davo na zajam, a onda mu odro i kožu s leđa.

odron m 'mesto gde se zemlja odronjava'. — Moraćemo čistit bunar, jedan velik odron nam je svu vodu zatrpo.

odronit odroni(m) svr. 'podlokavši odneti zemlju'. — Svake godine nam voda odroni zemlju u bunaru, jednog dana će ga sasvim zavalit. ~ se 'oburvati se (o podlokanoj zemlji)'.

odronjavat (se) -onjavam (se) nesvr. prema odronit (se).

odrpan -a -o 'obučen u rite, pocepanog odela'. — Čiji je taj veliki deran, tako prljav i odrpan?

odrpanac -nca m 'skitnica'. — Ne puštaj u kuću tog odrpanca.

odrpat odrpam svr. 'drpajući poderati, pocepati'. ~ se 'poderati se, pocepati se'.

odrtina ž 1. 'poderana, iznošena haljina'. — Cura njim iđe u odrtinama, a imadu novaca ko plive. 2. 'razvalina, ruševina'. — Ta tvoja košara je prava odrtina, ja bi je već davno uklonio otale.

odsele pril. 'odsad, ubuduće'. — Odsele ćeš ti prat suđe, a ja ću samo kuvat.

odstojat -jim svr. 1. 'probaviti neko vreme stojeći'. — Cilu misu sam odstojo. 2. 'biti udaljen od izvesne tačke, ne biti sasvim uz nešto'. — Već se sasvim vidilo da je noseća, suknja joj je sprid fain odstojala.

odsvirat odsvlram svr. 'završiti sviranje, izvesti muzičku kompoziciju'. — Ako potreviš da odsviraš moju pismu, petica je tvoja.

oducat -am svr. v. odvandrovat. — Kata je oducala u selo, a strv joj stoji svud po kući.

odučit (se) odučim (se) svr. 'učiniti da se neko odvikne od čega, da nešto zaboravi'. — Ko bi mog čovika od pušenja odučio, taj bi u raj dospio.

odud pril. 'odovud'. — Ja sam odud iz Tavankuta.

odularen -a -o 1. 'razuzdan, neobuzdan'. — Nikad ne bi mogla volit takog odularenog monka ko što je bać Tomin Bolto.

odnlarit -ularim svr. 'skinuti ular, osloboditi ulara'. — Ko je odulario ždripca, kako ćemo ga sad osedlat? ~ se 'postati neposlušan, razuzdan, raspušten, neobuzdan'. — Dok je bio deran, nije bilo boljeg diteta od njeg, a čim je posto momak odulario se pa samo tira kera po mijanama.

oduljit oduljim svr. 'odužiti'. — Nisam ja kriv, popo je danas oduljio pridiku, baš ko za inat, kad ste kazali da žurim na užnu.

odškrinit odškrinem svr. 'upola, malo otvoriti'. — Prvo je odškrinio i povirio ima 1 koga. ~ se 'malo se otvoriti'. — Učinilo mi se da su se vrata odškrinila i oma se zalupila.

odšrofit odšrofim svr. 'odviti šaraf'. — Donesi ključ da odšrofim ovaj muter na koli.

odšrofljivat -ofljivam nesvr. prema odšrofit

odšuljat (se) odšuljam (se) svr. 'otići šuljajući se'. — Mačka se odšuljala u slamu i vreba miša.

oduminit -umine svr. 'stišati se, prestati (bol)'. — Uzo sam rakije na zub, pa mi je malo oduminio.

odunit odunem svr. 'oduvati, ukloniti što duvanjem'. — Samo ti prkosi, pa ću da te odunem s te pendžere.

odupirat se -rem se nesvr. prema oduprit se.

oduprit se oduprem se svr. 'dati otpor, usprotiviti se, suprotstaviti se'. — Kad su rekvirirali ranu, Vince se, borme, odupro, al su ga perjaroši oma odveli.

odurit se odurim se svr. 'prestati se duriti, odljutiti se'. — Pušti je nek duše ~ kad je prođe, oduriće se ko da ništa nije ni bilo.

odustajat -jem nesvr. prema odustat.

odustat -nem svr. 'napustiti ono što je započeto ili zamišljeno'. — Lakše je da odustanemo od kupovine, nego da se uvalimo u dug.

oduvat oduva(m)/oduše(m) svr. 'duvajući oterati, ukloniti, skinuti'. — Kaka si laka ko perce, pazi da te ne oduše vitar. ~ se 'izduvati se i smiriti'. — Je 1 se oduvalo to tvoje bisno sice?!

oduvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema oduvat.

oduzet -a -o 'paralizovan'. — Bać Lošu je udarila kap i jedna strana mu je ostala oduzeta.

oduzet oduzmem svr. 1. 'uzeti što kome'. — Još kako ga volim, al neću da oduzmem dici oca. 2. 'izvršiti računsku radnju oduzimanjem'. — To i ja znam: kad od pet oduzmeš dva, ostane tri.

odužit odužim svr. 1. 'platiti, vratiti dug'. — Ja sam svoje odužio, a vi gledajte ka(d) ćete. 2. 'otegnuti, oduljiti'. — Zašto su tako odužili vinčanje? ~ se 1. 'vratiti ono što se kome duguje'. — Ne možem zaboravit tvoju dobrotu i valdar će bit prilike da ti se odužim. 2. 'osvetiti se (fig.)'. — Divojke su bile zdravo uvriđene i čekale su zgodu da se moncima oduže. 3. 'otegnuti se, razvući se, oduljiti se'. — Priviše se odužilo to tvoje obećanje, sve se bojim da se nikad neće ni ispunit.

oduživat (se) oduživam (se) nesvr. prema odužit (se).

odvadit -im svr. 1. 'vadeći izdvojiti iz čega'. — Odvadi malo i(z) zdile, da se ne prolije kad bidneš nosila na astal. 2. 'uraditi deo čega'. — Nisam virovo da ste taki vridni, već ste više od polak odvadili, ako se tako i dalje budete laćali, do podne će sve bit okopano.

odvadat -am nesvr. prema odvadit.

odvadat odvađam nesvr. prema odvodit.

odvalit odvalim svr. 'odvojiti, otrgnuti od celine'. Vitar je odvalio veliku granu one lipe višnje. 2. 'udariti, ošinuti'. — On je najpre mene gurnio pa sam pao, al kad sam usto, tako sam ga odvalio da se oma skljoko na zemlju. 3. 'reći nešto nepromišljeno'. — E, moj Martine, ti ne bi osto živ da ne odvališ štogod čim progovoriš. ~ se 'odvojiti se od podloge, od celine, utrgnuti se'. — Odvalila se jedna grana duda i pala je na put. Izr. ko od briga odvaljen 'pun zdravlja, snage'.

odvaljat (se) odvaljam (se) svr. 'otkotrljati'. — Odvaljaj ovo bure na bunar, pa ga triba dobro isprat i pripremit za novo vino.

odvaljivat (se) odvaljivam (se) nesvr. prema odvalit (se).

odvandrovat -andrujem svr. 'odskitati'. — Nikola je odvandrovo i nema ga već tri dana da dođe kući.

odvarat -am svr. 'odmamiti'. — Odvaraj kera iza kuće dok gosti ne izađu iz avlije.

odverglat -am svr. 1. 'naizust izgovoriti (fig.)'. — Ti nisi deklamovo već odverglo tvoju pismu. 2. 'odsvirati na verglu'. — Čim je dobio novce, oma i odverglo.

odvest odvedem svr. 1. 'vodeći učiniti da ko ili što dođe na određeno mesto'. — Odvela sam našeg Ivana u škulu, posto je đak; 2. 'vodeći udaljiti, ukloniti'. — Čim smo vid(i)li da nam košara gori, prvo smo odveli krave i konje da se krov ne sruši na nji. 3. 'silom povesti, sprovoditi'. — Došli su žandari i odveli ga u zatvor, niko nije znao zašto. 4. 'udati se, poći u kuću mladoženje'. — Dana(s) su odveli i našu Margu, vinčala se s Antunom.

odvest -ezem svr. 'otpremiti kakvim prevoznim sredstvom'. — Kad odvezeš prvi voz, ručaj, p onda dođi dalje da svozimo.

odvezat (se) odvežem (se) svr. 'osloboditi veza, odrešiti'. — Kad se svi sakrijemo i viknemo, onda možeš odvezat maramu s očivi i tražit nas. Izr. ~ jezik 'progovoriti'.

odvezivat (se) odvezivam (se) nesvr. prema odvezat (se).

odvić (se) odviknem (se) svr. v. odviknit (se).

odvid samo u izrazu dat odvida 'naći izlaz (iz teškoća)'. — Nije to dobro gazdovanje, nauzajmljivo je, pa sad ne zna dat odvida. — Gosti su očli, al ja sam cio dan prala sude i spremala, jedva sam dala odvida svemu.

odvijat odvijam svr. 'oterati, odagnati'. — Morali smo pucat is pušaka i tako smo odvijali vrane sa žita.

odvijat odvijam nesvr. prema odvit.

odvijat -jem svr. 'vejarjem očistiti žito od pleve'.

odvijavat odvijavam nesvr. prema odvijat.

odvika pril. 'oduvek'. — Naši su se odvika bavili zemljoradnjom.

odvikavat (se) -ikavam (se) nesv. prema odviknit (se), odvić (se).

odviknit/odvić (se) odviknem (se) svr. 'učiniti da se neko odrekne izvesne navike, odučiti'. — Već po godine od kako smo se vinčali, a moj čovik nikako da odvikne od momačkog društva. — Došli smo u varoš, al nikako ne možem da se odviknem ranog ustajanja ko na salašu kad smo živili.

odviše/odviše pril. 'preko mere, preterano, suviše'. — Lipa je i dobra krava, to i sam vidim, al odviše tražiš, komšija, ne možem toliko platit.

odvit odvijem svr. 'razmotati nešto što je savijeno'. — Odvi malo dite, da ga vidim kako izgleda golušavo. — Odvi ranu pa ćemo je opet namazat rakijom. ~ se 'odmotati se, razmotati se, razviti se'. ~ odvilo ti se klupče vunice, mačka se sigrala š njim.

odvitnik m 'advokat'. — Njegov sin je odvitnik, zato se suda sa svakim.

odvlačit (se) odvlačim (se) nesvr. prema odvuć (se).

odvodit odvodim nesvr. prema odvest (odvedem).

odvrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema odvrnit (se).

odvrnit odvrnem svr. 1. 'okretanjem odgovarajuceg zavrtnja pokrenuti ili pojačati nešto'. — Odvrni slavinu na muljači j nosi masta u burad. 2. 'odviti, odšrafiti'. — Ajde, probaj ti, ja ne možem da odvrnem šrof, čini mi se da je jače zarđo. 3. 'zadići, posuvratiti'. - Malo odvrni jorgan da vidim tu lipu ponjavicu. 4. 'vrteći otkinuti'. — Da sam znala da ćeš taki bit, bolje bi bilo da sam ti glavu odvrnila kad si se rodio. ~ se povr. — Stegni malo onaj muter na plugu, odvrnio se u oranju.

odvuć -učem svr. 1. 'vukući preneti'. — Odvukli smo sve žito i samlili ga. 2. 'silom odvesti; povući za sobom'. — Nana nisu tili, al mi smo i odvukli, nek jedared i oni vide to čudo cirkus. ~ se 'otići jedva se krećući, oteturati se'. — Dida su tako iznemogli kad su nas ispratili, jedva su se odvukli natrag do kreveta.

odvugnit -nem svr. 'omekšati, ovlažiti se ostavljanjem na vlažnom mestu'. — Dugo smo držali so u komori, a tamo je dosta vlažno i so je zdravo odvugnila. 2. 'ojužiti, otopliti (o vremenu)'. — Samo da se sunce probije kroz oblake i vrime će odvugnit.

odzivat (se) odzivam (se) nesvr. prema odazvat (se)'. — Ne odzivam se zato što nisam čuo da me zovete.

odzvat (se) odzovem (se) svr. 'odazvat (se). — Moraš se odzvat kad te mater zove.

odzvonit odzvonim svr. 'zvonjenjem dati znak, oglasiti'. — Da se mi manemo i krenemo na užnu, jel podne je već davno odzvonilo. Izr. odzvonilo mu je 'došao mu je kraj, umro je'.

odžačar m 'dimničar. — Da ste vid(i)li sinoć kako su nam dica izgledala, ko da su se sigrali odžačara.

odžačarov -a -o 'koji pripada odžačaru'. — Odžačarove ruke su uvik garave od posla.

odžačarski -a -o 'koji se odnosi na odžačare, dimnjičare'. — Odžačarski poso je uvik po krovovima kuća i oko odžaka.

odžak m 1. 'dimnjak'. 2. 'otvoreno ognjište s kojega ide dim neposredno u dimnjak'. — Obisili smo divenice u odžak da se suše. Izr. pod odžakom 'prostor odakle se loži u peć i gde se nalazi ognjište'.

ofucat se ofucam se 1. 'otrcati se. — Šta ne baciš već te ofucane čakčire, sramota je da te svit u njima vidi. — Bolondoš ti se sav oko rukava ofuco. 2. 'propasti (fig.). — Kaki je to viđen čovik bio, a sad se propio, niki smanjio i ofuco.

ogadit se -im se svr. 'postati gadan, odvratan'. — Triba cuclu zamočit u sirćet pa nek mu se ogadi, onda će je i sam bacit.

ogavan -vna -vno 'oduran, odvratan'. — Ta prokleta žena sa svojlm ogavnim jezikom svima je već napakostila.

oglabat -am svr. 'oglodati'. — Valdar niko ne voli tako oglabat košćuru ko naš Joso.

ogladnit ogladnem svr. 'postati gladan'. — Čim ogladnu, maniće se sigre i dojurit kući.

oglavnik -ika m 'deo konjske opreme (za glavu)'. — Nemoj isprezat konje, samo njim skini oglavnike i daj prid nji sina.

ogledalce -eta s dem. od ogledalo.

ogledat -am svr. 1. 'pregledati, utvrditi'.— Ogledaj kokoške da znamo koliko će jaja snet danas; 2. 'pogledati se u ogledalo'. — Nisamse ogledala pa ni ne znam kako sam se povezala.

ogledat (se) ogledam (se) nesvr. prema ogledat 2.

oglendžat -am svr. 'olabaviti, opustiti, omekšati'. — Oglendžaj nogu pa da napipam di si je udario, kad je držiš ukočeno, teško ću pronać bolno misto. ~ se 'opustiti se, otromboljiti se'. — Šta si se tu vazdan oglendžo, pa se vučeš ko pijan.

oglunit oglunem svr. 'ostati bez sluha, ogluhnuti'. — Kako je puko na zeca, a stojo je blizo mene, oma mi je livo uvo oglunilo.

ogluvit ogluvim svr. 'učiniti gluvim'. — Naš dida su od starosti ogluvili.

oglobit oglobim svr. 'kazniti globom, novčanom kaznom'. — Subaša me uvatio da napasam ovce na tuđem žitu i oglobio me.

oglodat -am svr. v. oglabat.

ogolit ogolim svr. 'učiniti golim (skinuvši kome odeću, uklonivši lišće, perje, uništivši šumu itd.)'. — Jesen je taka: čim dođe, ona načisto ogoli sve drveće.

ograbit -im svr. 'grabljama pokupiti (na njivi, posle sadevenih snopova u žetvi ili posle sadevenih stogova sena)'. — Dok mi ne dođemo kući, ti, Mare, ograbi lišće koje je vitar nano u avliju.

ograbljicat -am svr. 'pokupiti grabljama, grabljicama'. — Kate, ograbljicaj lišće ispod jablanova.

ograđa ž 'ono čime je što ograđeno, odvojeno od drugog čega'. — Pala su vrataca na ogradi tvoje bašče.

ogradica ž dem. od ograda. — Prid salašom je ona nasadila puno cvića, još je i ogradicu od mali leca napravila.

ogradit (se) ogradim (se) svr. 'podići ogradu, okružiti ogradom'. — Moraćemo ogradit vinograd da nam zecovi ne izgrizu one mlade voćke.

ograđivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema ogradit.

ogranit ograne svr. 'sinuti, obasjati'. — Šta se fališ da si uranio, a usto si kad je svanilo i ogranilo sunce.

ogrćat (se) -em (se) nesvr. prema ogrtat (se).

ogrebat -em svr. 1. 'zaparati nešto noktom ili nečim oštrim ili šiljastim'. — Sigrala sam se s mačkom i naedared me ogrebala čapkom. 2. 'očistiti zagorenu koru od jela u sudu u kojem je spremano'. — Nane, možem ogrebat mliko što je zagor(i)lo? ~ se 'zadobiti ogrebotinu, načiniti sebi ogrebotinu'. — Malo sam se ogrebo na onaj zarđali drot, nisam ga vidio da visi na velikoj kapiji.

ogrijat (se) -jem (se) svr. 1. 'dati, preneti ili primiti toplotu (vatra, sunce i sl.)'. — Badavad se turamo oko nje; ladna peć nas neće ogrijat. 2. 'roditi se, granuti (o suncu)'. — Biće nam lakše čim sunce ogrije. Izr. da i mene sunce ogrije 'da se sreća osmehne'.

ogrist -izem svr. 'pojesti grizući nešto unaokolo'. — Nećeš više dftbit cilu jabuku kad si ovu tako ogrizo ko miš i polak bacio.

ogrišit ogrišim svr. v. grišit. — Pazi na se, sine, nemoj ogrišit ni sebe ni druge. ~ se 'učiniti greh prema kome, čemu'.

ogriv m 'sredstvo za grejanje (drvo, ugalj i dr.)'. — Ne bojimo se mi zjme, kod nas uvik ima ogriva zadosta, a kad drugog i ne bi bilo, kuružne imamo koliko oćeš.

ogrizina (obično pl.) ž 1. 'stabljike kukuruzovine s kojih je stoka pojela lišće'. — Nama ogrizina dobro dođe ko ogriv za loženje. 2. 'ostatak od pojedenog voća ili od jela'. — Neće drugi valdar za tobom ist tvoje ogrizine?!

ogrm(i)lo s 'remen ili lanac, kojim se vezuje ruda za am konja (nekad se stavlja i na vrat konja)'. — Vranje, donesi kožno ogrm(i)lo, a ovo gvozdeno odnesi natrag u naslam.

ogrnit (se) ogrnem (se) svr. 'pokriti ili nabacati na koga kakav pokrivač ili deo odeće (radi zaštite od hladnoće, kiše i sl.)'. — Ponesi rojtošku maramu i ako ti bidne ladno, ogrni je.

ogrtač -aca m 'deo odeće kojim se ljudi ogrću'. — Znam da sad nije zima, al ako ćeš mene poslušat, ponećeš kaki ogrtač.

ogrubit -im svr. 'učiniti grubim'. — Od ladne vode i mraza koža mi je na rukama ogrubila.

oguglat -am svr. 'postati ravnodušan, naviknuti se na nevolje'. — Svaki dan ga abriktuje, pa je već oguglo na njezine riči; — Ispočetka mi je bilo zdravo teško u svekrovinoj kući, a posli sam oguglala.

ogulit ogulim svr. 'skinuti nešto s nečega guleći' (npr. kožu, koru sa drveta, voće i sl.)'. 2. 'prokockati'. — Čujem da je sinoć Boltu onaj kockar Beno do gole kože ogulio.

oguravit -im svr. 'učiniti guravim; postati gurav'. — Žalio se da ga bole leđa i naedared je oguravio i niko ne zna od čega boluje.

ojačanje s gl. im. od ojačat (se). — Ukopaj ode jedan stup ko ojačanje.

ojačat (se) -am (se) svr. 'postati jak; postati jači'. — Kandar je vitar opet ojačo.

ojačit (se) ojačim (se) svr. 'postati jakim (jačim)'. — Ništa ti ne brini, još je dite malo, proodaće čim još malo ojači.

ojagnjit se -i se svr. 'doneti na svet jagnje (o ovci)'.

ojak -a -o 'prilično jak; krupan'. — Došo je jedan ojači deran i istuko ga.

ojarin m 'zlikovac, razbojnik'. — Čuo sam da je onaj Loša ojarin izišo iz zatvora, ne znam dokleg će izdržat napolju?!

ojarit se -i se svr. 'doneti na svet jare (koza)'. — Jel ti se koza već ojarila?

oje s 'drveni deo jarma ~ pokretna ruda za koju se vezuje plug'. — Meni se čini da je ovo oje napuklo.

ojerin m 'krvnik'. — Nisam ja tvoj ojerin, pa da ti glavu skidam, samo oću da ti kažem da ne valja što radiš i da ćeš kad tad nasradat.

ojman m 'neradnik, nevaljalac'. — Ne tribaš mi kad nisi dobar, idi u ojmane.

ojutros pril. 'jutros'. — Kad su očli? ~ ojutros rano.

ojužit (se) -i (se) svr. 'popustiti, oslabiti, pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi (se) topiti (o snegu i ledu)'. — Samo kad je ojužilo, sad neće ni snig zadugo.

oka ž 'stara mera za težinu: 1,293 kg'. — Daću ti oku žita za sime, a ti ćeš mi vratit dvi kad ovršeš.

okajat -jem svr. 'iskupiti greh kajanjem'. — Ja ću moj gri sam okajat.

okajavat -ajavam nesvr. prema okajat. okance -eta s 1. dem. od okno 2. 'dem. od oko'.

okanit se okanim se svr. 1. 'proći se, ostaviti se, manuti se'. — Najbolje bi bilo da se on okane tog posla što nije za nj'eg. 2. 'ostaviti koga na miru'. — Nađi koga drugog pa ga gnjavi koliko oćeš, a mene se okani.

okapanje s 1. gl. im. od okapat. 2. 'muka, teškoća, neprilika'. — Ne zna žena kako da se oslobodi tog okapanja, rastrzana je između svoj'e dice i pijanog čovika.

okarat okaram svr. 'izgrditi, ukoriti'. — Da koliko voliš svoje dite, kad prkosi triba ga okarat.

okasnit okasnim svr. 'doći kasno, zakasniti; zadržati se'. — Malo smo okasnili sa sijanjem, vrime nas je zbunilo, bilo je dosta kiše.

okasno pril. 'dosta kasno'. — Bilo j'e okasno kad se krenilo.

okat -a -o 'koji ima krupne oči'. — I lipa i okata cura.

okefat -am svr. 'očistiti kefom, očetkati'.— Daj mi kefu da okefam ovaj' moj' stari šešir. ~ se uz povr.

okilavit -im svr. 'dobiti kilu, postati kilav'. — Bio je dobar nerist dok nije okilavio.

okiselit -im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo, zakiseliti'. — Mogla si manje okiselit salatu.

okišit (se) -i (se) nesvr 'neprekidno liti (o kiši)'. — Nije dobro, okišilo se, a tribalo bi orat.

okitit -im svr. 'ukrasiti (cvećem, zelenilom ili nečim drugim)'. — Svakog svata su okitili perlicom. ~ se 'ukrasiti se'. — Završili su žetvu i risari su se okitili vincima od žita.

okivanje s gl. im. od okivat (se). — Pravc okivanje samo dobar kovač zna.

okivat (se) okivam (se) nesvr. prema okovat (se)'.

oklada ž 'opklada'. ~ oklada je oklada i nema varanja.

okladit se -im se svr. 'ugovoriti, sklopiti opkladu'.

oklagija ž 'duguljasto, valjkasto glatko drvo. koj'im se tanji, razvija testo pri mešenju'. — Dico, da ste mirni bili, je 1 će oma oklagija proradit.

oklembesit -embesim svr. v. 'otromboljit. — Baćo su ga izružili, zato je Joso oklembesio glavu. ~ se v. otromboljit se.

oklepavit -im svr. 'postati klepav'. — Oklepavio si zato što uvik šepicu natučeš, a uši ti ostanu napolju.

oklinak -inka 'jezičak zemljišta (obično na kraju parcele koji se uvlači u susednu parcelu)' — Nisam uzoro oklinak da ne ugazim komšinsko žito.

oklivanje s gl. im. od oklivat. ~ ima cura razloga za oklivanje, zato odlaže svatove.

oklivat okllvam svr. 'odlagati, odugovlačiti izvršenje nečega, ne odlučivati se'. — Dok ti razmišljaš i oklivaš, dotleg će vrime proć, pa nećeš ništa uradit.

okliznit okliznem svr. 'okliznuti'. — Basamage su pune leda, pazi da ne oklizneš. ~ se 'omaći se na klizavoj površini'.

okno s 'staklo na prozoru'. — Na pendžeri s puta jedno okno je ispalo.

oko s (mn. Sči, gen. očivi/očiju) 'organ čula vida u čoveka i životinj'e'. Izr. skloni mi se s očiju (očivi) 'odlazi da te ne gledam'; varaju ga oči 'pogrešno vidi'; više vide četri oka nego dva 'treba i drugoga pitati za mišljenj'e'; vrana vrani oči ne vadi 'rđav rđavom ne čini zla'; di su ti bile oči 'kako nisi zapazio'; vidit i golim okom 'bez pomoćnih sredstava' gutat očima 'željno gledati'; dat što na lipe oči 'dati na poverenje'; otvorit oči 'obratiti naročitu pažnju'; dok okom trepneš 'za čas'; imat (držat) na oku 'motriti, vrebati'; zavadio bi dva oka u glavi 'veliki spletkaroš'; zažmurit na jedno oko 'praviti se nevešt'; zaklopit oči 'umreti'; zamazat kome oči 'zavarati koga'; zapet za oko 'obratiti pažnju, svideti se'; iđi kud te oči vode 'idi kuda znaš'; izdale ga oči 'oslabio mu vid'; u četri oka 'nasamo, bez trećeg lica'; kad dođu vile očima 'kad bude u krajnjoj opasnosti'; kud ona okom, tud on skokom 'poslušan'; kud će suza nego na oko 'svoj svome u nevolji'; mrak mu pao na oči 'obnevideo od besa'; naparit oči 'nauživati se gledanjem'; ne skidat oka sa koga 'stalno piljiti u koga'; ni za žive oči 'ni po koju cenu'; oko za oko, zub za zub 'vratiti ravnom merom u odmazdi'; otvorit oči kome 'otkriti istinu'; otvorit četvere oči 'dobro otvoriti oči'; oči mi ispale 'u zakletvi'; ošinit ooima 'neprijateljski pogledati'; padat u oči 'biti veoma uočljiv'; pogledat čemu u oči 'suočiti se s pravim stanjem stvari'; skočit kome u oči 'napasti'; puklo mu prid očima 'postalo mu je jasno'; sinilo mu prid očima 'shvatio je istinu'; slip kod očivi 'nepismen'; smrklo mu se prid očima v. 'mrak mu pao na oči'; uzet koga na oko 'paziti na koga'; u njega su velike oči 'lakom je'; oči svašta vide, a sebe ne vide, napunit oči suzama 'zaplakati'; na svojer ođene oči 'očigledno'; na lipe oći 'dati, verovati'; ne viruje ni svojim očima 'opsednut sumnjama'; slipo ~ 'slepoočnica'; — Stipe, Stipe, šta si to uradio, mogo si ubit rođenog brata, malo je falilo da ga udarlš u slipo oko.

okobolan -lna -lno 'bolestan na oko (oči)'. — Kolko ja znam, Vita je od rođenj'a okobolna.

okociljnit se okociljnem se 'okliznuti se'. — Marko se okociljne na led i opruži se koliki je dugačak.

okolo pril. 'okolnim, zaobilaznim putem, zaobilazno'. — Žuri se i nemoj ić okolo, već udari priko njiva. Izr. okolo kerđe pa na mala vrata (zaobići prepreku, ući na maia vrata vezom).

okomice pril. 'koso, strmo, upravno'. — Krene okomice na brig i izvrne kola.

okomit se okomim se svr. 'nasrnuti, ustremiti se (napadima) na koga'. — Šta si se okomio na tog derana ko zima na golog čovika, a on ni kriv ni dužan.

okopat -am svr. 'kopajući zemlju oko biljke, voćke, očistiti od trave i drugih štetočina'. — Bilo je dosta vlage, pa je trava narasla i dvaput smo morali kuruze okopat.

okopnit okopni svr. 'otopiti se, raskraviti se (o ledu, snegu)'. — Napolju je snig okopnio, misto sonica, triba u kola upregnit.

okoprcan -cna -cno 'vešt, spretan, živahan, okretan'. — Samo vi Vinka pošaljite u dućan, taj okoprcan deran će sve nabavit.

okorit okorim svr 1. 'dobiti koru, skoriti se'. — Dobro je kad rana okori, to je znak da prolazi. 2. 'postati zadrt, držati se uporno čega'. — Toliko je okorio u mržnji, da plane i kad mu samo spomeneš sina. 3. 'naviknuti na što (rad, način življenja)'. — Paji ne vridi divanit, čovik je sasvim okorio u pijanstvu. ~ se 'pretvoriti se u koru, stvrdnuti se na površini'. — Malo ti se, ženo, okorila pogača.

okorovit -im svr. 'učiniti da što zaraste, obraste u korov, zakoroviti se'. — Da da je okorovilo kad nismo ugarili.

okoštat -am svr. 'kušati, probati'. — Ja ni zrnceta okoštala m'sam, a baš je grožđe bilo lipo i krupno ko volovsko oko.

okotit okoti svr. 1. 'doneti na svet mladunče (o nekim životinjama)'. — Naša cfca je pet mačića okotila. 2. 'roditi dete (o ženi, pogrd.)'. — Toliko je okotila dice, pa njim sad ne zna dat odvida. ~ se 'doći na svet (o nekim životinjama)'.

okovat okujem svr. 'pričvrstiti nešto okovom, metalnim okvirom ili ekserima'. — Nemoj još prat u novom kortu, najpre ćemo ga okovat plejom, dulje će trvat. ~ se 'lišiti se slobode stupanjem u brak (najčešće mimo sopstvene volje)'. — Marga se okovala za udovca.

okračat -am svr. 'postati kratak, skratiti se'. — Ispod okračali rukava zimskog kaputa, virili su rukavi malog kaputa.

okratak -tka -tko 'prilično, dosta kratak'. — Ova naša dica samo nas u trošak tiraje, vidim da su Ivanu čakčire okratke, moraćemo mu kupit nove.

okratit okratim svr. 'načiniti kraćim'. — Nane, meni se čini da ste mi malo okratili bilu suknju.

okratko pril. 'prilično, dosta kratko'. — Morala je obuć i nosit kad je tako okratko sašiveno ruvo.

okrečit okrečim svr. 'krečom premazati, ooeliti'. — Okrečila sam spolja salaš, još mi je ostalo da umažem krečom i košaru.

okrećalište s 'mesto gde se što okreće. — Na ovom okrećalištu smo kadgod vrli na konjima.

okrećanje s gl. im. od okrećat (se). — Zaboliće te vrat od okrećanja za curom.

okrećat -em/okrećat, okrećem nesvr. prema 1. 'okrenit', 2. 'izvrdavati, izbegavati; izvrtati'. — Nemoj ništa okrećat, već mi odgovori je si 1 bio kod Roze je 1 nisi?! 3. 'plesati sa nevestom na svadbi po ponoći kao deo svadbenog običaja'. — Već dva sata ot kako okreću snašu, nakupiće puno rešeto novaca.

okrenit okrenem svr. 1. 'kružnim pomeranjem promeniti položaj, obrnuti'. — Okreni glavu i gledaj vamo. 2. 'skrenuti, savi'i'. — Vidio sam kola kako odlaze dok nisu okrenila u sokak. 3. 'početi igrati, zaigrati (karte)'. — Došo sam da okrenemo koji durak. Izr. kud god okreneš 'ma šta uradiš'; ~ leđa 'napustiti'. ~ se 1. 'obrnuti se; prevrnuti se'. 2. 'osvrnuti se, obazreti se'. — Dida su toliko bolesni da njim se i okrenit teško. Izr. okrenila mi se sva kuća 'zaprepastila sam se'; okrenilo se sve natraške 'sve je pošlo rđavo'; ~ nabolje 'poboljšati se'; ~ nagore, na zlo 'pogoršati se'; ~ od koga 'prekinuti s kim vezu'; svit se naopako okrenio 'sve je suprotno ranijem'.

okresat okrešem svr. 'odseći, odrezati gornji deo, vrhove čega; odrezati sve grančice s jedne grane, pruta'. ~ oma ću doć na ručak i ja, samo da okrešem još ovaj jedan dud.

okrilje s 'zaštita, čuvanje, odbrana'. — Malo dite je ko ptić, čim ga kogod napadne, oma se sklanja pod majčino okrilje.

okripit se okripim se svr. 'potkrepiti se, uzeti što od jela ili pića'. — Znam da si umoran, al sidi za astal i uzmi koji zalogaj, kad se okripiš i malo odmoriš, opet će bit sve u redu.

okrivit okrivim svr. 'bacati krivicu na koga, optužiti, proglasiti krivim'. — Da nisi ništa uradio što ne triba, ne bi te okrivili.

okrivljen -a -o 1. trp. prid. od okrivit. 2. 'onaj koji je okrivljen, okrivljenik'. — Eto, niko na to nije ni pomislit mogo, a na kraju je Joso okrivljen.

okrivljivat -ivljujem nesvr. prema okrivit.

okrljat (se) -am (se) svr. 'oporaviti se'. — Posli one velike oluje, jesu l vam se pilići okrljali? — Polak je ostalo, a drogi su pocrkali.

okrugli -gla -glo 1. 'koji ima oblik kruga, lopte, koji je sličan krugu, lopti'. 2. 'gojazan'. — Eno, iđe tvoj lip, okrugli momak, sa(d) će se dokotoruškat.

okruglo pril. 1. 'kao krug, lopta, u obliku kruga, lopte'. — 2. 'u okruglom iznosu, zaokrugijeno'. — Pa, nek bidne pet iljada okruglo.

okrunit okrunim svr. 'kruneći odvojiti u manjim česticama'. — Bojim se da će ovaj vitar okrunit cincokrt. ~ se 'odvojiti se od čega u malim česticama'. — Tribalo je ranije kosit žito, fain je već sazrijalo i dosta se okrunilo.

okrupnit (se) okrupnim (se) svr. 'postati krupan ili krupniji, ojačati'. — Dosta dugo nisam vidio Paju, kako je okrupnio, izraso je u pravog momka.

okrzat se -a se svr. 'oštetiti se, pohabati se na krajevima'. — Šla si radio, kad ti se desni rukav na kaputu tako okrzo?

okrznit -nem svr. 'dodirnuti, dotaći, očešati'. — Je 1 te udario Ivan? — Nije me ni okrznio. ~ se 'dotaći se, očešati se'.

oktober m 'deseti mesec u godini, listopad'.

okućit se -im se 'steći, snabdeti se onim što je potrebno za domaćinstvo'. — Radio je ko crv i mrav, al se za tri godine i okućio, posto je svoj gazda.

ol ola olo 'ohol.' — Lipa jeste al i ola, kad iđe misliš da po jajima gazi, t;:ko ni.bada nogama.

okumit se okumim se 'postati kum s kim (prilikom rođenja ili venčanja)'. — Okumili smo se, kad mi se sin rodio, on ga je držo na krštenju.

oladit(se) oladim (se) svr. 1. 'postati hladan'. — Dok vi niste došli, ilo se oladilo; Umiću se u vodi iz bunara, da se malo oladim, zdravo je vrućina danas; Čim je čuo da cura ima momka, oma se oladio za njom. 2. 'prestraviti se'. — Kako si dotrčo i ko brez duše počo pripovidat, mi smo se svi u sobi skoro oladili, pomislili smo da vam se salaš srušio na ukućane. 3. 'umreti'. — Čim se matori oladi, raspašće se i njegov gazdašag, sinovi će se oma podilit. Izr. Kad se oladi, oma se osladi 'o pokojniku samo lepo'.

oladnit oladnim / oladnem svr. .1. 'postati hladan, ohladiti se'. — Dugo vas nema otkad sam vas zvala na užnu, pa je ilo oladnilo. 2 'ozepsti, nazepsti'. — Ne znam di sam oladnio kad furtom kijam. ~ se 'ohladiti se, postati hladan'.

olagat olažem svr. 'reći neistinu, laž o kome'. 2. 'prevarom oženiti koga (fij,.)'. — Da se dočepa posla svašta je divanio o Janku i olago ga je uzduž i popriko; ~ olago je tu mladu curu, pa se tako udala za njeg.

olaj m 'ulje'. — Dodaj mi olaj da podmažem mašinu.

olajat -jem svr. 'reći laž, nešto ružno o kome, oklevetati (pogrd.)'. — Kaka je to mater kad rođenu dicu olajava i ispripovida po selu.

olajavanje s gl. im. od olajavat. — Za olajavanje je uvik bilo nepoštenog svita.

olajavat -ajavam nesvr. prema olajat.

olak -a -o 1. 'koji je dosta lak, lagan'. — Pogledo je svinjče i učinilo mu se olako, al kad su ga izmirili težio je skoro sto kila. 2. 'koji je lošeg morala, malo pokvaren (obično o ženskim osobama)'. — Nije ona za tebe, nju svi drže za olaku curu.

olako pril. 1. 'na lak način, bez napora, bez teškoća'. — Naš komšija avik kupuje nike sri'ćke, tio bi olako da se obogati, al ga srića slabo služi. 2. 'nedovoljno promišljeno'. — Moždar ja i nisam u pravu, al mislim, Vranje, da ti olako uzimaš kad si na rič sve tvoje ostavio i poklonio još za života.

olakšanje s 'popuštanje jačine bola, poboljšanje'. — Pijem lik i ko da osićam malo olakšanje.

olakšat -am svr. 1. 'učiniti lakšim, rasteretiti'. — Put je bio tako rđav da smo morali olakšat kola da bi konji mogli izvuć po buzal(i)ci. 2. 'učiniti da se što lakše izvrši, izvede, razume; pomoći'. — Sve komšije su nam došle na mobu samo da nam ubrzaje i olakšaje berbu grožđa. ~ se povr. prema olakšat (1).

olica m i ž 'ohol čovek, onaj koji se drži nadmeno'. — To je taka olica, ko da se u sto lanaca rodio.

olinjat (se) -am (se) svr. 1. 'izgubiti dlaku (pas, mačka); stanjiti se od upotrebe, izlizati se'. ~ ima ta opaklija više od dvadeset godina i ne triba se čudit što se olinjala; 2. 'ošišati se "do glave'". — Šta si se tako olinjo?!

olit se olim se nesvr. 'oholiti se'. — Samo da mi je znat na čeg se taj balo oli?!

olizat oližem svr. 'polizati'. — Nane, ja ću olizat varnjaču od pekmeza. ~ se 'izgubiti prvobitnu boj'u, sjaj (o odelu), otrcati se'. — Džepovi na tvom kaputu su se sasvim olizali, moraćemo ga odnet sabovu da se opravi ako mož.

olo pril. 'nadmeno, gordo'. — Tako je olo koraco ko paradeški konj. Sloš m 'koren trske posle seče'. — Trsku triba sić što bliže leda, da ološ ostane što kraći.

oltar -ćra m rlg 'deo hrama u kome se vrši glavni deo bogosluženja'. lzr. dovest prid ~ 'vezati brakom'; stat prid — 'venčati se (u crkvi)'.

oluja ž 'vrlo snažan vetar sa povremenim kovitlacima, obično praćen grmljavinom i padavinama'. — Za to po sata, koliko je trajala oluja, sivalo je i grmilo na sve strane, a vitar je lomio drveća i nosio crip s krovova.

olujan -jna -jno 'koji donosi oluju, pun oluje'. — Olujna kiša je sa vitrom i grmljavinom. olujina ž augm. od oluja.

olujno/olujno pril. 'kao oluja'. — U aeru se osit(i)lo štogod olujno, pa smo se svi' uznemirili.

oluk m 'žleb ili cev kojom otiče voda s krova. — Triba očistit oluk, pun je trske pa se voda priliva i teče po zidovima.

oljoljat se olj'oljam se svr. 'jako se opiti'. — Olj'oljo se, pa sad iđe i u svakog zabada.

oljuštrit oljuštrim svr. 'oljuštiti'. ~ se 'ostati bez ljuske (o plodovima).

oma pril. 1. 'ovog časa, istog trenutka, vrlo brzo, uskoro'. ~ oma ću doć da vam pomognem unosit džakove, samo da obujem cipele. 2. 'neposredno uz nešto, sasvim blizu (prostorno)'. — Vrataca se nalaze oma do velike kapije s live strane.

omacit omaci svr. 'okotiti mače (mačiće)'. ~ se 'dobiti mačiće, okotiti se (o mački)'. omak -aka m 'jednogodišnje muško ždrebe (v. ome)'.

omaknit se omaknem se svr. —. 1. 'okliznuti se'. — Omakla mi se noga i malo j'e falilo da se opružim koliki sam dugačak. 2. 'izleteti, izmaknuti se (o neopreznoj reči, nehotičnom postupku i sl.)'. — Šta da ti kažem drugo nego omaklo mi se, pa to ti je: ko da ne znam da je rič o njezinom sinu, ja np.valila, Ivan je lopov, pa Ivan j'e lopov.

omalit -im svr. 'nedovolj'no spremiti, omanjiti'. — Izgledalo mi je da sam omalila kolač, vrlo je nezgodno da gosti gledaje jedan u drugog oće 1 bit dosta za svakog, pa sam zakuvala još jednu tepciju i tako sam se ocigurala. ~ se 'nedovoljno uzeti ili spremiti (pored dovoljnog i širokog izbora)'.

oman m 'bot. zelj'asta biljka Inula helenium'.

omanit omanem svr. 1. 'zamahom zavitlati'. ~ uzme mačka za rep, omane oko sebe i baci ga priko glave. 2. 'ovlaš preći preko nečega'. — Uzmi krpu pa malo omani astal i stocove, moždar su prašni. 3. 'dati manji prinos od prosečnog, podbaciti (o letini)'. — Ove godine j'e omanilo i žito i j'ečam, a očekivali smo rod bar ko lani.

omanji -a -e 'omalen'. — Ostala je još ona omanja njiva, tamo ćemo krumpir zasadit.

omanjivanje s gl. im. od omanjivat. — Omanjivanje nas pogađa već treću godinu, al porcija se ne smanjiva.

omanjivat -anjivam nesvr. prema omanit.

omasan -sna -sno l'dosta, irilično mastan'. — Zdravo ti je dobar prisnac, Tezo, jedino mi je malčice omasan.

omastit se omastim se svr. 'najesti se masnog, ukusnog jela'. — Nadam se, Antune, da si se i ti omastio, kažu da si bio u svatovima kod Ivše.

omatorit -im svr. 'postati mator, ostareti'. — E, moj Graco, omatorio si, a još ti glava nij'e sazrijala. Izr. Omatorio ko lanski kupus.

omazat omažem svr. 'polizati ostatak neke mase'. — Nemojte se svađat: anica će omazat zdilu od krema za tortu, a Joso će omazat tepciju od izlivenog šećera.

ome ometa (zb. omad) s 'jednogodišnje ždrebe'. — Prodaću ti kobilu, al ne dam njezino ome, ostaće meni za priplod.

omekšat -am 1. 'postati mek, savitljiv'. — Otkako sam jedno dvared nabokso čizme, sare su fain omekšale. 2. 'postati blag, popustljiv, raznežiti se'. — I naš su baćo omekšali otkako su zašli u godine, 3. 'udobrovoljiti'. — Samo ti Iipo oko baće pa će on omekšat i postaćeš mu najbolji zet.

omest ometem svr. 'počistiti metlom'. — Sobu ćeš omest i piliće naranit.

omica ž 'jednogodišnje žensko ždrebe, mlada kobila'.

ominjat se -njem se svr. 'osvrtati se na nekoga svoga, iščekujući od njega pomoć'. — Nemoj se na me ominjat, snađi se sam.

omišavit -i svr. 'dobiti bolest (o konju, kada se zagrejan previše napije hladne vode)'. — Kazo sam da ne pojite konje dok su vrući; napili su se ladne vode i omišavili.

omitiljavit -im svr. 'postati metiljav'. — Kažu da i čovik mož omitiljavit ako su ovce mitiljave.

omlaćivat -aćivam nesvr. prema omlatit.

omlatit omlatim svr. 1. 'mlaćenjem izdvojiti zrelo zrnevlje žita iz klasja, ovrći'. — Kadgod je bilo malo žita i ljudi su ga omlatili. 2. 'otresti plodove s drveta'. — Vitar nam je omlatio dosta jabuka, a još više krušaka.

omlitavit -im svr. 'postati mlitav, opustiti se, malaksati'. — Pa, šta oćete sad od njeg, čovik j'e ostario i omlitavio.

omorina/omorina ž 'sparno vreme pred kišu, zapara'. — Pogušićemo se na ovoj omorini ako ufriško ne padne kiša.

omraza ž 'zavada, mržnja'. — Kaka mi je to kuća, di je mater u omrazi sa rođenom ćeri?!

omrazit -im svr. 'izazvati omrazu između nekoga, zavaditi'. — Zamisli, Stane, ona šašava Lozika je tila omrazit mene i mog momka Lazu; — Šta se taj omraženi filanc mota oko naše Marice?

omrkat omrče svr. 'oploditi ovcu'. — Komšinski ovan je omrko naše ovce.

omrknit omrknem svr. 'zateći se negde kad se spusti noć; zanoćiti'. — Ne bi volila da digod omrkneš na putu.

omrsit se omrsim se svr. 1. 'pojesti masnu hranu'. — Poslaćemo našem katani pak nek se omrsi za Božić. 2. 'ogrešiti se o pravila posta, uzimajući mrsnu hranu'. Lovro, Lovro, ti si se opet omrsio u petak, vidim ja, ti ćeš završit u paklu.

omršav -a -o 'dosta mršav'. — Lipo ti je naraso deran, al ko da je malo omršav.

omršavit -im svr. 'postati mršav, oslabiti'. — Čovik ti je zdravo omršavio, da nije bolesan?!

omrznit -nem svr. 1. 'ispuniti se mržnj'om prema nekome; postati mrzak'. — Samo da znaš, da i krmača mož omrznit prase, pa mu ne da sisat.

omucavit -im svr. 'početi mucati, postati mucav'. — Šta se to dogodilo s Lokom, tako divani ko da je omucavio.

omućat -am svr. 1. 'ovlašno oprati usta'. 2. 'oprati posuđe oblivanjem (površno)'. ~ oma ću, samo da malo omućam usta od ovog slanog ila.

omutavit -im svr. 'izgubiti moć govora, onemeti'. — Joškov sin Losko je pao juče sa slame na glavu i omutavio.

onaki -a -o 'onakav'. — Liza avik kuka kako su siroti, pa nemaje ovo, te nemaje ono, a otkud joj novaca da curi kupi onako ruvo?i

onako pril. 1. 'na onakav način'. — Mora se čovik i sam nasmijat, kad čuj'e nju kako je onako vesela. 2. 'na isti način, u istoj meri (kao)'. — Kako mož bit onako ista ko mater?! 3. 'bez druge namere; bez razloga'. — Nisam ja tek onako došla, kazali su mi da dođem. 4. 'bez naknade, besplatno; bez ograničenja'. — Dao mi je komšija Šime pun džak lubenica. Zašto? — Samo onako.

onamo pril. 1. 'u onom pravcu, na onu stranu'. — Onamo iza one grede je rit sa dosta trske. 2. 'na onom mestu, onde'. — Onamo u čistoj sobi j'e dolaf, u njemu je marama koja mi triba.

onda(k) pril. 1. 'za ono doba, za ono vreme'. — Kad sam ja bio deran, dico, ondak su dica čekala da stariji izuju opanke, pa da oni dođu na red. 2. 'prema tome, dakle'. ~ onda, nek bidne kako smo udivanili.

ondaker pril. v. onda(k).

ondale(k)(g) pril. 'odande'. — Ondaleg je došla oluja.

ondan pril. 'odonud'. — Ondan sam naišo i vidio da na putu leži mrtav čovik. 2. 'onde'. — Ondan, nuz ogradu smo zasijali sirak za metle.

ondašnji -a -e 'koji se odnosi na ono vreme'. — To j'e staro, ondašnje ruvo, koje se oblači u svečanim prilikama.

onde pril. 'na onom mestu'. — Onde sam ti kazo da me čekaš.

ondud pril. 'iz onog pravca, odande'. — Koliko ja znam, on će ondud doć.

onibus m 'autobus'. — Meni u onibusu uvik bidne rđavo, pa ga zato i ne volim.

onisko pril. 'na maloj visini, dosta nisko'. — Laste prid kišu uvik onisko lete.

onizak -ska -isko 'prilično nizak, omalen'. — On je visok čovik, a žena mu je oniža i punačka.

onolicki/onolicni -a -o 'onako mali, majušan'. Kako i nije sramota, nismo se vid(i)li godinu dana, a doneli dici onolicko milošće, ko da prosjaku daju.

onolicno pril. 'onako malo'. — Kad se s onolicno zaprži, taka je i čorba.

onolički -a -o v. onolicki.

onoliki -a -o 'onako veliki'. — Kad ne bi znao, čovik ne bi povirovo, da je onoliki momak, a plašljiv ko zec.

onoliko pril. 'u onoj meri, onako mnogo'. — Niko se onoliko ne zna smijat, ko moj brat; njemu je dosta da pokažeš mali pist, a on već razvuko usta.

opac uzvik. ~ opac, nisam tila da vam stanem na nogu. Izr. Ajde, opac! 'uzvik malom detetu da ustane kad slučajno padne'.

opačina ž 1. 'pokvarenost, zlo delo, nevaljalstvo'. ~ ima opačine i med učmenim i med prostim svitom.

opadanje s gl. im. od opada. — Počelo je opadanje vode u dolu, valdar će i s njiva otić.

opadat -am svr. i nesvr. prema opast.

opajat -jem svr. 'pajalicom očistiti od prašine'. — Provitrili smo sobe i opajali zidove.

opajda ž v. opajdara.

opajdačit -im s\r. v. opajdarit.

opajdara ž 'zla žena, nevaljalica, nemoralna žena'. — Neću više da vidim tu opajdaru da nam dolazi u kuću.

opajdarit -im svr. 'snažno udariti'. — Sve je bilo ko nika šala, dok Solo nije Matu opajdario vilištanom po leđima.

opak -a -o 1. 'spreman da (kome) učini zlo, nevaljao'. — Ni kad se smije, ne triba mu virovat, opak je to čovik. 2. 'težak, smrtonosan, neizlečiv (o bolestima)'. — Već se bio pridigo, kad ga spopadne opaka malarija i ode ćovik za nedilju dana. 3. 'naopak'. ~ opako si, Margo, povezala maramu.

opaklija ž 'ogrtač od ovčije kože, (za zimut od 16—18 jagnječih kožica, spolja farbana i ukrašena, koristi se naročito prilikom putovanja na zaprežnim kolima, a leti se na njoj spava u hladovini)'. — Jedva smo našli didu, a oni ozeli opakliju, pa legli pod or u debelu ladovinu.

opako pril. 1. 'na opak način, opasno'. — Znam ja Lovru, on se smije a opako ti misli. 2. 'naopako, natraške'. — Kad kiša pada, opako se oblače kožuvi, da bi se gornja koža zaštitila.

opalit opalim svr. 'opeći plamenom po površini ili po krajevima'. — Barut mi je opalio i trepavice i obrve, dobro je što nisu oči sradale. 2. 'izazvati rumenilo kože delovanjem sunca, vetra'. — Ovik je nosila maramu na glavi i jače navučenu na oči, da joj vitar i sunce lice ne opali. 3. 'udariti, ošinuti'. — Kad ga je onda opalio šutačom posrid lica, nije imo kad kazat ni joj. 4. 'ispaliti hitac iz vatrenog oružja'. — Vaške su već dosta dugo i bisno lajale, a on otvori pendžer i dvared opali iz dvocivke. ~ se 'zacrveniti se, zažariti se'.

opaljužat -am svr. 1. 'ošuriti'. — Danas smo zaklali jednog ranjenika, najpre smo ga palili p onda i opaljužali. 2. 'okartati (koga, fig.)'. — Stipe je prodo volove i sio se s bećarima kartat kažu da su ga do gole kože opaljužali.

opametit opametim svr. 'učiniti koga pametnim, razumnim, urazumiti'. — Ni zatvor ga nfte opametio. ~ se 'urazumiti se'. — Vrime bi bllo da se i ti opametiš.

opanak opanka m 'seijačka laka obuća od kože koja se priteže kaišima'. — Najlakše mi je u opankama. Izr. pritegnit opanke 'spremiti se za dugi put'; najgore je kad se opanak potpapuči!

opančar -ara m 'zanatlija kcji izrađuje opanke'. — Sve je manje dobri opančara.

opančarov -a -o 'koji pripada opančaru'.

opanjkat -am svr. 'oklevetati'. — Bolje da ćutiš, jel ću i ja tebe opanjkat.

opanjkavat opanjkavam nesvr. prema opanjkat. — Samo dok ja tu babuskaru uvatim, iđe po selu i opanjkava moju dobru curu.

opaprit opaprim svr. 1. 'začiniti paprikom ili biberom'. — Naša stanarica danas nije žaIila so, a dobro je i opaprila paprikaš. 2. 'ljutim začinom ili jelom povrediti (kožu, usta, oči i sl.), oljutiti'. — Di si, diko, opaprio usta? ~ se 'osetiti ljutinu začina ili jela, oljutiti se'. — Toliko sam se opaprio paprikom da su mi usne natekle.

opapuljit opapuljim svr. 'opelješiti'. — Jesi 1 čuo, Andriju su noćos opapuljiii do kože.

oparat oparam svr. 'odvojiti nešto prišiveno'. — Oparaj onu staru postavu iz kaputa. ~ se 1. 'razdvojiti se, rasparati se'. — Oparala se leca s taraba. 2. 'otaraiti se, osloboaiti se (koga)'. — Di si toliko dugo? — Nisam se mogla oparat od ludog Bolte.

oparit -im svr. 'naneti povredu vrelom parom ili tečnošću'. — Naša unučica j'e svukla vrilu vodu sa šporelja i sva se oparila, sad leži u špitalju. Izr. pobić ko oparen 'naglo pobeći'.

oparmačit -im svr. 'udariti (snažno)'. — Najpre je on mene ćušio, al kad sam ga onda ja bičaljom od kandžije oparmačio priko ušivi, oma se manio tuče.

opasat opasa(m) nesvr. prema opast.

opasat -ašem svr. 'privezati oko pasa, pripasati'. — evo ti moja pregača, pa je opaši kad budeš radio s mesom da se ne umastiš. ~ se povr.

opasivanje s gl. im od opasivat (se). — Još malo pa će kobilu tiibat vodit na opasivanje.

opasivat opasiva nesvr. prema opasat.

opasivat (se) opasivam (se) nesvr. prema opasat (se).

opast opase svr. 1. 'pasenjem pojesti, popasti'. — Triba primistit kočić za kravu, svu je travu oko sebe opasla. 3. 'spariti se sa ženkom (o ždrepcu)'. — Sutra ćemo vodit kobilu pod ždripca da je opase.

opast -adne svr. 1. 'odvojivši se od čega, pasti na zemlju'. — Lišće je skoro sasvim opalo, stigla je jesen. 2. 'sniziti visinu svoje površine (o vodi). — Zbog velike suše i voda u bunaru je opala.

opaučit -im svr. 1. 'odalamiti, ošinuti'. — Opauči ti njega po ušima, pa će se oma umirit. 2. v. paučit. — Jesi 1 opaučio točkove na volovskim kolima?

opcigom pril. 'utvrđenom količinom davati (najčešće hranu i dr. za učinjenu uslugu)'. — Kadgod štogod ćini, on sebe opcigom namiri.

opcigovanje s gl. im. od opcigovat. — Samo pazi kod opcigovanja da te ne privare.

opcigovat -ujem svr. i nesvr. 'odbijati, oduzimati'. ~ oće on pomoć, nije da neće, al uvik kamatu unaprid opciguje.

opcina ž 'vradžbina, opsena'. — Nane, našla sam jednu maramicu, ode na raskršću. — Nemoj je dirat, moždar je kaka opcina.

opcovat opcujem svr. v. pcovat.

opčinit opčinim svr. 'omađijati, začarati'. — Trči za njom ko da ga je opčinila, a ona ni ne frolji na njeg.

opće pril. 'uopšteno': ~ uzeto, ~ rečeno. općenit -a -o 'opšti, zajednički'. opcenito pril. 'uopšteno'.

općina ž 1. 'opština'. — I naša općina je već velika, imamo sto općinara. 2. 'crkvena, verska zajednica (obično oko jedne crkve)'. — Platili smo prirez naše crkvene općine.

općinar m 'opštinar, član općine'. — U nedilju ćemo blrat općinara za našu općinu.

općinski -a -o 'kojj pripada općini, koji se odnosi na općinu'. ~ općinski atar se proteže od Bajmoka do Vorgoša.

općinstvo s mn. 'stanovništvo u opštini'. — Naše se općinstvo većinom bavi zemljoradnjom.

opeć opečem svr. 1. 'čim vrelim izazvati ozledu na koži'. — Opekla me para iz lonca; — Sve su mi leđa opečena od sunca. 2. 'neprijatno dirnuti, pogoditi'. — To ga je opeklo, jel je mislio da mi ne znamo da je i on umišo svoje prste. Izr. ~ prste 'nastradati'. ~ se 1. 'zadobiti ozledu izlažući se dejstvu nečeg vrelog'. 2. 'doživeti neuspeh, pretrpeti štetu'. — Nećeš mi virovat, dok se i sam ne opečeš ko ja.

oped pril. 1. 'ponovo, još jedanput'. —Komšijaoped sutra iđe u varoš. 2. a. 'pak, međutim'. — On vuče na jednu ona oped na drugu stranu. b. u službi veznika: 'a, ipak'. ~ on je plako i gledo kroz jednu pendžer, a ona je oped to isto činila na drugoj pendžeri. Izr. ~ i ~ 'više puta, stalno'.

operuškat -am svr. 1. 'očistiti peruškom'. — Katice, operuškaj astal od mrvica. 2. 'opljačkati, opelješiti' (fig.)'. — Tuži mi se Andrija da su lopovi noćos sasvim operuškali sve što su našli na tavanu.

opet pril. v. oped. — Nane, Pera mene opet čakljika.

opijanje s gl. im. od opijat (se). —- To više nije opijanje već prava bolest.

opijat opijam nesvr. prema opit. ~ se nesv. prema opit se.

opit opijem svr. 'napojiti koga alkoholnim pićem da mu se pomuti u glavi'. — Počeli su svi gosti redom na kuma da nazdravljaje, tili su ga opit. ~ se 'napiti se alkoholnog pića, biti pijan'. Izr. pijan ko zemlja 'trešten pijan'; opio se pa ne vidi leđa.

opivat -am svr. 'održati opelo, opojati'. — Lipo su ga opivali popovi i saranili u obiteljsku grobnicu.

opivavat opivavam nesv. prema opivat.

opkol m 'pleter od pruća'. — Svinji su na jednom mistu provalili opkol, moraćemo donet friškog pruća i zapravit to misto da ne kvare dalje.

oplakat -čem svr. 'ožaliti'. — Da sto godlna živim neću te, sine, dosta oplakat.

oplakivanje s gl. im. od oplakivat. — Kad god ode na groblje, oma započme oplakivanje za sinom.

oplakivat -akivam nesv. prema oplakat.

oplest -etem svr. v. plest. — Kaži Kati da te očešlja i oplete. ~ se uz povr.

oplin m 'vodoravna gredica na kolima ili saonicama koja odozgo drži stupce'.

oplivit -im svr. v. plivit. — Sutra ćemo oplivit peršin i šargaripu.

opoganit se -im se svr. 1. 'postati pogan, nečovečan, iskvariti se'. — Veliko je zlo kad se svit opogani. 2. 'svršiti nuždu'. — izgleda da se dite opoganilo, mokre su mu flundre.

opominit opominem svr. 1. 'podsetiti, upozoriti'. — Ja sam te na vrime opominio da ćeš tudan teško s kolima proć. 2. 'pozvati na red, ukoriti'. — Ako sam mu ja mater i on mu je otac, zašto onda svog sina još nijedared nije opominio zbog nevaljastva. ~ se 'prisetiti se'. — Opomini se, šta sam ti kazo.

opominjanje s gl. im. od opominjat (se). — Opominjanje nije kazna već savit.

opominjat (se) -njem (se) nesvr. prema opominit (se).

opor/opor -a -o 'nakiseo i pomalo gorak, koji skuplja usta'. — Tunja je kad se ide prisna opora, bolja je u duncu.

oporeć / oporeć oporečem / oporeknem svr. 'povući obećanje, poreći'. — Kaka je tvoja rič, Lozika, juče si kazala da si bila s Ivanom, sad kažeš da nije istina. — Ja rekla, ja i oporekla!

oporezivanje s gl. im. od oporezivat, v. porcija.

oporezivat -ezivam nesvr. prema oporezovat.

oporezovat -ujem svr. 'razrezati porez, zadužiti porezom'. — Oporezovall su me ko da je bio redovan rod, a oluja i led su mi sve uništili.

opoštenit se opoštenim se svr. 'postati pošten, pokazati se poštenim, valjanim'. — Od kako se oženio, Vranje se i opoštenio.

oprasit oprasi svr. 'doneti na svet prasiće (o krmači)'. — Ona velika bila krmača nam je oprasila deset prasica. ~ se 'doći na svet (o prasetu).

oprašćanje s gl. im. od opraštat (se). — Nema oprašćanja dok ne obećaš da nećeš više tuć mlađeg brata.

oprašćat (se) oprašćam (se) nesvr. prema oprostit (se).

oprašit oprašim svr. 1. 'očistiti od prašine, otresti prah, isprašiti'. — Mandice, uzmi onu metlu od kunine i opraši sobu. 2. 'okopati (vinograd, kukuruz, krompir i dr.) sitneći zemlju i uklanjajući korov i travu'. — Kuruze ćemo zasad samo plugom oprašit. 3. 'oploditi biljku prenoseći cvetni prah, polen na semeni zametak'. — Kad nema vitra, čele su glavne jel kupe med i opraše voćke. ~ se 'očistiti se od prašine'. — Opraši se napolju, p onda uđi u kuću.

oprašivanje s gl. im. od oprašivat (se). — Čele su glavne za oprašivanje voća.

oprašivat (se) -ašivam (se) nesvr. prema oprašit (se).

oprat operem svr. 'perući odstraniti nečistoću'. Ajte, dico, operite ruke pa za astal. 2. 'skinuti sa sebe krivicu, sramotu'. — Skrivio jesi, al sad o(d) tebe zavisi ka(d) ćeš oprat sramotu. Izr. ~ kome glavu 'izgrditi ga'; ~ grlo 'popiti čašicu alkoholnog pića'; ~ ruke 'ne primiti odgovornost za nešto ili nekoga'. ~ se 1. 'perući se ukloniti nečistoću sa sebe'. 2. 'opravdati se, skinuti sramotu sa sebe (fig.)'. — Opro se jesi, al biluga je ostala.

opravdanje s 'obrazloženje, objašnjenj'e, dokaz'. — Šta će ti veće opravdanje za izostanak izškule od bolesti zbog koje si ležo nedilju dana.

opravdat -am svr. 'otkloniti s koga sumnju, klevetu, optužbu'. — Ja ću divanit s didom, a dida će te opravdat prid baćom. ~ se 'skinuti sa sebe, sumnju, klevetu, krivicu'. — Ako se sam ne opravdaš, drugi te cigurno nece.

opravdavanje s gl. im. od opravdavat (se). — Moždar će opravdavanje pomoć, al nisam ciguran, zdravo često to biva.

opravdavat (se) opravdavam (se) nesvr. prema opravdat (se).

opravit -im svr. 'dovesti u ispravno stanje, izvršiti opravku, popraviti'. — Velika kapija se teško zatvara, tribalo bi je opravit. ~ se 'obući se, doterati se'. — Dok ti ne upregneš konje i ja ću se opravit, pa možemo oma krećat.

opravljanje s gl. im. od opravljat (se). — Malo se odužilo to opravljanje salaša.

opravljat se -am se nesv. prema opravit (se).

oprest opredem svr. 'obaviti, završiti predenje'. — Sve što mi tri'ba za udaju, ja sam sama otkala i oprela.

opreteljit se -im se svr. 'sprijateljiti se, oroditi se'. — Našu ćer smo dali za Lukinog sina i tako smo se opreteljili.

oprostit oprostim svr. 'preći preko čije krivice, greške, dati oproštenje'. — Mariška je zbog pijanstva ostavila čovika, a posli mu sve oprostila i vratila mu se, pa sad žive zajedno. Izr. oprosti mi, Bože 'uzrečica kad se kaže nešto što bi moglo biti grešno'. ~ se 1. 'pozdraviti se pri rastanku'. — Sinoć mi je bio sinovac, oprostio se jel sutra odlazi u katane. 2. 'osloboditi se, spasiti se'. — Fala Bogu, sirota Cilika se oslobodila od onog pijanog Nikole. Izr. ~ sa životom 'umreti'.

oprošćaj m 'oproštaj'. Izr. poslidnji ~ 'pozdrav s kim neposredno pred smrt ili prilikom sahrane'.

opružit se -im se svr. 'leći i ispružiti se'. — Jedva čekam da stignemo na salaš, pa da se opružim i dobro ispavam. 2. 'pasti'. — Trčeć zapne za jednu lecu i opruži se koliki je dugačak.

opsicat opsicam nesvr. prema opsić.

opsić -ičem svr. 'opseći, obrezati'. — Anka, ti to najbolje znaš, uzmi makaze, pa lipo opsiči artiju na duncu.

opšit opšijem svr. 'prišiti nešto ivicom, rubom'. — Ženski mideri su opšiveni zlatnim portom.

opšivat opšivam nesvr. prema opšt.

opuštat se opuštam se nesvr. prema opuštit se.

opuštit se opuštim se svr. 'osloboditi se napetosti'. — Još malo je ukočeno gledo, p onda se najdared tigne, nasmije i ruke mu se opuštile med noge.

or/ora ora/orasa/oraja m 'orah'. — Faljen isus, gazdarice, ja sam došo priko mora, da mi date šaku ora 'čestitka za Materice (v.)'. Izr. Tvrd ora 'nepopustljiv, nesavitljiv'; da mu čovik ora iz ruke ne uzme 'veoma neuredan, prljav'; ko nfje zadovoljan na oru, nije ni na volu.

orač orača m 'čovek koji ore'. — Volim orača kad tako slaže brazde ko po žinoru.

oračica ž 1. 'žena orač'. 2. 'pričvršćivač, gužva od upletenog pruća ili metalni deo na kolečkama, sa kojim se pričvršćuj'e gredelj, odnosno plug pri oranju'.

oračina ž 'oranj'e, duboko oranj'e (i svi ostali poslovi na tako uzoranoj zemlji)'. — Jedva, smo izašli na kraj s oračinom: te vuči đubre pa ori, pa sij', pa drljaj i nikad kraja.

orački -a -o 'koji se odnosi na orače: ~ poslovi.

oračov -a -o 'koji pripada oraču'.

oraći -a -e 1. 'koji se ore, koji se može orati'. — Jesmo naslidili, al samo je polak od te zemlje oraća. 2. 'koji služi za oranje, pomoću kojega se ore'. ~ imam samo dva oraća konja, treći je još mlad za vuču.

oran orna orno 'voljan, raspoložen'. — Risari su rano legli, oće sutra da budu orni za kosidbu.

oranica ž 'zemlja, njiva koja se ore'. — Moja zemlja je sve sama oranica, nemam piska ni vinograda.

oranje s 1. gl. im. od orat. 2. 'uzorana zemlja'. — Kaži Marku da ne tira kola priko oranja. Izr. oranje šetanj'e, košenje mekanje, al prešljica rebra tare!

oraščić m 1. 'vrsta kolača (sa kvascem, mlekom i vodom, umešeno brašno, isečeno u pravougaone komadiće, peče se na vreloj masti)'. 2. dem. od orah.

orat orem svr. 'obrađivati zemlju plugom'. — Kad oremo, ja i komšija sprežemo konje. Izr. ni oro ni kopo 'ništa nije radio, a ipak dobio što je želeo'.; ~ na sklad 'oranje sa razorom u sredini'.

orcat -am nesvr. 'vršljajući po stvarima uznemiravati, praviti buku'. — iđi, vidi šta ta dica orcaje u sobi.

ordinjat -am svr. 'lupati (nečim), dizati buku'. — Probudila sam se još oko tri sata, ne znam šta je bilo didi, počeli su ordinjat po sobi i na to sam se trgla i(s) sna.

orendisat -šem svr. 'blanjom očistiti, obraditi (drvo)'. — Ja sam daske orendiso, sad ti triba da i sastaviš.

organdin -ina m 'vrsta fine pamučne tkanine, slična muslinu'. — Cilika će dobit za Dove pravo ruvo od organdina.

orgazda m 'čovek koji u ludosti, besu pokazuje vrhunac spretnosti za uništavanje, kvarenja svega što mu do ruku dođe'. — Samo ga srdite ako želite da vidite kako izgleda pravi orgazda kad pobisni.

orgijat -am nesvr. 'provoditi vreme u orgijama, bančiti'. — Prodo je lanac i orgija već tri dana s nikim grastama.

oridak oritka oritko 'prilično redak, proređen'. — Šta će ti česalj za tu tvoju oritku kosu?!

oriđi -a -e 'prilično redak, kakav se dosta retko nalazi'. — Dugo sam se pridomfšljo da ga kupim, al na kraju su me uvirili da j'e to pivac oriđe sorte i ja ga kupim.

orijaš -aša m 'div, gorostas'. — Moj baćo i stričko kad zajedno iđu, ko dva orijaša.

orit se -i se nesvr. 'razlegati se, odjekivati'. — Znam da je Joško, čim se tako pisma ori.

orizat orižem svr. 'odseći suvišne mladice, (na biljci, stablu), podseći lozu'. — Ne virujem da ću moć za jedan dan da orižem vinograd.

ormar -ara m v. armar. — Poslaži tunj'e na ormar, pa će cila soba mrišit.

ormarić/ormarčić m dem. od ormar.

orno pril. 's volj'om, rado'. — Kako su se curice obradovale i orno dotrčale, kad su čule da iđu kraljice.

oro orla m zool. Aquila 'orao'. — Danas sam vidio tako veliku ticu, pomislio sam da je oro.

orobit orobim svr. 'opljačkati, poharati'. Bać Lojzija je juče prodo dvi krave na vašaru i kad je sinoć išo na salaš, napadnu ga troj(i)ca i orobe.

orodit se orodim se svr. 'stupiti u srodstvo bračnom vezom'. — Nasa dica su se uzela, a mi smo se, pretelju, orodili.

oronđavit -im svr. 'postati ronđav, pocepan'. — Moro je oronđavit kad sve popije.

oronit oronim svr. 'oslabiti, onemoćati'. — Dida su tušta radili u životu, zdravlje njim je oronilo i samo što su živi.

orosit orosim svr. 1. 'pasti u vrlo maloj količini'. — Jutros je bilo kiše, al malo, tek što je orosila. 2. 'ovlažiti, pokvasiti'. — Mokra trava mu je orosila noge. ~ se 'ovlažiti se, pokvasiti se'.

orov -a -o 'orahov, koj'i se odnosi na orahe, koji pripada orahu: ~ drvo, ~ lišće'.

oroz m 1. 'kresta kod petla'. — Bili pivac, ne samo što je bio najveći, nego je imo i velik crveni oroz, pomalo bećarski nakrivljen, na jednu stranu. 2. 'okidač na pušci i sl. oružju'.

Orvacka ž 'Hrvatska'. — Mate je prodo svu zemlju i salaš, kažu da se digod otselio u Orvacku i da je tamo dvaput više zemlje kupio.

Orvat Orvata m 'Hrvat'. — Novi prokator je Orvat, došo je iz Zagreba.

Orvatica ž 'Hrvatica'. — Njezina mater je Orvatica, zato i ona pomalo zanosi na orvacki.

os osi ž 'bodljika na žitnom klasu'. — Piino osivi mi je napadalo za vrat, kako sam stojo u alašu i baco snoplje žita na kamaru.

osakatit -im svr. 'učiniti sakatim, naneti vrlo teške povrede'. — Trčo je i zapo za j'edan snop, pa padne na kosu jednog risara. Dobro je prošo što nije većma osakatio sebe. ~ se 'naneti sebi tešku ozledu, postati sakat'.

osedlat -am svr. 'staviti sedlo na konja'. — Ja sam konja već davno osedlo.

osedlavat -edlavam nesvr. prema osediat.

osicat osicam nesvr. prema osić.

osić osičem svr. v. odsić. — Osiči mi samo jedan zalogaj. ~ se 1. 'obrecnuti se na koga, izderati se'. — Baš se nisi moro tako osić na tu dicu, nisu samo oni krivi. 2. 'razdražiti se od polnog nagona (o biku). — Bik se osiko, sklanjajte dicul

osićat -am nesvr. prema os(i)tit. ~ se 1. nesvr. prema os(i)tit se 2. 'odavati od sebe miris (obično neprijatan)'. — Vino se malo osićalo na plisnjivo bure.

osidit -im svr. 'postati sed'. — Ivša je osidio ko ovca.

osim/osin m 'senka'. _— Niko još nije od svog osima pobigo; — On je taka kukavica da se i svog osina boji.

osinjak m 'osinje gnezdo'. — U starom drvetu u kraju bašče, našo sam osinjak al ga nisam diro, bojim se zolja.

osiromašit -im svr. 'učiniti siromašnim; postati siromašan'. — Osiromašila me tuđa arenda.

os(i)tit -im svr. 'osetiti'. — Ostio sam da tu nije štogod kako triba. ~ se 'biti prožet nekim osećanjem: ~ srićnim, ~ uvriđenim.

osivci osivaka mn. 'brašno koje ostane posle sejanja kroz gusto sito, mekinje'. — Imamo dosta osivaka, mogla bi ispeć kruv za kerove.

oskočit oskočim svr. v. odskočit. — Slabo si ti uranio, vidi koliko je sunce oskočiio.

oslabit -im svr. 'izgubiti telesnu snagu, izmršaviti'. — Bać Nikola je posli priležane bolesti zdravo oslabio i nikako ostario.

osladit osladim svr. 'učiniti slatkim, zasladiti'. — Mogla si malo manje osladit mak u pogači. ~ se 1. 'pojesti ili popiti što slatko, ukusno'. — 2. 'postati sladak, prijatan (o jelu i piću)'. — Kaže da mu se večera osladila. 3. 'postati primamljiv za nekoga, svideti se, dopasti se'. — Osladila mu se karta zato što je ispočetka dobijo.

oslan -a -o 'jače slan, malo presoljen'. — Domaćice, kanda ti je oslana čorba.

oslano pril. 'pomalo slano'. — Ne znam šta je to s tobom, u poslidnje vrime sve oslano kuvaš.

oslanjat (se) -am (se) nesvr. prema oslonit (se).

oslipit oslipim svr. 'postati slep, izgubiti vid'.

oslobađat (se) -obađam (se) nesvr. prema oslobodit (se).

oslobodit -obodim svr. 1. 'izbaviti od tuđinske vlasti, izbaviti od ropstva, iz kakve opasnosti: ~ zemlju, ~ narod, ~ zarobljenike'. 2. 'vratiti slobodu onome ko je bio lišen nje'. — Otirali su ga u zatvor, al su ga sutradan oslobodiii. 2. 'spasti, otrgnuti od čega teškog'. — Smrt ga je oslobodila muka. Izr. oslobodi Bože! 'ne daj Bože (uzvik u brizi)'. ~ se 1. 'postati slobodan, steći slobodu: ~ ropstva, ~ tuđinske vlasti, 2. 'odbaciti od sebe, otkloniti što: ~ tereta, ~ bolesti'. 3. 'postati slobodniji u držanju, ponašanju, ohrabriti se'. — Vrime bi bilo da se već maio oslobodiš i da poćmeš mislit svojom glavom. 4. 'steći zvanje kalfe'. — Naš se Kalor oslobodio šegrtovanja i posto je kalfa. Izr. ~ brimena 'poroditi se'.

oslonac -onca m. 'potpora'. — Sve šta i kako je, al kad je naš mali Ivan u nevolji, onda mu je glavni oslonac dida.

oslonit oslonim svr. 'prisloniti, nasloniti'. — Osloni glavu na moje rame i zaspi ako možeš. ~ se 1. 'nasloniti se'. — Ajde sidi za astal, šta si se oslonio o ta vrata ko da ne smiš dalje. 2. 'naći potporu, podršku'. — Došo je u nepoznat kraj i nije imo na koga da se osloni. 3. 'pouzdati se u koga ili što'. — Vi se samo oslonite na mene, a dalje je moja briga.

oslonjat (se) -am (se) v. oslonit (se). osluškivat -ušklvam nesvr. prema oslušnit.

oslušnit -nem svr. 'napregnuvši sluh'. — iđi napolje pa oslušni opet, moždar su već blizo, pa će se čut kola.

osmorica ž zb. 'osam muških osoba'. — Nas je, borme, osmerica braće.

osmoro s zb. broj prema osam: ~ dice.

osmij m 'osmeh'. — Zdravo volim njegov osmij na licu.

osmijak -ijka m 'osmeh'.

osmoljit osmoljim svr. 'otromboljiti'. — Zdravo lipo izgledaš kad tako osmoljiš usta.

osmrtnica ž 'smrtovnica'. — Nismo dobili osmrtnicu, kogod nam je javio za njegovu smrt.

osnova ž 1. 'deo kojim se nešto oslanja na podlogu'. — Dobro triba nabit temelje, jel kad je dobra osnova, onda će i zidovi držat. 2. 'uzdužne niti kroz koje se protkiva potka pri tkanju'. — Triba postavit osnovu i pripravit stan za tkanje.

osobenjak -aka 'čudan, nastran čovek'. — Svi su ga znali da je po naravi niki osobenjak, pa su ga se zato i klonili.

osobito pril. 'narcčito'. — Osobito se radujem.

osolit osolim svr. 1. 'posoliti'. — 2. (fig.) 'uveriti, ubediti'. — Svi ti dobro oćemo, a ti se ne daš osolit. ~ se 'pojesti ili popiti nešto slabo'.

ospica ž 1. dem. od ospa. 2. mn. zarazna dečja bolest koju prati crveni osip po telu, male boginje'.

osramotit -amotim svr. 1. 'naneti kome sramotu, obrukati, okaljati'. — Solo, kako si nas osramotio prid tim ljudima, ponašo si se ko kaki divljak. 2. 'obeščastiti (devojku, ženu)'. — Turci su u to vrime jurili ko horda, orobe sve što nađu u kući, a divojke i žene osramote. 3. 'učiniti da se neko zastidi, posrami'. — Ajde, Janko, uzmi kad ti daju, valdar nas nećeš osramotit. ~ se 'obrukati se'. — Pušti mene, ja se necu osramotit.

osridnje pril. 'u osrednjem stepenu, srednje'. — Bio je omalen i osridnje debo.

osridnji -a -e 'koji se ničim naročito ne ističe, prosečan'. — Glava mu je ko osridnja lubenica.

ostajat -jem nesvr. prema ostat.

ostali -e -a 'svi koji preostaju posle pomenutih drugih'. — Di su vam ostali monci?

ostariji -a -e 'postariji'. — S curama je i jedan ostariji muškarac, ne znam ga.

ostarit -im svr. 'postati star'. — Svaki ko se rodi i ostariće, ako mlad ne umre. izr. ostario ko Josipovo magare! 'vrlo star'; ostario pamet ostavio 'izlapeo'.

ostat ostanem svr. 1. 'zadržati se negde, ne otići'. — Kad me već toliko zadržavate, ostaću još jedan dan; — Morala je misec dana ostat u bostanu da ga čuva; 2. 'postati, doći u neko stanje, neki položaj'. — Ča Stipi je umrla žena, osto je udovac; 3. 'preživeti'. — Kad sam vidio kako te je udario konj, nisam virovo da ćeš ostat (živ). Izr. ~ brez kruva 'gladovati'; ~ brez riči 'zanemiti'; ~ kratki rukava 'loše proći'; ~ u zakošu 'izostaviti iz neke raspodele': ~ na mistu mrtav 'poginuti'; ~ u životu 'preživeti neku nesreću'; ~ na po puta 'započeto ne dovršiti'; ~ pod sramotom 'biti osramoćen'; ~ pri riči 'održati obećanje'; ~ svoj na svome 'zadržati samostalnost'.

ostavit -im svr. 1. 'staviti što negde da tamo ostane, pustiti iz ruku'. — Čim ostaviš motiku, dođi da mi pomogneš unet bure u podrum. 2. 'prekinuti, prestati činiti što'. — Ostavili smo ilo na astalu i svi istrčali napolje. 3. 'prestati upotrebljavati što'. — Nikola je lani ostavio duvan, a sad opet puši. 3. 'napustiti koga, prekinuti vezu (s kim)'. — Trpila ga je dok je samo pio, al kad je počo i da je tuče, ostavila ga je. 5. 'sačuvati (obično kakvo imanje) da ga ko posle smrti ima naslediti'. — Dida su testamentom svu svoju zemlju ostavili unucima. 6. 'biti nadživljen od članova svoje porodice'. ~ umrla je i ostavila nezbrinutu dicu. 7. 'zaboraviti, ne uzeti što sa sobom'. — Spremila sam i ostavila na stocu papuče, a tribala sam i(h) odnet majki na salaš. 8. 'poveriti kome da čime upravlja za vreme čije odsutnosti'. — Ostavili smo ključove od salaša kod komšije, on će o svemu da se stara dok mi ne dođemo i(s) svatova. Izr. ~ (koga) na miru 'ne smetati'; ~ na cidilu 'prevariti'; ~ na stranu 'uštediti'; ~ odrišene ruke 'pustiti da učini kako hoće'; ostavljen sam sebi 'bez ičije pomoći'; poljubi pa ostavi 'ako nećeš nemoj primiti'. ~ se 'prestati činiti što, odustati (od čega): ~ pušenja, kartanja.

ostavljat (se) -am (se) nesvr. prema ostavit (se). Izr. ~ za starost 'štedeti'.

ostrag pril. 'otpozadi'. — Dođi vamo pa kaži šta oćeš, nemoj mi ostrag vikat.

ostrić (se) -ižem (se) svr 1. 'odrezati makazama vunu ovcama'. — Vi mi vaćajte po jednu ovcu i ne pušćajte i(h) napolje, dok i(h) sve ne ostrižem. 2. 'odseći kosu čoveku, podšišati (fig.)'. — Kosa ti je zdravo ostrižena. Izr. Ko za tuđim umom pođe, sam kući ostrižen dođe!

ostrigat (se) -am svr. v. ostrić (se).

ostrugat ostružem svr. 1. 'dovršiti struganje; skhuti struganjem; izgladiti što struganjem'. — Što sam lipu batinu od višnje ostrugo. 2. 'obrijati (fig.)'. — Ajde, brico, ostruži ove moje dlake, samo dobro naoštri tu tvoju britvenjaču. ~ se 'skinuti sa sebe nešto struganjem, očistiti se'.

osudit osudim svr. 'doneti presudu'. — Osudili su Bartula ni za šta trideset dana zatvora.

osuđivat -uđivam nesvr. prema osudit.

osut ospem svr. 'obasuti'. — Ja malo izosto noćos, kad je baćo sutradan oso na me paljbu, ko da je propast svita. ~ se 'biti obasut, pokriven čim'. — Kraste su joj se osule po Hcu i po rukama.

osvećivat se -ećivam (se) nesvr. prema osvetiti (se).

osvetit osvetim svr. 1. 'izvršiti obred osvećenja'. — U nedilju ćemo osvetit nov salaš. 2. 'osvetom dati zadovoljenje žrtvi'. — Ubica njegovog sina je osuđen, al on furtom govori kako će sina osvetit kad tad. ~ se 'kazniti nekoga iz osvete'.

osvidočit se -idočim se svr. 'uveriti se'. — Kad si nevirni Toma, imaćeš prilike da se osvidocis.

osvinjit se osvinjim se svr. 'jako se opiti'.

osvitlat -am svr. 'dobro očistiti izazivajući sjaj, uglačati'. ~ osvitlala je sve brave na vratima. Izr. ~ obraz 'proslaviti (se)'.

osvitlenje s 'uređaji gorivo za stvaranje svetlosti; rasveta'. — Šta je, komšija, nemaš petrolina, kad ti je tako žmirkavo osvitlenje.

osvitlit osvitlim svr. 'izložiti svetlosti, obasjati'. — Uzmi sviću i osvitli mi basamage da vidim sać u podrum.

osvitljavat -itljavam nesvr. prema osvitlit.

osvrćat se -em se nesvr. prema osvrnit se.

osvrnit se osvrnem se svr. 'okrenuti glavu u stranu ili nazad pogledati'. — Rasrdio se i izašo napolje. Ja sam istrčala za njim, a on se nije ni osvrnio na me.

ošacovat -ujem svr. 'proceniti od oka'. — Puštite Maću, on će to najbolje da ošacuje, zato je cenzar.

ošajdarit -im svr. 'snažno udariti'. — Kad ga gledaš, mislio bi da je slabić, a kad koga ošajdari, ko maljom da udari.

ošantat -am svr. 'postati šantav, hrom'. — Od jednog uboda u petu, žena mu je ošantala na livu nogu.

ošećerit -im svr. 'posuti šećerom, pošećeriti, zašećeriti'. — Kad nemaš sira, mogla si malo ošećerit ove tvoje fanke.

ošepavit -im svr. 'postati šepav, hrom'. — Kogod je udario našeg pulina, ošepavio je na jednu nogu.

ošinit -nem svr. 1. 'udariti'. — Svinjar pukne bičom, a onda ošine najveću krmaču i svi svinji krenu iz avlije. Dok su se svađali bila sam mirna, al kad je Tuna ošinio Ben ušakom po nosu, zdravo sam se uplašila. 2. 'zahvatiti, zapljusnuti'. — Kad sam naišo ispod salaša, najdared me ošine niki fini miris, pomislio sam, valdar pečete kakog kolača.

ošišat ošišam svr. 1. 'podseći, skinuti kosu'. ~ oću da me na nularicu ošišate. Lito je, lakše ću brez kose. 1. 'opelješiti'. — Kako čujem, Mukiju su do gole kože juče ošišali; izgleda da se namirio na prave kartaroše!

oškodica ž v. oškudica. — Moramo radit, pa nemamo vrimena da se žalimo na oškodicu.

oškudan -dna -dno 1. 'nedovoljan, nepotpun'. — Dica su njim i zimi tako oškudno odivena, kako se samo ne smrznu?! 2. 'koji oskudeva, siromašan'. — Tušta je čeljadi u kući a samo čovik radi, pa mje čiido što su oškudni i u kruvu i u mesu.

oškudica ž 'siromaštvo, oskudica'. — Oškudica natira čovika na razm?šljanje.

oškudno pril. 'na oskudan način, nedovoljno, slabo'. — Kad si siroma, onda ti je sve oškudno.

ošlontrat (se) -am (se) svr. 'na brzinu se i neskladno obući, nabacati se'. — Koce, deder ošlontraj dicu, pa nek uskaču u sonca i da oma krecemo.

ošmrknit se ošmrknem se svr. 'šmrčući očistiti nos od sluzi, useknuti se'. — Nemoj furtom uvlačit taj nos, već uzmi maramicu i ošmrkni se.

ošmurat (se) ošmuram (se) svr. 1. 'površno oprati rublje'. — Gledam košulje što si prostrla da se suše, baš se ne bile, čini mi se da si ti nji samo ošmurala. 2. 'oznojiti se od napora'. — Dobro sam se ošmuro privrćući lopatom žito na tavanu. 3. 'okupati se'. — ivice, sav si od piska, oma da si se ošmuro, al od glave do pete.

ostar/oštar -tra -tro 1. 'koji svojom tankom ivicom dobro seče'. — Evo, ovaj je nož oštar ko brijač. 2. 'veoma hladan'. — Lito je bilo vrilo, onda kažu da slidi i oštra zima. 3. 'koji izaziva jake probadi, koji se jako oseća'. — Već dva tri dana ispod live plećke osićam oštar bol. 4. 'strog'. — Kad god smo skrivili, mi dica smo bili kažnjeni oštrom kaznom. 5. 'krupnije samleven'. — Opet su nam smanjili kod mlivenja oštro brašno. 6. 'pronicljiv'. — Sićam se našeg dide, taj je imo tako oštro oko, ništa nisi od njeg mogo sakrit. 7. 'žestok, jak (o piću)'. — Nikad nisam bio ljubite ljoštri pića. Izr. ~ mogo bi š njim vodu sić 'mekušac'.

oštarje s v. oštrica. — Tupo je oštarje na velikom nožu.

oštenit ošteni svr. 'okotiti (obično o kuji)'. — Naša crna kera je oštenila pet štenadi. ~ se 'doći na svet (o štenetu)'.

oštija ž 'hostija'.

oštrač -ača m 'zanatlija koji oštri naprave za sećenje'. — Nosi ova dva velika noža kod oštrača nek i naoštri.

oštrica ž 'oštra ivica oruđa ili oružja (noža, sablje, sekire i dr.); sečivo'. — Ne vaćaj nož za oštricu, posićeš se.

oštrit -im svr. 1. 'činiti da nešto bude oštro, brusiti'. — Oštrim nožove za klanje svinja. 2. 'odstranjivati, uklanjati prljavštinu, čistiti (o kljunu, kandžama)'. — Vrane su oštrile kljunove o tvrde grudve. ~ se 'spremati se, uvežbavati se (fig.)'. — Već dvi nedilje se oštrim na tvog brata, jedva čekam da dođe, pa da se počerupamo zbog njegovog poganog jezika.

oštro/oštro pril. 'strogo, ozbiljno'. — Prkosili jesmo, al kad se baćo rasrde, dosta je bilo da nas oštro pogledaje.

oštrokonđa ž 'svadljiva žena'. — Ta oštrokonđa zajašila je onog dobrog čovika.

ošugavit -im svr. 1. 'zaraziti šugom, preneti šugu na koga'. — Jedna šugava ovca cilo stado ošugavi; — Od niki buba ošugavilo mi je tilo. ~ se 'postati šugav, dobiti šugu'. — Ošugavio sam se.

ošuknit ošuknem svr. 'zakimiti (na meri)'. — Snaš Mara kofa kad ne bi ošuknila, ona valdar ne bi ni živila.

ošuntrat se -am se svr. 'na brzinu se obući (i ne baš po redosledu oblačenja), nabacati se'. — Kako si mogla to dite tako ošuntrat, svi će ti se smijat.

otac oca (mn. oci ocivi/otaca) m 'muški roditelj. — Da ima sto ocivi, ne bi se tako nosila, kako se sad nosi. Izr. Kaka vrba taki klin, kaki otac taki sin! ~ te tvoj; oca mu njegovog 'psovka'; sveti ~ papa 'poglavar katoličke crkve'; kaki ~ taki sin, kaka mati taka (k)ći!

otad(a)/otada pril. 'od toga vremena'. — Otad su postali nerazdvojni drugovi.

otakat otačem nesvr. prema otočit. — Danas smo padali od posla, otakali smo vino.

otale(g) pril. 'sa toga mesta, iz toga mesta'. — Skloni se otaleg, vidiš da o(d) tebe ne mož svit da prođe.

otanak otanka otanko 'dosta tanak'. — Meni se čini da ste otanko kočiće otesali.

otanjit otanjim svr. 'učinit nešto tankim, stanjiti'. — Nisi li suviše otanjio kolja, da se ne slomiju pod teretom. ~ se 'postati tanak; oslabiti'. — Šta se s Tonom zbilo, kad se tako otanjila, a bila je fain punačka.

otanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema otanjit (se).

otapat (se) otapam (se) nesvr. prema otopit (se).

otar -ara m 'oltar'.

otava/otava ž 'po drugi ili treći put košena trava'. — Baci malo otave prid konje.

otcipit otcipim svr. 'otcepiti'. — Otcipi mi jedan list iz teke. ~ se 'odvojiti se, otuđiti se'. — Naš sin se sasvim otcipio od nas, otkad se oženio i očo da živi kod babe u kuću.

otcipljirat (se) -ipljivim (se) nesvr. prema otcipit (se).

otčangrcat -angrće svr. 'otići uz tandrkanje zaprežnih kola'. — Sio je na kola, ošinio konje kandžijom i otčangrćo nesvršenog posla.

otčepit otčepim svr. 'izvaditi čep, otpušiti'. — Lazo otčepi bocu, nazdravi i nategne. ~ se 'otpušiti se'. — Otčepila se boca i sva rakija je izvitrila.

oteć oteknem/otečem svr. 1. 'udaljiti se tekući'. — Lagano je otekla i sva voda iz avlije. 2. 'nateći (deo tela)'. .— Udario me konj u kolino i zdravo mi je oteklo.

otegnit -nem svr. 1. 'pružiti u dužini'. — Lazo, kud si otego tu strangu priko cile avlije, kazala sam ti da nemam tušta košulja prostirat; 2. 'načiniti dužim, rastegnuti'. Mene ne dirajte, ja ću da otegnem prisnac; 3. 'otpočeti nadugačko i naširoko izlagati (fig.)'! — Gišo, ti baš otego, pa od pamtivika, ko da mi ne znamo šta je prija bilo. 4. 'umreti, crći (vulg.)'. — Otego nam konj, onaj lipi vranac. Izr. ~ papke 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'izdužiti se'. — Tolika kolija, otegla se, kraja njim se ne vidi. 2. 'odužiti se, potrajati'. — AI se ova zima otegla. 3. 'biti visoka rasta, izrasti'. — Bio je mali debeljuškast, a vidi sad kako se otego, najvišlji je med svojim vršnjacima. 4. 'opružiti se'. — Našo si di ćeš se otegnit, baš na klupu di triba ljudi da sidnu 5. v. 'otegnit (4)'. — Nikad se ne zna kad će ko da se otegne. Izr. ~ ko gladna godina 'beskrajno sporo se rešava'.

otelit oteli svr. 'doneti na svet tele'. Zamislite, naša krava je otelila dvoje teladi. ~ se 'dobiti mladunče (o kravi)'. _ Čim se krava oteli, mliko joj nije još za ilo.

otesat otešem svr. 'tesanjem obraditi'. Oteši mi jednu batinu od drača.

oteščat -am svr. 'otežati, dobiti i težini'. ~ oteščali su mi kapci od umora, pa se same oči sklapaje.

oteščavat -eščavam nesvr. prema oteščat.

otet otmem svr. 'silom uzeti, silom prisvojiti tuđe'. — Jedva smo žito oteli i pokosili od kiše. Izr. ~ iz usta (rič) 'preteći u razgovoru'; oteto ~ prokleto! ~ se 1. 'osloboditi se, istrgnuti se'. — Jedva smo se oteli od bisni kerova tako su nas napali; 2. 'početi prezdravljati, otrgnuti se od bolesti'. — Liči se on već dosta dugo, al nikako da se otme i ozdravi; — Friško otvorite kapiju, oteli su se konji Grgi i biže vamo prema salašu, moždar će utrčat u avliju. Izr. čoviku se ništa nije otelo 'čovek može sve postići'; oto se ko Bibićev Lisac 'kada su Subotičani bili u donjoj Bačkoj na konjima kao predstraža, naleteše na Turke. Bibić se uplaši i pobegne kući. Njegova je „priča" bila kako mu se konj „Lisac" oteo i da ga nije mogao zaustaviti do kuće'; oto se, pa je sad sam svoj Janoš 'oteo se ispod roditeljsle vlasti'; oto se pa sere poda se 'osamostalio se i sve naopako radi'.

oteturat se -am svr. 'otići, poći teturajući se'.

otezat (se) otežem (se) nesvr. 1. prema otegnit (se) 2. 'tegliti se'. — iđi i uradi što sam ti kazala, nemoj mi se tu vazdan otezat. 3. 'maziti se'. — Badavad se otežeš, od iđišta ni tako neće ništa bit. Izr. ~ pogaču, prisnac 'razvlačiti testo za savijaču'; oteže se ko čorapin početak 'spor'.

oteži -a -e 'malo teži, nešto teži'. — Malo je oteže tele nego što sam spočetka računo.

otfikarit -im svr. v. odjakarit. — Malo si kruva uzo, kad si toliki komad divenice otfikario; — Samo kat si sebi otfikario slanine, a drugima šta dotekne!

othegucat -egucam svr. 'ćopajući otići, othramati'. — Šta stojiš tu? — Gledam prosjaka kako je otheguco do drugog salaša.

oticanje s gl. im. od oticat. — Lakše je oticanje nego doticanje.

oticat -ičem nesvr. prema oteć.

otić odem (r. pr. oćo očla očlo očli) svr. 1. 'napustiti neko mesto, udaljiti se, ukloniti se'. 2. 'posvetiti se čemu'. — Marko je osto na salašu, a Joso je očo na zanat. 3. 'nestati, propasti'. — Prodavo on tako lanac po lanac i jedared sve očlo, a on osto goljo. 4. 'umreti'. — Jesi 1 čula, dida Vranje je očo Bogu na istinu! Izr. ~ u staro gvožđe 'biti odbačen'; kako došlo tako očlo 'lako stečeno, lako i izgubljeno'; ode mast u propast! 'propala stvar'; očo u bili svit 'odskitao'; odu volovi 'kaže se zamišljenom'; očo je na onaj svit 'umro'; očo u levente 'u bitange'; očo u svit ko Mišakovo prase 'nestao mu trag' (Mišakovo prase je neko uhvatio i zaklao, pa mu se zaturio trag).

otimat -am nesvr. prema otet. ~ se 1. nesv. prema otet se. 2. 'jagmiti se, grabiti se'. — Otimo se cilog života, svaki dinar je ulago u zemlju, a sad kad je zaklopio oči, drugi će razvuć njegovu muku.

otirat -am svr. 1. 'primorati koga da napusti neko mesto'. — Onaj ludi Joka otiro je ženu ot kuće; — Baćo su jutros otirali našeg bireša, uvatili su ga da krade. 2. 'odvesti, odagnati'. — Stipane, tribaće otirat krave na do da pasu; — Ivan je otiro kola na salaš. Izr. ~ daleko 'prevršiti meru'; ~ u grob 'nedelima upropastiti (koga)'.

otisan -sna -sno 'dosta, prilično tesan'. — Meni se čini da je to tvoje ruvo otisno, tako mi stisnut u njemu izgledaš.

otisnit otisnim svr. 'postati tesac, uzak'. 2. 'učiniti tesnim'. — Sabovka mi je malo otisnila levešku.

otisno pril. 'na tesan način'. — Dobar je on sabov, al ima manu da sve otisno skroji.

otkad(a) otkad(a) pril. 1. 'od kojeg vremena, koliko dugo'. — Otkad čekaš tu? — Otkad sam ja još došla, već bi mogla i natrag ić; — Otkad je sazno da ga Mara vara s komšijom, skoro je čovik poludio.

otkale(g) pril. 'odakle'. — Otkaleg su nadošli toliki skakavci?

otkasat -am svr. 'otići kasajući'. — Nismo ga dobro ni ispregli, a naš Riđo otkaso u ditelnu. 2. 'odjahati u kasu'. — Uzjaši našeg mrkova, pa otkasaj časkom u selo i kupi nam petrolina. 3. 'otrčati, odjuriti'. — Pošaljite našeg derana, on će to začas otkasat i tamo i vamo.

otkašljat otkašljem svr. 'provesti izvesno vreme kašljući'. — Svako jutro, čim ustanc, on je moro njegovo otkašljat.

otkat -am svr. 'završiti tkanje, izatkati'. otkečit -im svr. 'šutajući nogom odbaciti'. — Nane, Mate je otkečio m?lu mačku.

otkidat (se) otkidam (se) nesvr. prema otkinit (se).

otkinit -nem svr. 'trgnuti kidajući, nasilno odvojiti'. — Vršalica je danas Jošku otkinila šaku. Izr. ~ od svoji usta 'odvojiti s mukom'. ~ se 'otrgnuti se, iščupati se, osloboditi se'. — Bik se otkinio sa štrange.

otkivat otkivam nesvr. prema otkovat.

otklečit -im svr. 'provesti neko vreme u klečanju'. — Naša majka su stari, jedva iđu, al kad god odu u crkvu, po mise moraje otklečit.

otklipsat otklipšem svr. v. klipsati. 'otići klipšući'.

otklopit otklopim svr. 1. 'skinuti, podići poklopac'. — Otklopi lonac nek izađe para. 2. 'otvoriti'. — Najpre otklopi jedno, pa kad vidi da je gledam, onda otklopi i drugo oko. ~ se 'otvoriti se, rastvoriti se'. — Dida, otklopila vam se lula.

otključat -am svr. 'otvoriti ključem (ono što je zaključano'. — Otključaj mali tavan.

otključavat -učavam nesvr. prema otključat.

otkljukat -am svr. 'uhraniti kljukanjem'. — Otkljukala je ona gusaka, ni broja njim se ne zna.

otkociljat se :am se svr. 'otići kociljajući se, otklizati se'. ~ otkociljo se do srid bare.

otkopat -am i otkopam svr. 'kopajući izvaditi, odgrnuti'. — Otkopaj koju kućicu i izvadi krumpira za užnu.

otkopavat -opavam nesvr. prema otkopat.

otkopčat -am svr. 1. 'razdvojiti ono što je kopčama, dugmetima spojeno'. — Smrzle su mi se prste, pa ne možem da otkopčam kožuv. 2. 'skinuti ono što je zakačeno, otkačiti'. — Otkopčajte štrange konjima i skinite njim oglavnike, pa bacite malo sina da idu. ~ se 'odvojiti se (o kopči, izvući se iz petlje ili rupice (dugme)'.

otkopčavat (se) -opčavam (se) nesvr. prema otkopčat (se).

otkos m 1. 'količina pšenice, trave i sl. koja se odseče jednim zamahom kose'. 2. 'pokošeni red koji ostaje iza jednog kosca'. — To je tako, mali čovik pravi mali otkos, a veliki čovik i ode više otkosi.

otkosit otkosim svr. 'koseći odrezati'. — Otkosi jedan komad, di bi stali s kolima.

otkoturuškat -am svr. 'otkotrljati'. ~ se 'otkotrljati se'.

otkovat otkujem svr. 1. 'skinuti okov; raskovati ono što je zakovano'. — Slomile su se dvi špice u točku, moram skinit obruč, a ko će ga sad otkovat, kad je tako dobro okovano. 2. 'klepanjem naoštriti (kosu, motiku)'. — Pajo, uzmi babicu i kalapač pa otkuj kosu.

otkravit otkravim svr. 1. 'odmrznuti, zagrejati'. — Samo malo nek se razdani, pa će se pendžere oma otkravit. 2. 'toplotom učiniti da se počne (što topiti)'. — Umotaj ta dva pileta što su se smrzla, pa će se ugrijat i otkravit. ~ se 1. 'odmrznuti se, otopiti se'. 2. (fig.) 'povratiti se, doći sebi, odobrovoljiti se'. — Čim je popijo dvi rakije, oma mu se jezik otkravio.

otkravljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema otkravit (se).

otkrilit otkrilim svr. 'razvući, otvoriti'. — Otkrlli virange na pendžerama, da uđe malo više svitlosti u sobu. ~ se povr.

otkrit otkrijem svr. 1. 'ukloniti, skinuti pokrivač'. — Ako oma ne ustaneš, ja ću te otkrit i polit ladnom vodom. 2. 'kazati, saopštiti, odati'. — iđi tamo i dok ne otkriješ istinu, ne vraćaj se. ~ se 'zbaciti pokrivač sa sebe'. — Svaku noć sam morala ustajat i pokrivat dicu kad se otkriju.

otkrivat (se) otkrivam (se) nesvr. prema otkrit (se).

otkucat -am svr. 'kucanjem, izbijanjem označiti da je proteklo odredeno vreme'. — Jesam li ja dobro čuo, ko da je otkucala ponoć na crkvenom toranu?

otkucavat -ucavam nesvr. prema otkucat.

otkud pril. 1. 'odakle'. — Otkud meni novaca da iđem na vašar?; — Otkud ti vako kasno?; — Nisam i pito ni kud iđu, ni otkud dolaze. 2. 'kojim slučajem'. — Da se otkud ja pitam, bilo bi to drugačije. Izr. otkud tebe anđeli nose 'kojim dobrom'.

otkulecat -ulecam svr. 'lagano otići (s noge na nogu), odgegati se'. — Majko, vald nećete pišce u varoš? — Otkulecaću ja do pece.

otkunjat otkunjam svr. 'provesti vreme kunjajući'. — Cilu noć je otkunjo na klupici u ambetušu.

otkupit otkupim svr. 1. 'otkupom izbaviti, osloboditi'. — Toliko si grišan, da tvoj gri nikad nećeš otkupit. 2. 'kupiti'. — Sve žito su nam otkupili još ispod mašine. Izr. ~ dušu 'spasti se'. ~ se 1. povr. prema otkupit (1). 2. 'iskupiti se'. — Sad kad je bolesna tila bi se otkupit za sve zlo što je činila za života.

otkupljivat (se) ~ upljivam (se) nesvr. prema otkupit (se).

otočit otočim svr. 'pretočiti'. — Juoe smo otočili sve vino lanjske berbe.

otok m 'otečeno mesto na telu'. — imo je velik otok na čelu.

otopit otopim svr. 'učiniti da što (smrznuto) pređe u tečno stanje, rastopiti u nekoj tečnosti'. — Otopila sam svu mast, biće žmara. ~ se 'preći iz smrznutog u tečno stanje, rastopiti se'.

otoplit otopli(m) svr. 'postati toplije'. — Otopliio je i zemlja se već ugrijala.

otopljavat otopljavam nesvr. prema otoplit.

otpadat -am nesvr. prema otpast.

otpast -adnem svr. 'pasti, spasti s čega'. — Još koji dan, pa će otpast i poslidnji list. 2. 'nestati, prestati'. — Kad vratiš dugove, otpašće i briga. 3. 'biti rođen, poteći'. — Mora bit čovik na mistu kad je od naše grane otpo. Izr. otpale mi ruke 'od teškog rada, zamora'; dabogda mi ruka otpala 'u kletvi'.

otperjašit -erjašim svr. v. otperjat.

otperjat -am svr. 'brzo otići, umaći'. — Nisam se dobro ni okrenila, a Lazo je otperjo i(s) sobe.

otpetljat -am svr. 'odrešiti petlju, odmrsiti'. — Ko je tako zapetljo ovu štrangu, već po sata se mučim, ne možem da je otpetljam.

otpijat otpijam nesvr. prema otpit.

otpisat otpišem svr. 1. 'pismom odgovoriti na pismo'. — Tribalo bi da otpišeš bratu, otkad smo primili njegovo pismo, znaš da čeka odgovor. 2. 'poništiti, oprostiti (dug)'. — Zbog poplave koja nam je uništila usive, otpisali su mi polak porcije za ovu godinu.

otpisivat -isivam nesvr. prema otpisat.

otpit otpijem svr. 'popiti deo pića iz čega'. — Vranje poruči fićok rakije i oma stojećki polak otpije.

otpivat -am svr. 'pevanjem iskazati (celu pesmu)'. — Ajde, Lovro, otpivaj ti nama jednu od oni bećarski. Izr. ~ svoje 1. 'propasti'; 2. 'umreti'.

otplaćivat -aćivam/aćujem nesvr. prema otplatit.

otplakat -ačem svr. 'provesti izvesno vreme u plaču'. — Svako jutro ona najpre otplače i tek onda krene na poso, nikako ne mož da se oslobodi tuge za pokojnim čovikom.

otplatit otplatim svr. 'isplatiti dug, odužiti se'. — Ja sam svoje otplatio i sad sam svoj gazda.

otpočet otpočnem svr. 'započeti, početi'. — Nemoj da ja otpočnem s prutom reda pravit.

otpočimat (se) -am (se) nesvr. prema otpočet (se).

otpočinak -inka m 'odmor'. — Kasno je, dico, vrime je da krenete na otpočinak.

otpočinit -nem svr. 'odmoriti se'. — Još jedared ćemo okrenit svaki po dva reda da okopa, a onda ćemo otpočinit malo.

otpočivat -očivam nesvr. prema otpočinit. Izr. ode otpočiva u miru 'leži mrtav, sahranjen'.

otposlat otpošaljem svr. 'poslati'. — Napisala sam pismo i oma ga otposlala.

otpozdrav 'odgovor na pozdrav'. — Tvoje je da starije pozdraviš i da ne čekaš otpozdrav.

otpozdravit -im svr. 'odgovoriti na pozdrav'. otpozdravljat -am nesvr. prema otpozdravit, otpraćat -am nesvr. prema otpratit.

otpratit -im svr. 'ispratiti nekoga'. — Antun je otpratio curu njezinima.

otpravit -im svr. 1. 'poslati, uputiti, otpremiti'. — Kad neće da radi, zašto ga držite, triba ga otpravit, pa nek na drugom mistu traži posla. 2. 'izvršiti pobačaj'. — Krista je cigurno otpravila, jel se zdravo ćuti, a nikako da se porodi.

otpravljat -am nesvr. prema otpravit.

otprije pril. 'iz ranijeg vremena, odranije'. — Otprije sam poznavala njega nego tebe.

otprilike pril. 1. 'približno'. — Kako sam ja vidio, bilo i je otprilike stotinjak. 2. 'nasumce'. — Ociči nako otprilike.

otprnit otprne(m) svr. 'prhnuvši odleteti'. — Ja koracim u žito, a prid nosom otprne jedna pripelica.

otprve pril. 'od samog početka'. — Zavolili su se otprve.

otprvine pril. v. otprve. — Otprvine zemlja nije bila tako rodna, naši stari nisu je znali dobro obrađivat.

otpuštat otpuštam nesvr. prema otpuštit.

otpuštit otpuštim svr. 1. 'smanjiti, sniziti cenu nečega'. — Tako ne možemo trgovat, ako unaprid kažeš da nećeš ništa otpuštit. 2. 'olabaviti, osloboditi veza'. — Otpušti konjima kajase, da mogu pit vodu iz kabla. ~ se 'prestati se držati za nešto, odvojiti se'. — Marko se najdared otpuštio i(s) kola.

otpuzat otpužem svr. 'otići puzeći'. — Vidi kud je to dite otpuzalo.

otrčat -im svr. 'otići trčeći'. ~ otrčala je za njim, nije imala kad ni zbogom kazat.

otrgnit -nem svr. 'naglim pokretom osloboditi, istrgnuti'. — Mater je dite vodila držeći ga za ruku, a on ko vijar naleti, zgrabi malog za ruku i otrgne ga od matere. ~ se 'osloboditi se vezanosti za što; izvući se iz nekog stanja'. — Dogo je trajalo, al je uspio da se otrgne iz svog siromaštva.

otresat (se) otresam (se) nesvr. prema otrest (se).

otresit -a -o 1. 'otvoren, slobodan u ponašanju'. — Marko je bio otresit i dali su ga na škule. 2. 'okretan'. — On je otresit čovik pa se tako š njim mora i postupat.

otresito pril. 'žustro, energično'. — Da ste vid(i)Ii samo, kako je naš deran otresito uzjašio.

otrest otresem svr. 'tresući učiniti da što otpadne'. — Otresli smo šljive za cefru pa ćemo ispeć rakiju. 2. 'tresući ukloniti što s čega'. — Otresi tu šepicu, puna je sniga. Izr. ~ papak 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'stresti se'. — Stane prid vrata, otrese se od sniga i zakoraci u sobu. 2. 'osloboditi se, otarasiti se'. — Di si već tako dugo? — Ta, nisam mogo da se otresem one dosadne babe, ja pođem a ona me za ruku, pa još to, još ovo.

otribit otribim svr. 1. 'trebeći očistiti'. 2. 'odabrati, izdvojiti (krupno ili upotrebljivo)'. — Otribi trišnje za dunc v. ~ se ('očistiti se'). — U ratu se nikad m'smo mogli sasvim otribit od ušivi.

otriznit otriznim svr. 'učiniti da koga prođe pijanstvo'. — izašli smo na ladan aer i to ga je malo otriznilo. ~ se 'postati trezan, doći sebi od pijanstva'.

otrižnjavat (se) -ižnjavam (se) nesvr. prema otriznit (se).

otrkat otfčem svr. 'otrčati'. — Puštite malu Katu, ona će to nama začas otrkat i donet.

otrknit otrknem svr. 'otići žurno, trknuti nekud'. — Otrkni, Joso, u dućan i kupi nani kvasa za po dinara.

otromboljit -omboljim svr. 'opustiti, oklembesiti'. — Šta si otromboljio te usne, pa ti izgledaje ko magareće. ~ se 'opustiti se, oklembesiti se'.

otrov -ova m 'štetna smrtonosna materija'. — Daću ti otrova a ne vina, kad svaki dan dođeš kući pijan.

otrova ž 1. 'otrov 2. 'zla, opaka osoba'. — Kloni se od nje, to je prava otrova.

otrovan -vna -vno 'koji sadrži u sebi otrova'. — Triba znat koja je trava likovita, a koja je otrovna; — Valdar je i zoljin ubod otrovan, zato tako i bukne misto di zolja ubode. 2. 'opak, pakostan (fig.)'. — Čuvajte se babinog otrovnog jezika.

otrovan -a -o 1. trp. prid. od otrovat. 2. otrovan (2). — Divlju pamet i otrovanu narav ima bik kad se osiče, a ne bisan čovik.

otrovat otrujem svr. 'učiniti otrovnim'. ~ otrovali ilo i dali keru, a on crko. ~ se 'usmrtiti se otrovom'.

otrovnica ž 1. 'ona koja ubija otrovom'. — Ne virujem ja njoj, ona je, otrovnica, i rođenog čovika otrovala. 2. 'zla, pogana žena, pakosnica (fig.)'. — Ta otrovnica sa svojim poganim jezikom samo okolo olajava pošten svit. 3. 'zool. otrovna zmija Solenoglypha.

otrovno pril. 'kao otrov'. — Taki je da otrovno i gleda.

otrt otarem (r. prid. otrvo/otro, otrla -o) svr. 1. 'obrisati'. — Majka mi je dala maramicu da otarem znoj s lica. 2. 'dosaditi pričom, molbama'. ~ otrla mi je već uši s otim njezinim: kupit pa kupit! ~ se — 1. 'ukloniti što sa sebe (rukom, maramicom, peškirom), obrisati se'. — Uzmi maramicu i otari se, dosta je bilo šmrcanja. 2. 'izbrisati se, skinuti se (o boji)'. — Šara na zidu se sasvim otrla. 3. 'očešati se'. — Ker se otro o moje noge.

otselit otselim svr. 'izvršiti seljenje, preseliti'. — Naša majka je otselila u varoš, sad smo sami na salašu. ~ se 'preseliti se'.

otseljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema odselit (se).

otsicat (se) otsicam (se) nesvr. prema otsić (se).

otsić -ičem svr. 'sekući odvojiti (v. osić)'. — Otsiči mi jedan komad kruva. ~ se 'oštro se obrecnuti, izderati se (v. osić se)'. Izr. noge mu se otsikle 'uplašio se'.

otsidit -im svr. 'izdržati kaznu zatvora'. — Kazo je izašo i(z) zatvora, otsidio je njegovi pet godina.

otskakat otskačem nesvr. 1. 'prema otskočit'. 2. 'odskakivati, pri vožnji po neravnom putu'. — Laganije tiraj te konje, vidiš da je neravan put, otskačem na sicu, mislim ispašće mi criva. 3. 'otrčati, odskakutati'. — Od velikog veselja što će i on sutra ić u varoš, otskako je za svinjama na jednoj nogi.

otskakivat -akivam nesvr. prema otskakat.

otskakućat -akućem svr. dem. otrčati skakućući.

otskočit otskočim svr. 'naglo skočiti'. — Otskočio je ko da je na žeravu stao. 2. 'odbiti se od čega'. — Bacio se kamenom u pendžer, al se nije razbio, otskočio je kamen. 3. 'dići se, ispeti se'. — Sunce je već vlsoko otskočilo kad su oni krenili sa salaša.

otslužit otslužim svr. 1. 'služeći provesti neko vreme'. — Pogodio se na tri godine i jedva je čeko da otsluži. 2. 'izvršiti svoju voj'nu obavezu'. — Otslužio je i katanšag, vrime niiu je da se ženi.

otsmijat otsmijem svr. 'popratiti smehom'. — Moram se potužit na našeg derana, kadgod ja njemu štogod kažem, on to otsmije. ~ se 'odgovoriti smehom'.

otspavat otspavam svr. 'provesti izvesno vreme spavajući'. — Ako posli užne malo ne otspavam, nisam ni za što.

otsrdit se otsidim se svr. 'odljutiti se'. Nemojte ga ni gledat, otsrdiće se on i sam.

otsukat otsučem svr. 'odviti nešto što se usukalo'. — Otsuči taj rukav, valdar nećeš tako ić med svit. ~ se 'razvezati se, raspresti se'. — Ni vodom se više neće otsukat, toliko ga je žega usukala.

otsukivat (se) -ukivam (se) nesvr. prema otsukat (se).

otšantat -am svr. 'otići šantajući'.

otšantucat -am dem. od otšantat.

otšetat otšetam svr. 'otići šetajući'. — Di su dida? — Otšetali su da vide žito kako raste. 2. 'provesti u šetnji'. ~ užnu će dobit, a večeru će otšetat. ~ se 'učiniti posetu'. — Poslipodne ću se još jedared otšetat u vinograd.

otševeljat -am svr. 'batrgajući, ševeljajući otići'. — Bio je trišten pijan i kako je otševeljo kući, to on sam zna.

otuć se otučem se svr. 'stati na svoju nogu, oporaviti se'. — Dobro si se ti otuko posli one teške bolesti. — Sve mu je propalo, al j'e marljivo radio i već posli tri godine on se sasvim otuko.

otud(a)/otud(a) pril. 'iz toga pravca, s te strane; odatle'. — Otud je vodio put pa priko dola i kroz njive. 2. 'na taj način, tako'. — Varo je na mirenj'u cilog života, pa se otud i obogatio. 3. 'stoga, zato'. — Ja, otuda ni necu njoj divanit kako je prija bilo.

otuđit se otuđim se svr. 'postati tuđ, prekinuti tešnje veze s kim ili čim'. — Ja to osićam, kako si se otuđio materi. — Mi smo se sasvim otuđili jedno drugome.

otunčica ž 'lakši ženski ogrtač (pravi se od istog materijala kao i suknja)'. — Baš ti lipo stoji ta otunčica, samo ja ne vollm kad je ruvo tako zdravo šareno.

otunka ž 'ženski ogrtač (zimski, kraći, radi se od štofa, priljubljen uz telo)'. — Nane, vi ste mi obećali da ću za ovu zimu dobit otunku.

otupit otupim svr. 'učiniti tupim, istupiti'. — Ako gladalicom redovno ne oštriš kosu, friško ćeš je otupit, pa češ je onda morat otkivat. ~ se 'istupiti se'. — Naši su se noževi svi otupili, tribaće i(h) naoštrit.

oturat oturam svr. 1. 'odneti gurajući na čemu, odgurati'. — Metni na tragač džak kuruza i oturaj u kruparu. 2. 'zbaciti, otkriti'. — Nane, Manda je oturala jorgan s mene.

otvarat (se) otvaram (se) nesVr. otvorit (se).

otvoren -a -o 1. trp. prid. od otvorit (se)'. 2. 'koji nije ničim ograđen, koji nije zakriljen, natkriven; koji nije ničim sputan, slobodan'. — Priko noći triba, zbog vrenja, ostavit bure otvoreno. Izr. igrat otvorenim kartama 'ništa ne skrivati'; ić otvoreni očivi 'biti oprezan'; ostat otvoreni usta 'biti iznenađen'; pod otvorenlm nebom 'napolju'.

otvoreno pril. 1. 'na otvoren način, slobodno i iskreno'. — Prid nama su o svemu otvoreno divanili. 2. 'javno, ne krijući'. — Ona je otvoreno pokazivala da me ne voli. 3. 'očevidno, nesumnjivo, jasno'. — To se otvoreno vidilo da mu se komšija sveti.

otvorit otvorim svr. 1. 'učiniti da se u što može ući ili iz čega izaći': ~ pendžer, ~ vrata. 2. 'učiniti dostupnim unutrašnji deo čega': ~ kovčeg, ~ armar, ~ fijoku. 3. 'rastvoriti, rasklopiti, raširiti'. — Otvorio je usta ko lašče. 4. 'započeti s radom'. — Naš sin je posto trgovac i otvorio je refeški dućan. Izr. ne dat (kome) oka ~ 'ne dati da predahne'; ~ vrata na svu miru 'širom otvoriti'; ~ dušu, srce 'poveriti se'; ~ karte 'otkriti prave namere'; dobro ~ oči 'pripaziti'; ~ usta 'progovoriti'; ~ uši 'obratiti pažnju'. ~ se 1. 'rastvoriti se, razdvojiti se'. — Vrata se sama otvorila čim sam za kvaku uvatio. 2. 'ispovediti se'. — Prid nama je tajio, a onda je očo kod plebanoša i njemu se otvorio. Izr. otvorile mu se oči 'uvideo kako stvari stoje'; otvorilo se nebo 'pljusnula je kiša'.

otvorizat -orizam nesvr. 'svaki čas otvarati i zatvarati vrata'. — Jel unutra jel napolje, nemoj mi furtom otvorizat ta vrata.

otvrdnit -nem svr. 'postati tvrd'. — Nisi davno pekla, a tako je otvrdnio ovaj kruv.

otvrdnjavat -rdnjava nesvr. prema otvrdnit.

ovaki -a -o 'ovakav'. — Šta da radimo kad i ovaki ljudi ima, koji samo gledaje da štogod za sebe zgrabe.

ovako pril. 1. 'na ovakav, na ovaj način'. — Znam da mora ovako bit, al ja tako ne možem živit, sam ko ker brez gazde. 2. 'kakav jest'. — Teško vam je zametnit džak, a ja ovako star bi ga i na tavan odno.

ovamo pril. 'na ovu stranu'. — Dođite, vi, ovamo pa ćete dobit po jedan dugačak šećer.

ovan ovna m zool. 'mužjak ovce'. — Al je gadno kad se ovnovi buckaje.

ovca ž 'zool. domaća životinja Ovis aries'. — Izr. zalutala ~ 'čovek koji je pošao pogrešnim putem'; sid ko ~ 'sasvim sed'; šugava — 'veliki grešnik'.

ovčar -ara m 'pastir koji čuva ovce'. — Ja već tri godine samo ovce čuvam, zato me i zovu ovčar.

ovčarnik m 'staja za ovce'. — Za iduću zimu ćemo primistit ovaj ovčarnik s druge strane košare.

ovčarov -a -o 'koji pripada ovčaru, ovčarev'. — To j'e ovčarova batina, na kraju je malo savinuta.

ovčarski -a -o 'koji se odnosi na ovčara i na ovćarstvo'. ~ ker.

ovčarstvo s 'gajenje ovaca kao privredna grana'. — U našem kraju se sve manje ljudi bave s ovcama, ne isplati se ovčarstvo, skupa je rana.

ovčetina ž 'ovčje meso'. — U našoj kući se nikad ne kuva ovčetina, ne volimo je.

ovčiji -a -e 'koji je od ovce': ~ sir, ~ mliko, ~ meso, ~ koža.

ovdaonda pril. 'katkad, ponekad'. ~ ovda-onda sam ga viđala i triznog.

ovelik -a -o (komp. oveći) 'poveći'. — Bile su dvi lubenice, jedna ovelika, a druga sasvim mala.

oviravat -iravam nesvr. prema ovirit.

ovirit -im svr. 'potvrditi čemu istinitost'. — Napravio je naš fiškal kontrak, al smo ga morali ovirit kod notaroša.

ovišlji -a -e 'povisok, ovisok'. — Š njom je išo jedan ovišlji momak, nisam ga poznala ko je.

ovlaš pril. 'površno, na brzinu, skoro neprimetno'. — Mate je samo ovlaš svezo bućur.

ovlažit -im svr. 'učiniti vlažnim, pokvasiti'. — Kaže da nije plakala, a meni se činilo da su i njoj ovlažile oči. — Jesi 1 ovlažila košulje, tribalo bi posli podne roljat.

ovneći -a -e 'ovnujski'. — Skupa je ovneća koža.

ovnov -a -o 'koji pripada ovnu'. — Čuvaj se ovna, al još više ovnovog roga, jel ako te opali, letićeš ko da krila imaš.

ov(o)licki -a -o dem. od ovoliki.

ov(o)licko pril. dem. od ovoliko. — Ne dam ti ni ov(o)licko malo, koliko pod nokat stane.

ovolicni -a -o 'ovolicki: — Ti si bio još ovolicni derančić kad sam ja već bio momak.

ovolicno pril. 'ovolicko'. — Ko bi pomislio da ov(o)licno malo mož toliko nevolja donet u kuću.

ov(o)liki -a -o 'ovako velik, ovako brojan' — Di će stat ov(o)liki svit? Izr. ~ usta 'mnogo priča'.

ov(o)liko pril. 'u ovoj meri, u ovoj količini'. — Nisam mislio da ću ov(o)liko zaradit. Izr. ni ~ (najiešće praćeno zapinjanjem prstom ili noktom o zube) 'baš nimalo'; po ~ (prodati, kupiti i sl.) 'po ovoj ceni'.

ovrć ovršem svr. (r. prid. ovro, ovrla, ovrlo) 'završiti vršidbu'. — Mi smo ovrli još prošle nedilje.

ozbiljan -ljna -ljno 1. 'staložen, trezven, promišljen, strog'. — On je ozbiljan i tačan čovik, neće pristat da ga uvuku u prljave poslove. Izr. ~ ko mokro puće! 'smušen'.

ozbiljno pril. 'na ozbiijan način, bez primese šale, stvarno; strogo'. — Za dicu je dosta da baćo ozbiljno pogledaje i već se stišaje.

ozdo(l) pril. 'odozdo'. — Ozdo ćepe, ozgor dika jebe (u pesmi).

ozdravit -im svr. 'postati zdrav, preboleti'. — Još koji dan pa ću i ja valdar ozdravit.

ozelenčav -a -o 'nepotpuo zreo'. — Mislio sam da sutra kosimo ječam, al još je ozelenčav, pa ćemo pričekat dvatri dana.

ozelenit ozeleni svr. pokriti (se) zelenilom'. — Sve je drveće ozelenilo.

ozepst ozebem svr. 'dobiti nazeb, nahladiti se'. — Ne dajte dici da istrčavaje bosi na snig, mogu ozepst. Izr. čekat (koga, što) ko ozebo sunce 'očekivati (nekoga, nešto) kao spas'.

ozgor pril. 'odozgo'. — Šaljem ti jednu kotarcu voća, doli su jabuke, a ozgor žute zerdelije.

oziđat oziđam svr. 'obzidati, opkoliti zidom'. — Juče smo oziđali bunar cigljom, sad se neće više odronjavat.

oziđivat -iđlvam nesvr. prema oziđat.

ozimi -a -o 'usev koji se seje u jesen, pred zimu'. — Vrime nam baš nije išlo na ruku, al mi smo i ozimi ječam posijali.

ozimit ozimi svr. 'zahladneti'. — Kuružnu triba što prija svest i sadit u badnjeve, dok ozimi nećemo moć uć s kolima u oranje.

ozlida ž 'povreda tela, rana'. ~ ozlida nije velika, al je triba ličit da ne bidne veća nevolja.

ozlidit ozlidim svr. 'naneti ozledu, povrediti'. — Teški su armari, pazite da ne ozlidite ruke jel noge.

ozliđivat (se) -iđivam (se) nesvr. prema ozlidit (se).

ozlobit ozlobim svr. 'ozlojediti, naljutiti'. — Ako ne možeš pomoć.ne triba drugog ni ozlobit.

oznojit oznojim svr. 'učiniti da se neko ili nešto oznoji'. — Samo ti rukovetaj kako ja kosim, pa ćemo vidit ko će koga oznojit?! ~ se 1. 'obliti se znojem, postati znojav'. — Oznojio sam se da sve teče voda s mene. 2. 'zamagliti se, orositi se (čaša, prozorsko okno)'. — Mare, uzmi jednu mekanu krpu i otari pendžere napolju je zima, pa su se toliko oznoj'ile da se ništa ne vidi.

ozovnit se ozovnem se svr. 'odazvati se'. – Zašto se ne ozovneš kad te toliko dugo već vičem?!

ožalit -im svr. 'oplakati umrlog na grobu ili na odru'. — Žena ga je saranila i ožalila.

ožderan(i)ca ž 'nepopravljiva pijanica'. — Dada je ožderan(i)ca kad nikad nije trizan.

ožderat se ožderem se svr. 'napiti se, opiti se'. — Ne volim š njim ni u svatove ić, uvik se oždere, p onda još i baljezga.

oždribit (se) oždribi (se) svr. 'doneti na svet ždrebe (o kobili)'. — Jutros je vranica oždribila lipo ždribence.

oždrit se oždrem se svr. v. ožderat se.

ožeć ožežem/ožegnem svr. 1. 'opeći, opaliti'-— Što me ožegla koprna, sva mi je noga pocrvenila. 2. udariti, raspaliti'. — Ožego sam i j'a njega da će me zapantit. ~ se 'opeći se, opaliti se'.

ožednit ožednim svr. 'postati žedan'. —: Na takoj žegi mora čovik i ožednit.

oženit (se) oženim (se) svr. 'sklopiti brak, stupiti u brak'. — Nisam ja tio, al oženili su me moji.

ožiljak ožiljka m 'trag na koži od zarasle rane'. — Osto mu je velik ožiljak od kandžije, kojom ga je još u mladosti stariji brat ošinio po licu.

oživit oživim svr. 'učiniti da se neko ili nešto probudi, da se prene iz mrtvila'. — Stari je i bolešljiv, pa najviše sidi i ćuti, jedlno oživi kad čuje da mu ćer dolazi u goste.

ožujak -ujka m 'treći mesec u godini, mart'.

ožujski -a -o 'koji se odnosi na ožujak, martovski'. — Izr. Bolje da te majka bije neg ožujsko sunce grije!

ožuljat -am svr. 'žuljajući očistiti travu (u vinogradu, voćnjaku)'. — Naoštrio sam žuljače, sutra ćemo ožuljat vinograd.

ožvalavit -im svr. 'postati žvalav, dobiti žvale'. — O, ivice, ala si ožvalavio, izgledaš ko lašče.

ožvalit -im svr. v. ožvalavit. — Nemoj za njlm pit vodu, ožvalićeš.

 

 

P

pabirak -irka m 'plod koji zaostane posle žetve, berbe'. — Sav sam vinograd prokrstario ni jedan pabirak nisam našo.

pabirčenje s gl. im od pabirčit. — I u pabirčenju se nađe po koji sladak grozd.

pabirčit -im nesvr. 1. 'skupljati u već obranom vinogradu ili voćnjaku retko izostalo grožđe ili voće'. — Joso pabirči grožđe u vinogradu. 2. 'sakupljati pomalo s raznih strana'. — Mlad jeste, al on pametno pabirči znanje od stariji.

pabušina ž 'potrbušina, slabina'. — Daj mi meso ispod pabušine 'ispod rebara'.

pac paca m 'slana voda u koju se stavlja meso, salamura'. ~ oderali smo zeca i metnili ga u pac, pa će sutra bit zečijeg paprikaša.

packa ž 1. 'udarac šibom po dlanu'. — Tuna je danas dobio dvi packe, nije znao račun. 2. sama šiba ili nešto slično čime se daje udarac'. '— Ne znam di je naš učitelj našo niku packu od dračove žile, strašno peče dlan kad š njom opali.

pacolovka ž 'naprava za lovljenje pacova'.

pacov m zool. štakor Rauus rauus: ~ mrki Mus rauus'.

pacovčić m dem. od pacov. pača ž pl. t. 'pihtije'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da se naidem pača i kolača.

pačat se -am se nesvr. 1. 'mešati se u tuđe poslove, odnose'. — Dobro bi bilo, nane, da se vi ne pačate u naše poslove. 2. 'početak smrzavanja piktije'. — Gledo sam pladnjove u koje je razlila skuvano meso i čorbu, počelo se već pačat.

pače -eta s 'mladunče patke'. — Juče sam na peci kupila deset pačića.

pačiji -a -e 'koji se odnosi na patke': ~ meso.

pačist -a -o samo u izrazu: pačista nedilja 'druga nedelja (sedmica) uskršnjeg posta koja dolazi iza "čiste" nedelje'.

pačkat se -am se nesvr. 'brčkati se, prskati se u vodi'. — Dico, oma da ste izašli iz te bare i da se niste više pačkali.

paćenica ž 'ženska osoba paćenik, mučenica'.

paćenik m 'onaj koji podnosi ili je u životu podneo mnogo patnji, mučenik'. — Godinama boluje i niko da mu pomogne, posto je pravi paćenik.

paćenje s gl. im. od patiti (se). — Didinom paćenju je došo kraj, umrli su.

padanje s gl. im. od padat. — Kiša, pa kiša ~ dokleg će već ovo padanje.

padat -am nesvr. prema past. — Tako sam ga istukla ko kera, neće mu više padat na pamet da krade jabuke iz tuđeg vinograda. v. do ~ (se), is ~, na ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~, ras ~ (se), u ~, za ~.

padavica ž 'epilepsija'. — Kad ga napadne padavica ništa ne zna za sebe.

padavičar -ara m 'onaj koji pati od padavice, epileptičar'. — To je tako nesrićna obitelj, imadu jednog sina padavičara.

padavičarka ž 'ona koja boluje od padavice'. — Ćer njim je padavičarka, a ni nije baš sasvim kako triba.

padavičarov -a -o 'koji pripada padavičaru'.

padavine -ina ž mn. 'oborine'. — Ove godine slabo bilo padavina, nije bilo ni kiše ni sniga.

padež m 'pad'. — Kaki je to padež bio, kad mu je Joso podmetnio nogu, privrnio se ko bundeva.

pa(h)uljica ž 1. 'meko, nežno perje na telu ptica, paperje'. 2. 'kristali snega'. — Ako vake krupne pa(h)uljice budu padale, friško će bit sniga do kolina.

paja ž 'štofani materijal (za ženske suknje i haljine)'. — Sašili smo Luci jednu suknju od paje.

pajalica ž 'metla od kunine (vlat od trske), koja služi za čišćenje zidova od prašine'. — Kate, uzmi pajalicu i opaj'aj zidove u sobi dok ja ne dođem kući.

pajanta ž 'poprečna gredica spajalica rogova (nakrovu),spojnica'. — Sutraćemo izminit dvi pajante na rogovima krova na salašu.

pajantica ž dem. od pajanta.

pajat -am nesv. 'skidati prašinu sa zidova (metlom kunine)'. — Nane, zašto baš j'a uvik moram pajat sve sobe sama?!

pajica ž 'tanki štofani materijal'.

pajtaš -aša 'drug, istomišljenik, drugar, ortak'. — Iđe Marko i njegov pajtaš Grgo.

pajtaški -a -o 'koji se odnosi na pajtaše': ~ poso.

pajtaški pril. 'na način pajtaša, kao pajtaš'. — Oni ne samo da su pravi drugovi, nego čak i pajtaški misle.

pak m 'paket (sa hranom)'. — Poslali smo Lazi, našem katani, velik pak od pet kila.

pak 'pa neka, pa'. — Sutra će svi ić na vašar u varoš, a ti ćeš, Ivane, ostat na salašu. — Pak, meni se baš ni ne iđe.

pakla ž 'kutija (cigareta ili šibice sa deset kutijica), paketić'. — Kad već ideš u dućan, kupi i meni jednu paklu duvana.

paklica ž dem. od pakla.

pako vezn. 'pak'. — Ja ću, pako, sam otić njemu kad on neće na moj salaš da dođe.

pako -kla m 'pakao, mesto gde duše grešnika trpe večne muke'. Izr. Vruće ko u paklu!

pakosan -sna -sno 'koji ima pakosti u sebi, koji čini pakosti'. — Vridna jeste, al je podosta i pakosna cura.

pakosno pril. 'na pakostan način, zlobno'.

pakostit -im nesvr. 'činiti pakosti kome'. — Ako mu ne možeš pomoć, nemoj ni pakostit, bili ste tako dobri drugovi, pušti ga nek se sam snađe.

pakovanje s 1. gl. im. od pakovat (se). 2. 'paket'. — Nanino pakovanje je uvik najveće.

pakovat -kujem nesvr. 'slagati, vezati u svežanj ili paket, jedan ili više predmeta'. ~ se a. 'pripremat se za odlazak'. — Rano u zoru počo sam se pakovat, nisam mogo spavat od dragosti što ću putovat. b. 'odlaziti odakle protiv svoje volje'. — Kad ti nije dobro u našoj kući, pakuj se i traži sebi drugo misto.

palac palca m 'kranji debeli prst na ruci i nozi': ručni ~, nožni ~. 2. 'stara mera za dužinu i širinu'. — Štranga je bila za svega dva palca kraća, al šta vridi, nismo je mogli uvuć u am kad nije dovaćala do ždripčanika.

palačinta ž 'vrsta kolača od brašna, jaja i mleka, pečena na vreloj masti u tavi (u tankim listovima i punj'ena džemom, sirom ili orasima), palačinka'.

palamuda ž 'biljka sa listovima koji imaju bodljikave, trnovite zupce ili dlake, bot. Cirsium'. — Sime nam baš nije bilo najčistije, kad toliko palamude ima u žitu.

palamudit -im nesvr. 'govoriti gluposti, bulazniti'. — Kad on popije koju čašicu, onda samo palamudi i svima dosađiva.

palanta ž 'rasad (cveća, povrća i sl.)'. — Danas ćemo rasadit palantu paprike.

palantovat -tujem nesvr. 'saditi rasad biljaka'. — Juče smo palantovali ranu salatu.

palčić -ića m dem. od palac.

palčik/palčinjak m 'plod rogoza'.

palica ž 1. 'štap sa svinutom drškom'. — Skloni mi se s puta, jel ću te sad s ovom palicom pošit. 2. 'drveni prut koji spaja jaram sa rudom'. — Izvuči palicu i skini j'aram, pa pušti volove da pasu.

palit palim nesvr. 1. 'uništavati vatrom'. — Pale kuružnu na njivi. 2. 'izazivati gorenje radi grejanja, svetlosti i sl.'. — Stane, pali friško lampaš, ne vidim uć u sobu. 3. 'nanositi štetu vrućinom, peći, žeći (obično o sunčanim zracima)'. — Sunce toliko pali već danima, da će sve izgorit. 4. 'pucati iz vatrenog oružja'. — Ala lovci pale is pušaka, čak se vamo čuje. 5. 'pušiti'. — Nemoj mi davat duvan, neću da palim. ~ se 'pojavljivati ispuštajući svetlost, počinjati sijati'. — Si'ćam se da je mrak počo da se spušta, jel su se palili prvi lampaši.

palora ž 'dečiji ritualni pozdrav starijima (mala deca na otvorenom dlanu prave križalicu ~ prekriže dlan, udare svojim dlanom o dlan onoga koga pozdravljaju, izgovarajući reči': križalicebogalicepukac i zatim ljube ruku)'. Izr. Bit na palori 'naći se pod udarom neke kritike'; dobit na paloru 'na gotovo, bez rada, na dlanu'.

paljužanje s gl. im. od paljužat. — Čim bidne gotovo paljužanje, ja ću raspravljat svinče.

paljužat -am nesvr. 1. 'šuriti, skidati čekinje sa zaklane svinje'. 2. 'opelješiti (v.)'. — Joso je danas prido svinje i sio da se karta sa one dvi bitange, sad ga oni paljužaje dok mu sve ne odnesu.

pamet ž 1. 'razum, um'. — Da imaš mrvu pameti, ne bi tako divanio. 2. 'prirodna sposobnost, nadarenost'. Izr. bit na pameti 'misliti na što'; bit kokošje pameti; čovik kratke pameti 'umno ograničen'; palo mu je na — 'setio se čega'; dugačka kosa kratka ~ razg. (ir.) 'žene rasuđuju površno'; poremetit pameću 'poludeti'; ne bit pri čistoj pameti 'biti lud'; ne izlazi mi iz pameti 'neprestano mislim na što'; imat više sriće neg pameti 'uspeh je nastao sticajem okolnosti a ne prema sposobnostima'; nije mi ni na kraj pameti 'ni pomisliti o čemu'; pomutit, zavrtit kome ~ 'zaludeti, zavesti koga'; piće mu popilo ~ 'od pića postao nesposoban'; solit kome ~ 'nametati kome svoje mišljenje'; ~ u glavu 'saberi se'; vrana mu je ~ popila 'ne misli normalno'; pameti ni za krajcaru 'lud'.

pametan -tna -tno 1. 'razborit, mudar'. — Pametna je to glava, triba uradit kako on kaže. 2. 'poslušan'. — Ajde, Vranje, budi pametan kad ti dida kažu, poslušaj ga. 3. 'mudra reč'. — Pustite Josu da nam i on kaže koju pametnu, pa ćemo se onda dogovorit.

pametno pril. 'na pametan način, mudro'. — Znam da je on pametno mislio, al šta vridi kad drugi neće tako.

pamprc m 'mali čovek (kepec)'. — Valdar se nećeš udat za tog pamprca?!

pamtivik m samo u izrazu: od pamtivika. 'odvajkada, oduvek'.

pamučak -čka m 'tanak pamučni konac za vezenje'.

panćenje s gl. im. od pantit. — Slabo mu je panćenje, pa zato ne vraća dug.

pandrknit -em svr. 'odapeti (podr.)'. — Nadigo se ko pućak, ko da neće i on jednog dana pandrknit i, bio pa ga nema.

pandur -ura m 1. 'seoski čuvar reda'. — Panduri su za nered znali i batinat, zato su i(h) se svi bojali. 2. 'policajac (fig.)'. — Nije znao šta će, svaki mu je poso smrdio, pa očo za pandura, i sad još izigrava vlast.

pandurčina m v. pandurina.

panduretina m v. pandurina.

pandurina m augm. i pogrd. od pandur.

pandurov -a -o 'koji pripada panduru'.

pandurski pril. 'na način pandura, kao pandur'.

pandurski -a -o 'koji se odnosi na pandura': ~ služba, ~ soba.

panek part. 'ako, neka'. — Svi će dobit po dva šećera, samo ti nećeš, jel si rđava. Panek, meni ni ne triba.

pankljika ž 'uska traka od tkanine koja se koristi kao ukras, pantljika'. — Na svaku kiku sveži po jednu pankljiku.

panta ž 1. 'um, razum, pamet'. — Bio je i načitan, al je imo pantu da nije bilo takog čovika uokolo. 2. v. pajanta. — Dodaj mi tu gvozdenu pantu.

pantalone ž mn. 'donji deo muškog odela, hlače'. — Kate, donesi mi one pantalone od cajga.

pantalon(i)ce -ica ž mn. dem. od pantalone.

pantit -im nesvr. 'držati u pameti, sećati se'. — Pantim te ja još dok si curica bila. Izr. Pantićeš ti tvog Boga! 'pretnja povređenog'; ~ (za) sebe 'sećati se svoga života'; — Taj ožiljak nosim na vratu otkad sebe pantim; panti pa vrati 'ne zaboravi obavezu vraćanja'.

pantivik m v. pamtivik.

pantljika ž v. pankljika. — Kupila sam ti, Mande, lipu crvenu pantljiku u kosu.

panj panja m 'deo drveta koji ostane na korenu kad se stablo pretesteri, sruši, prelomi'. Izr. Vući ~ 'o karnevalu, momci koji su bili po redu da se žene, a nisu se oženili, vuku panj' kroz selo'; uništit do panja 'sasvim uništiti'; stari ~ kad se zapali 'star čovek kad se zaljubi'.

panjić -ića m dem. od panj.

panjkat -am nesvr. 'ogovarati, blatiti, klevetati'. — Mać(u)va me panjka prid mojim momkom. ~ se uz povr. 'jedan drugog klevetati, ogovarati'. — Danas se panjkaje, a siltra će zajedno u mijanu.

paočit -im nesvr. 'učvrstiti naplatke i paoke, okovati točak'. — Odnećemo kovaču dva točka da i(h) paoći.

paok paokovi m 'deo točka koji spaja naplatak s glavčinom'. — Tribaće dat na paočenje desni stražnji točak u kolima, niki paokovi se klamaje, samo što ne ispadnu.

paor m 'seljak'. — Paorima zavide na bilom kruvu, al ne zavide na crnim noktima.

paorija ž mn. 'seljaštvo, seljaci'. — Čim je vašar, sva se paorija okupi.

paorkinja ž 'seljanka'. — Jedna nam je cura paorkinja, a druga je šnajderka.

paorski -a -o 'koji pripada paorima'. — evo, vako je namišćena prava paorska soba.

paorski pril. 'na paorski način'. — Ja sam paor i paorski divanim.

papa m 'poglavar rimokatoličke crkve'.

papa ž 'dečje jelo, hrana'. — Daj malom pape da ne plače.

papak papka m 'rožnata navlaka koja pokriva krajeve prstiju u nekih sisara (goveda, ovce, koze, svinje)'. Izr. otegnit papke 'umreti (vulg.)'.

papar -pra m 'biber, bot. Piper nigrum'.

papat -am nesvr. 'jesti (deč.)'. — Oće papat mala beba?

papčić m dem. od papak.

papčit -im nesvr. 'grabiti (za sebe), biti sebičan'. — Nije Vranje gledo ni na rođenu braću, digod je mogo on je papčio za sebe, a drugom šta dotekne.

paperje s mn. 'meko i nežno perje na telu ptica, mašak'. — Ja sam mojoj ćeri već spremila uzgljance za udaju.

papica ž dem. od papa (hrana).

papicanje s (deč.) gl. im. od papicat. — Kad je papicanje na redu, onda se sve sigračke ostavljaje na stranu.

papicat -am nesvr. (deč.) dem. od papat.

papin -a -o 'koji pripada papi'. ~ štap.

papit -im nesvr. (deč.) v. papat.

papren -a -o 1. 'začinjen paprom ili paprikom, zapapren'. — Volim papren paprikaš, a i dobar špricer posli tog. 2. 'vrlo skup'. — Kupili smo ćeri svilu, al smo, borme, platili paprenu cinu.

paprenjača ž 'posudica (okrugla, od drveta) u kojoj se drži sitna mlevena paprika'. — Dodaj mi paprenjaču, znaš da ja solim i paprim slaninu.

papričica/papričica ž dem. od paprika.

paprika ž bot. 'vrtna biljka Capsicum annum': sitna —, zelena —, crvena ~, kisela ~. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven': bisan ko ~ 'koji se brzo rasrdi, plane'.

paprikaš -aša m 'jelo od mesa iseckanog na komadiće, u soku kuvano i začinjeno paprikom'. pileći ~, svinjski —, teleći ~. Izr. napravit od koga paprikaš 'raskomadati koga'.

paprikaški -a -o 'koji se odnosi na paprikaš'. — Volim i paprikaški miris.

paprikica/paprikica ž dem. od paprika.

paprit -im nesvr. 'začinjavati jelo biberom ili paprikom'. — Moj pokojni dida su svako ilo paprili.

papuča ž 1. 'vrsta lake obuće koja se najčešće nosi samo u kući': muške papuče, ženske papuče, papuče od kože, svilene papuče, papuče na visoke pete, rađene papuče. 2. 'gvozdena kočnica koja se podmeće pod kolski točak'.

papučar -ara m 1. 'zanatlija koji izrađuje papuče'. 2. 'muž koji je pod "papučom svoje žene" (ir.)'. — išo bi on, al ne smi od svoje žene, znaš kako je to kod papučara.

papučarka ž 'žena proizvođač papuča'.

papučarov -a -o 'koji pripada papučaru'. ~ šilo.

papučarski -a -o 'koji pripada papučaru'. ~ zanat.

papučica ž dem. od papuča.

papučić m 'papučar (2.)'.

papula ž 'kuvani i gnječeni pasulj'. — Volim papulu al nisam protiv komada kuvane šunke uz papulu.

par (parovi) m 1. 'dva predmeta, koji zajedno čine jednu celinu': ~ klompa, ~ čizama'. — Iđe zima, pa sam moro kupit tri para cipela; svi troje dice i'đu u škulu, pa njim triba obuća. 2. 'dve osobe povezane nečim zajedničkim; dvoje (muška i ženska osoba)'. — Baš su lip par Joso i Anka. 3. 'dve istorodne životinje'. ~ jaganjaca, ~ pilića. 4. 'dve istorodne životinje različitog pola (mužjak i ženka)'. — Sicaš se da mi je lani komšija poklonio par golubova, a da vidiš koliko i već i'mam izleženo. 5. 'onaj koji je kome po kakvoj osobini jednak'. — Meni je svedno s kim ćeš se ti družit, al mislim ti i Naco niste par, ti velik a on do pojasa, pa vas je smišno gledat kad iđete zajedno; — Nema mu para. 6. 'mala količina čega, nekoliko'. — Šta samuzo, samo par kolača, a vi me ružite da ću sve izist.

par 'čas, trenutak; samo u izrazima: u jedan ~ 'odjednom'. — U jedan ~ učinilo mi se da je štogod puklo; u taj ~ 'tada, za tu priliku'. — U taj ~ nismo znali koliko će i doć, pa se zato nismo dobro spremili.

para ž 1. 'gasovito stanje u koje prelazi tečnost pri isparavanju'. — Skini tu vodu sa šporelja, ne vidiš da toliko vreje da nam je puna soba pare. 2. 'dah, disanje'. — Olakšaj, sinko, malo korake, majki je nestalo pare, ne možem ja tako žurit. 3. 'novčana jedinica ravna stotom delu dinara'.

para ž 'crta, linija'. — Cekajte da povučem paru otkaleg ćemo skakat.

parač -ača m 'šiljak za paranje kukuruza (pri ručnom mrvljenju)'. — S paračom se načne jedan red zrna na klipu kuruza.

parača ž 'poljoprivredno oruđe (prvobitno, gvozdeni klinovi u drvenom okviru, a zatim sve od gvožđa, služi za paranje zakržljalog travnjaka i grudvaste njive), drljača.

parada ž 1. 'vojnička svečana smotra'. 2. 'svečana povorka, proslava, svečanost'. Izr. Čija vlada tog i parada!

paradajz m v. paradička. — Sabrala sam sav zrio paradajz, sutra ćemo ga skuvat.

paradan -dna, -dno 'koji je određen za svečane prigode: ~ amovi; ~ konji'.

paradoš paradoš m 'kočijaš (koji tera samo paradne konje i kola)'. — Paradeš ima i svoje paradeško ruvo.

paradeški -a -o 'koji pripada paradešu: ~ konj, ~ kola'.

paradeški pril. 'na paradeški način'. — On, ne samo da je dobar kočijaš u paradi, već tako i iđe paradeški.

paradička ž 'paradajz'. — Nakuvali smo pedeset boca paradičke.

paradirat -adiram nesvr. 'ići paradnim korakom, jahati, voziti se, sudelovati u paradi, praviti paradu'. — Većma je volio da paradira na konju nego kruva ist.

paradno pril. 'svečano, kao u paradi'.

paraklaisat -šem nesvr. 'zbog nesposobnosti kvariti, promašiti u izradi'. — Neću više nosit mojoj staroj sabovki da mi šije ruvo, ona samo pripovida i na kraju paraklaiše i upropasti materijal.

paramparčad ž zb. im. od paramparče. — Ispo mi je tanjir i razbio se u paramparčad.

paramparče/paramparče -eta s 'komadić čega (obično razbijen)'. — Pokidala je pismo u paramparče.

paran -rna -rno 'koji pripada paru'. — Tvoj i moj konj su dobra parna viiča, tribalo bi da jel ti kupiš mog, jel da ja kupim tvog.

parasnički -a, -o 'seljački': ~ kola; ~ soba; ~ peć 'napravljena u dvorištu, poljska peć, isključivo služi za pečenje hleba, pogače i dr. dok traje toplo vreme (da se ne bi grejale peći u stanu)'.

parasnički pril. 'na parasnički način'. — Divani ti meni lipo parasnički da te možem razumit šta kažeš.

parasnik m 'seljak'. — Dok je nas parasmka, nema gladi u narodu.

parat param nesvr. 'razdvajati po šavu ono što je ušiveno'. — Volim šit, al ne volim kad triba parat. 2. 'rezati telo mrtvaca, vršiti obdukciju'. — Danas je umro naš dida, al nisu ga dali iznet iz špitalja, paraće ga da vide od čega je umro. 3. '(obično s dopunom: grudi, srce, dušu) pričinjavati oštar bol'. — Još i sad mi se srce para kad se sitim kako mi je dite na rukama izdanilo. 4. 'vukući paraču ravnati pooranu zemlju'. — Stipan neka ore, a ti, Vranje, upregni konje u paraču, pa oma za njim paraj. 5. 'drvenim šiljkom skidati red kukuruza (pripremati za ručno krunjenjemrvljenje)'. — ~ kuruze. Izr. Para mi uši! 'zvuči oštro, neugodno za uho'.

parica ž dem. od para. — Liza i Marko su bili štedljivi domaćini, pazilisu na svaku paricu.

parit -im nesvr. 'polivati vrelom vodom zaklanu životinju da se lakše skida dlaka ili perje'. 2. 'podvrgavati delovanju pare radi čišćenja, uništavanja zaraznih klica'. — Za vrime onog rata često smo parili košulje i gaće, al nikad se nismo mogli otarasit ušivi. 3. 'grejati parom, vrelom vodom radi lečenja'. — Dida su nazebli, pa su parili noge i pili vruće vino. Izr. ~ oči 'uživati gledajući'. ~ se 'biti izložen jakoj toploti, podnositi vrućinu, znoijti se'.

parit parim nesvr. 'sastavljati u par radi zajedničkog rada'. — Izr. Parim s parom, dok ne uparim. ~ se 'spajati se (o mužjaku i ženki) radi oplođenja'. — Još nikad nisam vidio kako se laste pare.

parket -eta m 'pamučna tkanina s dlačicama s jedne strane, parhet'. Izr. igra teta brez parketa 'podvikuje se u svadbi'.

parketski -a -o 'koji je od parheta'. — Starije žene su i spavale u parketskim suknjama.

parlog m 'zakorovljeno zemljište, zarastao vinograd'. — Otkako se propijo, sav mu je vinograd očo u parlog.

parni -a -o 1. 'koji se pokreće delovanjem pare'. — Stojo sam blizo i kad je mašina naišla, parni kazan je ispuštio paru, svu mi je ruku opario. 2. 'koji su u par'. — Parnim danima pridajemo mliko.

parnjača ž 1. 'parni mlin'. — Mlili smo na suvači pa u vodenici, a sad stigla je i parnjača. 2. 'lokomotiva i lokomobil (za vršalicu) koje se pokreću parom'.

parnjak -aka m 1. 'vršnjak'. — Znam ga kako ga ne bi znala, bio je parnjak mom mlađem sinu. 2. 'onaj koji radi s kim u paru'. — Izr. Dva loša ubiše Miloša! 'u paru smo jači'.

paroščić m dem. od parožak.

paroške -aka ž mn. 'vile sa dva šiljka'.

parožak -oška m 'jedan od šiljaka na vilama'. — Za bacanje snoplja na kola i na kamaru najbolje su drvene vile s tri paroška.

partaja ž 1. 'politička organizacija, partija'. 2. 'manja grupa ljudi povezana istim zadatkom'. — Vidi se da ste vi složna partaja, radite da ne mož bolje.

partekla ž 'salvetica, od tekstila, kože (vezana detetu oko vrata)'. — Sveži maloj parteklu p onda je rani.

parteklica ž dem. od partekla.

partija ž 'osoba sa odgovarajućim osobinama za stupanje u brak s osobom suprotnog pola'. — Kažem ja njemu da je Đula dobra partija, a on se zagledo u onu Klaru Kuclalovu.

partovat -ujem nesvr. 'podržavati, povlađivati'. — Bio sam ciguran da ćeš ti njega partovat, kad ti se dopada njegova sestra.

pas m 1. 'pašnjak, livada'. — Otiraj krave u drugu dolju, tamo je dobar pas. 2. 'najuži deo čovečjeg tela iznad kukova, pojas'. — Jedno vrime su se cure zdravo stezale u pasu, da bi bile što vitkije.

pasirat pasiram nesvr. 1. 'odgovarati meri, dolikovati'. — Kad bi mi dao taj šešir, meni bolje pasira, a tebi padne na uši. 2. 'pritiskanjem kroz sito odvojiti sok iz ploda (voće, povrće)'. — Ja uvik prvo pasiram paradičku, p onda je kuvam.

pasmo ž 'smotak vune'. — Kata je držala, a Teza je brojila niti i vezivala u pasmo.

pasom pril. 'pasući'. — Lozija je krenio s kravama pasom oma ispod avlije i u podne se spuštio na drugi do.

pasoš m 'isprava o dokazu vlasništva na stoci'.

pasošamica ž 'kancelarija gde se izdaju pasoši'.

paspulirat -uliram nesvr. 'opšivati gajtanom druge boje'. — Dala sam kumašnu pregaču da se paspulira zlatnim gajtanom.

past padnem i panem svr. 1. 'biti povučen sa višeg položaja na niži sopstvenom težinom, svaliti se (na zemlju)'. — Čim padne kiša, trava će ozelenit. — Šta si ostavio kabo prid vrata, mogo sam da padnem priko njeg. 2. 'spustiti se gubeći snagu'. — Toliko mi je bio težak džak da su mi ruke prosto pale kad sam džak ostavio; Od umora uveče kad je lego na krevet, glava mu je skoro pala na uzgljancu. 3. 'rasprostreti se po zemlji (o svetlosti, mraku i sl.)'. — Zadivanili smo se pa nismo ni opazili da je noć pala. 4. 'poginuti (obično u borbi, na bojnom polju)'. ~ obadva sina su nam pala u ratu. 5. 'sniziti se (o ceni)'. — Danas je na peci pala cina debelim svinjama. 6. 'desiti se'. — U to vrime je palo i rođenje trećeg diteta. 7. 'biti kriv zbog čega'. — Ako se čuje da si i ti bio tamo, mož i na tebe past krivica. 8. u predloškim izrazima: ~ u nesvist, 'onesvestiti se'; ~ u ropstvo 'biti zarobljen'; ~ u zaborav 'zaboraviti'; ~ u vatru 'oduševiti se; razbesneti se'; Izr. ko da je s badnja pao 'ni o čemu pojma nema'; nece mu ~ ni dlaka s glave 'bezbedan'; nije valdar s kruške pao 'da se čudi nad nečim jasnim'; pao mu mrak na oči 'izbezumio se'; pala mu sikira u med 'stigla ga sreća'; pao mu kamen sa srca 'oslobodio se teške brige'; ~ na čija leđa 'živeti na čiji račun'; ~ na niske grane 'srozati se moralno i materijalno'; ~ na pamet, ~ na um 'setiti se'; ~ pod sud 'odgovarati pred sudom'; ~ šaka, ~ u ruke 'doći u čiju vlast'; ~ s nogu 'umoriti se od trčkaranja'; ~u oči 'privući pažnju'; ~ u postelju 'razboleti se'; ~ u rič kome 'prekinuti koga u govoru'; stani pani 'odlučan čas'; palo slime na time 'preuzeti odgovornost'; ~ s konja na magarca 'izgubiti poziciju'; v. is ~, na ~, napo ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~ (se), pro —, ras ~ (se), s ~, spo —, u ~, za —.

past/pasit pase nesvr. 'nalaziti se na paši (o stoci)'. — Dok se ti ode sigraš, krava ti pase cviće. ~ se pase se 'pariti se (kobila)'. — Naša se kobila pase, moraćemo je vodit pod ždripca.

pastorče -eta s 1. dem. od pastorak i od pastorka. 2. 'onaj kojemu se ne posvećuje mnogo pažnje'. — Sva su dica dobila po jabuku, samo ti je komšinca ispala pastorče, jedino njoj nisi đala.

pastorak -orka m 'sin iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka, svome očuhu ili maćehi'.

pustorka ž 'kći iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka'.

paša ž 1. 'pasenje, napasanje'. — Ovog prolića ćemo čele odnet na pašu u onu veliku dračovu šumu. 2. 'pašnjak'. — Slaba nam je paša, nije bilo zimus sniga, a ni s prolića kiše.

paša m 'titula visokih vojnih i civilnih dostojanstvenika u osmanlijskom carstvu; osoba koja nosi takvu titulu'. — Ne znam oće I to doteć, al Mukija živi ko paša.

pašnjak/pašnjak -aka m 'mesto gde stoka pase'. — Komšija, tebi izgleda nije dosta tvog pašnjaka, kad puštaš marvu i na moju livadu.

paštrit se -im se nesvr. 1. 'žuriti se'. — Moram se paštrit da za vida stignem u varoš. 2. 'nastojati, truditi se'. — Paštri se ti na učenju, pa ćete i učitelj većma volit.

patak patka m 1. 'zool. mužjak patke Anas mas'. 2. 'čovek koji se gega pri hodu (fig.)'.

patalija ž 'nered, gužva'. — Moždar bi taj balo i veću patallju pravio da nije bila viz(i)-tacija na pragu.

pateka ž 'apoteka'. — Kad pođeš u pateku, kupi i praška od glave.

patekar -ara m 'apotekar'.

patekarica ž 'apotekarica'. — Naša patekarica je rodom iz Sombora.

patit -im nesvr. 1. 'trpeti jak fizički bol, mučiti se'. — Moja žena već dvadeset godina pati od glavobolje. 2. 'osećati moralni, duševni bol'. — Patio je od ljubomore i ona ga je u grob otirala. 3. 'trpeti zbog oskudice'. — Patio je jel je bio i ladan i gladan. ~ se 'biti izložen patnjama, mučiti se'. — Patila se ona više od deset godina sa pijanim čovikom i bolesnim svekrom.

patka ž zool. 'plovka Anas'. Izr. divija ~ zool. Anas platyrhynchos; domaća ~ zool. Ana boscas domestica; iđe ko ~ 'gega se'.

patkast -a -o 'koji je nalik na patku, koji je kao patka'. — Kaži šta oćeš, al Pajo ima pravu patkastu glavu.

patkica ž dem. od patka.

patnja ž 'bol, muka (obično duševna)'. — Bolest je već odavno prošla, al patnja u duši ga je još uvik mučila.

patoka ž 'pri pečenju rakije poslednja, slaba rakija'.

patrona ž 'ćahura u kojoj je puščano tane ili sačma, s kapslom, napunjena barutom'. — Dao sam Marku novaca da mi kupi dvadeset patrona za moju lovačku pušku.

paučina ž 'tanke niti koje nastaju od lepljivog soka koji pauk izlučuje i mreža od njih. — Ko će ga skinit, jedan veliki crni pauk visi na paučini oma iznad sobni vrata.

pauk pauka (mn. paukovi) m zool. Arachnida. ~ otkud toliki paukovi ko da nismo sobu po godine pajali?!

paukov -a -o 'koji pripada pauku': ~ otrov, ~ mriža.

paun pauna (mn. paunovi) m zool. Pavo cristatus'. — Ne volim momka koji se oli ko da je paun.

paunica ž 'paunova ženka'. — Lipa je Manda, pa još kad se obuče u svećano ruvo ni paunica joj nije ravna.

paunov -a -o 'koji pripada paunu': ~ pero, ~ perje.

pazit -im nesv. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, biti usredsređen'. — Kad se vadi med, mora se pazit na čele, da se ne uznemire. 2. 'nadzirati, motriti'. — Majka su pazili na najmlađe unuče. Izr. Pazi (-te) 'molba, želja, zapovest da se pažljivo sluša, da dobro razmisli o onome što mu se govori', pazi ti njega, pazi ti nju! 'izraz čuđenja zbog čijeg postupka'. ~ se 1. 'čuvati se'. — Pazi se u tom tuđem svitu. 2. 'živeti u prijateljstvu'. — Mi se pazimo ko braća. 3. 'voleti se'. — Kaži mi, Đule, oće 1 se tvoja Liza skoro udat, znam da se Ivan i ona već odavno paze. Izr. paze se ko ker i mačka 'stalno su u svađi'; paze se al se ne zovu na disnotor.

pazuvo s 'pazuho'. — Ozo dite pot pazuvo ko džačić; ima čir pot pazuvom.

pceto s 1. 'pas'. — Čije je to malo crno pceto? 2. 'čovek koji izaziva prezir svojim postupcima'. — Ne daj ga Bože nikome, to je tako pceto od čovika!

pcovač -ača m 'psovač' Čim zine, on štogod opcuje, pa su ga zato i zvali pcovač.

pcovačica ž 'žena koja psuje'. — Jeste žensko al je pcovačica da joj para nema u tom.

pcovačov -a -o 'koji pripada pcovaču'. — Pcovačov jezik je zdravo pogan.

pcovat pcujem nesvr. 'psovati'. — Dida nisu trpili onog ko pcuje i oma su ga otirali sa salaša.

pcovka ž 'psovka'. — Majka je uvik divanila: dico, čim čujete digod veliku pcovku, sklanjajte se otud.

pec! (deč.) uzvik kojim se opominje dete da se može opeći. — Nemoj dirat rukom, to je pec!

peca ž 'pijaca'. — Sutra ćemo nosit na pecu kola plive. Izr. žitna — 'pijaca gde se na određene dane kupuju i prodaju žitarice'; stočna — 'pijaca gde se kupuje i prodaje stoka'; zelena ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje voće i povrće'; mlična ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje mleko i mlečni proizvodi'.

pecara ž 'zgrada u kojoj se peče rakija'.

peckat -am nesvr. 'zadirkivati'. — Pere, okani se već tog derana, zašto ga furtom peckaš?! ~ se 'zadirkivati jedan drugoga'.

pečen -a -o 1. 'trp. prid. od peć'. 2. 'iskusan, vešt'. — Njemu nema ravnog kovača, to je pečen majstor za sve što se od gvožđa kuje. Izr. ni pečen ni kuvan 'što može biti i ovako i onako'; pečen i kuvan 'biti s kime u najprisnjim odnosima'; pečen si ti 'gotov si, svršeno je s tobom'.

pečenica ž 1. 'pečeno meso, pečenje'. — Nana su doneli na astal pečenicu od velike pućke. 2. 'meso (sveže ili sušeno) s obe strane svinjske kičme'.

pečenka ž v. pečenica. — Gazdarice, dobra ti je pečenka.

pečenje s v. pečenica (1.).

peć peći ž 1. 'naprava od bubalja (v.) od pečene zemlje, kamena, metala ili dr. za grej'anje prostorija, za spremanje hrane za jelo': zemljana, glinena —; parasnička (v.) —; 2. 'količina onoga što za jedan put ispeče u jednoj peći'. — Za ris smo morali ispeć dvi peći kruva lzr. istrgnut is peći 'nedopečen'; taj je iz tušta. pećivi kruva io 'mnogo se potucao'.

peć pečem (3. 1. mn. pefiu) nesvr. 1. 'pripremati hranu za jelo grejanjem na vatri, na ražnju ili u peći: ~ kruv, ~ meso, ~ pile'. 2. 'pripremat kakav napitak delovanjem vatre (kuvanjem, destilacijom i sl.): ~ rakiju'. 3. 'izlagati vatri kakvu materiju radi dobijanja njenih novih svojstava (čvrstoća i dr.): ~ ciglju'. 4. (samo 3. I.) 'paliti, žeći zracima (o suncu)'. — Ove jeseni je sunce peklo ko u srid lita. 5. 'delovanjem čega us'janog proizvoditi opekotine'. — Bio je tako velik pušač, da mu je cigaretla uvik pekla prste, al on je tio do kraja da je popuši. 6. 'biti nadražen, zahvaćen bolom'. — Soba je bila puna čeljadi, svi su pušili i na glas divanili, a ja sam tu učio i skoro plako jel mi je dim peko oči. 7. 'zadavati fizički bol (o rani i sl.).' — Svi su žurili, pa sam i ja držo korak š njima, a žulj me peko da bi mogo vikat od bola. 8. 'pričinjavati duševne, moralne patnje'. — U tom srcu, svašta sam mu kazala, pa i da je lopov, a posli me je ta rič zdravo pekla. Izr. Čekat pečene ševe iz neba 'da se dobije nešto bez rada i truda'. ~ se 1. 'izvrgavati se delovanju vatre'. — Dva se praseta u peći peču. 2. 'izlagati se sunčanim zracima'. — Risari rano ustanu da bi se što manje po danu pekli na suncu. 3. 'gristi se'. — Nije njemu što sam nije očo, već se peče što je sina poslo.

pećar -ara m 'izrađivač peći'. — Sve manje ima pećara koji znadu pravit prave parasničke peći.

pećarski -a -o 'koji se odnosi na pećara': ~ zanat.

pećica ž dem. od peć.

pećka ž dem. od peć. — Grije nas naša pećka, malo ložimo a uvik nam je soba vruća.

pećkica ž dem. od pećka.

pedalj pedlja m 'stara dužinska mera, razmak između vrha palca i malog prsta na jednoj ruci'. — Zdravo si nagusto sadila, tu nema ni dva pedlja između kućlca. 2. 'mali neznatan deo prostora'. — Nema kod mene ni pedlja neobrađene zemlje.

pegla ž 'naprava koja se zagjeva i kojom se glačaju tkanine'. — Kaže mi Anka da se više ne prodaju pegle na ugalj.

peglat -am nesvr. 1. 'glačati peglom tkanine'. — Male uzgljance ćemo peglat, a čaršape ćemo roljat. 2. 'tući'. — Nemoj da te ja peglam.

pekar m 'onaj čije je zanimanje da mesi i peče hleb'.

pekara ž 'zgrada, prostorija u kojoj se mesi i peče hleb ili prodaje'.

pekarka ž 1. 'pekareva žena'. 2. 'žena koja prodaje hleb'.

pekarov -a -o 'koji pripada pekaru'. — Pekarova peć bolje peče od naši parasnički.

pekarski -a -o 'koji se odnosi na pekare': ~ zanat, ~ lopata, ~ kruv.

pekmez m 'slatka gusta kaša, masa koja se dobiva ukuvavanjem voća (sa šećerom ili bez njega)'. 2. 'čovek slabe volje, slabić, maza'. — Šta je, niko te nije ni dotako, a i da jeste, nisi valdar od pekmeza.

pekmezit se -im se nesvr. 'otezati se, izvoljevati i sl.'. — Ajde, skoči i uradi što ti mater kaže, da se nisi već toliko pekmezila.

pelcer m 'voćni kalem'. — Daj mi jedan pelcer s tvoje višnje.

pelena ž 'kvadratni oblik platna u koji se umotava novorođenče'. — Izr. izać iz pelena 'postati odrastao'; bit u pelenama 'nezreo, nerazvijen (biti)'.

pelenica ž dem. od pelena.

pelin -ina 1. a. bot. 'biljka jakog mirisa i goricog ukusa, Artemisia absinthium, pelen'. 1. b. 'napitak koji se dobiva kuvanjem te biljke'. — Popi gutljaj dva pelina pa ćete proć bol u trbuvu. 2. 'goroina, j'ad, čemer'. — Ostala sam sama na svitu sa svojim pelinom u duši.

peliž -iža m 'obod korita (na kojem se obično drži sapun)'. — Misliš da je to lako naslonit se na peliž i žuljat na pralju sa rukama u kortu cio dan.

pelješit -im nesvr. 'lišavati koga čega (obično r.ovca, kartanjem u novac)'. — Pelješe ga, kad on ni ne zna s kim je tijo da se karta.

pemzla ž v. penzla.

pendžer m 'prozor'. — Otvori pendžere u ćistoj sobi.

pendžeraš -aša m 1. 'okvir za prozore'. 2. 'zanatlija, radnik koji zastakljuje prozore'. —. To je pendžeraš, čim sokakom iđe i nudi opravke pendžera. — Izr. Srićan ko pendžeraš kad padne na leđa.

pendžerica ž 'jednokrilni prozorčić'. — Pendžerica se mece tamo otkud se mož vidit avlija, koja se ne vidi kroz redovne pendžere.

pentrat se -am se nesvr. 'penjati se, verati se (na nešto, nenormalnim putem)'. — iđi, otiraj dicu, pentraje se na kamaru, mogu past pa se ubit il slomit ruku jel nogu.

penzla ž 'četkica, kičica'. — Baćo, jeste 1 kupili mi penzlu za škulu?

penjat penjem nesvr. 'dizati koga ili što u visinu'. — Penjite i tog pijanog na kola pa da krećemo. ~ se 's većim ili manjim naporom ići s nižeg mesta na više, izlaziti'. — Dida su se i u osamdesetoj penjali po listvama na tavan.

pepa ž 'neukusno skuvano i sve međusobno slepljeno jelo'. — Ovo nije paprikaš već prava pepa.

pepeljat se -am se nesvr. 'posipati se pepelom (u rimokatoličkoj crkvi vernici se na dan "čiste srede" posipaju pepelom)'. — Samo stariji svit dolazi u cfkvu da se pepelja.

peraći -a -e 'koji služi za pranje': ~ sapun.

peraja ž 'organ za plivanje ribe'. 2. 'četka na dužem ili kraćem držalju (za krečenje zidova)'. — Moraćemo kupit novu peraju, ova stara se sva olinjala kako sam mazala salaš krečom. 3. 'čekinje na leđima svinje'. — Ovi bili svinji su tako okrugli leđa, nemaje peraje ko oni domaći.

perajica ž dem. od peraja; 'mala četka za krečenje'. — Ozmi perajicu i popravi krečom ćoše di peraja nije dovatila.

perajište s 'držalje na kojem se nalazi četka za krečenje'. — Perajište je duže od dva metera, tribaće ga malo skratit.

perce -eta (mn. percad) s dem. od pero. percent -a m 'procenat'.

perec -eca 'pecivo savijeno u kolut'. — Ja samo gledam kako se malo dite zna smotat ko perec.

perečnjak m 'jedna vrsta korenja od drveta (služi za izradu četakaribalica)'.

per(i)na ž 'posteljina napunjena perjem, njome se pokriva ili stavlja kao ležaj'. — Izvadićemo pernu iz kreveta, iđu topliji dani pa će nam bit vrućina za spavanje.

perjanica ž 'nakit od perja na kapi ili šeširu'. — Zadi i ti ovo veliko perce za šešir kad već iđeš u lov, da izgledaš ko pravi lovas sa perjanicom.

perjaroš m 'austrougarski žandarm'. — Jutros su dva perjaroša otirali Lazu svezanog za konja.

perjat -am nesvr. 'ići brzo, trčati, bežati'. — Kad Lazo počme perjat, niko ga ne mož stignit.

perjav -a -o 'koji je uprljan perjem'. — Vidiš kako sam perjava, čitav dan smo čupali guske.

perjavača ž 'unutrašnji deo navlake za jastuke'.

perje s zb. im. od pero. Izr. kitit se perjem 'hvalisati se'.

perlica ž 1. 'cvet od veštačkog materijala ili živog cveća (kite se svati njima)'. — Spremili smo perlice za đuvegiju i snašu i za sve goste u svatovima. 2. 'grdnja, prekor'. — Dobit ~ 'biti grđen'.

pero s 1. 'rožnata cevčica koja prelazi u badrljicu s čijama, a raste iz kože ptica i pokriva im telo'. — Svako pero guske je korisno, od najvećeg do najsitnijeg paperja. 2. 'naprava kojom se udara u tamburu, trzalica (v.)'. — Kupio sam tri koštana pera za tamburicu. 3. 'čelična ili od drugog metala načinjena naprava kojom se piše mastilom'. — Ti samo umačeš u tintarnicu, a ništa ne pišeš. Izr. latit se pera 'početi pisati'.

peronica ž 'kutija za pera'. — Čime si piso u škuli, kad si peronicu zaboravio ponet?

peršin m bot. 'biljka iz porodice štitarki, Petroselinum hortense'. Izr. iđi u peršin 'dođavola'.

pertla ž 'traka za vezivanje cipela'. — Pokidala mi se pertla.

perunika ž bot. 'jedna vrsta cveća (sa ljubičastim, belim i crvenim smeđim bojama), Iris'.

peruška ž 'vrh guščijeg krila ili svežnjić perja upotrebljen kao metlica kojom se čisti briše, paje, skida prašina, podmazuje'. — Peruškom očisti dasku od brašna.

peruškat -am nesvr. 1. 'peruškom čistiti'. — Peruškam kotarcu od brašna. 2. 'tući (fig.)'. — Nisi ti njega nikad peruškala, zato je on taki rđav.

peruškica ž dem. od peruška.

perut ž i m 'ljuščice od izumrlih gomjih delova kože (posebno na glavi)'. — Češljo si se valdar kad i na ramenima imaš peruti.

perutanje s gl. im. od perutat se. — Perutanje je nika bolest kože na glavi.

perutat se -am se nesvr. 'postajati perutav'. — Ne znam već šta da radim, zdravo mi se koža na glavi peruta.

perutav -a -o 'koji ima po sebi peruti'. — Moja kosa nije perutava.

pervaz m 'naslon na klupi'. — Odmaknite malo klupu da pervaz ne žulja zid.

peškir -Ira 'ručnik, ubrus'.

peškirić m dem. od peškir.

peškirčić m dem. oč peškir.

pet neprom. prost. broj. lzr. ni ~ ni šest 'bez oklevanja, odmah'.

peta ž 1. 'zadnji deo stopala'. — Boli me peta, kako ću ja trčat za tobom. 2. 'zadnji deo obuće, potpetica'. — Kako ti, Dančo, iđeš kad su ti obadve pete na čizmama krive?! 3. 'deo čarapa koji pokriva petu'. — Znam naštrikat čorape, al petu ne znam završit. Izr. bacit pod pete 'pogaziti, prezreti'; bit kome za petama 'stalno ga slediti'; podbrusit pete 'pobeći glavom bez obzira'; gori mu pod petama 'preti mu opasnost'; od glave do pete 'sav'; sašlo mu srce u pete 'vrlo se uplašio'.

petak -aka m 1. 'bure od pet akova'. 2. 'konj od pet godina'.

petak -tka m 'peti dan posle nedelje'. Izr. crni ~ 'nesrećni dan'; veliki ~ 'strogi post uoči Uskrsa'; svecom i petkom 'neprestano'; od petka do subote 'vrlo kratko vreme'.

peti -a -o 'redni broj prema glavnom broju pet'. — Nismo mi rodovi kad smo već peto kolino. Izr. ~ točak u kolima 'nešto sasvim suvišno, nepotrebno'.

petica ž 1. 'broj pet'. 2. 'jedna od školskih ocena'. — Pisanka mu je puna petica.

petica ž 1. dem. od peta. 2. 'donji deo kose'.

petlja ž (g. mn. petlja i petalja) 1. 'zamka koja se pravi od niti pri pletenju'. — Tako se izvištila u štrikanju da ni ne gleda a friško pravi petlje. 2. 'od uzice, užeta i sl. načinjena veća ili manja očica kao kod pletenja za prihvatanje ili pričvršćavanje'. — Na kraju napravi petlju i natakni na kočić, pa će krava sama past okolo koliko je štranga dugačka. 3. 'ušica na haljini ili obući kroz koju se protura uzica'. — Moraš mi pomoć petlju svezat na rukavima. 4. 'obrubljeni prorez na jastucima i sl. kroz koju se zakopčavaju dugmad'. — Sašila sam nove uzgljance, još samo da napravim petlje i prišijem puca. Izr. bit jake petlje, imat petlju 'biti smeo, odvažan'; bit slabe petlje 'biti slabić, ići često mokriti'.

petljat -am nesvr. 1. 'upletati, mešati u što'. — Radite kako znate, samo mene ne petljajte u tu vašu nevolju. 2. 'praviti spletke, spletkariti'. — Svi ste vi jednaki, furtom štogod petljate i smišljate podvale. 3. 'raditi nevešto'. — iđi vidi šta Tome, tamo petlja već čitav sat ga nema, a ja čekam da mi donese drva. 4. 'teško živeti, mučiti se'. — Kako smo podigli toliku dicu u siromaštvu? — Petljali smo i krparili kako smo znali i mogli. ~ se 1. 'mešati se, plesti se u što'. — iđi i nađi štogod sebi da radiš, nemoj se petljat u moj poso. 2. 'baviti se, zadržavati se'. — Malo štogod i ja razumim u tu mašinu, al neću da se petljam u to što nije moj zanat. 3. 'vrteti se, motati se'. — Dida, odvedite dicu u avliju, da se ne petljaje furtom tu oko nas.

petni -a -o 'koji se odnosi na pete'. Izr. iz petni žila 'svom snagom'.

petrolin -ina m 'petrolej'. — Nestalo nam je petrolina u lampašu.

petrolinski -a -o 'koji se odnosi na petrolin'. ~ lampaš.

Petrovo m crkv. 'praznik sv. Petra i Pavla, koji pada na početak leta, Petrovdan'. — Na Petrovo ćemo ić u varoš, biće vašar.

petrovača ž 'jabuka, kruška koja sazreva o Petrovdanu'.

pica ž 'ženski polni organ'.

pića 'hrana za stoku, krma'. ~ imamo mi dosta piće za svu našu marvu makar i dugačka zima bila.

piće s 'pijenje'. — Jel voda iz vašeg bunara za piće? 2. 'naročito pripremljena tečnost koja se pije': slatko —, žestoko —. — Svratićemo u mijanu na jedno piće, ja plaćam po rakiju. 3. 'svečanost u devojačkoj kući, kada je postignut sporazum o udaji, veridbi'. — Naša Marica se udaje za Stipicu, u subotu je bilo piće. Izr. odat se piću 'postati pijanac'; manit se pića 'prestati piti alkohol'; slab na piću 'lako se opiti'; jak na piću 'koji mnogo pije'; uvatilo ga piće '~nio se'; u piću učinit što 'u pijanom stanju'.

piga ž 'mrlja na ljudskom telu, žućkaste i mrke boje (najčešće na licu)'. — Sve se na ditetu prominilo samo su pige ostale.

pigav -a -o 'koji je posut pegama, pegav'. — Još i nos mu je pigav.

pijacovina ž 'taksa za trgovanje na pjiaci, pijaćarina'. — Ako doneseš štogod na pecu, moraš platit pijacovinu.

pijačni -čna -čno 'koji se odnosi na pijacu, tržišni'. — Petak i ponediijak su pijačni dani.

pijan -a -o 1. 'koji se opio, napio'. — Nisam pio kad vam kažem, pijan sam od sage, otakali smo vino cio dan. 2. 'svojstven čoveku u napitom stanju'. — išo je pijan čas livo, čas desno pa je mislio da su kuće pijane, a ne on. Izr. drži se ko ~ plota 'slepo slediti kakvo mišljenje'; mrtav —, trišten ~, ~ ko zemlja, ko majka 'potpuno pijan'; pijanog i Bog čuva.

pijanac -nca m 'onaj koji se često opija, alkoholičar'. — Lanac po lanac, prodaće i popit sve pijanac.

pijančenje s gl. im. od pijančit. — Otkad je sve isprodavo, manio se i pijančenja

pijančit -im nesv. 'odavati se pijanstvu, opijati se'. — Posli smrti roditelja počo je da pijanči i sad se nikad ne trizni, samo doliva.

pijandura m i ž 'pijanica, pijanac'. — Pijandura ne traži društvo, on pije i opija se sam. pijanica m i ž v. pijanac.

pijano pril. 'kao u pijanca: svojstveno držanju u pijanice'. — Držo je pijano i gladio čašu ko da kaku curu miluje.

pijavica ž 1. 'člankovita glista, koja se pripija uz telo i hrani se krvlju, Hirundinidae'. — Mnogi su se u staro vrime ličili, puštajući krv pomoću pijavica. 2. 'onaj koji jako iskorišćuje drugog, zelenaš'. — Daje on zajam i pije krv paorima ko pijavica, uzimajući im zeienašku kamatu. 3. 'onaj koji se pripija uz drugoga, a taj ga se ne može rešiti'. — Nikad se ti nje nećeš oslobodit, drži se ona tebe ko pijavica.

pijenje s gl. im. od pit. — To nije pijenje već lokanje.

pijuckanje s gl. im. od pijuckat. — Njegovo pijuckanje nema ni početka ni kraja.

pijuckat -am nesvr. dem. prema pit. — Sidimo u ladu i pijuckamo pomalo.

pijucnit pijucnem svr. prema pijuckat. Kad ne piješ, ti pijucni pa ostavi.

pik m 1. 'mržnja, neprijateljstvo'. Izr. imat pik na koga, 'želja za nanošenje štete'. 2. uzvik za poništenje čega: ne vredi, ne važi (ne pik) 'ne važi' ali i: pik! 'važi'.

piket -eta m 'pamučna tkanina (prugasta ili jednobojna)'. — Sirota je pa nosi ieveš od piketa.

piksla ž 1. 'kutija (zatvorena, kroz otvor se novac ubacuje, a ključem otvara)'. 2. 'novac koji kartaši stavljaju u takvu kutiju'. — Gazda od kartaša skuplja pikslu.

pila ž 'testera'. — Danas naoštri veliku pilu, sutra ćemo pilat onaj dudov panj. Izr. ručna —, prika — 'velika pila sa kojom dva čoveka pilaju u isto vreme'.

pilanje s gl. im. od pilat. — Pilanje nije lak poso.

pilat -am nesv. 'rezati pilom'. — Jel ti vidiš da pilaš granu na kojoj sidiš?!

pilatina ž v. pilotina.

pile -eta s (mn. pilići) 1. 'mladunče kokoši'. 2. '(obično u mn.) malo dete (fig.)'. — A šta ću ja, kad sam ostala sa svoji četvoro pilića. Izr. zaplest se ko ~ u kučine 'potpuno se smesti (fig.)' ~ ispod naše kvočke 'naš čovek'.

pileći -a -e 'koji potiče od pileta'. Izr. ~ paprikaš; ~ pamet 'ograničena pamet'.

pilence -eta s 1. dem. od pile. 2. 'nejako dete (fig.)'.

pilešce -eta s v. pilence.

pilež m i ž 'živina'. — Mande, narani pilež i podaj njim vode.

pilićar -ara m 1. 'odgajivač pilića; prodavac pilića'. 2. 'kradljivac pilića'. — Noćos je niki pilićar pokro svu živinu iz kokošinjca. 3. 'pas koji hvata i jede piliće'. — Morali smo ubit onog kera pilićara.

pilićarka ž 1. 'žena pilićar (1.)'. 2. 'kradljivica pilića'.

pilićarnik m v. koter. — Zatvorila sam piliće u pilićarnik.

pilotina ž 'piljevina'. — Dica su kupila pilotinu i punili čorape, pa su se s otim loptali.

pilula ž 'Iek u obliku kuglice'. Izr. gorka ~ 'nešto neugodno, uvredljivo'; progutat gorku pilulu 'izvršiti neki posao protiv svoje volje'.

piljak -ljka m 1. 'izglađen kamenčić (okruglog ili ovalnog oblika), oblutak'. 2. 'igra s takvim kamenčićima'. — Dica se sigraje piljaka.

piljat se piljam se nesvr. (deč.) 'igrati se piijka'.

piljčić m dem. od piljak.

piljit -im nesvi. 'uporno, netremice gledati u koga ili u što'. — Majka je nepomično ležala i piljila digod u jednu tačku na zidu.

piljkat se piljkam se nesvr. v. piljat se.

pina ž 1. 'mnoštvo sitnih mehurića izazvanih mućkanjem'. — Velika je čaša, al je u njoj polak pine. 2. 'gusta belkasta pljuvačka na usnama čoveka, životinja'. — Uvatila ga je padavica, zato su mu puna usta pine. — U galopu je dojašio iz varoši na salaš, siroma konj je bio sav u pini. 3. 'ženski polni organ'. — Sta sve ti mišaš, pinu tvoje mame (psovka)'.

pinka ž 'deo kartaškog novca, koji uzima vlasnik kockarnice za sebe'. — Kažu da je samo iz pinke kuću kupio.

pinter m 'bačvar'. — Kad jednog dana umre bać Nikola, nećemo imat više ni jednog pintera. Zagonetka: Padne bure s tavana, nema toga pintera koji će ga sastavit 'jaje'.

pinjušit se pinjuši se nesvr. 'peniti se'. — Zašto si tako vijo tog konja, vidi kako mu se pinjuše usta.

pinjuška ž 'pena'. — Lozika, uzmi kašiku i sk'ini pinjušku s čorbe.

pipanje s gl. im. od pipat (se). — Čujes li Lozija, ako se oma ne maneš pipanja, tako ću te odvalit da ćeš past sa stoca.

pipat pipam nesvr. 'biranjem trgati'. — Nemoj vazdan pipat te trišnje, već se lati i beri.

pipat -am nesvr. 1. 'dodirivati'. — Doktor me je dugo pipo i onda mi kazo da će mi dat lik, pa kad popijem, da opet dođem na prigled. 2. 'raditi što suviše sporo, ne žuriti se'. — Ajde, šta pipaš toliko ko da po jajima gaziš, pruži te noge i požuri. ~ se 'dodirivati sebe ili što na sebi'. — Umisto da izvadi buđelar, on se počme pipat po džepovima, svi smo mislili da je izgubio novce.

pipav -a -o 1. 'spor u radu, trom, nevešt'. 2. 'koji zahteva mnogo pažnje, naprezanja i u kojem se ne mogu postići brzi rezultati'. — Tražiću drugi poso, ovaj sadašnji mi je tako dosadan i pipav.

pipavo pril. 'neodlučno, tromo, sporo'. ~ oće on, al ga niko ne mož iščekat, tako pipavo radi.

pipipi (više puta ponovljeno) uzvik za vabljenje pilića i kokoši.

pipika ž 'pilence'.

pipkat (se) -am (se) nesvr. dem. od pipat (se).

pipnit -nem svr. prema pipat. ~ se 1. svr. prema pipat se. 2. 'uhvatiti se, mašiti se'. — On se pipne za gvozdene vi'Ie koje su bile naslonjene na zid.

pipoljit -im nesvr. 'sporo raditi, pipkati'. — Dokle ćeš pipoljit tu kokosku, ja bi dosad već tri očistila.

pirga ž 1. 'domaća životinja s crnim i belim pegama (koza, krava, kokoš)'. 2. 'žena sumnjivog morala'. — Opet je ta pirga uvatila mladog momka, kako samo zna svakog obrlatit i propuštit kroz svoje ruke.

pirgast -a -o 'koji je pokriven pegama, prugama razne boje', (v. pirgav). — Jesam li ti već kazala da ne volim pirgastog momka.

pirgav -a -o 'pegav'. — Otkad ova pirgava kokoška med našom živinom, kad je naš pilež sav bili.

pirinč -inča m 'plod istoimene biljke koji služi kao ljudska hrana'. — Skuvala sam vam, dico, za večeru pirinča u mliku.

pirkat -am nesvr. 'lagano duvati (o slabom vetru)'. — Prid veče je počo da pirka povitarac.

pirlitat pirlitam nesvr. 'utkivati šaru, kititi'. — Tri dana je pirlitala kapicu samo da njezina bidne najdrugačija. ~ se 'kititi se'. — Kad ćeš se već manit tvog pirlitanja, samo sidiš prid ogledalom i pirlitaš se.

pirovina ž 'korov sličan zubači (sa dugim podzemnim korenom), bot. Trgopyron repens'.

pirula ž v. pilula.

pisak -ska m (mn. piskovi) 1. 'umetak u svirali gde se stvara zvuk'. — Vrula ovisi od dobrog drveta al još više od dobrog piska. 2. 'zvuk koji ispušta neko, vriska (najčešće o detetu i nekim pticama)'. — Puštio je piskove 'zaplako'. 3. 'deo lule koji se stavlja u usta prilikom pušenja'. — Dico, oma da ste našli i vratili didi pisak s kamiša, jel biće batina ako se ne nađe.

pisak -ska m 1. 'sipkava zrnca tvrđih minerala, uglavnom slena: žuti ~'. — Dovezli smo dvoja kola piska, triba nam za mazanje zidova. 2. 'peskovito tlo, peščara'. — Polak naše zemlje je pisak, zato smo i posadili u njemu vinograd i voće.

pisaljka ž 1. 'olovka (i uopšte sve čime se piše)'. 2. 'tanki štapić od škriljaca kojim su nekada deca pisala na tablici'.

pisamce -eta s dem. od pismo.

pisanka ž 'sveska, teka'. — Pokaži mi, Mate, pisanku za račun.

pisar -ara m 'činovnik, službenik nižeg ranga'. — Čuo sam da mu se cura udala za nikog pisara.

pisarčić m dem. od pisar.

pisarnica ž 'kancelarija'. — Kome da se žalim, kad me nisu puštili ni u pisarnicu da uđem.

pisarov -a -o 'koji pripada pisaru, koji potiče od pisara'. — Pisarova žena je veća gospoja nego išpanova.

pisat pišem nesvr. 1. 'beležiti na papiru ili dr. slova, brojke itd.'. — Bać Dančo uzme jedan prut i počme pisat imena jabuka po pisku. 2. 'stvarati, sastavljati kakav tekst'. — Kad svi legnu spavat, moja nana uzmu plajbas i počme pisat pisme. 3. 'obraćati se kome pismeno, slati pismo'. — Pisali smo našem Josi pismo još prošle nedilje, a on nam još nije odvratio. 4. 'ostaviti kome u nasleđe, pokloniti'. — Pripovida se da je gazda Marko piso svu zemlju, salaš i kuću u varoši onoj ćeri koja ga dvori, sve će bit njezino ako ga dodvori. Izr. lip ko pisan 'vrlo lep'; ne piše mu na čelu 'neka kaže šta želi'; zlo se piše 'neće biti dobro'. ~ se 'potpisivati se, prijavljivati se'. — Jeste 1 se i vi pisali za Rim? — Nismo, skup nam je put.

pisav -a -o 'prćast'. — Ja da sam cura, ne bi takog momka ni pogledala: mali, debo, sa debelim usnama i pisavim nosom.

piska ž 'ogrozd, Ribes glossularia'. — Što ja volim sos od pisaka.

piskav -a -o 1. 'vrio visok, kreštav (o glasu, zvuku)'. — Kogod je otvorio pendžer i piskavim glasom počo da viče: vatra, vatra! 2. 'koji je posut ili uprljan peskom'. — A, dite, dite, di si bio kad si sav piskav. — Voće je zdravo piskavo, triba ga najpre oprat, p onda ćete ga ist.

piskavo pril. 'na piskav način'. — Nemoj tako piskavo zviždit, sve ćeš mi uši otrt. — Biće to, borme, i piskavo i izudarano, jel nema ko da bere voće, pa stresamo doli i kupimo.

piskovit -a -o 'koji sadrži v sebi peska, koji se sastoji od peska'. — Piskovito zemljište nije pogodno za žito i kuruz.

pisma ž 1. 'ljudski glas složen u melodijsku celinu'. — Čula se pisma na sve strane, činilo se da je cilo selo piva. 2. 'niz tonova iz muzičkog intrumenta'. — Iz vrule se začuje vesela pisma pa se i društvo ufriško razveselilo. Izr. Pismi je kraj 'svršetak čega'.

pismarica ž 'zbomik popularnih pesama, pesmarica'.

pismica ž dem. od pisma.

pismo s 1. a. 'papir (obično u naročitom omotu) s pisanim tekstom koji se šalje kome'. b. 'sam tekst koji se piše'. — Natenane, proštije još jedared što je napiso, metne pismo u kuvertu i zalipi je. Izr. Sveto ~ 'Biblija'.

pisnik m'čovek koji stvara pesničko delo u stihu'. ~ imamo mi u rodu i pisnika i misnika.

pisnikinja ž 'žena pesnik'.

pisnit pisnem svr. 1. 'pokušati reći nešto'. — Dosta je plača, da te više nisam čula da pisneš.

piša ž 'polni organ (dečje)'. 2. 'devojčica koja u svemu oponaša odraslu devojku' (ir.). — Jeste 1 vid(i)li onu pišu Jelicinu, obukla se ko prava divojka, a nema još ni trinest godina.

pišačit pišačim nes vr. 'ići peške'. — U staro vrime se više pišačilo, onda nisu tirali konje makar kad.

pišak -eka m 'onaj koji ide peške'. 2. 'vojnik koji služi u pešadiji'. — Naš sin služi ko pišak, nije mu baš lako, kaže uvik sve vuku na svojim Ieđima i tušta maširaje.

pišaka ž 'mokraća'.

pišalo s 'muški polni organ (deč.)'.

pišanjak -njka m v. pišaka.

pišanje s gl. im. od pišat. — Kaka mi je to vlast, kad je i pišanje zabranjerio sokakom.

pišat -am nesvr. 'mokriti'. Izr. pišat protiv vitra 'ko se neopravdano suprotstavlja, sigurno strada'.

pišce pril. 'pešice, peške'. — Dida kažu neće ić s nama, daleko njim je ić pišce do varoši.

pišit -im nesvr. 'mokriti (deč.)'.

piškit -im nesvr. dem. od pišat.

piškoš m 'dete koje poda se mokri (vulg.)'.

piškota ž 'vrsta suvog kolača; biskvit'.

pišlogovat -ujem nesvr. 'jedva osvetljavati, škiljiti (o lampi, sveći)'. — Dokleg će već ode pišlogovat ta svića, šta ne kupiš jedan redovan lampaš?!

pišljiv -a -o 'nevredan, beznačajan'. — Neću se zbog tvoji pišljivi šljiva inatit, platiću koliko kažeš da košta i gotovo.

pišljivac -ivca m razg. i pogrd. 'čovek male vrednosti'. — Kako možeš sist za isti astal s takim pišljivcom, taj Joka slaže či'm trepne.

pišljivka ž razg. i pogrd. 'žena male vrednosti'.

pišnit -nem svr. dem. prema pišat (vulg.).

pišonja m v. piškoš (vulg.).

pištit -im nesvr. 1. 'životariti, tavoriti'. — Od kako su se uzeli pište i pate se, vridni su i rade, al njim ništa ne iđe od ruke. 2. 'slabo goreti, tinjati'. — Probaj malo popravit tu vatru u katlanki, da tako ne pišti, jel vako se nikad neće voda ugrijat. 3. 'slabo osvetljavati (o lampi, sveći)'. — Šta, ti nemaš petrolina, kad ti lampaš tako pišti, jedva se vi'dimo u sobi. 4. 'slabo se razvijati, napredovati (za sadnicu)'. — Zasadio sam zerdelije, sve su se uvatile, al ima nikoI(i)ko komada koje samo pište i možda od nji nikad ni neće bit drvo. 5. 'ispuštati oštre, visoke zvukove (o muzičkim instrumentima, pištaljci i sl.)'. — Mani se već te tvoje vrule, po cio dan mi pištiš oko ušivi.

pit pijem nesvr. 1. 'unositi kroz usta u organizam kakvu tečnost i gutati je': ~ vodu ~ mliko. 2. 'imati sklonost piću, opijati se'. — Šta ste mi poslali tog neradnika i bangalolu, on ne da pije, već se nikad ni ne trizni. Izr. ne zna se ni ko p'ije ni ko plaća 'svako radi što lioće': ~ za dušu 'ispijati, sećajući se pokojnika'; ~ u čije zdravlje 'nazdravljati'.

pitak -tka -tko 'koji je za piće': ~ voda, ~ vino.

pitanje s gl. im. od pitat. Izr. Brez ičijeg pitanja 'bez ičijeg dopuštenja'; bi't pod velikim pitanjem 'biti nesiguran, neizvestan'; bolno ~ 'stvar koju je vrlo teško rešiti'; čvorno ~ 'najvažnija stvar'; dovest što u — 'dovesti što u nesigurnost'; goruće — 'vrlo važno'; fala na pitanju 'društvena forma u razgovoru'; ne pravit ~ iz čega 'preći preko čega'; veliko je ~ 'vrlo je nesigurno'.

pitat pitam nesvr. 1. a. 'obraćati se kome rečima, tražeći odgovor'. — Jesi 1 vidio di' su baćo? b 'tražiti odgovor bez reči, izrazom očiju'. — Anka me pogleda ko da me pita da 1 je to istina? 2. (za koga, što) 'mariti'. — Ni on nije pito za nju dok je zdrav bio. 3. (koga, što) 'ispitivati, proveravati čije znanje'. — Šta ti je, Perice, rekla učiteljica za račun? — Ništa. — Kako ništa? — Pa, nije me pitala. 4. 'propitati devojku'. — Bać Ivanovi su slali rakijare da pitaje bać Lazine oće 1 dat ćer za njevog Grgicu, Izr. Bog te pita 'ko bi to znao'; da se ništa ja pitam 'da ja imam vlast'; ko te pita 'šta te se tiče'; ne pitaj, bolje da ne pitaš 'ne traži da ti se kaže; biće ti neugodno da čuješ'; pitaću te posu za zdravlje 'pretnja osvetom'.

piteni -a -o v. pitom. — Mora bit da je piteni golub, kad je sletio na pendžer.

pitom -a -o 1. 'koji se da hraniti, negovati, koji živi uz ljude i koristi im': ~ zec, ~ golub, ~ konj. 2. 'oplemenjen kalemljenjem ~ kesten'.

pitomo pril. 'na pitom način'. — Bio sam u cirkusu i vidio kako lav pitomo liže ruku čoviku.

pivac -vća m 'petao'. Izr. eto ti pivac u čelo da si me poslušo, ne bi tako bilo! Puštit pivcu krv 'mokriti'.

pivač -ača 'pevač'. — Nema boljeg pivača od našeg Ivana.

pivačica ž 1. 'žena pevač'. 2. 'ptica pevica koja se oglašuje skladnim zviždukanjem'.

pivački -a -o 'koji se odnoii na pevača i na pevanje': ~ društvo.

pivački pril. 'na pevački način'.

pivanje s 1. gl. im. od pivat. 2. 'školski predmet'. — Nane, imali smo danas pivanje u škuli, učitelj kaže da ja najlipče pivam.

pivara ž 1. 'fabrika piva'. 2. 'gostionica gde se toči pivo'.

pivarski -a -o 'koji se odnosi na pivare i na pivaru': ~ kvas, ~ je čam.

pivat -am nesvr. 1. 'izvoditi ljudskim grlom melodične tonove'. — Kako pivam visoko pa lipo, kako možeš da ne čuješ, diko?! 2. 'izvoditi različite uhu ugodne zvukove (o pticama)'. — Svako jutro ranim i uvik čujem kako lipo pivaje.

pivčev -a -o 'koji pripada pevcu'. ~ oroz.

pivčiji -a -o 'koji pripada pevcima': ~ rat.

pivčić m dem. od pivac.

pivo s 'piće koje se pravi od jećma, hmelja, kvasca i vode'. — Ja većma volim pivo na čaše nego ono iz boce.

pivuckat -am nesvr. 1. 'pevati tiho, ispod glasa'. 2. 'pevati na mahove, uz prekide (o pticama)'.

pivušit pivušim nesvr. 'pevuckati'. — Radi cura i pomalo pivuši.

pizda ž 'ženski polni organ'.

plač m 'psihofiziološka pojava praćena suzama'. — Kad mi je brat umro, nana se mal nisu ugušili u plaču za njim. Izr. briznut u — 'naglo i jako zaplakati'; svladat — 'uzdržati se od suza', gorak ~, grčevit —.

plačan -čna -čno 'suzan, plačljiv'. — Ozela je maramicu i pokrila plačne oči. 2. 'tužan'. — Od teške tuge srce mi plače, al je oko suvo.

plačkav -a -o 'plačljiv'. — Ne volim plačkavu dicu.

plačljiv -a -o 'koji često ili za svaku malu stvar plače'. — Plačljiva žena bolje prođe kod čovika nego oštrokonđa.

plačljivo pril. 'na plačljiv način'. — Zna se plačljivo ulagivat i uvik više dobije o(d) druge dice.

plačno pril. 'na plačan način'. — Žene su držale sviće u rukama i plačno molile.

plaća ž 'plata'. — Gazda, dajte mi moju plaću što sam za ovaj misec zaradio, ja više neću radit, iđem tražit drugi poso.

plaćat plaćam nesvr. prema platit.

pladanj -dnja m (mn. pladnjovi) 'tanjir' ~ plitki ~, porcelanski ~, ~ za čorbu.

plajbas m 'olovka, pisaljka'.

plakat -čem nesvr. 1. 'prolivati, roniti suze'. — Pitaje me zašto plačem, zašto suze lijem. 2. 'preko trebati'. — Ona sidi na putu med ženama i plećka, a poso plače u kući za njom. Izr. ~ iza glasa 'ridati'; ~ ko kiša 'jako plakati'; to je Bogu — 'to je žalosno'. ~ se (kome) bezl. 'hteti plakati, osećati potrebu za plačem'. — Plače mi se nad mojom tugom i nevoljom.

plamen -ena m 1. 'požar, vatra'. — Kamara je gorila po svoj dužini. 2. 'sjaj, blesak (očiju)'.— Nikad ga dosad nisam vidila tako bisnog, plamen mu iz očivi siva.

plamenjača ž 'bolest koju izazivaju na mnogim biljkama paraziti puccinia graminis'. — Rano s prolića nam je plamenjača sve voće i vinograd uništila.

plamičak -čka m dem. od plamen.

plamsat -a/plamtit -ti nesvr. 1. 'goreti plamenom'. — Vatra je plamsala a mi smo je priskakali uz vrisku. 2. 'jako sijati, prelivati se'. — Kad je ušla u sobu, na njoj je šuškala i plamsala svila da je nisi mogo očima gledat.

plandište s 'hladovito mesto gde planduje, gde se odmara stoka'. — Ovce su se sabile na plandište, a čobani se zavukli pod debeli dud.

plandovat -ujem nesvr. 1. 'odmarati se (u hladovini stoka to čini posle ispaše)'. — Krave kad se napasu i same odu u lad da planduju. 2. 'dangubiti, izležavati se'. — Kad si plandovo dok su drugi radili, sad kukaj.

planit planem svr. 'naglo se razgoreti'. — Vitar je malo dunio, a vatra koja je dotle tinjala naj(e)dared plane. 2. 'naglo i jako pocrveneti (od uzbuđenja, zbunjenosti i sl.)\ — Čim se rasfdi, lice mu plane. 3. 'puknuti, opaliti (o vatrenom oružju)'. — Bili smo već blizo salaša, kad kogod istrče is kuće i puška plane, a čovik se opruži koliko je dugačak. 4. 'naglo doći u razdraženo stanje'. — Imo je naprasitu narav i za svaku sitnicu plane. 5. 'potrošiti se, nestati'. — Kako donesem tepciju fanaka na astal, ono začas plane.

plast m (mn. plastovi) 'veća ili manja količina sena složena u obliku kupe'. — Sino smo dovezli na salaš i sadili u dva velika plasta.

plaša ž 'crta'. — Niste baš upravo izvukli plašu na zidu.

plašit -im nesvr. 'strašiti'. — Ne triba dicu plašit učiteljicom, jel onda se boje škule. ~ se 'bojati se, strepiti'. — Ne plašim se ja mraka, već zato što ništa ne vidim.

plašljiv -a -o 'koji se lako uplaši, koji se svega boji'. — Plašljiv je ko zec.

plašljivo pril. 'pokazujući, odajući strah'. — Ne triba ga pitat kaki je junak kad iđe sridom sokaka plašljivo i furtom se obazire.

plašnja ž 'strah, strepnja'. — Otkako je krenio na put, uvatila ga je nika plašnja i sad nema mira.

platac placa m 'onaj koji plaća ili onaj koji je obavezan platiti ono što je stiglo za plaćanje'. Izr. jamac platac 'onaj koji jamči, taj često i plaća za drugog'.

platit platim (trp. prid. plaćen) svr. 1. 'dati novac za što'. — Svima u mijani, večeras ću ja platit iće i piće. 2. 'dati novac da se ispuni obaveza: ~ dug, ~ porciju'. 3. 'osvetiti se'. — Slomio mi je najlipču voćku, ako ga uvatim platiće mi to. 4. 'imati neugodne posledice zbog kakvog propusta'. — Nismo tili kalamit svinje, pa su nam pocrkau i skupo smo platili tu glupost.

plav -a -o 'nagao, plah'. — Veco je dobar i vridan momak, al je plav da Bog sačuva. — Nije dobra za usiv taka plava kiša, mož sve da polegne.

plav plava plavo 1. 'koji je boje vedroga neba ili mora'. — Lipčeg diteta nisam u životu vid(i)Ia: lipa glavica, sa crnom kosicom i plavim očima. 2. 'svetložut, žućkast (o kosi)'. — Zareko se da se dotleg neće ženit dok ne nađe divojku, lipu, visoku i plave kose.

plavan -vna -vno 'koji biva često poplavljen, vodoplavan'. — Prodo bi je ja davno, al kome triba ta plavna zemlja.

plavilo s 'sredstvo za belenje rublja'.

plavit plavi nesvr. 1. 'razlivajući se potapati, poplavljivati'. — Svakog prolića podzemne vode plave zemlju ispod salaša. 2. 'prati u plavilu'. — Nana plave košulje.

plavit se plavi nesvr. ~ se 'plaveti se'.

plavkast -a -o 'ponešto plav'.— Snaja mi je rodila curicu, nije ni crna ni plava, već nika plavkasta.

plavljenje s gl. im. od plavit (se). — Plavljenje nam uništava zemlju.

plavojčica ž dem. od plavojka.

plavojka ž 'ženska osoba plave kose'. — izdaću ga, nane, brat mi se zagledo u jednu plavojku.

plavojkin -a -o 'koji pripada plavojki'.

plavokos -a -o 'koji je plave kose'. — Prvi je istiro otkos plavokosi Marko.

plavook -a -o 'koji je plavih očiju'. — Igra kolo plavooka i na me se smije.

plavuša ž v. plavojka.

ple pleva m 'lim'. — Komšija, imaš li malo pleva, tribalo bi mi da zakrpim kabo.

plebanija ž 'župni ured'. — Prva kuća z desne strane crkve je plebanija.

plebanoš m 'župnik'.

plebanošov -a -o 'koji pripada plebanošu'.

pleća (plećivi) ž 'gornji deo leđa između vrata i ruku'. — Kad se Ante sagnio, sam je na svojim plećima podigo kola koja su zapala u blato. izr. zbacit s pleća 'osloboditi se kakve teškoće'.

plećat -a -o 'koji je širokih leđa'.

plećka ž 'spletka'. — Ja tebi kažem, Kristo, da to nije istina, to je obična plećka.

plećkanje s gl. im. od plećkat. — Plećkanje je ženska "bolest"!

plećkat -am nesvr. 'spletkariti'. — Mani Ruže, ona samo gleda di će štogod zamutit i plećkat.

plećkuša ž 'žena koja spletkari'.

plećnjak m 'poluga koja sa unutrašnje strane spaja jaram sa podgrlicom'.

plenit -nem svr. 'ošamariti dlanom preko usta'. — Ako oma ne ućutiš, tako ću te plenit da ću ti sve zube sasut.

plest pletem nesvr. 1. 'savijajući što usko i dugačko (pruce, traku), sastavljati u jednu celinu; praviti nešto sastavljajući rukom ili iglom kukice: ~ kosu, ~ kotaricu, ~ košar'. 2. 'smišljati nešto da se kome nanese šteta, uvreda'. — Pazi ti na Bonu, sve mi s čini da on štogod plete da tvoje društvo zavadi. ~ se 1. 'rasti obavijajući se oko čega'. — Naš bršljan je tpliko već naraso da se plete čak do vrva dračova. 2. 'motati se oko koga s određenim ciljem'. — Vranje se dotleg pleo oko Stane dok joj nije zavrtio glavu. 3. 'uplitati se u što nepozvan, upadati u reč'. — Dico, koliko puta sam vam već kazala, da se ne pletete kad stariji divane. Izr. plete/plete mi se po jeziku 'ne može da se seti odgovarajuće reči'.

pletenica ž 1. 'kosa spletena u kiku'. ~ imala je lipu dugačku kosu, pa kad je oplete u pletenice, dođu joj do pojasa. 2. 'prepleteni deo testa na kolaču'. — Nana su uvik znali taki lip kolač ispeć za Božić, a pletenice okolo i priko po njemu.

pleter m 'ograda od gusto prepletenog pruća ili granja'. — Moraćemo popravit pleter s puta, na jednom mistu ga je provalila ona matora krmača; ambar nam je od pletera.

pletnica ž 'gvozdena šipka koja se stavlja kao spoljni držač jarma (drži jaram da se ne smakne sa vrata volova)'.

plezit se -im se nesvr. 'pružati se, isturati se (o jeziku)'. — Dica su se štogod pokeckala, pleze se i rugaje jedno drugom.

plićak -aka 'plitko mesto u vodi'. — Dico, samo se držte plićaka, da se kogod ne omakne u duboku vodu.

plisirat plisiram svr. i nesvr. 'praviti paralelne nabore (mrske) v. u tkanini'. — Nane, Margi je njezina nana dala suknju plisirat i ja bi volila taku imat.

pliska ž 'ptica pevačica duga repa koji je neprekidno u pokretu, pastirica, zool. Motacilla'.

plisnjiv -a -o 'koji je pun plesni, koji miriše na plesan'. — Kad smo brali grožđe, bilo ga je dosta plisnjivog'.

plisnjivit (se) -im (se) nesvr. 'postajati plesniv'. — Počo mi se plisnjivit dunc, a baš sam mećala dosta salicije.

pliš pliša m 'somot, baršun'. — Sašila sam Katici riivo od tegetovskog pliša.

plišan -a -o 'kpji je od pliša; koji je presvučen plišom'. — Ala ti je lipa ta marama na plišane grane.

plišanj -šnja m 'plesan'. — Soba u kojoj je ležala bolesnica bila je mračna i vlažna, a po zidovima se uvatio plišanj.

plitko pril. 'na plitak način'. — On je uvik plitko mislio, pa ne mož drugačije ni radit.

pliva ž 'košuljica žitnog zrna (koja pri vršidbi otpada: sitna ~, krupna ~'. — Zamišaću sitne plive i mekinja pa ću dat kravama. Izr. imat čega ko plive 'vrlo mnogo'; pliva pliva po vodi 'što je loše to ispliva na površinu'.

puvač -ača m 'onaj koji pliva, onaj koji zna plivati'.

puvačica ž 'ženska osoba plivač'.

plivanje s gl. im. od plivat. — Naša dica nisu imala di da nauče plivanje.

plivat -am nesvr. 'kretati se po površini vode izvodeći određene pokrete tela (o čoveku i životinjama koje ne žive u vodi)'. — Nikad nije naučio plivat, jel se bojo vode. 2. 'kretati se u dubini vode pomoću naročitih organa, prilagođenih za tu svrhu (o ribama i životinjama koje žive u vodi ili na vodi)'. — Peraje pomažu ribama u plivanju. 3. 'biti u velikoj meri snabdeven čime'. — Bać Tome dobro stoji, a ja mislim da on pliva u novcima. Izr. Pliva ko sikira u vodi 'ne zna plivati'; ~ u dugu 'biti prezadužen'.

plivit -im nesvr. 'čistiti od trave i korova povrtnjak i baštu'. 2. 'razređivati povrće u povrtnjaku'.

ploča ž 'potkovica, potkova'. — Svrati kod kovača da potkuje konja, pala mu je ploča s pridnje live noge. 2. 'kotur, krug sa zvučnim tekstom za gramofon'. 3. 'školska široka crna tabla na kojoj se piše kredom'.

plod ploda m (mn. plodovi) 'deo biljke koji se razvija iz zametka cveta i koji sadrži seme, rod, voće'. — Voće j'e dobro ponelo, al ga dosta ima, pa će lodovi bit sitni.

plotlan -dna -dno 'koji daje, donosi obilan rod'. — Cigurno j'e da ćemo imat više kad je naša zemlja plodnija od tvoje.

plodit (se) -im (se) nesvr. 'nositi plod, rađati'. — Pacovi se plode na stotine u jednoj godini. 2. 'oplođavati'. — I trut je korisan, jel plodi maticu.

plodno pril. 'plodonosno, blagotvorno'. — Dok je bilo plodno i džepovi su nam bili puni.

plosnat -a -o 'ravne površine'. — Kako će ti ta dicu dojit kad je sprid plosnata ko daska.

plosnato pril. 'na plosnat način'. — Čak mu je i nos plosnato izgledo.

pljoštimice prjl. 'plosnom stranom, ploštinom čega'. — Žandar me je udaro sabljom pljoštimice.

plug m 'poljoprivredno oruđe za oranj'e zemlje': drveni —, gvozdeni ~; Izr. bit deveti u plugu 'biti suvišan'; — i motika svit rane.

plužit -im nesvr. 'plugom okopavati (samo se kora zemlje oko kukuruza i sl. okopava, ore u cilju uništenja trave i korova)'. — Ja ću plugom plužit cio dan, a vi što ne okopate danas, završićete sutra.

pljuckat -am nesvr. dem. prema pljuvat. — Sicam se dobro, dida su sidili u budžaku, pušili lulu i pljuckali, al pljuvačka se nikad nij'e vidila.

pljucnit -nem svr. 'jednom izbaciti malo pljuvačke ili što drugo iz usta'.

pljunit -nem svr. prema pljuvat. — Stipan pijune u dlanove i počme kopat bunar.

pljusak -ska m 'nagla i jaka kiša'. — Najpre počme padat podikoja krupna kap, a onda se spušti pravi pljusak, pokisli smo do gole kože.

pljuštit -i nesvr. 'padati neprekidno i u velikoj količini (kiša)'. — Gledam kroz pendžer kako napolju pljušti.

pljuvačka ž 'rastegljiva sluz koja se izlučuje iz naročitih žlezda u ustima čoveka i životinja i koja kvasi hranu koja se jede'.

pljuvat pljujem nesvr. 1. 'izbacivati iz usta pljuvačku ili što drugo'. 2. 'vlažiti pljuvačkom'. — Zašto toliko pljuješ prst kad brojiš novce?

po 'polovina, pola'. — Prodaj mi po metera brašna kad kažeš da ti ne triba. Izr. i po (npr. konj i po) 'odličan, izvrstan'; ni po jada 'ako se desilo samo o čemu je reč'; slušat na po uveta 's nedovoljno pažnje'; uradit što s po muke 'uraditi bez napora'; uradit s po snage 'uraditi sa lakoćom'.

poaban -a -o 'dugom upotrebom iznošen, istrošen'. — Nećeš ić u kolo u takim poabanim čakčirama.

poabat -am svr. 'iznositi, iskrzati (dugom upotrebom)'. — Kad si poabo kaput, neceš imat bolji, jel ove godine drugi nećeš dobit. ~ se 'oštetiti se, otrcati se'.

pobacat pobacam svr. 1. 'prolumpovati, uludo utrošiti novac'. — Prodo je vola i sve pobaco svircima. 2. 'razbacati stvari po kući'. — Nisam vas ja zato puštila u sobu da svud pobacate vaše sigračke. 3. 'bacati jedno za drugim'. — Kad mu više ne triba, pobaca sve u pec.

pobić pobignem svr. 1. 'trčeći uteći'. — Ako Marko pobigne i ja ću za njim. 2. 'naglo na

pustiti Jcuću, roditelje, muža ...'. — Bae Loskova Anka j'e pobigla s jednim svircom. 3. 'skloniti se na drugo mesto, prebeći'. — Lovro je ubio žandara i pobigo digod u Bosnu. 4. 'udaljiti se u nekom smeru'. — Stidi se, pa je pobigla u sobu i eno je sakrila se pod krevet. 5. 'usled jake vatre izliti se preko posude u kojoj se kuva'. — Kako si to pazila, kad ti je pobiglo mliko?! Izr. Pobigo je ko da ima četri noge 'hitar čoveiv'.

pobilit -im svr. 1. 'postati beo, posedeti'. — Našem baći su bikovi najdared pobilili. 2. 'od straha, brige pobledeti'. — Ostavi malo tu knjigu, oči će ti već pobilit. 3. 'prekriti se snegom, snežnom belinom'. — Kad smo jutros ustali, imamo šta i vidit: svi krovovi pobilili.

pobilužit -im svr. 'zapisati, popisati jedno za drugim'. — Jesi 1 pobilužio naše džakove.

pobisnit -im svr. 1. 'postati bolestan od besnila'. 2. 'postati besan, ljut; pomahnitati od srdžbe'. — Čim mu spomeneš Lovru, zato što gajepokro, onpobisni ko ris. 3. 'postati obestan, uzoholiti se'. — Starim, to se ne mož zaustavit, al kad mi je dobro, još pomalo i pobisnim.

poblidit -dim svr. 'postati bled'. — Šta je s tobom, poblidio si ko kreč.

poboljšat -am svr. 'učiniti boljim, popraviti, unaprediti'. — Bolest je malo popuštila, počela je ist i sad očekujemo da će se stanje još poboljšat. ~ se 'poći na bolje, izmeniti se na bolje'.

pobožan -žna, -žno 'koji je prožet verskim osećanjima'. — Moja majka je bila dobra i pobožna starica.

pobožno pril. 'na pobožan način, s pobožnošću'. — Svi su klekli oko križa i pobožno se prikrstili.

pobratim m 'prijatelj kojega je njegov prijatelj izabrao za brata'. — Dva pobratima zavolili jednu curu, al se nisu zavadili.

pobrkat pobrkam svr. 1. 'izazvati nered, poremetiti redosled'. — Stanite, stanite, sve je pobrkano u mojoj glavi. 2. 'uzeti nesvesno jedno mesto drugog, zameniti'. — Čini mi se da sam ja tebe pobrko s kim, nisi ti Vranjin sin. 3. prouzrokovati pometnju, pokvariti'. — Baba Jela je pobrkala sve račune za udaju Marijine ćeri. ~ se 'smesti se, zbunili se'. — Ja sam se pobrko u vašim imenima; — Bono su se toliko pobrkali kad su krenili kući da su baćin kaput zagrnili.

pobunit se pobunjm se svr. 'poremetiti pameću, poludeti'. — Andrijina žena nije mogla da priboli smrt jedinca sina i pobunila se.

pobusit pobusim svr. 'busenjem pokriti, ozeleniti zemlju'. — Danas smo grobnicu pobusili.

pocipat pocipam svr. 'pokidati na komadiće, raskomadati'. — Nane, Blaško mi je pocipo novu čitanku. 2. 'upotrebom istrošiti, poderati'. — Luka je Ivanu pocipo košulj'u na leđima.

pocokat -am svr. v. cokat. — Nisam se dobro ni okrenio, a prasici sve pocokali.

pocrkat -am 'jedno za drugim uginuti'. — U pilež je ušla nika benga i sav je pocrko.

pocrkavat -rkava nesv. prema pocrkat.

pocrvat se -a se svr. 'postati crvljiv'. — izgleda da riismo dobro nasolili šunke, sve su nam se litos pocrvale.

pocrvenit -im svr. 'postati crven u licu'. — Ne dirajte Anku, stidna je, ne vidite kako j'e pocrvenila čim ste joj ime spomenili.

pocupkat -am svr. 'poskočiti jedva dodirujući tlo'. — Dok on zaplete i pocupka, to će bit igra.

pocupkivat -upkivam nesvr. prema pocupkat.

pocupnit -nem svr. 'sitno igrajući poskočiti, udariti nogom o zemlju'. — Igra Miško, al ne da se ni Marga, zna i ona da pocupne.

počem pril. 'pošto'. — Počem sam j'a tebe poslo, ti ćeš i donet. — Počem u našoj rodbini nemamo dice, za Božić bićeš nam ti položaj, makar si već mator momak.

počerupat se -am se svr. 'početi se čerupati, rvati'. — Puštite vi dicu, oni će se tako i pomirit kako su se počerupali.

počešat počešem svr. 'lagano pogrepsti (suzbij'ajući svrab)'. — Kad te svrbi, a ti počeši di te svrbi. ~ se povr. — Dida se počeše po nosu kadgod povuku dim iz lule.

počešljat -am svr. 'češljanjem urediti kosu'. — Mara se umila i počešljala a ja sam još bila u krevetu.

počet počnem svr. 'napraviti početak, započeti'. — Nemojte da dida počmu prutom turove prašit. ~ se 'biti počet'. — Svirci zasviraje i počme se kolo.

početak -tka m 'prvi deo čega'. — Početak pisme mi se dopada. Izr. oteže se ko čorapin ~ 'okoliši'; is početka 'sve iznova'.

počimanje s gl. im. od počimat (se). — Svako počimanje je teško.

počimat (se) -am (se) nesvr. prema počet (se).

počivat počivam nesvr. 'biti smešten, nalaziti se'. — Počiva on, već misecima duboko u zemlji, umro je prija po godine. Izr. Počivo (-ala -alo) u miru 'crkv. izreka pri sahranjivanju mrtvoga veraika'.

počupat -am svr. 'čupajući jedno po jedno sve iščupati'. — Tribalo bi sutra počupat zaperke u kuruzima. ~ se povr. 'potući se vukući se za kosu'. — Ritko je vidit da se curice potuku, al kad se to desi, onda su se i kose počupale.

poć pođem svr. a. 'početi ići, krenuti s mesta, uputiti se'. — Samo što sam pošo, kad čujem da kogod plače. b. 'otići s pređašnjeg mesta, udaljiti se'. — Mi smo pošli s kolima, a svi drugi su morali pišce poć. Izr. ~ za koga 'udati se'; ~ za rukom 'uspeti'; pošla mu karta 'počeo j'e dobivati na kartama'; pošlo je naopako 'nastala je promena na gore'.

poćerka ž 'usvojenica, ona koj'a je poćerena'. — Sin mu se oženio s tetkinom poćerkom. poćibat poćibam svr. v. ćibat.

poćulit poćuli svr. 'nadići uši, naćuliti'. — Čuvaj se ždripca kad uši poćuli.

poćutit -im svr. 'provesti neko vreme u ćutanju'. — Bio je već stari čovik, pa kad divani, uvik mora malo poćutit, da se odmori.

podadrit podadre svr. 'mnogo se zalagati za nešto, a sam ništa na tome ne uraditi'. — Stric mu je furtom divanio, samo se ti oženi, a ja ću napravit svatove da će se pripovidat. Kad se Ante oženio, stric je zdravo podadro: nije ni došo u svatove.

podalek -a -o (komp. podalji) 'prilično dalek, udaljen'. — Podalek je to put, a konji su slabi.

podaleko pril. 'dosta, prilicno daleko'. — Volim i ja prelo, al sad je podaleko napravljeno od našeg sela.

podalje pril. 'nešto dalje'. — Svekrova je sila na klupu, a buduca sna malo podalje od nje.

podastiranje s gl. im. od podastirat. — Što j'e češće podastiranje slame, sve više se đubreta skupi.

podastirat -rem nesvr. prema podastrit.

podastrit podastrem svr. 'prostreti ispod koga, čega'. — Svinjak danas triba očistit i podastrit čistu slamu pot prasice.

podat -am svr. a. 'predati iz ruke u ruku'. — Podajte Andriji ovaj poziv. b. 'dati (za ženu), udati'. — Podajte ćer za tog momka, boljeg nećete ni tako nać. c. 'dati hranu životinjama'. — Podaj konjima zob. Izr. Podaj dici na volju, a sebi na nevolju! Podaj rukama pa traži nogama.

podatan -tna -tno 'darežljiv, izdašar'. — Bio je oštar al i podatan čovik, svakom je pomogo kome j'e pomoć tribala.

podavat podavam nesvr. prema podat.

podavno pril. 'poodavno, podosta davno'. — Ono, podavno su se još tukli med sobom, a sad se zajedno sigraje ~ taka su dica.

podbacit podbacim svr. a. 'ne dobaciti do cilja'. — Luka, tvoja puška je opet podbacila. b. 'prevariti čije nade, očekivanja'. — Vinograd će nam i ove godine podbacit.

podbacivat -acivam nesv. prema podbacit.

podbadat podbadam nesvr. prema podbost.

podbijat podbijam nesvr. prema podbit.

podbit podbijem svr. 1. 'nažuljiti nogu pri hodanju, dobiti naboj na tabanu'. — Malo su mi otisne cipele i obadve sam noge podbila. 2. 'staviti podupirač čemu da bude čvrsto, da se bolje drži'. — Zid nam se iza kuće malo nakrivio, tribaće ga podbit da se ne svali. ~ se povr. prema podbit (1.).

podbost podbodem svr. 1. 'pritisnuti mamuzama u bokove konja da se brže kreće'. — Nikola je dugo bio na začelju i onda najdared podbode svog ždripca i krene ko vijor. 2. a. 'podstaći na kakvu radnju'. — Nikad ona to ne bi uradila, da je nije ona kera, naša prva komšinca, podbola. b. 'izazvati žestinu, podjariti'. — Tako je graknio na mene ko podboden.

podbradac -(d)ca m 'alka na ularu pod bradom konja'. — Vranje, evo nov podbradac i ular pa namisti konju na oglavnik.

podbunit podbunim svr. 'podstaći na kakav postupal'. — Nikad o tom riči nije bilo, a kad su dica sad došla iz varoši, pitali su me kad ću njim zemlju raspisat; mora bit da i(h) je kogod podbunio.

podbunit podbune svr. 'podbuhnuti'. — Samo lumpuje i tira kera po mijanama, sav je u licu podbunio od nespavanja.

podbunjivat -unjivam nesvr. prema podbunit.

poderan -a -o 'otrcan zbog duge upotrebe'. — Ti, Nikola, u tom poderanom kaputu ne(će)š ić nikud.

poderat poderem svr. 'dugom upotrebom ili nemarom pocepati'. — Šta si radio kad si nove čakčire podero na kolinu?! ~ se 1. 'pocepati se'. — Poderale su mi se čakčire na gujci. 2. 'postati star i nemoćan (fig.)'. — Nećeš se ni ti poderat, umrićeš kad ti dođe vrime.

podgorit -i svr. 'odozdo izgoreti'. — Dugo nije bilo kiše i kuruz nam je fain podgorio.

podgovarat -ovaram nesvr. prema podgovorit.

podgovorit -ovorim svr. 'navesti na kakvu radnju, postupak, podbuniti'. — Da ga kogod nije podgoverio, nikad on to ne bi učinio.

podgrijat -jem svr. 1. 'ugrejati do potrebne topline'. — Sunce je danas fain podgrijalo. 2. 'iznova ugrejati (nešto što se ohladilo)'. — Dok mi ne dođemo da podgriješ večeru. ~ se 'zagrejati se aikoholom'. — Vidim da ste se malo podgrijali iz boce, zato vam je vrućina.

podgrijavat (se) -ijava(m) (se) nesvr. prema podgrijat (se).

podgrlit se -im se 'obaviti crkveni obred, kleknuvši između unakrsne dve sveće i primiti posvetu ili pojesti nekoliko zalogaja posvećene jabuke i kifle kao zaštitu od gušobolje (2. odnosno 3. februara)'.

podgrljavat se podgrljavam se nesvr. prema podgrlit se.

podičit podičim svr. 'pohvaliti'. — Ne možeš dite samo ružit, moraš ga i podičit kad štogod dobro napravi. ~ se 'pohvaliti se'. ~ imam se i ja s kim podičit, i moj sin je dobar đak.

podić podiđem svr. I. 'doći poda što, ispod čega'. — Štogod je puklo u kolima, podiđi pod kola i pogledaj da se nije štogod slomilo. 2. 'obuzeti, spopasti'. — Či'm je vidim, mene žmarci podiđu.

podignit -nem svr. 1. 'premestiti što na više mesto'. — Od radosti je podigo malog sina iznad glave. 2. 'pokupiti ono što leži na zemlji, što je bačeno, rasuto'. ~ oma da si podigo te višnje, nećemo valdar svud rasipat. 3. 'odgojiti'. — Nije bilo lako da majka samohrana podigne troje dice na noge; — Vinograd nam je ove godine dono piin rod, a podigli smo ga prije četri godine. 4. 'izgraditi, sagraditi'. — Dida nam je poklonio zemlju, a sami ćemo salaš podignit. 5. 'učiniti višim'. —- Podigni ti taj zabat još za jedan red cigalja. 6. 'povećati, povisiti'. — Čuo sam da su podigli cinu debelim svinjama. 7. 'uzeti na zajam novac'. — Malo sam se priračuno kad sam kupovo ovu zemlju, pa sam moro podignit ništa novca u bangu. Izr. ~ ruku na sebe 'izvršiti samoubistvo'. ~ se 1. 'pojaviti se nad horizontom, izaći (za mesec, sunce)'. — Sunce se već visoko podiglo kad smo krenili sa salaša. 2. 'ustati'. — Ante se podigne od astala, a za njim svi skoče ko na komandu. 3. 'postati veći, porasti'. — Lipo su vam se jabuke podigle. 4. 'nastati'. — Samo što su se skupili, taku su graju podigli da se sve orilo. 5. 'uvećati se, povisiti se'. — Kaže doktor da mu se podigla vrućica.

podikoji -a -e pril. 'poneki, pokoji'. — Šta si se uplašio kiše, samo zato što j'e podikoja kap pala.

podilazit -im nesvr. prema podić.

podina ž 'donji deo kamare sa kojeg počinje povlata (v.).

podizanje s 1. gl. im. od podizat. 2. 'crkv. deo mise u katoličkoj crkvi kad sveštenik podigne hostiju ili kalež'. — Zvonce se oglasilo, a svi su se na podizanje spuštili na kolina.

podizat -ižem nesvr. prema podignit. ~ se nesvr. prema podignit se.

podjar m 'zemlja ostavljena godinu dana na odmaranje'. — Ostavili smo tri lanca oko salaša podjar; Sutra ćemo orat podjar.

podjednak -a -o 'koji je sličan (po veličini, značenju, svojstvima)'. — Nemoj unaprid plakat, kupiću vam podjednaka ruva.

podjednako pril. 'na podjednak način'. — Ker bio ako nije istina: podjednako volim i vino i rakiju.

podlan(i)ca ž 1. 'unutrašnja strana šake, širina dlana'. — Tako ga je maznio podlan(i)com po obrazu da su mu se prsti vi'dili na koži. 2. 'mera za dužinu koja odgovara razmaku vrha palca i vrha malog prsta, pedalj'. — Za podlancu mu je duži kaput. 3. 'mali neznatan deo prostora (fig.)'. — Šta nisi veći komad zemlje uzela za bostan, šta ćeš na toj podlanci zasadit. 4. 'donji deo jarma (koji dolazi ispod vrata volovima)'. — Triba popuštit malo podlanicu, kandar vako žulja vrat volovima.

podlit podlijem svr. 1. 'zaliti što odozdo'. — Zaboravila sam da podlijem pečenicu, pa mi je malo uvatila. 2. 'ispuniti čime kakvu površinu'. — Od silnog pića i oči su mu krvljom podlivene. ~ se 'ispuniti, zaliti se čime'. — Od jakog udarca sva mu se krv podllla po desnoj nogi.

podlivanje s gl. im. od podlivat (se). — Nije to podlivanje nastalo samo od sebe.

podlivat (se) podliva (se) nesvr. prema podlit (se).

podlizat se podliže se svr. 1. 'prelivajući se pokvasiti sud odozdo'. — Friško otari sudoperom labošku da ti se ne podliže. 2. 'jezikom odozdo liznuti'. — Mora da je naša cica gladna, malo, malo pa se podliže.

podlizivat se -iziva se nesvr. prema podlizat se. — Daj komadić mački, vidiš kako se sirota podliziva.

podlokat podloče svr. 'potkopati delovanjem vode'. — Voda na dolu je podlokala ćupriju na putu, ako se ufriško ne popravi, srušiće se.

podložanj -žnja m 'drvo u obliku manje gredice koje stoji popreko u kolima ispod srčanice i drži stražnji kraj rude da joj prednji kraj ne bi padao dole; ovaj deo usmerava skretanje kola u levo i desno'.

podložit podložim svr. 'naložiti, zapaliti'. — Oma ću doć i ja, samo da podložim vatru.

podložnik m 'podanik'. — Vrimenitom blagostanju vode svoje podložnike u miru i slogi... (Molitv. 1895).

podmazat -žem svr. 1. 'namazati sa s/ih strana'. — Moraćemo šarke na vratima podmazat da ne škripe tako. 2. 'podmititi, potkupiti (fig.)'. — Podmazo je on fiškala, a ovaj je znao koga dalje triba i tako nije ni očo u zatvor. Izr. Kerećijom mašću podmazan 'lukav, prefrigan'.

podmazivanje s gl. im. od podmazivat. — Podmazivanje je svudan pomagalo di je zaškripilo.

podmazivat -azivam nesvr. prema podmazat.

podmeče -eta s 1. 'podmetnuto dete'. — Kako mož jedna mater tako nedolično da se ponaša s ditetom, ko da je podmeče a ne njezino rođeno. 2. 'slabašno, kržljavo prase'. — Nije čudo kad se med tolikim prasicima nađe i jedno podmeče.

podmećat (se) -ćem (se) nesvr. prema podmetnit (se).

podmesit podmesim r,vr. 'dobro hraneći koga učiniti da bude debeo'. — Ranim deset krmača, al slabo idu i čim i(h) podmedm, oma ću i(h) prodat. ~ se 'postati mesnat, odebljati se'. — Dosta friško su se podmesili tvoji svinji; Vidio sam Remiju, znaš kako se podmesio, sve mu se podvoljak obisio.

podmetnit -nem svr. 1. 'metnuti, staviti pod što ili pred koga'. — Podmetni ciglju pod stražnji točak kola da ne krenu sama. b. 'krišom metnuti kome što, podvaliti'. — Toliko je bio pijan da su mu davali vodu misto vina, a on je furtom nazdravljo. Izr. ~ kome nogu, klip pod noge 'napakostiti kome, učiniti zlo'. ~ se 'zaštititi koga, preuzimajući odgovornost na sebe'. — Niko te nije nagovaro, sam si se podmetnio, i da znaš: niko ti sad neće pomoć.

podmićivat -am nesvr. prema podmitit.

podmirit podmirim svr. 'namiriti, zadovoljiti; dati koliko je potrebno'. — Brat je sestru podmfrio i tako je njemu osto salaš od pokojnog oca. Ja sam uzajmio, al sam uvik na vrime i podmirio svoj dug. ~ se 'smatrati se zadovoljenim'. — Svi' su se podmirili brez svađe, a i zašto bi kad je svakom doteklo.

podmitit podmitim svr. 'potkupiti, dati mito'.

podmladak -tka m 1. 'mlado pokolenje, mladež'. — Kad gledam današnji podmladak, žavo mi je što nisam u njevim godinama. 2. 'mlade životinje'. — Sve krave sam odgojio od mog podmlatka, ne volim da kupujem od drugog.

podmladit podmladim svr. 'učiniti mladim ili mlađim'. — Stariji svit bi tribalo da su uvik zajedno s mladima i onl bi bili podmlađeni. ~ se 'osećati se mladim, dobiti mlad izgled'.

podmlađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema podmladit (se).

podne s 'sredina dana, vreme kad je Sunce u najvišoj tački iznad horizonta'. — Kad Sunce u podne u teme upre, najbolje je manit se posla; Nane, podne je, oćemo 1 užnat?. — Podne će bit onda kad baćo dođu na užnu. Izr. Pravit ~ 'odmarati se'.

podnet -nesem svr. . 'uputiti kome što pismeno ili usmeno'. — Bać Loko je podno žalbu sudu. 2. 'otrpeti'. —- Snaj'a nije mogla da podnese svekrovu i zato su izašli is kuće. ~ se 'podnositi se'. — Či'm se i drugi sin oženio, biće nevolje, jel se jetrove neće podnet.

podnoć pril. 'malo pre nego što zanoći'. Izr. ~ tikve cvataje!

podnosit podnosim nesvr. prema podnet. ~ se 'jedan drugog podnositi, trpeti se'. Izr. podnose se ko ker i mačka 'mrze se'.

podojit podojim svr. 'dati iz svoje dojke mleko detetu (fig. i teietu)'. — Okupala je malog, podojila ga i legla spavat. — Jesi 1 podojio tele?! 2. 'posisati mteko iz doj'ke'. — Slabo stojim s mlikom, dite začas podoji svo mliko i ostane gladno, pa ga moram ranit na cuclu.

podojka ž 'ovca koja je ostala bez jagnjeta koje je dojila'. — Podojke često bleje i iđu za tuđim jaganjcima.

podojnica ž v. podojka.

podomit podomim svr. 'sve zbrinuti, udomiti'. — Snaš Roza i bać Dančo su imali šest ćerivi i sve su i(h) podomili. ~ se povr. — Sve cure su se na vrime podomile.

podrigivanje s gl. im. od podrigivat (se). — Posli svakog ila ga spopadne podrigivanje.

podrigivat (se) -igivam (se) nesvr. prema podrignit (se).

podrignit (se) -nem (se) svr. 'ispustiti glasno kroz usta gasove'. — Natrpa u sebe ko svinjče, p onda samo stenje i iza svake riči podrlgne.

podrljat podrljam svr. 'obaviti drljanje branom'. — Jesmo, borme, i posijali i sve podrljali.

podrug (neprom.) 'jedan i pola drugoga po veličini ili trajanju'. — Dajte mi podrug kile šećera; Di si tako dugo, već podrug sata te čekam.

podrum m 'prostorije ispod prizemlja zgrade koja služi za spremanje i čuvanje životnih namirnica, vina i sl.'. — Mi u podrumu držimo samo vlno i duncove, a krumpir, peršin i šargaripu držimo u karmiću.

poduglje pril. 'prilično duže'. — Poduglje smo čekali, a kad je došo doktor, još se zadržo u sobi sam.

poduglji -a -e 'dosta, prilično dug'. — On dovati poduglji kolac, stane prid njeg i oma ga smiri.

podupirat (se) -rem (se) nesvr. prema poduprit (se).

poduprit poduprem svrš. 1. 'podmetnuti poduprirač poda što da čvršće stoji'. — Podupri kapiju, dok ne popravim šarke koje su se pokidale. 2. 'staviti što kao oslonac čemu'. — Toliko ga je bolila glava da je moro glavu rukama poduprit. 3. 'podbočiti, osloniti'. — Kad nana podupni ruke o kukove, onda znamo da će bit bisa. 4. 'pružiu podršku kome'. — Znaš, sestro, ako me ti ne podupres, ne virujem da će me puštit baćo i nana. ~ se 'nasloniti se, osloniti se'. — Podupro se na drvo i oma su kola krenila.

poduše ž mn. a. 'crkvena služba za umrloga'. — Na šest nedilja davaćemo poduše za pokojnog dida Vranju, a misa će bi't u osam sati. b. 'obredno gošćenje kao spomen na umrlog (na sam dan sahrane, na šest nedelja, pola godine ili na godišnjicu smrti)'. — Javite strini i njezinima da ćemo davat poduše na godinu dana smrti naše nane.

poduvaćat (se) -am (se) nesvr. prema poduvatit (se).

poduvatit -im svr. 'uhvatiti odozdo, ispod cega'. — Ako možeš, poduvati deblo, pa ćemo ga lakše podignit. ~ se 'zauzeti se za koga'. — Sad bi on da se j'a poduvatim za njegovog sina.

poduzbit se poduzbijem se svr. 'predomisliti se, odustati'. — Prvi se prijavio da će s nama putovat, a kad je došlo vrime polaska, on se poduzbio i osto kod kuće a nije kazo ni zašto.

podvala ž 'obećanja kojima je cilj da se neko dovede u zabludu'. — Kako bi bećaru povirovali, svaka mu je rič podvala.

podvalit podvalim svr. 'poslužiti se podvalom'. — Teško je Loziju privarit, al on će svakom podvalit, samo ako mož.

podvaljivat -aljivam nesvr. prema podvalit.

podvezača ž 'pletena, vezena, svilena vrpca kojom se pod kolenom povezuju čarape'. — Ti nemaš lipče podvezače, već si s tom krpetinom svezala čorape.

podvezat podvežem svr. 1. 'privezati odozdo, s donj'e strane'. — Podvezaćemo gredicu za slime, kad se već slomila da ne padne dok je ne zaminimo. 2. 'dati zalogu radi obezbeđenja zajma'. — Podvezo sam za Janka kad je kupovo zemlju i, borme, sad, kad je propo, moram ja i plaćat. 3. 'učvrstiti na sebi odeću'. — Podvezala je suknju da je ne uloćka. Izr. ~ gaće 'uhvatiti se u koštac sa ozbiljnim poslom'. ~ se 1. 'učvrstiti na sebi odeću'. — Podvežite se, žene, jel je zdravo velika rosa, da suknje ne uloćkate. 2. 'obavezati se za izvršenje čega'. — Podvezo sam se da ću kroz tri miseca prodat debele svinje, a slabo idu i sad ne znam kako ću proć.

podvezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema podvezat (se).

podvijat podvijam nesvr. prema podvit.

podvikivanje s gl. im. od podvikivat. — Kaki su svatovi di nema podvikivanja?!

podvikivat -ikivam nesvr. prema podviknit.

podviknit podviknem svr. 1. a. 'viknuti na koga povišenim glasom izražavajući gnev, nezadovoljstvo i sl.'. — Ti, matora, ćuti, podvikne dida bisno na majku; b. 'oštro prigovoriti kome, izgrditi'. — Sama si kriva što te dica ne slušaje, triba njima podviknit.

podvit podvijem svr. a. 'saviti kraj ili krajeve čega'. — Podvi ćepe ispod nogu da ti vruće bidne. b. 'saviti ispod sebe (noge)'. — Tako on po cio dan sidi: podvije noge pod sebe, puši lulu i gleda digod daleko. c. 'skupiti, saviti pod što, između nogu (rep)'. — Još nisam vid(i)la takog kera: ja ga izružim, a on podvije rep poda se i opet se mota meni oko nogu. d. 'malo sagnuti, pognuti'. — Kad ovan podvije glavu i krene naprid, onda je najbolje sklonit mu se s puta. Izr. ~ rep 'pokunjiti se'.

podvlačit (se) podvlačim (se) nesvr. prema podvuć (se).

podvodan -dna -dno 'vodoplavan'. — Zemlja oko dola je vrlo podvodna i često ostane neobrađena.

podvoljak -oljka m a. 'debeli kožni nabor ispod podbratka'. — Ujo imadu taki veliki podvoljak ko ugojeno krmče. b. 'spuštena i nabrana koža ispod vrata u nekih životinja'. — Ne znam kaki su ovo svinji ko da njim rana samo u podvoljku ostaje, tamo se debljaje, a slanina njim tanka.

podvoljčić m dem. od podvoljak,

podvoljčina ž augm. od podvoljak.

podvorit podvorim svr. 'učiniti podvorbu, poslužiti'. — Sam je, kad se razboli i legne u krevet, neće ga imat ko podvorit.

podvostručit -im svr. 'učiniti što dvostrukim, dvaput većim'. — Ako vratiš kaparu, moraćeš je podvostručit. ~ se 'postati dvostruk'.

podziđat podziđam svr. 'podići zaštitni zid, učvrstiti zidom'. — Moraćemo zabat podziđat, ako nećemo da se sruši.

podziđivat -iđivam nesvr. prema podziđat.

pođane/pođani m mn. 'gosti na svadbi kod devojačkih roditelja koji naveče (obavezno pre ponoći odlaze u posetu mladoženjinoj kući)'. — Ko će ić u pođane, triba da se polagano sprema, jel triba nam i vrimena da stignemo prija ponoći.

pođipat pođipam svr. 'poskakati, naglo poustajati'. — Ta, site, šta ste pođipali, ja sam samo kazala da će tribat ić, al ima još vrimena za polazak.

pofalit pofalim svr. 'izreći pohvalu, priznanje kome ili čemu'. — Danas je našeg đaka pofalila njegova učiteljica. ~ se 'izreći o sebi pohvalu, podičiti se'. — Juče mi se Stipan pofalio da je najbolji u računu u njevoj škuli.

pofalit -im svr. 1. 'ponestati, pomanjkati'. — Dobro pazi na sve, a posebno na male piliće, nemoj da koje pofali. 2. 'poludeti'. — Od silnog pića je pofalio.

pogača ž 'od finog brašna, mleka i jaja, umešene i razvijene jupke (v.), punjene mlevenim orasima, bademom, makom ili sl., te savijene u savijače (peku se u tepsiji)'. Izr. ~ ukiselo 'savijača sa kvascem umešena'; ~ uslatko 'savijača bez kvasca u testu'; traži proju priko pogače 'nije zadovoljan onim što ima'.

pogačar m 'onaj koji ide u pohode nevesti i nosi pogaču (nedelju dana po venčanju)'. — Evo, stižu nam pogačari.

pogačica ž 1. dem. od pogača. 2. 'vrsta kolača okrugla oblika (obično se pravi malom čašicom ili formom od lima), od testa pomešanog sa sirom, čvarcima i sl.'. — Ala su ti, Verka, male pogačice ko da si i(h) naprstkom pravila.

pogađat (se) pogađam (se) nesvr. prema pogodit (%e).

pogan -a -o 'pokvaren, opak, rđav'. — Nije lako živit med poganim ljudima.

poganin m 'onaj koji nema vere'. — Šta ću ja ode med poganima?

poganka ž 'žena poganin'.

pogano pril. 'na pogan način, ružno, sramotno'. — Ko pogano živi pogano i divani.

pogazit -im svr. 1. 'izgaziti nogama hodajući, kolima vozeći i sl.'. — Komšinske ovce su pogazile naš luk u bostanu. 2. 'prekršiti što, odreći se čega'. — On će pogazit ne samo obećanje nego i svaku zakletvu.

poginit -nem svr. 'izgubiti život u ratu, u nekom udesu ili nesrećnim slučajem'. — Čovik mi je poginio još na početku rata.

pogladit -im svr. 1. 'pomilovati'. — Majka poljubi unuku u čelo, a zatim je pogladi rukom po kosi i po lfcu. 2. 'počistiti, pomesti'. — Spremila sam ti metle i kfpe, pa dok mi ne dođemo iz varoši, ti da pogladiš sve po sobi. ~ se povr.

pogledat pogledam nesvr. prema pogledat. ~ se povr.

pogledat -am svr. 1. 'upraviti pogled prema kome, čemu'. — Ja ću pogledat iđu 1 naši iz varoši? 2. 'obazreti se, osvrnuti se'. — Gospode, smiluj se našoj duši. Izr. ~ bokalu u dno 'ispiti do dna'; popriko ~ 'pokazati svoj'e nezadovoljstvo ili mržnju prema kome'; ~ kome kroz prste 'oprostiti kome pogrešku'; ~ oči u oči 'suočiti se'. ~ se povr.

pognit pognem svr. 'sagnuti'. — Čuvaj, sine, poštenje, nemoj da mater mora zbog tebe pognit glavu. ~ se 'sagnuti se'. — Marko se pogne i

podigne sa zemlje baoenu batinu.

pognut -a -o 'pogrbljen'. — Od teškog rada leđa friško pognuta bidnu.

pognuto pril. 'zgrblj'eno, sagnuto'. — Do kraja života, zbog teške bolesti, moro je pognuto ić.

pognječit pognječim svr. 'zgnječiti'. — Stipane, pazi, nemoj tamo sist, pognječićeš mi tisto koje se kreće za kolač.

pogodba ž 'pogađanje, cenkanje'. — Spušti još malo i pogodba je gotova.

pogodit pogodim svr. 1. a. 'shvatiti nešto; otkriti nešto dosetivši se'. — Po velikim brkovima sam pogodio da je to bać Vranje. b. 'prepozrati'. — Pokrio sam rukama Lizi oči i nije mogla da pogodi ko je. c. 'unapred odrediti, predvideti'. — Vračala baba da ne bidne mraza, kad ujtru sniga do kolina. 2. 'upasti neočekivano u što, naići neočekivano na što'. — izađem ja, tako is kuće i kako koracim pogodim u srid velike jame. 3. 'naći, pronaći (kao rezultat traženja, snalaženja)'. — Krenili smo mi na vrime, al kroz onu vašu šumu nismo pogodili put i zato smo se zadržali. 4. a. 'udariti u cilj, metu pri gađanju, bacanju čega i sl.'. — Ako ga kamenom ne pogodiš, a ti njega batinom po nogama. b. 'snaći, zadesiti'. — Znam za nesriću koj'a je pogodila vašu obitelj. 6. 'učiniti pogodbu, utvrditi cenu'. — S trojicom je razgovaro, a š četvrtim je pogodio vranca. 7. 'uzeti koga za platu da izvrši kakav posao, najmiti'. — Baćo su pogodili pet nadničara za branje kuruza. Izr. ~ kome žicu 'učiniti nekome ono što skriveno želi'; ~ u živac, srce 'dirnuti u naj'osetlj'ivije mesto'. ~ se 'složiti se, dogovoriti se o ceni'. — Nemoj da se pogodiš dok se meni ne javiš, p ću ti kazat za cinu. 2. 'stupiti na posao, najmiti se'. — Pogodio sam se u ris kod bać Jose i kroz dvi nedilje ćemo počet kosit.

pogorit pogorim svr. 'izgubiti kuću, imanje u požaru, postati pogorelac'. — Sve njim je pogorilo i salaš i košara i svinjak.

pogoršanje s 'promena nagore, promena kojom se što pogoršava'. — Svakim danom pogoršanje naninog zdravlja je sve veće.

pogoršat -am svr. 1. 'učiniti gorim'. — On nije tio da uči, a ja sam ga onda često tukla, a time sam još pogoršala stanje. 2. 'pogoršati se'. ~ ima valdar jedno pet dana od kako je bolesniku pogoršalo. ~ se 'postati gori, lošiji'. — Mi smo očekivali bolj'e vrime, a kad ono, danas se još pogoršalo.

pogoršavat (se) -oršavam (se) nesvr. prema pogoršat (se).

pogospođit se -ospodim se svr. 'postati gospodin'. — Gazda Dančo pije, a dica su mu se pogospodila i lanac po lanac prodaje.

pogostit pogostim svr. 'primiti koga kao gosta, ugostiti'. — Pogosti ga ako ti u kuću dođe. ~ se 'provesti vreme gosteći se'. — Valdar su se pogostili kad su proveli nedilju dana u gostima.

pograbit -im svr. 'pokupiti grabljama'. — Mi ćemo snosit i dit žito u krstine, a ti, Margo, uzmi grablje i pograbi mršavinu.

pogrđivat pogrđivam nesvr. 'vređati, grditi'. — S kojlm te ričima grišnici pogrđivaje (molit).

pogrijat -jem svr. 'učiniti malo toplijim, podgrejati'. — Katice, triba malo pogrijat mliko i dat dici večeru.

pogrijavat -ijavam nesvr. prema pogrijat.

pogrišit pogrišim svr. 'učiniti pogrešku'. — Pogrišio sam u računu.

pogrubit pogrubim svr. 'najčešće zbog preležane bolesti postati ružan'.

pogulit pogulim svr. 'sve redom oguliti, oljuštiti gornji sloj'. — Sinoć smo pogulili kuruze. — Ja sam krumpir pogulila a ti sad siči i kuvaj paprikaš kako znaš.

pogumat -am svr. 'lakomo, pohlepno sve pojesti'. — Kad ste brže bolje sve trišnje pogumali?!

pogurat poguram svr. 'malo gurnuti'. — Pogurajte malo kola, duboko su zasikli točkovi, pa ne mogu konji da krenu.

poguravit se -im se svr. 'postati gurav (od starosti, bolesti)'. — Snaš Manda se sasvim poguravila otkako je dobila onu bolest u krstima.

pogureno pril. 'pogrbljenih leđa, pogrbljeno'. — Pogureno iđe, al stigne svud di i drugi zdravi i snažni dođu.

pogurit -im svr. 'učiniti sagnutim, iskriviti, zgrbiti'. — Nije čudo što je pogurila, sva je kuća pala na njezina leđa. ~ se 'postati pogrblj'en'. — Pogurio se i ostario, pa sad ni rođena dica za njeg ne mare.

poiskakat poiskačem svr. 1. 'jedno za drugim iskočiti iz čega'. — Konji počmu bižat, a svi koji su bili u kolima poiskaču, jel su se poplašili da se kola ne privrnu. Kerovi zalaju, a zecovi poiskaču iz kuružne i biž priko njiva. 2. 'naglo se pojaviti, izbiti (fig.)'. — Meni se činilo da pivanje njemu zdravo teško pada, jel kad zapiva oma mu poiskaču žile po vratu.

poiskakivat -akivam nesvr. prema poiskakat.

poiskat poištem svr. 'potražiti vaši u kosi na glavi, biskati'. — Poiskala sam Margu, tužila se da j'e zdravo glava svrbi, al nisam našla ništa.

poispadat -am svr. 'ispasti jedno za drugim'. — Prvi zubi su joj rano poispadali.

poisplaćivat -aćivam svr. 'isplatiti sve redom'. — Za ovo što ste dosad uradili, ja ću vas poisplaćivat i onda se gubite sa salaša.

poist poidem svr. 'pojesti'. Izr. da ga poideš (razg.) 'tako je drag, mio'; poijo ga mrak 'mučki ubijen'. ~ se (često u izrazu: živ) 'izjesti se zbog nečeg propuštenog ili učinjenog'. — Živa ću se poist što nisam dala ćeri da se uda za onog koga je volila.

poizbacat poizbacam svr. 'izbaciti sve re(jom'. — Štogod mu je smrdilo u podrumu i zbog tog je poizbaco sav peršin, šargaripu i krumpir napolje, samo da vino sačuva.

poizbacivat -acivam nesvr. prema poizbacat. — Da ste mi se redovno vladali, jel sa ću vas poizbacivat na snig.

poizbijat -izbijam svr. 'izbiti redom sve'. — Tako je nezgodno pao na jedan kamen i udario usta, da je sve pridnje zube poizbijo.

poizvaljivat -aljivam nesvr. 'izvaliti sve redom jedno po jedno'. — Oluja n(je trajala dugo, al je vitar bio jak i začas je sve drveće poizvaljivo, da ni jedno nije ostalo uspravno. ~ se 'izvaliti se jedno kraj drugoga, svi odreda'. — Kad sam došla kući, imam šta i vidit: moji se gosti poopijali i poizvaljivali se po krevetu uzduž i popriko.

poizvrćat se -ćem se svr. 'izvrnuti se jedan po jedan, redom svi; izvrnuti se jedno kraj drugoga, j'edno za drugim'. — Krenila su troja sonca puna dice da se malo prosankaje i na jednoj gredi su se svi poizvrćali.

pojasac -sca m 'drvo vodoravno pričvršćeno na stubove u korlatu (v.)'; gornji —, dolnji ~.

pojavit se pojavim se svr. 1. 'pokazati se'. — Čim je Liza čula da iđe njezin momak, oma se pojavila na kapiji da ga dočeka. 2. 'nastati'. — Još se nismo ni nauživali lita, a već se pojavila jesen.

pojeptinit -eptini svr. 'učiniti jeftinijim; postati jeftiniji'. — Nikako da pojeptini ono što mi kupujemo.

pojilo s 'mesto gde se stoka poji'. — Prid veče su ovce tirali na pojilo.

pojište s v. pojilo.

pojit -im nesvr. 'davati kome da pije'. — Jeste 1 pojili konje u podne?

pokajanje (crkv.) 'priznanje svojih grehova koje čine vernici pred sveštenikom tražeći oproštaj i pokoru'.

pokajat se -j'em se svr. 'tražiti oproštaj za učinjene grehove'. — Uvridio me je, al se friško pokajo i tražio da mu oprostim.

pokajnica ž 'žena koja se kaje ili se pokajala zbog čega'.

pokajnik m 'čovek koji se pokajao ili se kaje zbog čega'. — Luka se pokajo, a pokajniku triba oprostit i pružit mu pomoć.

pokakit se -im se svr. 'izvršiti veliku nuždu'. — Triba malog povit, pokakio se pa zato place.

pokalamit -im svr. 'oplemeniti redom više voćaka'. — Pokalamili smo sve divije briske.

pokalat pokalam svr. 'raseći, razrezati sve redom jedno za drugim'. — Pokalali smo pet kila višanja, biće dosta za zimu za pogaču.

pokanit pokanim svr. 'ponuditi'. — Prije spavanja triba još jedared pokanit malu Macu, pa se neće noćom umokrit; Pokani konje s vodom, prij'a neg što i(h) puštiš u košaru.

pokanjivat -anjivam nesvr. prema pokanit.

pokapat -am svr. 'poprskati kapima jela ili pića'. — Kad god ide paprikaša, on redovno pokapa košulju.

pokaranje s 'kazna'. — Stiglo ga je božje pokaranj'e.

pokarat pokaram svr. 'prekoriti'. — Kad su dica rđava, triba i(h) pokarat, al i(h) triba i podičit kad to zasluže. 2. 'kazniti'. — Bog ga je pokaro, pa je pao s tavana i slomio ruku.

pokasat -am svr. 'poći, potrčati kasom'. — Mi smo pokasali obadvoj(i)ca, a Stipan je još dugo zauzdavo konja i gledo za nama.

pokasivat -asivam nesvr. prema pokasat; 'jašiti sitnim kasom'.

pokaskivat -askivam nesvr. prema pokasivat.

pokatkad pril. 'pokadšto'. — Pokatkad i ja zasidnem s društvom u mijani, a zato se ne mož kazat da sam pijanac.

pokavgat se -am se svr. 'potući se, zametnuti kavgu, posvađati se'. — Zašto Ivan nij'e s vama u društvu? — Pokavgali su se on i Marjan, pa sad krajče jedan o(d) drugog.

pokazat pokažem svr. 1. 'učiniti da se što vidi, razgleda'. — Ajde, Kate, pokaži stričku tvoju bašču, da se malo nagleda lipog cvića. 2. 'ispoljiti kakvo svojstvo'. — iđi zovi Martina nek on pokaže kako se jaši na takom konju. 3. 'osvetiti se kome zbog onog što je učinio'. — Samo da te ja vi'dim još jedared u našoj' avliji, oću ti pokazat tvog Boga! ~ se 1. 'pojaviti se'. — Pokaži se, brate, šta mi divaniš iz mraka, oću da znam ko si. 2. 'postati jasnim, očevidnim'. — Dok se nije udaia, bila je skromna i povučena, a borme, čim je u kuću došla, pokazala se, sa svima se već pokavgala.

pokazivat -azivam nesvr. prema pokazat.

pokeckat se -am se svr. 'posvađati se, sporečkati se'. — Manda i Losko ne iđu više zajedno, štogod su se pokeckali.

pokidat -am svr. 'silom raskinuti sve'. — Vi'tar je pokido sve ži'ce nuz prugu. 2. 'trganjem odvojiti deo nečega što je bilo pričvršćeno'. — Krava je pokidala lanac i očla u štetu u komšinski kuruz. ~ se 'prekinuti se, raskinuti se'. Izr. ~ od smija 'mnogo i bučno se smejati'.

pokipit -i svr. 'početi kipeti'. — Pazi na čorbu da ne pokipi.

pokiselit -im svr. 'potopiti u kakvu tečnost, namočiti'. — Pokiselila sam virange u bililo.

pokisnit -nem svr. 1. 'postati sasvim mokar (od kiše)'. — Uvatio nas je pljusak pa smo pokisnili ko mišovi. 2. 'snužditi se, pokunjiti se, postati tužan (fig.)'. — Šta ti se dogodiio kad si taki pokisnut?!

pokivat pokivam svr. 'za nekim ponavljati njegove reči (u cilju neslaganja i kritikovanja)'. ~ imam u kući dvi snaje: jedna je dobra i vridna, a druga, štogod joj' kažem, samo iđe za mnom i pokiva; istiraće me to is pameti.

poklade poklada ž mn. a. 'vreme od Bogojavljenja (19. 1.) do početka korizme (Pepelnice), praćeno plesovima i igrama, karneval'. — Sve dok traju poklade bice ića, pića, vašanga i svakaki uncutarija. b. 'posledoji dan uoči korizme, pokladrci utorak'. — Danas je poslidnji dan poklada, triba se dobro omrsit, jel ot sutra će bit: šic, guzo, do Uskrsa mesa!

pokladni -a -o 'koji se odnosi na poklade'. — Kad dođe pokladna nedilja, pa pokladni ponediljak i utorak, svit ko da poludi, samo ide, pije i maškara se.

poklanjat (se) -am (se) nesvr. prema poklonit (se).

poklapat poklapam nesvr. prema poklopit.

poklat pokoljem svr. 'zaklati'. — Kad ste poklali tolike piiiće? — Nismo poklali, prodali smo i(h) u nedilju na vašaru. ~ se 'potući se, ranjavajući se'. — Noćos su se monci ponapijali i u tuči se poklali među sobom.

poklecat -am svr. 'spustiti se na kolena redom svi'. — Na glas zvona, svi virnici u klupama poklecaje.

pokleknit -nem svr. 'pasti, spustiti se na kolena'. — Nije dobro, sinko, malo, malo pa pokleknem, pritisla me starost.

poklem vezn. 'budući da, pošto'. — Poklem sam dao rič, ja ću je i održat.

poklon m 'ono što je poklonjeno, dar'. — Dica su zapantila strinu i po tom što ona nikad nije došla brez poklona za nji. Izr. poklonu se zubi ne gledaje! 'svaki dar je dobro došao'.

poklonit poklonim svr. 'dati besplatno kao poklon. — Ujo su mi poklonili pravog pauna. ~ se 'pognuti glavu i gornji deo tela kao znak pozdrava, poštovanja'. — Majka me je često vodila prid oltar Crne gospe, da joj se poklonim i molim da mi pomogne ako me kako zlo snađe.

poklopac -pca m 'gornji deo kakve posude, sanduka i sl. koji ih pokriva, zatvara, zaklopac'. — Pridrz malo poklopac da metnem krumpir u paprikaš. Izr. bit svakom loncu — 'mešati se u sve'.

poklopčić m dem. od poklopac.

poklopit poklopim svr. 'metnuti na što poklopac'. — Uzmi onaj crveni poklopac i poklopi labošku u kojoj se kuva pirinč.

pokljukuša ž 'vrsta jela (tanko razvijene j'upke, ispečene u peći a zatim poparene vrelom vodom, malo zamašćene i belim lukom začinjene)'. — Ništa bolje nema od pokljukuše, samo da je ne bidne često, jel onda će motika, slabo da kopa.

pokoj -oja m 'mir, tišina'. — Siroma čovik, valdar je i on jedva čeko da umre i da se skloni u vični pokoj. Izr. ~ vični daruj njemu, Gospodine, da počiva u miru!

pokoji -a -e neodr. zam. 'poneki'. — išli smo već po dana u lovu, a samo smo pokojeg zeca ulovili.

pokojni -a -o 'koji je umro'. — Iza pokojnog Tuniše ostala je udovica i petoro siročadi.

pokojnica ž 'ženska osoba koja je umrla'. — Pokojnica nije imala rodbine.

pokojnik m 'ćovek koji je umro'. — Pokojnik je bio častan otac za života, zato su ga i dica časno saranila.

pokolenje s 'svi ljudi nekog doba, naraštaj'. Izr. od ~ svita 'od davnina, od pamtivekaS

pokora ž 'ono što neko čini da okaje grehe, pokajanje'. — Izmolio je pet očenaša i zdravo Marija za pokoru grija svoji.

pokosit pokosim svr. 1. 'dovršiti košenj'e čega'. — Pokosili smo danas i ječam i žito. 2. 'pobiti sve redom'. — Mi smo stojali u rovu, a desetak nji je krenilo naprid i u tom času i(h) je sve neprij'ateljska mašingevera pokosila. 3. 'oboriti, srušiti'. — Kad je došo na prag, pao je ko da ga je kogod pokosio.

pokraćivat -aćivam nesvr. prema pokratit.

pokraj predl. 1. 'pored, uz, blizu'. — Često je prolazio pokraj našeg salaša, al nikad nije kod nas svraćo. 2. 'i pored, bez obzira na'. — Pi'o je, tuko je, a ona ga je i pokraj svega volila i doiekivala.

pokrast -adem svr. 'ukrasti sve redom'. — Pokrali su nam šunke s tavana. — Bojo se da će ga pokrast, pa je zakopo novce u zemlju i nikad i(h) više nije našo.

pokratit pokratim svr. 'učiniti kraćim'. — Moraćemo rogove malo pokratit, jel ne triba da je višlji krov. ~ se 'postati kraći'. — Pokratili se dani pa nikad da svane.

pokrećat (se) pokrećem (se) nesvr. prema pokrenit (se).

pokrenit pokrenem svr. 'pomaknuti, pomeriti s mesta'. — Ko će nam pomoć da pokrenemo ovaj armar malo bliže zidu. ~ se 'pomaći se, početi se kretati'. — Pokrem se već s klupe, svi se sigraje a t i sidiš ko da si se zalipila za klupu.

pokrit pokrijem svr. 1. a. 'staviti što preko koga ili čega radi zaštite'. — Pokri astal bilim čaršapom; — Pokri dicu, pa se vrati da se još malo kartamo. b. 'načiniti krov nad čim'. — Zasad smo naslon pokrili slamom dok ne kupimo crip. 2. 'imati na svojoj površini mnogo čega'. — Put do salaša je sav pokriven jamama i barama. 3. 'izravnati neku obavezu ili potrebu'. — Ja ću vam dat malo novaca, al nemam toliko da vam pokrije svu štetu. Izr. pokrila ga crna (žuta) zemlja 'umro je'.

pokrivat se pokrivam (se) nesvr. prema pokrit (se).

pokrka ž samo u izrazu: ne dat pokrke 'nikako ne dozvoliti, ne popustiti kome, čvrsto ostati pri svome'. — Ne daj joj pokrke, jel kako kažeš, ti si u pravu.

pokrov m 1. 'krov na kući'. 2. 'poklopac na mrtvačkom sanduku'. 3. 'pokrivač kojim se prekriva mrtvac'.

pokrovac -ovca m 'pokrivač, ćebe'. — Skini pokrovce sa sica i pokri konje da ne ozebu dok stoje prid mijanom.

pokrovčić m dem. od pokrovac.

pokrstit pokrstim svr. 1. 'prevesti koga u hrišćansku veru'. — Kažu da je naš komšija, ča Bolto, već bio velik deran kad su ga pokrstili. 2. 'pomešati s vodom'. — Je 1, Grgo, nisi ti ovo tvoje vino pokrstio?! ~ se 'postati hrišćanin putem krštenja'.

pokrvat se pokrvam se svr. v. pokavgat se. — Štogod su se svekrova i snaja pokrvale, pa ne divane već misec dana.

pokućar -ara m 1. 'onaj koji nosi i prodaje sitnu robu po kućama'. — Koliko ovi pokućara ima, danas su već troj(i)ca bili. 2. 'životinja koja se kreće po kući'. — Ovaj naš pivac će jednog dana skočit i na astal kad budemo ili, tako je već pokućar posto.

pokućstvo s 'sobni nameštaj koji služi za stanovanje i za ukras'. — Kad smo napravili nov salaš, kupićemo i novo pokućstvo.

pokudit -im svr. 'dati nepovoljnu ocenu o nekome ili nečemu'. — Kad nisi vridan pofalit, nemoj ni pokudit.

pokunjit (se) pokunjim (se) svr. 'biti osramoćen, spustiti glavu zbog nekog neuspeha'. — Dida su ga izružili, zato se pokunjio i izašo i(s) sobe.

pokupit -im svr. 1. 'skupiti sve redom; dovesti rasute pojedince na jedno mesto, okupiti'. — Učiteljica je pokupila dicu i dva po dva su krenili natrag u škuiu. 2. a. 'od raznih osoba sakupiti'. — Znali su pokupit poljarinu, a sad niko ne čuva polja od štetočina. b. 'skupiti na jednom mestu ono što je porazbacano'. — Kate, oma da si pokupila tvoje andramulje, svudan i(h) imaš po sobi. c. 'uzeti sve odreda'. — Nane, vi ste kazali da svi beremo grešove, a Antun je zašo i sve pokupio za sebe. ~ se 'okupiti se'. — Strička su zdravo volili sva dica, čim on dođe, oni se pokupe oko njeg.

pokupovat -upujem svr. 'izvršiti kupovinu više čega'. — Danas su na peci za po sata trgovci pokupovali svu telad.

pokvaren -a -o 1. 'bolestan. ~ imam jedan pokvaren zub i ne da mi noćom oka sklopit. 2. 'nemoralan'. — Čuvaj se pokvareni ženski.

pokvarit pokvarim svr. 'nešto oštetiti, uništiti; dovesti u neprijatno stanje'. — Pokvarila mi se bicigla. — Zašto si ga dovo i pokvario veselje. 2. 'loše uticati na koga u moralnom smislu'. — Nije on bio taki, dok nije pošo da se druži s Matom i Lukom, oni su ga pokvarili. ~ se 1. 'oštetiti se, onesposobiti se'. — Pokvario se kazan i danas neće vrći. 2. 'izopačiti se u moralnom smislu'. — Viruj keru, al ne viruj švaleru, on će se pokvarit ko mućak.

pokvarljiv -a -o 'koji se lako kvari'. — Sir je vrlo pokvarljiv ako se drži na vrućem i neusoljen.

pokvasit -im svr. 1. 'navlažiti, pomočiti'. — Baš sam pokvasila košulje, a on došo; — Kiša je dobro pokvasila suvu zemlj i. 2. 'proslaviti što pićem'. — Dobro si prodo bikove, mogli bi malo digod svratit da pokvasimo grlo.

pola ž 'dužinska mera za tkanine (1 pola= = 1 riv=76 cm)'. Izr. On nosi gaće u osam pola; — Marija je sašila suknju u šest pola!

polagacko pril. dem. od polagano. — Polagacko, majko, da se ne umorite.

polagano pril. 1. 'polako, sporo, lagano'. — Vi iđite za njima polagano da vidlte ku će. 2. 'malopomalo, postepeno'. — Dotleg je zapitkivo, dok polagano nije iz njeg sve izvuko i sazno što je tio.

polak pril. 'polovina, pola'. — Šta se toliko fališ, tvoje je polak veće nek ćije cilo; — Polak mene š njom sam saranila.

polakumit se -im se svr. 'pohlepno se grabiti za čim, polakomiti'. — Polakumio se za zemljom kad se ženio, a sad kad mu je dida propo, ne triba mu ni žena, jel nema više lanaca.

polapćat -ćem svr. 'halapljivo pojesti'. — Biće dobri rargeniki, dala sam njim dva kabla prikrupe a nisam se dobro ni okrenila, oni su sve polapćali.

poleć polegnem svr. 1. 'staviti nekoga ili nešto tako da leži, položiti'. — Polegni te boce, lakše ćeš i(h) složit. 2. 'savijajući se priljubiti se čemu, leći po čemu (o travi, žitu)'. — Što kiša pada, to još nije nevolja, ja se bojim jakog vitra, od njeg će moždar žito poleć.

poledica ž 'tanki sloj leda nastao smrzavanjem vode'. — Stra me je kako ću otić na poso po takoj poledici.

poleđuške pril. 'na leđa, na Ieđima'. — Prostro je opakliju u lad pod or i opružio se poleđuške.

poletit -im svr. i. a. 'početi leteti u nekakvom smeru, odleteti'. — Dugo je mavo s motkom nad krovom kuće di su golubovi stojali, a onda jedan za drugim su se krenili i poletili u veliko jato. b. 'početi se kretati u vazduhu (o čemu bačenom)'. — Svi smo mi dobro bacali kamen po vodi, al kad je Joso njegov zaušiljo, poletio je čak na drugu obalu. 2. 'početi se brzo kretati po zemlji'. — Satima ga je pogledala iđe 1, a kad ga je spazila, poletila je prma njemu ko brez duše. b. 'brzo se pokrenuti'. — Mirno je posmatro sve oko sebe i ćutio, al kad mu je dozlogrdilo njevo vriđanje, poleti ona njegova šaketina i pravo se sruči na nos onom koji je najbliže stojo do njegovog astala. 3. 'naglo se izdići'. — Vatra se nije vidila sve dok plamen nije poletio visoko u nebo. 4. 'otkimivši se od čega pasti na zemlju, sručiti se'. — Kola malo vagnu na jednu stranu, štranga popušti i snoplje poleti na sve strane.

polica ž 'vodoravno utvrđena daska na zidu ili u ormanu za smeštaj raznih stvari, raf'. Izr. — Doć na gornju policu 'doći na red za ženidbu ili udaju (posle ženidbe starijeg brata ili udaje sestre)'.

poličica ž dem. od polica.

polićat polićem nesvr. prema poletit.

poligat poligam svr. 'otići spavati'. — Čim dicu poligam, mi ćemo prić kod vas; — Ne možem se ja iskrast dok moji ne poligaje.

polit polijem svr. 1. a. 'izliti po kome ili čemu što tečno'. — Poli ga vodom, kad se toliko lini da ustane. b. 'izliti kome vodu na ruke pri umivanju'. — Snaja svako jutro polije redom sve za umivanje. ~ se 'izliti na sebe nešto tečno'. — Čvrsto drž taj lavor, nemoj da se poliješ.

politra ž 'sud od pola Iitre'. — Didi je politra vina bila mira za dan.

polivač -ača m 'momak koji poliva na "vodeni ponedeljak" (v.)'.

polivačina ž v. polivanje (2.).

polivanje s 1. gl. im. od polivat (se). 2. 'običaj da momci na "vodeni ponedeljak" ~ drugi dan Uskrsa, devojke polivaju vodom u znak zdravlja'.

polivat (se) polivam (se) nesvr. prema polit (se).

polizat poližem svr. 1. a. 'malo lizati'. b. 'do kraja olizati'. — Jesu 1 krave polizale so? 2. 'poreći (fig.)'. — Ti si kazo ti ćeš i da poližeš tvoje riči, ako nije istina. Izr. ne bi ni mačke polizale 'koliko je neugodna laž'.

polka ž 'živahan ples u dvočetvrtinskom taktu; muzika za taj ples'. — Niko nije znao lipče odigrat polku od Mace i njezinog momka Jaše.

polog m I. 'jaje stavljeno u gnezdo gde kokoške treba da snesu jaja'. — Sida uvik na isto misto, ko da je tamo ostavio polog. 2. 'jaje na koje će se nasaditi kvočka'. ~ imamo novu kvočku, metnila sam zasad polog pod nju, a sutra ćemo je nasadit.

polokat poloče svr. 'pohlepno ločući popiti, ispiti sve'. — Dala sam mačkama skoro po litre mlika i sve su polokale.

polovan -vna -vno 'koji je već upotrebljavan'. — Za rad će dobro tebi bit i jedno polovno ruvo.

položaj m 'gost za Božić (najčešće dete, a može i odrasli član rodbine)'. ~ v. badnjača. — Doće nam za položaja naš mali unuk Marko.

položit položim svr. 'sve izložiti na vatri'. — Ova zima je bila i dugačka i oštra, položili smo sva drva što smo imali. 2. 'metnuti da leži'. — Pojožite sve grede pod naslam. 3. 'dati ispit'. — O, da ti se pofalim, danas je naš Đeno položio ispit zrilosti u gimnaziji.

polubraća ž mn. zb. im. od polubrat. polubrat m 'brat samo po ocu ili samo po majci'. — On mi je polubrat po ocu.

poludit -im svr. 1. 'postati lud'. — imo je njegov dida jednog brata koji je poludio. 2. 'silno, jako zavoleti'. — Kažu da je samo jedared vidio i da je poludio za njom.

polusestra ž 1. 'sestra samo po ocu ili samo po materi'. — Anka je moja polusestra, mater nam je jedna. 2. 'kći očeva brata ili materine sestre'.

polutan -ana m 'mešanac, melez'. — Njegov otac je polutan, pa je i on zato malo nalik na Ciganina.

polutanka ž 'ženska osoba polutan'.

polutka ž 'polovina rasečene svinje'. — Zaklo sam veliku krmaču i jednu sam polutku prodo komšiji.

poljar m 'čovek koji čuva polja'. — U čitavom ataru imamo samo pet poljara.

poljarina 'naknada za poljarske usluge'. — Kad je mala poljarina, slaba je i čuvarina.

poljski -a -o 'koji raste ili živi u polju'. — Pol.jski mišovi su veći od kućevni.

poljubit poljubim svr. a. 'dati poljubac kome ili čemu'. — Mali gost se uputi majki i poljubi je u ruku. b. 'udariti (podsm.)'- — Toliko se nalijo, da mu je glava klonila i u padu poljubila astal. Izr. ~ vrata 'naići na zaključana vrata'; poljubi pa ostavi 'okani se'.

poljučit poljučim svr. 'odvojiti, rastaviti (najčešće mladunčad)'. — Poljučili smo sve prasice od krmača, više ne sisaje.

pomada ž 'mirisna mast za negu lica i kose'. — Kazo sam mojoj curi, ako oće da mi bidne žena, nek se mane mode i pomade.

pomadžarit (se) -adžarim (se) svr. 'učiniti da neko postane Mađar'.

pomađžarivat (se) -arivam nesvr. prema pomadžarit (se).

pomagat pomažem i pomagam nesvr. prema pomoć. — Kako da mu pomažem kad i meni triba pomoć. ~ se 'služiti se čime kao pomoćnim sredstvom'. — Pomažu se dida očalama al i tako jedva vide štogod proštit.

pomaknit (se) pomaknem (se) svr. 'pomerit (se)'. _ Pomakni taj stolac, ne vidiš da si ga naslonio na zid i sav će zid odrlt.

pomalo pril. 'u maloj količini, nasitno'. — Bolje je da dobiješ pomalo nego jedared tušta, a drukput ništa.

pomećat pomećem svr. 'metnuti sve jedno za drugim'. — Lati se i pomeći sve što triba na kola, a ja ću za to vrime upregnit konje.

pomest -etem svr. 'metući očistiti'. — Pripravi ručak dok ja ne pometem avliju.

pomest se pometem se svr. 'dovesti u stanje zbunjenosti, smutiti se'. — Stante, stante malo, da dođem sebi, sve mi se pomelo u glavi.

pometen -a -o 'zbunjen'. — Stigo je kući kasno u noć i sav je bio pometen.

pomicat -čem nesvr. prema pomaknit, pomać. ~ se 'kretati se polagano napred, ići'. — Snig je bio konjima do trbuva, jedva smo se pomicali sa soncima zbog tog.

pomilovanje s 'oslobođenje od kazne ili ublaženje kazne onome koji je osuđen kao krivac'. — Marjan Nikolin je, kažu, došo kući i(z) zatvora, dobio je pomilovanje.

pomilovat -ujem svr. 1. 'pogladiti rukom u znak nežnosti'. — Majka je već bila zdravo bolesna, al toliko je smogla snage da podigne ruku i pomiluje unuku koja joj je donela milošće. 2. 'oprostiti ili ublažiti kaznu kome'. — Sve su osudili i povišali, n'ikog nisu pomilovali.

pomirenje s 'izmirenje, pomirba'. — Kako je to pomirenje kad jedan drugom ruku ne pružate?

pomirit pomirim svr. 'izmiriti, okončati neku svađu'. — Ivan je dobar i s Josom i s Nikolom, pa će i(h) valdar pomirit da se više ne svađaje ni zašto. ~ se 1. 'prekinuti svađu, uspostaviti mir, prijateljstvo'. — Dico, neću više da čujem da se svađate, oma da ste se pomfrili i lipo da se sigrate. 2. 'složiti se, zadovoljiti se čim'. — Stani baš nije bilo pravo što joj je baćo dao manji tal nego bratu, al da ne pravi kavgu, pomirila se sa stanjem kako je.

pomislit -im svr. 'u mislima izabrati što'. — U prvi ma(h) sam pomislila da su vaša dica. b. 'zaključiti'. — Dok čovik ne uzme u ruku, pomislio bi da je od svile. Izr. ni u snu ne bi pomislila 'nipošto, ni po koju cenu'.

pomišat pomišam svr. 1. a. 'izmeniti mesto ili položaj delova'. — Pomišali su kocke, a onda je poćo svaki da pravi kuću. 1. b. 'dodati, doliti'. — Kad su se gosti zajapurili od pića, on je pomišo vodu u vino. 2. 'dovesti u nered, smešati'. — Šegitje pomišo farbe kako ne triba i majstor ga je pcovo zbog zbrke koju mu je na| ravio. — Šta si pomišo vaše i naše ovce, ko će i(h) sad poljučit?! ~ se 1. uz povr. — Jedno vrime sam ga pratio pogledom, a onda se pornišo s drugim svitom i izgubio se. — Bać Kazo se, borme, već pomišo s velikim gazdama.

pomlatit pomlatim svr. 1. 'ubiti sve jedno za drugim'. — Pronašli smo u oranju jedno gnjizdo zmija, sve smo i(h) pomlatili. 2. 'udarcima motkom sve ili mnogo otresti (o voću)'. — Danas smo pomlatili sve orase. ~ se 'potući se'.

pomložit pomložim svr. 'izvršiti radnju množenja dva broja'. — Da čujem kako znaš računat, pomloži devet sa deset i kaži koliko je to?

pomoć -oći ž 'radnja kojom se olakšava rad ili položaj drugoga'. — Čilika je još mlada, al mi je velika pomoć, jel su oni troje još sasvim mala dica; — Dali su mu pomoć u novcu i radu, pa se malo otrgo posli nesriće, kad mu je sve izgorilo; — Drž se, Kate, evo stiže tebi pomoć starijeg brata, pa ćemo onda vidit ko je jači.

pomoć pomognem svr. 'olakšati vršenje nekog rada, dati podršku, potporu u čemu'. — Pomozi bratu, vidiš da mu je samom teško da nosi taj veliki košar; — Nana po čitav dan plaču, što ne mogu da pomognu baći, a oni su zdravo bolesni. Izr. Bože pomozi 'izraz pri početku nekog rada većeg obima'; i Bože pomozi 'kako tako, još nekako'. — Dok i(h) gledaš, rade još i Bože pomozi. ~ se 'imati pomoć od koga'. — Ako na Lazu čekate, nećete se zdravo pomoć š njim.

pomoćnica ž 'jedna od dve drvene oblice koje s poprečnim motkama, čatlovima (v.) čine prošireni okvir na zarežnim kolima za prevoz kukuruzovine, slame i sl.'.

pomodrit pomodrim svr. 'postati modar'. — Ante, oma da si išo unutra, sav je već pomodrio od zime, al mu je teško društvo da ostavi.

pomokrit se pomokrim se svr. 'ispustiti mokraću'. — Pogledaj pelene ditetu, kad tako zdravo plače, mora bit da se pomokrilo.

pomolit se pomolim se svr. 'izvršiti molitvu'. — Žnam da si lego a nisi se ni pomolio Bogu, zato ustani i pomoli se.

pomrčina ž 'potpun mrak'. — Moraš požurit natrag da te usput ne uvati pomrčina.

pomrišit pomrišim svr. 'uvući u sebe vazduh kroz nos da bi se osetio miris, smrad'. — Daj mu da pomriši s otim finjaškim nosom, da vidi da i mi imamo mrišljave vode.

pomrit pomre svr. a. 'umreti svi redom'. — Sva su njim dica pomfla. b. 'izumreti, ugasiti se'. — Nema on više nikog, sva mu je rodbina pomrla.

pomrsit pomrsim svr. 1 .'zamrsiti'. ~ oma da si ostavila tu klupčad, sve ćeš mi pomrsit. 2. 'pobrkati, pokvariti, poremetiti'. — Ala mu je ta pomrsila konce: prvo se nije tio ženit, a onda se brže bolje oženio i očo kod žene u kuću. ~ se povr.

pomrznit se -nem se svr. 'smrznuti se svi redom'. — Nismo mislili da je tako velika zima i kad smo počeli kosit trsku friško smo se svi pomrzli.

pomust -uzem svr. 'izmusti mleko iz vimena'. — Ko će u novu kravljaču da pomuze krave?; Nisam znao da i jarac mož bit pomužen, al Luka se sinoć toliko nasiso da su ga metli pod jarca da ga pomuze.

pomutit se pomutim se svr. 1. 'zbuniti se, pobrkati se izgubivši vezu u mislima'. — Stante, dico, da čujem još jedared ispočetka, jel vako mi se sve pomutilo. 2. 'dobiti neželjen obrt'. — Malo su živili posli vinčanja, a onda se pomutio njev život i počeli se svađat i tuć. 3. 'doći u bolesno, abnormalno stanje'. ~ imala je ona dosta nevolje s dicom, a ni čovik joj nije bio ko "rano moja" i sirotoj se štogod pamet pomutila, pa je samo bižala od kuće.

pomuzit -uzem svr. v. pomust.

ponačimat -am svr. 'redom sve načeti, zagristi'. — Ja sam poslagala one lipče kruške gori na armar, a kogod i(h) je sve ponačimo.

ponadivat -adivam svr. 1. 'redom svima ili mnogima nadeti ime'. — Misliš da je meni lako bilo ponadivat tolika imena, devetoro sam krstio i bio njim kum. 2. 'redom sva creva napuniti mesom'. — Za dva sata smo ponadivali sve divenice i krvavice, i u mala i u debela criva.

ponamišćat -amišćam svr. 'ponameštati'. — Ponamišćali smo sve klupe pod šatru; Ja iđem u bostan, a ti češ ponamišćat krevete. ~ se 'smestiti se, namestiti se redom jedno po jedno'. — Tušta lasta se ponamišcalo na telefonske žice, izgleda da se spremaje za odlazak iz naši krajeva.

ponapijat se -apijam se nesvr. prema ponapit se.

ponapit se ponapijem se svr. 'prilično se napiti'. — Kad su se ponapili, onda su počeli mudrovat.

ponasađivat -ađivam svr. 'nasaditi više jedno za drugim'. — Jedva sam izašla na kraj i ponasađivala sve kvočke koje su zakvocale.

ponavlačit ponavlačim svr. 1. 'obući odelo haljinu, obući jedno za drugim šta treba'. Po sata sam je čeko dok nije ponavlačila suknju po suknju, pa leveš, mider i tako sve redom do marame na glavu. 2. 'navući sve navlake za jastuk, jorgan i dr., jedno po jedno'. — Danas smo ponavlačili uzgljance, jorgane i dunje, sutra ćemo prat košulje.

ponavljat (se) ponavljam (se) nesvr. prema ponovit (se).

ponda/pondaker pril. 'onda'. — Pondaker, zašto ste vi ono došli kod nas? — Prvo su jasili konjaniki, p onda za njima okićena kolija.

ponediljak -diljka m 'prvi dan u sedmici, dan posle nedelje'. — Izr. vodeni ~ v. polivanje (2.).

ponerandža ž 'pomorandža'. — Dico, vite, baćo vam je dono ponerandže iz varoši.

ponet -nesem svr. 1. 'uzevši u ruku ili podigavši što na sebe pokrenuti što (u pravcu čega)'. — Baćo su izvadili iz kotarce dvi lipe jabuke i dali su mi da ponesem bolesnoj majki. 2. 'odlazeći uzeti sa sobom'. — Kad god je išo u varoš, pono je štogod na pecu da proda. 3. 'postati trudna'. — I naša snaja je ponela, već se unaprid radujemo prinovi. 4. 'doneti rod (o biljkama)'. — Voće nam je ovog prolića lipo ponelo, ako tako ostane biće ga dosta. ~ se 'ophoditi se prema kome na određeni način'. — Ne bi baš mogla kazat da si se lipo ponela prema tom momku, a on se toliko trudi oko tebe.

ponik m 'nastanak, početak'. — Drvo se savija ko i dite od ponika.

poniknit -nem svr. 1. 'isklijati, niknuti'. — Jel je dobro sime to se vidi kad biljka ponikne. 2. 'roditi se, doći na svet'. — Šta se ti puntraš, kad si i sam s Ljutova poniko.

ponizan -zna -zno 1. 'pokoran, poslušan'. — Bać Babijan se svud faiio da on nije vidio ponizoijeg čovika od njegovog komencijaša, koji već godinama kod njeg radi. 2. 'koji izražava pokornost, poslušnost'. — Manda klekne prid oltar i poniznim glasom počme molit.

ponizit ponizim svr. 'uvrediti, povrediti čiji ugled, dostojanstvo'. — Moraš ostat čvrsta i nemoj se ponizit prid njim, pa će on trčat oko tebe. ~ se povr.

ponizno pril. 'na ponizan način'. — išle su jedna za drugom i poDIzno gledale u zemlju.

ponižavat (se) ponižavam (se) nesvr. prema ponizit (se).

ponoć ž 'sredina noći'. — Crkveni sat je izbijo ponoć kad smo ušli u našu avliju.

ponoćnica ž 'ponoćna misa uoči Božića'. — Jedva čekam da se ponoćnica završi i da iđem kući, pa da se naidem pača i kolača.

ponos m 'osećanje sopstvene vrednosti ili vrednosti nekog svog bližnjeg; osećanje zadovoljstva zbog postignutog uspeha'. — Kaki ti je ponos kad ti njemu i'đeš na noge; Zato što su te nagradili jel si dobar đak, to je i naš ponos.

ponosan -sna -sno 'koji je ispunjen osećanjem ponosa'. — Bunjevke su ponosne divojke.

ponosit -a -o v. ponosan.

ponosito pril. v. ponosno. — Siroma jesi, al ponosito se vladaj.

ponosno pril. 's ponosom, samouvereno'. — Ona je taka cura da se još i ponosno smije.

ponovit ponovim svr. 1. 'ponovo reći, učiniti isto'. — Probaj samo još jedared ponovit što si kazo pa ću ti jezik osić; — Čujem da je Lizin Ive moro ponovit razred, buktio je već u trećem. 2. 'snabdeti koga novim odelom, haljinama'. — Vecu ćemo ponovit za Božić, a Marko nek čeka Uskrs, pa će onda dobit novo ruvo. ~ se l.'dogoditise, pojavitisejošjednom'. — Juče je došo sav umazan od blata, danas se to opet ponovilo. 2. 'opremiti se novom odećom'. — Prodali smo ranjenike i sad smo se svi ponovili.

ponudit -im svr. 1. a. 'izraziti spremnost za što, predložiti kome svoju uslugu'. — Ja sam mu ponudio da prinoći kod nas dok oluja ne prođe. b. 'poslužiti'. — Kako da ne, ponudili smo ga s pićom i nasikli smo šunke da ide. ~ se povr. 'ponuditi (1.)'. — Ponudio se sam da nam kupi i donese što nam triba iz varoši.

ponukat -am svr. 'pobuditi, podstaknuti'. — Ponukaj dite na šerbu prije spavanja.

ponjava ž 1. 'platno za pokrivanje tovara, kamare i sl. kao zaštita od kiše'. — Nismo završili kamaru, pa smo je ponjavom pokrili, ako bidne kiše da ne zakisne. 2. 'grubo otkan vuneni pokrivač'. — Ako ti se spava, a ti se podvuči pod ponjavu i malo odžonjaj.

ponjavica ž 'prekrivač (sukneni, otkan u boji, pokriva se postelja i na njemu spava)'. Dico, ako nećete spavat, sađite doli s kreveta, samo gužvate ponjavicu.

ponjušit ponjušim svr. 'udahnuti da se može raspoznati miris, zadah'. — Ponjuši samo, meni ko da štogod smrdi u špajcu; — Konj uvlk prvo ponjuši vodu, p onda pije.

ponjuškat -am svr. dem. prema ponjušit. — Ova naša kera svakog mora ponjuškat.

poočim m 'čovek koji je usvojio tuđe dete i postao kao otac usvojeniku ili usvojenici'. — Ja nemam rođenog oca, mene je poočim odgojio.

poodgrizat poodgrizam svr. 'odgristi redom jedno po jedno'. — Krava nam se odrišila i ušla u mlad voćnjak, baš fain je poodgrizala mladi lastara.

poodlazit -im svr. 'otići jedan za drugim, razići se'. — Nisam tila ništa spremat dok svi gosti ne poodlaze.

poodrast -astem svr. 'prilično odrasti'. — Biće ti lakše kad ti dica poodrastu.

pooduzimat -am svr. 'redom jedno po jedno oduzeti'. — Čim se osamneste završio rat, velikim gazdama su svu zemlju pooduzimali.

poolit se poolim se 'postati ohol'. — Otkako se udala za bogatog udovca, poolila se pa nikog ne pozna.

poopijat se poopijam se svr. 'izopijati se'. — igralo se i pivalo dok se gosti nisu poopijali.

poorat poorem svr. 'uzorati'. — Prvo ću sve da poorem, ponda ćemo sijat.

pootpadat -am svr. 'otpasti redom jedno po jedno'. — One krupne kruške sve su nam pootpadale.

pootplaćivat -aćivam svr. 'malo pomalo otplatiti'. — Počeli smo iz ničega, pa smo se morali dobrim i zadužit, al za nikolko godina smo sve dugove pootplaćivali.

pootsicat pootsicam svr. 'redom jedno po jedno odseći'. — Kogod nam je pored puta sav cincokrt pootsico.

poostajat -jem svr. 'ostati redom jedan za drugim'. — Mi, nako reda radi, kazali da ne moraju danas ić kući, a oni svi poostajali na noć.

poostavljat -am svr. 'redom ostaviti'. — Toliko sam namećala dunca da mi je tribalo vrimena da sve poostavljam u špajc.

pootvarat pootvaram svr. 'otvoriti redom jedan za drugim sve'. — Šta ste tako sva vrata pootvarali, ko da svatovi iđu?!

popadat -am svr. 1. 'pasti jedno za drugim'. — Jabuka nećemo imat, sve su popadale. 2. 'klonuti, iznemoći'. — Cio dan smo lovili, prišli smo ni sam ne znam koliko kilometeri, zato smo uveče svi popadali od umora.

popakovat -ujem svr. 'redom, jedno po jedno spakovati'. — Brat će danas otić u katane, ja sam sve njegovo popakovala u kufer.

popalit popalim svr. 'redom, jedno po jedno ili deo po deo spaliti'. — Noćos nam je kogod svu slamu popalio. — 'redom sve zapaliti, užeći'. — Kad smo mi stigli na salaš, uveliko su se već popalili lampaši po kućama, zato znam da je bio mrak.

popapat -am svr. (deč.) 'pojesti'. — Je 1 malo dite popapalo svoju papicu?

popaprit popaprim svr. 'posuti paprikom ili biberom'. — Ti si, snajo, ovo tvoje ilo fain popaprila i posolila.

popapučit se -im se svr. samo u izrazu: kad se opanak popapuči '(kaže se o čoveku prostom i siromašnom koji postane imućan pa se pogospodi, pooholi)'.

poparit im svr. 'preliti vrelom vodom'. — One dičje gaće triba najpre poparit, p onda prat s drugim košuljama. — Popari gusku pa ćemo je očupat.

popasivat -asivam nesvr. prema popast.

popast -ase svr. 'pasući pojesti sve'. — Ovce su popasle svu bli'tvu, a nije dobro još ni nikla: Pušti krave nek popasu onu travu usput, al nemoj da odu u kuruze i naprave štetu.

popast -adne(m) svr. 'pasti po čemu, pavši pokriti što'. — Uzmi krpu pa otari prav, toliko je svud popado, moglo bi se pisat po dolafu i po astalu.

popazit -im svr. 'pripaziti neko vreme na koga, što'. — Vi malo popazite na našu dicu dok mi ne dođemo kući.

popet popnem svr. 'premestiti u visinu, podignuti'. — Popni derana na kola, vidiš da ne mož sam kad je mali. ~ se 'premestiti se naviše, podići se'. — Zašto ste puštili to malo dite da se popne na te rđave listve? — Moramo ga friško odnet kod doktora, zdravo mu se popela vrućica. 2. 'uzdići se'. ~ oma da si usto, linčino jedna, da vidiš kako se visoko već sunce popelo, a ti si još u krevetu. 3. 'zauzeti mesto'. — Sad kad ti se stariji brat oženio, ti si se popo na gornju policu. Izr. ~ na glavu kome 'iskorišćavati koga za ostvarivanje svojih želja'.

popin -a -o 'koji pripada popi'. — Popina reverenda sve laje oko nogu kad koraca tako friško iđe.

popina ž augm. i pogrd. od pop. — Odavno nisam vidio takog popinu.

popipat -am 'malo opipati'. — Daj malo brašna da ja to popipam, pa ću ti kazat je 1 oštro je 1 nije. ~ se povr. — Kad se popipo po džepu, tek onda je sazno da su mu ukrali buđelar.

popirat popiram nesvr. 'natopiti radi belenja na suncu'. — Popiraćemo samo uzgljance i jorganske navlake.

popisat popišem svr. 1. 'redom sve uneti u popis'. — Zašto njim to triba, svake godine popisivači dođu i popišu svu stoku i živinu? 2. 'podvrgnuti zapleni, konfiskovati'. — Bili su i(s) suda kod baćBode, sve su mu popisali i biće prodato da bi se namirio dug bangu.

popisivač -ača m 'onaj koji vrši popis'. — Popisivači samo pitaje i mi njim odgovaramo koliko čega imamo, oni nikad ne prigledaje jel to tačno.

popisivanje s gl. im. od popisivat. — Nji pet je bilo na popisivanju imovine. popisivat -isivam nesvr. prema popisat. popišanko m 'onaj koji mokri u postelju'. — Ti si već velik deran, nemoj se više upišat u krevet, jel ćete sva dica zvat popišanko, a to je sramota.

popišmanit se -išmanim se svr. 'odustati od nečega, predomisliti se'. ~ obećo je da će doć, a sad se štogod popišmanio, pa ga nema ni na tu stranu.

popišulja ž 'ona koja mokri u postelju'. — I ona moja popišulja bi tila novo ruvo za Božić da joj kupim.

popit popijem svr. 1. 'ispiti'. — Kažu da je dobro svako jutro popit po čašicu prave rakije. 2. 'potrošiti na piće, zapiti'. — Zna on zaradit al šta mu vridi kad sve popije. 3. 'biti pod uticajem alkoholnog pića, opijati se'. — čim popije dvi tri čaše, onda krene po mijanama i nema ga kući po tri dana. 4. 'primiti neku tečnost, upiti'. — Toliko je nadrobio kruva u mliko da je kruv začas sve mliko popio.

poplaćat poplaćam svr. 'isplatiti sve'. — Danas se tako živi: kad skupimo novaca poplaćamo što smo dužni, a nama šta ostane.

poplašeno pril. 'sa strahom, preplašeno'. — Tako si to kazo poplašeno da sam mislila da je Bog zna šta.

poplašit -im svr. 'izazvati strah, prestrašiti'. — iđi poplaši vrane s kuruza. ~ se 'prestrašiti se'. — Nemoj tako vikat, dica su se poplašila o(d) tebe.

poplivit poplivim svr. 'opleviti'. — Ja sam još niki dan moj zelen poplivila.

popo m 1. 'sveštenik, pop'. — 2. 'gornji snop na krstinama pšenice, žitarica'. — Kad metneš popu na krstine, malo zakljukaj krajeve da ga vitar ne skine.

popolak pril. 'po polovinu, popola'. — Kad ste zajedno radili, red je da popolak i dilite Što ste zaradili.

popole pril. v. popolak.

popovski -a -o 'koji se odnosi na popove'. — Ne bi ja nikad ijo popovski kruv kad ne dadu da se žene.

popovski pril. 'na popovski način, kao pop.' — Popovski divaniš, samo ne znam jel se popovski i vladaš?!

popravit -im svr. 1. 'odstraniti kvar, štetu'. — Stao nam je onaj veliki sat, moraćemo odnet ga popravit kod satara. 2. 'učiniti boljim uklonivši nedostatke, poroke'. — Ako oćeš da ga popraviš, nemoj furtom vikat na njeg, lipa rič će prija pomoć. ~ se 1. 'ispraviti pogrešku, propust'. — Malo sam se zatrčo i kazo što ne triba, al sam se friško trgo i popravio se. 2. 'postati bolji oslobodivši se kakvih mana, poroka'. — Toliko se izminio i popravio da ne liči više na onog pijanog i propalog čovika. 3. 'ozdraviti, oporaviti se'. — Čim se podigo iz postelje, počo je šetat i bolje ist, pa se sasvim popravio.

popriko pril. 'popreko'. — Metni dasku popriko na lotra, pa ćemo na nju sist. Izr. ~ gledat koga 'ne trpeti'; uzduž i popriko 'u svim pravcima'.

poprodavat -odajem svr. 'isprodavati'. — Nemoj sve prasice poprodavat, ostavi i meni barem jedan par.

popršnjak m 'kožuh bez rukava (nosi se ispod kaputa)'. — Bilo bi mi ladno da nisam zagrnio popršnjak.

popucat -am svr. 1. 'ispucati'. — Šta si radio kad su ti ruke tako popucale. — Ne iđi na led, ne vidiš da je sav popuco. 2. 'pokidati se'. — Ne bi tribalo da se većma gojiš, jel će svi konci na ruvu ti popucat. Izr. ~ od smija (od bisa, od muke) 'jako se smejati'.

popunit -im svr. 'dopuniti, upotpuniti'.— Popuni sve one kućice kuruza, što su i(h) vrane povadile. ~ se 'postati puniji (u telu, u snazi). — Kaki je godinama bio slabašan, sad se baš fain popunio i niki zaokruglio.

popunjavat (se) -unjavam (se) nesvr. prema popunit (se).

popurit -im svr. 'ispeći mlad kukuruz na žaru'. _ Ako si sve kuruze popurio, utrni vatru.

popušćat popušćam nesvr. prema popuštii.

popušit -im svr. 1. 'svršiti pušenje, ispušiti'. — Kad si popušio, da krenemo. 2. 'malo, neko vreme pušiti'. — Samo još jednu lulu da popušim.

popuštit popuštim svr. 1. a. 'učiniti da nešto postane manje zategnuto, napeto'. — Popušti malo kajase, nek se konji odmore. b. 'smanjiti otpor pod pritiskom'. — Nismo zbacili snig s naslama i grede su popuštile. 2. 'prestati se protiviti, postati pomirljiviji, blaži'. — Dobro, ja ću popuštit, radićemo prvo kod vas, p onda kod mene. 3. 'oslabiti'. ~ odavno nisam vidio bać Loziju, zdravo je popuštio u zdravlju. 4. 'sniziti cenu'. — Neću više popuštit makar ne prodo. 5. 'učiniti većim, širim, produžiti što'. — Mogo si još koji centi popuštit ovu kapiju, već vako jedva možemo uć s kolima. 6. '(koga, što) napustiti, ostaviti'. — Tako ga je štogod steglo oko srca, malo je lego i kaže da ga je sad popuštilo.

poradit poradim svr. 'obaviti kakav posao'— Vidiš kako je naša curica vridna, dok mi nismo došli kući, ona je sve poradila i večeru skuvala.

porađat porađam nesvr. prema porodit. ~ se povr. prema porodit se.

poradivat porađivam nesvr. prema poradit, pomalo raditi kroz duže vreme, raduckati; — Porađivaće ona polagacko, ako ne bidne danas, biće sutra gotovo. — Ništa ne brinite, ja ću porađivat sama koliko bidnem stigla.

poranit poranim svr. 'malo nahraniti'. — Čim se naideš, porani konje i napoj i(h). b. 'pojačati hranu da se ubrza rast, tov'. — Vidićemo koliko će težit dok i(h) još poranimo za dva tri miseca.

poranit -im svr. a. 'rano ujutro ustati, uraniti'. — Šta se s tobom desilo, Dančo, kad si tako poranio? b. 'prerano početi što činiti'. — Meni se čini da ste vi malo poranili s branjem kuruza.

porast porastem svr. 'postati veći, viši rastom, postati duži'. — Otkad ga nisam vidio, posto je pravi čovik, čak su mu brkovi i brada porasli.

poravnit poravnim svr. 'učiniti što ravnim'. — Uzmi lopatu pa poravni zemlju prid košarom.

porazbacat porazbacam svr. 'razbacati jedno po jedno, kud koje'. — Ko j to vidio, tako porazbacat svud sigračke po sobi.

porazbijat -azbijam svr. 'razbiti sve redom'. — Sinoć se Justa posvađala s Bartulom, a on joj je noćos sve pendžere porazbijo. ~ se povr.

porazbolivat se -oliva se svr. 'razboleti se svi redom, jedan za drugim'. — Najpre su dida pali u krevet, p onda smo se svi u kući porazbolivali.

porazdavat -azdajem svr. 'razdati redom sve jedno po jedno'. — Kupimo mi njemu svega i svaćega, al kad on sve porazdaje dici s kojom se sigra.

porazdiljivat -iljivam svr. 'razdeliti sve'. — Davo je on i kapom i šakom dok je imo, a onda kad je sve porazdiljivo, svi su mu okrenili leđa.

porazilazit se -zi se svr. 'otići na razne strane kud koji'. — Nismo poubijali mišove kad smo ovrli, pa su se porazilazili svudan da i(h) sad ni mačke ne mogu tako vriško povaćat.

porazmišćat -azmišćam svr. 'razmestiti sve redom'. — Došla su dica iz druge škule kod nas i sve smo i(h) porazmišćali po kućama. ~ se povr.

porcelan -ana m 'posuđe od fine vrste gline, porculan'. — iđe Božić, sa(d) će doć na red i naš porcelan da iz njeg idemo.

porcelanski -a -o 'koji je od porcelana'. — Donesi onu porcelansku zdilu nek vidi ujna da i mi imamo štogod lipog.

porcija ž 1. a. 'odmerena količina čega, obrok'. — Dreče se prasici, neće ućiitit dok ne dobiju svoju porciju. b. 'jelo, piće u količini određenoj za jednog čoveka'. — Sidi i nai se ko čovik, ne dajemo mi na porcije ko u mijani. 2. 'porez'. — Nisu nam smanjili porciju za ovu godinu, a lani je litina fain omanila. Izr. dobit svoju porciju 'zasluženu kaznu'.

porcijaš -aša m 'poreznik'. — Kad vidlm onog Mitu porcijaša, oma mi se ništa smrkne prid očima.

porcijat -am svr. 'raspoređivati, sipati hranu u tanjure'. — izvadi dici, a nama nemoj porcijat, svaki nek vadi koliko mu tri'ba.

porcijetina ž augm. i pogrd. od porcija.

porebarski pril. 'na rebra, bočno, porebarke (ići)'. — U sobu su toliko pokućstva navukli, da do astala možeš samo porebarski doć.

poređat poređam svr. 'metnuti, staviti, razmestiti u red'. — Zašto ste poređali sve papuče u ambetušu? ~ se povr.

porečkat se -am se svr. 'malo se posvađati s kim'. — Pak, kako su se porečkale, tako će se i pomirit.

poremećen -a -o 'nenormalan, lud'. ~ ima ona jednu ćer poremećenu.

poremetit -im svr. 'narušiti red, dovesti u nered'. — Čim nam ona dođe u goste, sve nam poremeti. ~ se 1. 'postati zbunjen'. — Ni sam ne znam zašto, al najdared su mi se tako poremetio mišalj, da ne znam šta sam tio kazat. 2. 'doći u bolesno stanje, poludeti'. — Kad je čula za čovika da je poginio na fronti, pala je na zemlju i poremetila se u pameti.

porodilja ž 'žena koja se porodila'. — Donela sam ist našoj porodilji.

porodit porodim svr. 'doneti na svet, rodit1 (dete)'. — Porodila je toliku dicu, a sad kad su svr odrasli, teško njim je da izdržavaje tu jednu mater. ~ se 'doneti dete na svet'. — Porodiće se ovi dana.

porok m 'nedostatak koji je za osudu, mana'. — Dica prid njim plaču, jel nemaje šta ist al on se ne ostavija svog kartaškog poroka, čim zaradi koji dinar, sve prokarta.

poroljat poroljam nesvr. v. roljat. — Posijali smo i poroijali žito, jel dosta je suva zemlja; — Jesi 1 poroljala košulje?

porosit porosi(m) svr. 'pokriti rosom'. — Malo je palo kiše, tek što je porosila zemlju.

port m 'široka traka protkana zlatnom nit' (našiva se na svečanu košulju), suknju i sl.'. — Lipa joj je svila, al je zdravo diči i port u dva reda na suknji.

porub m 'porubljeni kraj tkanine, odeće, obrub'. — Marama će bit lipča ako se na njoj napravi mali porub.

porubić m v. porupčić.

porubit porubim svr. 'napraviti porub, obrubiti'. — Ja sam na mašini sašila košulje, a ti ćeš rukom rukave porubit.

porubljivat -ubljivam nesvr. prema porubit.

poručat poručam svr. 'sve, sasvim pojesti za doručak'. — Tako vas volim kad ste sve poručali, sa(d) će bit i dobrog rada.

poručivat -učivam nesvr. prema poručit.

poručit poručim svr. 1. 'javit što kome preko poruke'. — Bać Stipane, poručili su babo da sutra ne dolazite, nećemo još klat. 2. 'pozvati kpga porukom'. — Porućili ste da dođemo danas i evo mi smo došli. 3. 'dati porudžbinu da se uradi, nabavi, donese'. — Poručio sam dva bureta od po sto litara; — Svaki svat je poručivo pismu, a svirci su redom svirali poručeno. Izr. ko poručen 'u pravi čas (stiglo, uradilo se što)'.

poruka ž 'saopštenje (po drugom)'. — Jeste 1 stigli, snaš Tone? — Jesam, rano, a sa mnom je stigla i poruka za te.

poruke pril. samo u izrazu: 'uzet se poruke, uzeti se za ruke'. — Vidi se da su momak i divojka: drže se poruke.

porumenit -umenim svr. 'učiniti što rumenim'. -— Dica su skakala po snigu, gumbocali su se i vikali, a obraščići su njim porumenili od ladnoće.

porupčić m dem. od porub.

porušit -im svr. 'pretvoriti u ruševine, razvaliti'. — Porušili smo stari svinjak. ~ se 'srušiti se, pasti'. — Moramo potpačit zid od košare da se ne poruši cila zgrada.

poružnit poružnim svr. 'učiniti ružnim'. ~ ima cura koje su ko divojke vrlo lipe, a ufriško posli udaje znadu poružnit.

posadit posadim svr. 1. 'staviti seme, zrno, koren sadnice u zemlju da izraste biljka'. — Posadili smo dvaest miadica jabuka i isto toliko zerdelija. 2. 'staviti koga gde da sedne'. — Ni danas ne znam zašto su me u svatovi ko malog derana posadili između snaše i đuvegije.

posalazit -im svr. 'sići jedan po jedan'. — Tribalo je sačekat dok svi ne posalaze s kola.

posan posna posno/posan posna posno 1. 'koji se odnosi na post'. — Dolazi nam posno vrime. 2. 'koji ne sadrži ništa od životinjskog mesa'. — Dosadila mi je već ta posna rana. 3. (u imeničkoj službi) ono što služi post'. ~ imamo mi i mrsno, al sad je posno na redu dok ne dođe Uskrs.

posić posičem svr. 1. 'zadati sebi ranu čim oštrim'. — Posiko samprst na bricu. 2. 'odseći, oboriti drvo'. — Šteta je što su posikli te lipe jablanove pored puta. ~ se 'porezati se, ozlediti se'.

posidat -am svr. 'sesti redom jedan za drugim'. — Vidi i(h) kako su posidali za astal pa samo čekaje nagotovo.

posidit posidim svr. 'postati sed'. — Ča Gabor je najdared posidio.

posidit -im svr. 'malo ili neko vreme zadržati se sedeći'. — Ja sam za to da malo posidimo i kod vas, p onda da krećemo dalje redom kod komšija.

posijat -jem svr. 'baciti, posuti seme u zemlju da nikne'. — Posijali smo mi na vrime sve što je za sijanje bilo. Izr. Posij pa se plodu nadaj 'ko ne seje ni nade nema'.

posinak -inka m 'onaj koga je ko posinio'. — Lajčo je njegov posinak, aJ to niko ni ne zna, sva dica ga drže za rođenog brata.

posinit posinim svr. 'usvojiti muško dete i dati mu sva prava koja ima sin'. — Ispočetka nisu imali dice, pa su posinili Ivana, a posli su njim se rodila još dva sina.

posipat -am nesvr. prema posut.

posipavat -ipavam nesvr. prema posipat.

posisat -am svr. a. 'malo sisati'. b. 'sisanjem izvući, isisati'. — Posisala je dvi cucle.

poskakat poskačem svr. I. 'skočiti jedan za drugim'. — Site još malo, zašto ste poskakali svi odjedared. 2. 'pojaviti se izbijajući na površinu'. — Opeko se na koprnu i sve su mu plikovi poskakali po tilu.

poskakivat -akivam nesvr. prema poskočit.

poskidat poskidam svr. 'skinuti jedno po jedno'. — Poskido je sve sa sebe; — Poskidali su kožuve i pobacali iza vrata na gomilu.

posklanjat -am svr. 'skloniti, sakriti sve ili mnogo čega, jedno po jedno'. — Di su znali posklanjat, ni jedan kalapač ne možem da nađem.

poskočit poskočim svr. 'učiniti skok u vis, malo skočiti'. — Janko vikne, a Joško poskoči ko oparen.

poskorupit -orupi(m) svr. 1. 'pokriti tankim slojem skorupa'. — Skinili smo povlaku s mlika, a kad smo ga ugrijali, opet je poskorupilo, toje znak da je zdravo dobro mliko. 2. 'pokriti (se) tankom ledenom skramom'. — Jutros je malo poskorupilo al samo di je manja voda. ~ se 'napraviti se skorup na mleku': poskorupilo se mliko.

poskupit poskupi(m) svr. 'učiniti skupim; postati skup'. — čim čega malo ima mora i poskupit.

poslagat poslažem svr. 'složiti jedno po jedno'. — Poslagali smo sve boce s paradičkom na policu u podrumu.

poslat pošaljem svr. 'otpremiti kuda po kakvom poslu, s kakvom porukom'. — Pošalji Anu da kupi petrolina.

poslendan m 'radni dan, običan dan'. — Zovi ti mene na mobu poslendanom, ja ne volim radit u nedilju. Izr. košulja za ~.

posli pril. 'po isteku nekog vremena, kasnije'. — Dajte vi nama sad, posli moždar neće bit.

poslidnji -a, -e 1. 'koji se nalazi na samom kraju čega, za kojim ne sledi ništa'. — Ja sam mu još dao vode, to mu je bilo poslidnje piće, ufriško je izdanio. 2. 'koji je jedini ostao na kraju'. — Či'tava grana je pomrla, poslidnji je osto i jedinijoš didaAntun. 3. 'najbeznačajniji, najgori od svih'. — Moraš i ti zaigrat, ne smiš da bidneš poslidnji u selu.

poslipodne s 'deo dana od podne do večeri'. — Ajde ustani, čitavo poslipodne spavaš, šta ćeš doveče radit.

poslušan -šna -šno 'koji je spreman da posluša, pokoran'. ~ imam tušta dice, al je dobro što su sva poslušna.

poslušat -am svr. 1. 'oslušnuti'. — Poslušaj samo, meni se čini ko da kogod lupa na vrata. 2. 'izvršiti što je zapoveđeno, pokoriti se čijoj volji'. — Poslušaj babu i uradi kako ti on kaže, pa nećeš imat nevolje.

poslušno pril. 'na poslušan način'. — Marko je uvik poslušno i marljivo radio sve što mu je rečeno.

poslužitelj m 'vratar u ustanovi, školi'. —. Poslužitelj je stojo na vratima i samo po jednog je pušćo unutra.

poslužiteljka ž 1. 'spremačica u školi'. 2. 'žena poslužitelja'.

posmrtnica ž 'pismena ili štampana obavest o čijoj smrti, smrtovnica'. — U posmrtnici di'da Bože stoji da je umro u devedesetoj godini, a ja sam znala da je on već odavno prišo devedesetu.

posno/posno pril. 'na postan način'. — Kad je već posno, bar da je slasno.

poso posla m 1. 'rad (fizički, umni)'. — Dolazi proliće i veliki poso za nas. 2. 'rad kao stalno zanimanje'. — Zemljoradnja je moj jedini paorski poso. 3. a. 'zadatak, obaveza'. — Tvoj prvi će Poso danas bit da krave pomuzeš. b. 'ono što neko radi'. — Neću valdar ja prat košulje, to je ženski poso. c. 'sporazum, pogodba'. — Evo ruke, sad kad smo se za poso udivanili. Izr. ne valja ti ~ 'ne radiš pametno'; to je drugi — 'to je nešto drugo'; imat posla s kim 'imati mnogo briga zbog koga'; mišat se u čije poslove 'nepozvan mešati se u ono što drugi rade'; nisu to čisti poslovi 'postoji sumnja'; ~ nije zec da triba trčat za njim 'hvata se u koštac', gledat svoj ~ 'ne uplitati se u tuđe stvari'.

posolit posolim svr. a. 'staviti so u jelo'. — Probaj, pa ako triba još posoli čorbu. b. 'posuti solju'. — Posoli malo isprid vrata nek se led otopi.

pospadat -am svr. 'pasti sve redom jedno za drugim'. — Zerdelije je uvatio mraz i sve su pospadale.

posprdat se posprdam se nesvr. 'uvredljivo, podrugljivo se odnositi prema kome'. — Bolje da ga primite takog kaki je, on ne zna drugačije ako se neće posprdat kome.

pospremat -am svr. 'spremiti po kući, sve'. — Pogledajte, nane, ja sam sve pospremala dok vi niste kući došli.

posprnđivat se -rnđivam se nesvr. v. posprdat se. — Ne volim take koji se samo posprnđivaje drugima, ko da su oni najpametniji.

posradat posradam svr. 1. 'pretrpeti štetu, izgubiti materijalna dobra'. — Bać Nikola je, kažu, posrado samo zato što nije na vrime vratio novce koje je uzajmio kad je kupovo zemlju, pa mu je sve imanje propalo. 2. 'neželjeno zatrudneti (za devojku)'. — Milka je posradala s Boltom, a on sad neće ni da čuj'e za nju kad je ponela.

posrat se poserem se svr. 'izvršiti veliku nuždu (vulg.)'. — Poserem se ja na njegov gazdašag, kad ne smi ni zalogaj boljeg ila poist.

posrćat -ćem nesvr. prema posrnit.

posrid predl. — U svađi Graco zamane batinom i udari Ivana posrid čela, ni krivog ni dužnog.

posrnit posrnem svr. 1. 'nespretno koraknuti, pokliznuti se'. — Koracim u mrak i posrnem, samo što se nisam opružio koliki sam dugačak. 2. 'klonuti duhom zbog nekog neuspeha'. — Ako si posrnio ne triba oma izgubit nadu, pa konj iđe na četri noge te posrne, di' neće čovik na dvi. 3. 'učiniti greh, zgrešiti (vulg.)'. — Posrnila je pa je rodila divojkom i sad ne triba ni momku ni svojima.

posrtan -tna -tno v. konten. — Dico, nemojte bit na svašta posrtni, pa kad vam štogod dadu da nasfnete ko prasici na moslik.

post posta ž I. crkv. 'obavezno uzdržavanje od mrsne hrane u određene dane koje crkva propisuje svojim vernicima'. — Zaboravio si da je korizma, nema mesa, post je do Uskrsa. 2. 'vreme kada se posti'. — Šta mi se fališ sa šunkama i divenicama kad je post. 3. 'blaža psovka'. ~ oma da ste izašli iz bašče napolje, post vam dičiji. Izr. stroga ~ 'može se jesti samo hleb i piti voda'; ne zna gost šta j'e post.

postajat -jem nesvr. 'stati u nešto'. — Jeste 1 svi postajali u jedna kola?

postarat se -am se svr. 'pobrinuti se (za koga, za što)'. — Postaraj se da dicu na vrime narantš.

postariji -a -e 'prilično stariji, koji je u godinama'. — Bio je tamo i jedan postariji čovik, al on se nije mišo ni u šta.

postat -nem svr. 'nastati, stvoriti se, promeniti se (u koga, što)'. — Kad ja, majko, postanem velik, onda ću i'st šta ja oću, jalte? — Nikad od tebe neće postat ozbiljan čovik.

postav m 'belo platno'. — Kupili smo deset meteri postava; sašićemo jedno dva čaršapa i nikolko gaća za muškarce.

postava 'tkanina kojom je postavljena unutrašnja strana odeće, obuće i sl.'. — Rekla je sabovka da kupimo dva metera crnog klota za postavu u otunku.

postavit -im svr. 1. 'učiniti da nešto stoji, da bude u uspravnom položaju'. — Toliko su nam zakisle krstine, da smo morali razdit i(h) i postavit snopove na noge da se suše. 2. 'smestiti na određeno mesto'. — Postavili smo strašiia na njivu, da sačuvamo sime od vrana. 3. 'spremiti što i metnuti sve što je potrebno da se može jesti i piti'. — Ajte na užnu, astal je postavljen u lad pod orom. 4. 'namestiti u kakvu službu'. — Antun se fau da su mu sina postavili za rendera. 5. 'staviti postavu na unutrašnj'u stranu odeće, obuće i sl.'. — Baći su zimski kaput kožicom postavili. ~ se 'zauzeti mesto stojeći'. — Šta ste se postavili tu u vrata, pa ne možemo od vas proć ni tamo ni vamo. Izr. ~ na glavu 'učiniti sve što je moguće da bi se nešto sprečilo'. — Možeš se derat koliko oćeš, ravno da se na'glavu, postaviš, ruvo za Božić nećeš dobit.

postavljat (se) -am (se) nesvr. prema postavit (se)\ — Nemojte postavljat astal, neće nam doć gosti.

postelja ž 'slamarica'. — Prominila sam u postelji ljuskuru. Izr. past u postelju 'razboleti se'; bit na samrtničkoj postelji 'biti na umoru'.

posterat posterem svr. 'izvesiti veš na sušenje, prostreti, razastreti'. — Kasno sam ppsterala košulje, teško da će se osušit do doveče.

postidit postldim svr. 'učiniti da se ko stidi'. — Nisi tribo prid svima kazat šta je uradio, samo si ga nepotribno postidio. ~ se 'osetiti stid'. — To su taka dica da se neće ni prit kim postidit.

postit -im nesvr. 'uzdržavati se od uzimanja mrsne hrane, ne mrsiti'. — U našoj kući se posti svaka srida i petak.

postizat -žem nesvr. 'sustizati'. — Oni su otrčali naprid, niko i(h) više neće postizat.

postojat -jim nesvr. 1. 'biti, nalaziti se'. — Otkad ja pantim, taj bunar postoji tamo na ćoši. 2. 'postojati'. — Malo sam postojo p onda smo svi zajedno krenili na genciju.

postrn -a -o 'koji se vrši na strništu'. — Još j'e trajala kosidba, a mi smo već postrni mišlinger sijali.

posumljat posumljam svr. 'posumnjati'. — Ta, kako vam samo na pamet pada, di bi mi u vas, komšija, posumljali.

posustajat -jem nesvr. 'malo, pomalo sustajati, umoriti se'. — Trčali smo dok svi nismo posustajali i poligali po travi od umora.

posustat -anem svr. 1. 'iznemoći'. — Ča Miško su, izgleda, sasvim posustali, nikud više ne iđu pišce već samo na kolima. 2. 'biti u stanju duševne premorenosti'. — Cilu noć su pivali i svirali, pa nije čudo što su najutro malo svirci posustali od umora.

posut pospem svr. 1. 'baciti na koga što sitno'. — Ja se malo našalio, a ona me pospe brasnom po glavi. 2. 'politi tećnošću'. — Uzmi Ionac pa mi pospi vodu po glavi da je operem, sav sam prašnjav.

posvađat (se) -am (se) svr. 'učiniti da se ko s kim zavadi'. — Rođeni brat i sestra, pa su se posvađali ko ker i mačka.

posvaljivat -aljivam svr. 'svaliti sve redom jedno po jedno'. — Pazi da mi ne posvaljivaš cviće s pendžere; Za jedan dan su posvaljivali sva ona velika drveća. ~ se povr. — Pijani se posvaljivali u jendek ko da su džakovi a ne ljudi.

posvetilište s 'jelo (koje se pred Uskrs posvećuje u crkvi ili ispred crkve: kuvana kobasica, šunka, jaja, uskršnji pleteni kolač, što će se jesti na praznik)'. — Jedva čekam uskršnje jutro, pa da se naidem posvetilišta, dosta mi je bilo ove posti do Uskrsa.

posvetit posvetim svr. 'blagosloviti (nekoga, hranu, novu zgradu i sl.)'. — U nedilju će bit kod nas mala svečanost, posvetićemo nov salaš.

posvidočit -idočim svr. 'potvrditi istinitost kao svedok'. — Nek pozovu mene ako ne viruju, ja ću posvidočit da smo zajedno bili u kolu. ~ se 'uveriti se'.

posvitovat -ujem svr. 'dati savet, posavetovati'. — Nije zgoreg dicu posvitovat kako da se vladaje, makar oni to baš ne vole da im često kažemo.

posvojče -eta s (odm.) od posvojak'. — Nije nam on sin nego posvojče.

posvršavat -ršavam nesvr. 'dovesti do kraja, završiti sve'. — Posvršavali smo sve poslove u polju i sad mirno čekamo zimu.

poša ž 'kravata'. — To mu je cura kupila za imendan svilenu pošu.

pošast ž 'opasna zarazna bolest (najčešće u životinja), pomor, epidemija'. — Nas je ove godine pogodila prava pošast, sto komada ranjenika je odnela kuga.

pošav m 'gornji deo trščanog krova (dvostruki šav)'. — Kad je dobar pošav, ne mož kuća zakisnit.

pošćenje s gl. im. od postit. — Pošćenje je korisno i zdravo.

pošit pošijem svr. 1. 'prekriti krov pošavom'. — Dok ne pošijem krov nema manjivanja. 2. 'snažno udariti (fig.)'. ~ oma da si išo dalje od kola, jel sa ću te pošit kandžijom po leđima.

pošivat pošivam nesvr. prema pošit. — Ove godine nećemo pošivat košaru, valdar će izdržat još jednu godinu da ne prokisiva.

poškripcija ž 'popis (ljudi, stoke i imovine od strane vlasti)'. — Ako za poškripciju dođu kad ja ne bidnem kod kuće, nemoj da baš svu živinu i stoku njim kažeš da popišu.

poškropit poškropim svr. 'poprskati svetom vodicom u crkvi ili na svetilištu, prilikom hodočašća'. — Ne znam zašto mi nosimo svetit ilo prid Uskrs u crkvu, kad popo malo poškropi i ni jedna kap ne padne na sve nas koliko nas tamo ima.

pošta ž a. 'ustanova koj'a se bavi prenosom raznovrsnih pošiljaka'. — Mi, u Ljutovu nemamo pošte, već uvik moramo ić u Tavankut kad šaljemo paket sinu u katane. b. 'zgrada u koj'oj se nalazi takva ustanova'. — Nisu nam napravili novu zgradu već su poštu metnili u jednu staru kuću. 1. 'ono što se šalje putem takve ustanove'. — Jeste 1 dobili kaku poštu od brata? — Nema nikako pošte već više od po godine.

poštaš m 1. 'poštanski službenik'. — Lajčin sin se namistio za poštaša. 2. 'onaj koji raznosi poštanske pošiljke, poštonoša'.

poštašov -a -o 'koji pripada poštaru'.

pošten -a -o 'čestit, istinoljubiv, savestan'. — To je istina da je siroma ko crkveni miš, al je pošten i vridan čovik. Izr. Poštenom čoviku je rič kapara.

pošteno pril. 'na pošten način, čestito, časno'. — On jeste često uzaimo, al je uvik pošteno vraćo.

poštenje s 'svojstvo onoga koji je pošten, čestitost'. — Čini šta ti je volja, sine, samo nemoj nikad svoj'e poštenje pogazit; — Divojka je siromašnog roda al je poštenje sačuvala.

poštirkat -am svr. 'natopiti štirkom'. — Poštirkala sam sve košulje.

poštivat poštivam nesvr. 'ceniti, poštovati'. — Slušaj, radi i poštivaj starije pa će ti dobro bit. Izr. Poštivaj starije jel i ti možeš star bit. ~ se povr.

pošto/pošto pril. 'po koju cenu, po koliko'. — Pitaj Lazu, pošto će dat onu njegovu ragu. Izr. poštopoto, pošto bilo 'ma uz koju cenu'.

poštrenjak -aka m bot. pastrenak, Pastinaca sativa.

potajnica ž 'pobačaj (obično spontani)'. — Sedmoro sam i(h) rodila živi, a potajnica koliko je bilo, to ni sama ne znam.

potarmat -am svr. 'oklevetati, širiti neistinu, narušiti ugled'. — Znala sam da će ona probat potarmat našu kuću, zato što bi tila da njezinu ćer uda za Vranju.

potavnit potavni svr. 'potamneti'. ~ oči mu upale, a obrazi potavnili; — Gvozdene laboške su sasvim potavnile makar i(h) redovno perem.

potega ž 'deo na zaprežnim kolima, koj1 služi za penjanje u kola'. — Kum se dobrim navaćo i da se nije uvatio za livču, ne bi nogu mogo metnit na potegu.

potegnit potegnem svr. 1. 'potrajati'. — Niko nije mislio da će se toliko potegnit njegova bolest. 2. 'povući iz čega pijući'. — Kad Losko potegne iz boce, polak će zacigurno manje bit.

potiljak -iljka m 'zadnji deo lubanje, zatiljak'. — Okreni se, nemoj da ti divanim u potiljak.

potirat -am svr. 'početi terati'. — Vid(i)la sam ja tebe kad si jutros potiro svinje na strniku.

potka ž 'poprečne niti koje se utkivaju u osnovu pri tkanju'. — Kako Manda friško provlači čunak kroz potku to je milina gledat, zato ona toliko mlogo otka za dan.

potkivač -ača m 'onaj koji potkiva konje'. — Nema boljeg potkivača od našeg starog ča Martina.

potkivat potkivam nesvr. prema potkovat. — Naš kovač, zacigurno, najbolje potkiva.

potkovan -a -o 'mudar, okretan, snalažljiv'. — Ne možeš ti s Miškom nikako izać na kraj, kad je on potkovan od svake fele.

potkovat potkujem svr. 'prikovati potkovicu'. — Stigla je golomrazica, a mi nismo konje potkovali; — Potkovo sam cipele, sad možem i po ledu ako zatriba. ~ se 'steći znanje, iskustvo'. — Ako oćeš da bidneš sam svoj gazda, onda se moraš na vrime i dobro potkovat.

potkovica ž 'potkova'. — Moraš odvest konja kod kovača, otpala mu je potkovica s pridnje iive noge.

potkožit se -im se svr. 1. 'ugojiti se'. — Lajčo se friško potkožio posli one teške bolesti. 2. 'obogatiti se (fig.)'. — Počo je iz malog trgovat, a vidi sad kako se već potkožio, furtom kupuje zemlju i vinograd digod nađe.

potkraćivat -aćivam nesvr. prema potkratit.

potkradat potkradam nesvr. 'stalno krasti (od koga ili otkud)'. — On je pio i trošio, ženi nije dao ni krajcare. Šta je mogta, sirota, ona ga je potkradala i tako izdržavala i sebe i dicu.

potkratit potkratim svr. 'odozdo skratiti, učiniti kratkim ili kraćim'. — Samo malo triba potkratit i imaćeš lipu i dobru suknju.

potkresat potkrešem svr. 'malo podrezati, skratiti'. — Sve voćke koje smo potkresali,' dobro su krenile.

potkresavat -esavam nesvr. prema potkresat. — Moždar bi bolje bilo da manje potkresavamo ove godine, više da ostavimo na rod.

potkripit potkripim svr. 'dati snage, živosti (jelom i pićem)'. — Kad te vino potkripi, neće ti bit više zima. ~ se povr. — Sidi pa se malo potkripi, onda ćemo lako o poslu.

potkurit potkurim svr. 'zapaliti, potpaliti, dobro ugrejati'. — Vi ste baš fain potkurili tu vašu peć, kad je soba tako vruća.

potkurivat -urlvam nesvr. prema potkurit.

potkusat potkusam svr. 'učiniti kusavim, potkratiti, podrezati'. — A ko te je tako potkuso?! ~ se povr. — Nisi se tribala tako potkusat, vide ti se kolina ispod suknje.

potkuvat -am svr. 'u mlakoj' tečnosti (voda, mleko) umutiti malo brašna sa kvascem ili samo kvasac (koje služi za kasnije mešenje hleba, odnosno raznih kolača sa kvascem)'. — Jesi 1 potkuvala kvas za pogaču?

potkuvavat -uvavam nesvr. prema potkuvat. — Nane, kad ćete me naučit kako se potkuvava kvas za kruv?

potle/potlen pril. 'posle'. — Najpre da oberemo, a potlen možete ić ako vam se iđe.

potomak -omka m 'onaj koj'i rođenjem potiče od zajedničkog roditelja'. — On je poslidnji potomak stare obitelj'i; — Valdar smo i mi potomci od vridni pridaka.

potop m 1. 'velika poplava'. — Toliko je kiša lila, pravi potop je nasto. 2. 'po biblijskoj Iegendi poplava koja je došla kao kazna zbog ljudskih grehova'. — To je bio potop svita.

potorit potorim svr. 'pođubrit stajskim đubrivom'. — Svu smo zemlju potorili.

potovat -ujem nesvr. 'dati nekom sitninu ili kakvu sitnicu bez obaveze da se vrati'. — Fali mi još novaca da kupim jednu loptu, možeš li mi potovat koji dinar? — Ajde, potuj i ti koju kašiku brašna, pa ćemo za sve ispeć fanaka; — Vidi ga, ništa nije potovo, a sad stao u red da dili sa svima.

potpačalo/potpačilo s 'motka kojom se popiže u vis uže sa razastrtim vešom'. — Donesi potpačilo da potpačimo košulje nek se suše.

potpačit potpačim svr. 1. 'podbočiti (zid, vrata), podupreti'. — Kamara se nakrivila na jednu stranu, pa su je potpačili da se ne sruši. 2. 'podići potpačalom uže na kome j'e razastrt veš za sušenje'. — Morala sam s dva potpačala potpačit košulje tako se štranga istegla. ~ se 'podbočiti se'. — Snaja se potpačila pa gleda kako svekrova radi.

potpačivat -ačivam nesvr. prema potpačit. — Možemo mi potpačivat koliko god oćemo, sve to ne vridi kad je sav krov truo i salaš će se srušit.

potpadat -am nesvr. v. potpast. — I ovi krajevi su stopedeset godina potpadali pod tursku vlast.

potpala ž 'sitno drvo za potpaljivanje vatre'. — Miško, uzmi sikiricu i u komari nasitni drva za potpalu.

potpalit potpalim svr. 'upaliti'. — Kogod je potpalio slamu i sve guvno je izgorilo.

potpaljivat -aljivam nesvr. prema potpalit. — Antune, nemoj ti potpaljivat vatru pod tuđim ognjištem.

potpasat -ašem svr. 'utegnuti po struku pasom, kaišem'. — Sve su cure potpasale bile suknje turnirom, pa njim zato lipo otstoje. ~ se 1. 'stegnuti sebe po struku, pojasom, kaišem'. 2. 'dobro se pripremiti za neki posao (fig.)'. — Moraće se momak dobro potpasat ako oće da se pokaže prid curom kaki je risar.

potpasivat (se) -asivam (se) nesvr. prema potpasat (se). — Neću ni ja više da se potpasivam kad triba orat, nek se i drugi bolje late.

potpast -adnem i -anem svr. 'doći pod čiju vlast'. — Za vrime rata cila Bačka je potpala pod madžarsku vlast.

potpeć -ečem svr. 'odozdo ispeći'. — Volim da se pogača dobro potpeče.

potplaćivat -aćivam nesvr. prema potplatit. — Lako je njemu potplaćivat kad ima lanaca iza leđa.

potplatit potplatim svr. 'podmititi, potkupiti'. — Potplatio je žandare, pa su ga puštili da pobigne.

potpomagat (se) -omažem (se) nesvr. prema potpomoć (se). — Oni samo kukaje: daj, pa daj i mi dajemo. — Samo i to što potpomažemo, ne mož bit brez kraja, nećemo to malo našeg siromaštva podilit njima da rastuckaje.

potpomoć -omognem svr. 'pružiti kome pomoć, podršku materijalnu ili moralnu'. — Za prvo vrime ćemo i(h) potpomoć dok ne stanu malo na svoje noge. ~ se povr. 'međusobno se pomoći'. — Dica su ostala brez roditelja, pa sad će se sami potpomoć i tako izlaze kojekako na kraj sa životom.

potpujkat -am svr. 1. 'podsticati (na radnju neprijatnu za drugoga), nagovoriti'. — Znam, ja, ko je Kalu potpujko da ostavi Đulu i da se oženi s Lizom. 2. v. pujkat. — Kažem ti da mi ne gaziš bašću, jel ako nećeš da me poslušaš, potpujkaću kera na tebe.

potrajat -je svr. 'produžiti se u vremenu, proći'. — Potrajaće dosta vri'mena dok on ne postane pravi čovik; — Ako ova mećava jo dugo potraje, biće nevolje sa snigom.

potrbušina ž 'meso ili slanina ispod trbuha'. — Ne voli svaki slaninu ispod potrbušine, zato što je tanka (v. pabušina).

potrbuški pril. 'na trbuhu (Iežati, puzati } sl.)'. — Naši stari nikad nisu dali da dite lež' potrbuški.

potrčat -im svr. — Prvi put je dite boso potrčalo po travi.

potrevit -im svr. 1. 'pogoditi'. — Koga pčr trevim loptom, taj izlazi i(z) sigre. 2. 'pronać1 što slučajno, na sreću pogoditi'. ~ odak je išla kadgod jedna staza, ako je potrevim, biće nam kraći put. 3. 'učiniti što baš kako treba; doći kuda u pravi čas'. — No, ovaj je baš potrevio kad će doć. Izr. Potrevio je ko prstom u pekmez 'baš kako treba'. ~ se 'zgoditi se, zdesiti se'. — Tako se potrevilo da su njim se dica u isti dan rodila.

potrkat potrcem svr. 'potrčati'. — Mogo b malo potrkat, pa ćeš prija doć natrag.

potrkuša ž 'manje značajan predmet ili posao'. — Skini to tvoje svečano ruvo, pa ću ja dat od mog ruva za potrkušu.

potrnit -nem svr. 'pogasiti sve redom'. — Moralo je već bit oko ponoći, lampaše su po salašima odavno potrnili i čeljad poligala.

potrošar -ara m 'osoba koja kupi potrošarinu'. — I Blaškov sin je očo u zvaničnike, posto je potrošar.

potrošarina ž 'dažbina koja se plaća opštini za korišćenje pijačnog prostora (v. trošarina)'.

potrošit potrošim svr. 1. a. 'upotrebiti, poslužiti se čim trošeći što'. — Potrošili smo bili sapun za pranje, moraćemo skuvat drugi. b. 'izdati novac, upotrebiti za kupovinu i sl.'. — Novac je samo teško zaradit, a zdravo ga je Iako potrošit. c. 'pojesti'. — Pušeno meso se priko zime potroši. ~ se 'trošeći doći do kraja čega'. ~ imali smo mi fain samlivenog brašna, al davno nismo mlili i dosta smo pekli kruva i kolača, pa se potrošilo.

potrovat potrujem svr. 'sve redom otrovati'. — Nema kod nas više pacova, sve smo i(h) potrovali.

potrpat -am svr. 1. 'ubaciti u što bez reda'. — U žurbi potrpali su u džak i krumpir i jabuke i tunje. 2. 'strpati, nabacati'. — Na vrat na nos, potrpo je polak bundeva na kola i otkaso da stigne prija mraka. ~ se 'strpati se redom svi'. — Stričko su došli na soncama, a mi smo se bržebolje svi potrpali i krenili na sankanje.

potrt potarem svr. 1. 'slomiti'. — Krmače su potrle kerites i sad ne znamo di su očle. 2. 'tarući ukloniti, izbrisati'. — Pokvasi spužvu i potari s tablice sve što si piso p onda piši nanovo, al lipče da bidne. ~ se 'slomiti se, uništiti se'. — Kola su se privrnila i potrvo se jedan točak.

potrunit potrunim svr. 'posuti trunjem'. — Ja sam ti kazala da kolač pospeš pra šećerom, a ti si samo potrunila.

potrunit -ne svr. 'postati kvaran'. — Iz jednog košara nismo istresli jabuke i sve su potrunile.

potrvat -am nesvr. 'potrajati'. — Kad bi znao koliko će mi vako život potrvat, moždar bi drugačije živio.

potsićat -am nesvr. prema potsitit. ~ se 'obnavljati u svome pamćenju'. — Gledate svatove, pa se potsićate i svog vinčanja.

potsitit -im svr. 'pomoći kome da se seti'. — Znam da si mu već jedared kazala, al potsiti ga opet. ~ se 'setiti se'. — Dobro je da si se potsitila da je sutra Maricin imendan.

potskakivat -akivam nesvr. prema potskočit.

potskočit potskočim svr. 'učiniti mali skok uvis'. — Momak je igro kolo, veselo podvikivo, a kadgod skikne, on i potskoči da ga svi vide.

potsprnđivat se -rnđivam se nesvr. 'podsmevati se, šegačiti se'. — O, vidi, vi'di, goljo bi se čoviku potsprnđivo!

potšišat potšišam svr. 'kratko ošišati, podrezati kosu'. ~ obadva derana triba odvest kod berbera da i(h) potšiša. ~ se povr.

potšišivat (se) -išivam (se) nesvr. prema potšišat (se). — Nećeš se valdar svake nedilje potšišivat.

potštucat -am svr. 'podrezati odozdo'. — Zašto ne potštucaš te tvoje brkove, ne volim kad se zamaču u kašiku kad ideš.

potucat se potucam se nesvr. 'skitati se'. — Nije uvik ni on kriv, nema n'igdi nikog svog, pa se potuca od nemila do nedraga.

potuć -učem svr. 1. 'ubiti, usmrtiti sve, mnoge'. — Lovci su juče potukli sve lisice koje su nam kokoške tamanile. 2. 'uništiti, oštetiti usev, rod'. — Događa se da mi paori radimo, radimo, a onda naiđe led i sav rod nam potuče. ~ se 'pobiti se'. — Puštite dicu nek se svađaje, samo nek se ne potuku.

potužit se potužim se svr. 'požaliti se'. — Sama sam, pa nemam kome ni da se pofalim, ni da se potužim.

poudarat -am svr. 'redom, jedan za drugim udariti'. — Poudarali smo klince u gredice.

pougarit pougarim svr. 'uzorati zemlju odmah posle skinutog useva, staviti je na ugar'. — Ne možem ti doć u mobu dok ne pougarim zemlju.

poudavat poudavam svr. 'udati sve redom jednu za drugom'. — Sinovi su se poženili i izašli is kuće, a ćeri poudavale i tako su nji dvoje pod stare dane ostali sami. ~ se 'udati se redom jedna za drugom'.

pouklanjat -am svr. 'jedno po jedno ukloniti'. — Pouklanjajte mi te vaše sigračke ispod nogu.

poumirat -rem svr. 'redom umreti'. — S nanine strane su svi poumirali.

poumivat poumivam svr. 'umiti redom sve'. — Cilika, ako si poumivala dicu, nek dođu na ručak. ~ se povr. — Prvo su se baćo umili p onda smo se i mi svi poumivali.

poustajat -jem svr. 'ustati svi jedan za drugim'. — Toliko nas je bilo u gostima za Božić, da nismo postajali za astal odjedared, već smo morali čekat, da oni prvi poustaju i onda smo mi sili za užnu.

pouzimat -am svr. 'uzeti jedno za drugim'. — Ja sam metnila tunje na šafuner u čistoj sobi, a sad i(h) nema, kogod je sve pouzimo.

použnat -am svr. 'pojesti užinu, použinati'. — Vi(di)te, nane, kad su celjad gladna, onda sve i použnaje.

povalit povalim svr. 1. 'učiniti da što polegne po zemlji (žito)'. — Oluja i vi'tar su sve žito povalili. ~ se 1. uz povr.; 2. 'ispružiti se radi ležanja'. — Ja njega svud tražim, a on se povalio na opakliju i baš ga briga što mi radimo.

povaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema povalit (se). — Skloni to ruvo u armar, nemoj da se samo svud povaljiva.

povazdan pril. 'ceo dan, neprestano'. — Otkako se zagledo u Lizu, povazdan sidi u njevoj kući.

povečerat -am svr. 'pojesti večeru'. — Kako mi se čini, vi ste sve povečerali, a meni niste ništa ni ostavili.

povećanje s 'porast kolicine ili veličine'. — Da mu sluga ne ode, dao mu je povećanje nadnice.

povećat -am svr. 'učiniti da što postane veće, obilnije, mnogobrojnije'. — Kako je poraso to mu je povećalo i snagu. ~ se 'postati veći'.

povećavat (se) -ećavam (se) nesvr. prema povećat (se).

poveći -a -e 'prilično veći'. — U avliji je imo i poveći ambar za žito.

povenit -ne svr. 'prestati cvasti i zeleneti se, uvenuti'. — Posli one ledene kiše sve su mi ruže povenile.

povesmo s 'svežanj vune što se veže oko preslice'. — Povesmo malo i ti si se pokidalo (u nar. pesmi).

povest -edem svr. 1. 'poći s kim zajedno dajući mu pravac kretanja, pomoći pri hodanju'. — Poveo je majku od stoca, di je sidila, do kovčega u kojem je pokojni dida ležo. 2. 'uzeti koga sa sobom'. — Bilo mu je draže nego da su ga poveli jutros u varoš. Izr. ~ kolo; ~ razgovor. ~ se 1. 'poći za kim sledeći ga, ugledati se na koga'. — Kako se mogla samo povest Stana za tom pokvarenjakušom Lizom. 2. 'izgubiti ravnotežu, zateturati se'. ~ on se kojekako podigne sa klupe, napravi korak dva, pa se opet povede i padne natrag na klupu.

povest -ezem svr. 'odlazeći uzeti koga ili što sa sobom u kakvo prevozno sredstvo'. — Čujem, Lajčo, da ćeš sutra ić na vašar — Ako bi tio i mene da povezeš.

povezat povežem svr. 1. 'svezati zaj'edno sve redom'. — Ja ću sam povezat žito, ne triba mi ničiia pomoć. 2. 'vezati uz nešto, privezati'. — Povežite svako svog konja za ogradu. 3. 'staviti preko glave svezavši rubove'. — Obradovala se marami i oma je povezala na glavu. ~ se 1. 'čvrsto se opasati, stegnuti se'. 2. 'pokriti svoj'u glavu maramom'. — Dočekaj me da se povežem.

povezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema povezat (se).

povijat povijam nesvr. 1. prema povit (v.). 2. svr. prema vijat (v.)'. — Mi počeli vikat, sigrat se oko bika, kad nas je onda povijo. ~ se svr. prema povit se.

povikat povičem svr. 'viknuti'. — Svi smo povikali u jedan glas: Tako je!

povirit -im svr. 1. 'malo pogledati, baciti pogled kroz neki mali otvor ili jedva otškrinuta vrata'. — Brat friško utrne lampaš i poviri kroz pendžer ko viče u avliji. 2. 'posetiti koga samo na kratko vreme'. — Ako ujtro naiđem pored vašeg salaša, gledaću da makar malo povirim kod vas. 3. 'pokazati se, pomoliti se'. — Lasta naleti pored gnjizda, a tri male laste povire iz gnjizda.

povirivat -irivam nesvr. prema povirit.

povisit povisim (trp. prid. povišen) svr. 'učiniti višim, povećati'. — Kad je taka skupoća, valdar će nam i nadnice povisit. Izr. ~ glas 'reći ljutito'. ~ se 'postati viši'. — Od juče na danas, povisila se cina kenjači.

povisok -a -o 'prilično visok'. — Vid(i)la sam, Bože, Marginog zeta, lip, plav i povisok momak.

povisoko pril. 'prilično visoko'. — Malo je povisoko metnut ovaj sic.

povistnica ž 'istorija'. — Povistnica je nauk koji nas upoznava sa znamenitijim dilima čovičanskim.

povit povijem svr. 'učiniti da se što savije; sagnuti, spustiti'. — Krd su ga baćo izružili, on povije glavu i izađe i(s) sobe. 2. 'uviti u povoj, pelene'. — Nane, možem ja mog malog brata povit? 3. 'povezati, previti ranu'. — Operi ranu rakijom i povi je čistom krpom. ~ se 1. 'saviti se'. — Vitar zdravo povija one mlade voćke, bojim se da i ne slomije. 2. 'prilagoditi se'. — Vrime je tako da se triba povit kako vitar duše, j'el drugačije nam nema života.

povlaka ž 'skorup sa kuvanog mleka'. — Skupljam povlaku i sladak sir, pećemo prisnac.

povlata ž 'gornji redovi (snopovi) žita na kamari (vlaće je okrenuto naniže i uzdignuto u vidu krova, da bi se voda slivala)'. — Iđi zovi baću, kaži njim da smo stigli do povlate, ja ne znam dit povlatu.

povoj m 1. 'tanko platno kojim se povijaju rane, zavoj'. 2. 'pelena u koju je povijeno malo dete'. 3. 'tanka duga traka kojom se uvezuje pelena sa detetom'. — Izr. Bit u povoju 'biti u prvim počecima razvoja'. izać iz povoja 'postati samostalan'.

povraćaj m 'vraćanje'. — Kad je vrfme u pitanju nema povraćaja.

povraćat (se) -am (se) nesvr. prema povratit (se). Izr. Kaka mi je dika povraćana, ko tarana dvared podgrijana! (nar.)

povratit povratim svr. 'dati natrag ono što je neko bio primio, dao ili uzeo'. — Kad su se razišli, ona mu je povratila sve darove koje joj' j'e on dao. 2. 'izbaciti iz usta, izbljuvati'. — Friško podigni dite, sve je mliko povratilo na sebe. 3. 'dovesti natrag, vratiti'. — Jesi 1 mogo da povratiš svinje iz kuruza? ~ se 1. 'doći natrag, na mesto odakle se pošlo'. — Bilo je i drugi koji nas ostave i odu, al posli se opet povrate. 2. 'ponovo se pojaviti, obnoviti se'. — Stariji ljudi stalno čekaje kad će se povratit davno dobro vrime. Izr. ~ u život 'oživeti'.

povraz m 'pokretna, polukružna drška vedra ili kotla, za koju se hvata kada se nosi ili veša'. — Čvršće drž povraz, jel će nam ispast koto.

povrć površem svr. 'sve ovrći'. — Dok sve ne površem ne dam da se vršalica zaustavlja.

povridit povridim svr. 1. 'ozlediti'. — Zato što je povridio nogu, sidio je na kolima, a svi ostali su išli pišce.

povrislo s 'gvozdeni držač (hvataljka) na kotlu, povraz'. — Moramo kupit nov kabo, na ovom se povrislo prožuljalo i mož nam kabo past u bunar.

povrza ž 'sorta, red, poreklo'. — Njegova je povrza poznata od davnina. Svi su bili dobre gazde.

povtorit povtorim svr. 'reći još jednom, ponoviti'. ~ oćeš ti, dite moje, ovo na kraju još jedared povtorit.

povuć povučem svr. 1. 'pomaći što vučenjem prema sebi ili za sobom'. — Moraćemo pogurat, teško j'e j'ednom konju da povuče puna kola. 2. 'natući'. — Moj stariji brat, kad se rasrdi, prvo što uradi uvik povuče šešir na oči. 3. 'naglo trgnuti'. — Bolto bisno povuče za štrangu, a tele, koje j'e bilo š njom svezano, opruži se po zemlji, ko da ga j'e kogod pokosio. 4. 'uvući u sebe, udahnuti'. — Kad smo bili dica, prvo smo pušili kiku od kuruza; ja zapalim, povučem dva tri dima, pa dam drugom i tako redom, nas po pet šest smo pušili jednu cigaretlu. Izr. povuči potegni 'mučno, naporno'; ~ kraći, deblji kraj 'rđavo proći u nekom poslu'; ~ rogove 'popustiti'; ~ za jezik 'izreći se'. ~ se 'poći natrag, povući'. — Manda otvori vrata, pogleda unutra i friško se povuče, ko da se od koga uplašila.

pozabadat -abadam svr. 'zabosti sve redom j'edno po jedno'. — Sve sime sam posadio i pozabado kočiće kod svake kućice.

pozaboravljat -am nesvr. 'zaboraviti sve redom, sasvim'. — Morate mi kazat kako se zovete, pozaboravljala sam vam imena.

pozađivat -adivam svr. 'zadeti jedno za drugim'. — Ja ću istačkat a ti samo pozadivaj palantu u svaku leju.

pozajmit pozajmim svr. 1. (kome) 'dati na zajam, na upotrebu što svoje'. — Traži od mene da mu pozajmim žita za kruv, a ni sam nemam dosta za našu kuću. 2. '(od koga) uzeti na zajam, na upotrebu šta tuđe'. — Pozajmio sam sime od Vece, neće da primi novce, kaže da mu vratim u novom žitu.

pozajmljivat -ajmljivam/-ajmljujem nesvr. prema pozajmit. — Pozajmljivat je lako, al j'e teško vraćat.

pozaključavat -učavam svr. 'zaključati sve, j'edno po jedno'. — Jeste 1 pozaključavali tavane? ~ se 'zaključati se'. — Pozaključavali se, ko da se sakrivaje od koga.

pozakopavat -opavam svr. 'zakopati sve, jedno po jedno'. — Paori su pozakopavali žito, krumpir, mast i drugu ranu, da bi se sačuvali od rekviraroša.

pozamašan -šna -šno 'prilično zamašan, povelik, potežak'. — Svezali su deranu pozamašan bućur, siroma, jedva ga je odvuko do kola.

pozamašno pril. 'u prilično velikoj meri, prilično obilno'. — Pozamašno su oni njega pomagali, al šta vridi, kad je sve popio i pobaco.

pozarit se pozarim se svr. 'menjati se'. Ajde da se pozarimo: ja ću tebi dat vrulu a ti ćeš meni onu vel(i)ku loptu.

pozarivat se -arivam se nesvr. prema pozarit se.

pozaspavat -aspavam svr. 'zaspati svi redom'. — Dica su malo nazebla na sankanju, pa su pozaspavala brez večere.

pozatvarat -atvaram/pozatvarat -am svr. 'zatvoriti jedno po jedno'. — Kriste, jesi 1 pozatvarala sve pendžere, zdravo se smračilo, mož oluja naić. ~ se povr.

pozavađat -am svr. 'zavaditi jedne s drugima, sve redom'. — Nije bilo složnije braće i niko nije mogo pomislit da će i(h) zemlja tako pozavađat. ~ se povr.

pozbacat pozbacam svr. 'zbaciti sve redom jedno po jedno'. — Uđi u sobu i vidi da mala Tona ne pozbaca sa sebe pokrivače, jel u bunilu se furtom vrti.

pozbacivat -acivam svr. 'zbaciti sve redom'. — Oluja nam je pozbacivala sav crip sa salaša.

pozdrav m 'reči i pokreti uobičajeni pri susretu ili rastanku dveju ili više osoba'.

pozdravit -im svr. 1. a. 'reći, učiniti kome pozdrav'. — Dico, zapantite, uvik mlađi prvo triba da pozdravi starijeg. b. 'isporučiti kome čiji pozdrav'. — Pozdravite vaše komšij'e kad stignete kući'. 2. 'poručiti, javiti što preko koga'. — Pozdravili su vas baćo i nana da dođete u svatove našeg Ivana. ~ se 'izmeniti pozdrave među sobom pri susretu ili rastanku'. — Kad su svatovi došli po nju, prvo se pozdravila s materom i ocom p onda je diver izveo na kola.

pozdravljat (se) -am (se) nesvr. prema pozdravit (se). — Paze se, al se baš ne pozdravljaje.

pozdravljenje s (crkv.) 'jutarnja ili večernja molitva u katoličkoj crkvi; glas zvona kojim se pozivaju vernici na ovu molitvu'. — Tome, jel ja dobro čujem, to ko da već zvoni na pozdravljenje, a ja se još nisam naspavala.

pozelenit pozelenim svr. 'postati zelen'. — Čim proliće stigne i trava će pozelenit.

pozemljuški pril. 'potrbuške'. — Malo podigni lece pa se provuči pozemljuški.

pozivat pozivam svr. 'otvoriti usta i gledati, zinuti jedan za drugim'. — Šta ste pozivali ko švračići?!

pozivat pozivam nesvr. prema pozvat. ~ se nesvr. prema pozvat se.

poznanik (mn. poznaniki) m 'onaj koji je »s nekim poznat'. — Našla sam se s nikim našim poznanikima, pa sam se š nji'ma zadržala.

poznat -a -o 'o kojem se zna otpre'. — Ne moraš se toliko zauzimat za njeg, poznat mi je čovik odavno.

poznat -am svr. 1. 'steći znanje o kome ili čemu'. ~ oma sam poznala salaš, a baš ga nisam vid(i)la već po vika. 2. 'proceniti, prosuditi'. — Poznam čovika kaki je rabadžija čim ga vidim kako kosu drži. ~ 'prepoznati se'. — Nisam još ni oči otvorio, pozno se po glasu moj stari drug.

poznavat poznajem nesvr. prema poznat. — Ne poznajem te, dete, moraš mi kazat čiji si.

pozno pril. 'u poodmaklo, kasno vreme'. — Ko pozno sije žito, bolje da ga i ne sije, jel teško da će niknit.

pozobat -am svr. a. 'pojesti zrno po zrno'. — Mislila sam da će za sve doteć trišanja, a kako vidim, vi ste sve pozobali. b. 'pojesti uopšte (podsm.)'. — Ala ste vi to pozobali, nestalo je ilo s astala ko da je pometeno.

pozvan -a -o 'koji je primio poziv da dođe, da se javi gde, da učestvuje u čemu'. — Mi smo pozvani gosti.

pozvat -ovem svr. 'uputiti kome poziv (usmeno ili pismeno), da se odazove, da izvrši kakav posao'. — Kalmana su pozvali u katane; Mi smo pozvani u svatove. ~ se povr. — Ako me ne pozovu, ja ću se pozvat i sam.

pozvonit pozvonim svr. 'zazvoniti'. — Ti samo pozvoni, a ja ću oma izać na sokak.

požalit -im svr. a. 'sažaliti se na koga'. — Ja sam požalila tu dicu kad sam čula da njim je mater umrla. b. 'osetiti žaljenje zbog učinjenog dela ili postupka'. — Požaliće ona još majku kad joj padne kuća na leđa, a uvik se svađala š njom dok je bila živa. ~ se 'potužiti se'. — Sama je kuvala na čitavu čeljad od nji deset u kući, a nikad se nije požalila da joj je teško.

požderat požderem svr. 'lakomo, halapljivo pojesti (pogrd.)'. — Sram vas bilo, valdar niste vas dvoj(i)ca požderali tolike trišnje?! ~ se 'pojesti se od jeda'. — Živa sam se požderala što sam je puštila samu na tako dalek put.

poželit -im svr. 1. a. 'ispoljiti želj'u da se što ostvari, ima'. — Moraš bit jak da ne poželiš ono što drugi ima a ti nemaš. b. 'iskazati kome dobre želje'. — Poželili smo mu da dobro uči i da postane dobar doktor. 2. 'osetiti prema kome sklonost'. — Ko bi te takog odfpanog i prandavog poželio.

poženit poženim svr. 'redom sve jedno po jedno oženiti'. — Prije misec dana mi se i najmlađi sin oženio i tako sam ja poženio svi(h) pet sinova. ~ se 'stupiti u brak (o muškarcima)'. — Malo je momaka ostalo u selu, jedni su našli poso u varoši, drugi se poženili i cure nam ostale neudate.

poživit -im svr. 'početi živeti'. — Kad se već rodio, dobro bi bilo da i poživi. 2. 'provesti neko vreme živeći'. — Pa, vidićemo se skoro, ako Bog da pa poživimo.

požun -una m 'stara mera za žito (zapremine 62,52 litre ili 40 oka za žito i jedna oka za vino)'. Izr. Požunski kabo oranice 'površina zemlje koja se može posejati sa jednom požunskom merom (1100—1200 kv.hv.)'.

požunac -nca m 'stara žitna mera (dve vike ili 50 kgr.)'. — Samo da znaš, ovro sam čitav jedan požunac grava.

požurit požurim svr. 1. a. 'žurno poći'. — Svi su očli i ja moram požurit za njima. b. 'potruditi se da se nešto što brže uradi'. — Požurite, čeljadi, da još to malo oberete, vrlo se naoblačilo, da vas kiša ne uvati. ~ se povr.

požurivat (se) -urivam (se) nesvr. prema požurit (se). — Šta me uvik požurivate, znam ja svoj poso.

požurkivat -urkivam nesvr. prema požurivat.

požutit požuti(m) svr. 'postati žut'. — Ne znam šta je Mukijinoj Rozi, sva je požutila u licu.

pra prava m 'prašina'. — Morala ga je dobro izmetlicat, sav je bio od prava.

praćakat se -am se 'praviti brze pokrete rukama i nogama, bacakati se'. — Kad smo ga kupali, tako se praćako da je svud vode po nama bilo; bio j'e zdravo živ deran.

prag m 1. 'greda (od drveta, kamena ili metala) koja leži s donje strane vrata između dovratnika'. — Od jutra do mraka dida side na pragu. 2. 'dom, kuća'. — Radujem se što sam se opet dočepo mog kućnog praga. Izr. obijat tuđe pragove 'potucati se po tuđim domovima'. prikoračit ~ 'ući u kuću'; neće mi više prikoračit priko praga! 'ne treba mi u kuću'.

prakljača ž 'pljosnat komad drveta s drškom, kojim se lupa veš prilikom pranja'. — Davno je to bilo kad smo prakljačom prali košulje.

pralja ž 1. 'žena koja pere veš rukama'. — Snaš Kata su kod nas već deset godina pralj'a. 2. 'metalna rebrasta ploča u drvenom okviru (služi za trljanje veša prilikom pranja)'. — Kad pođeš u varoš kupi mi jednu pralju, ova se već raspala, pa ne stoji čvrsto kad se pere.

praljin -a, -o 'koji pripada pralji'. — Praljini prsti pocrvene od žuljanja košulja.

prama 'prema'. — Da nije išo prama njemu, ne bi ga bik udario.

pramajka ž 'prababa'. — Moj baćo kažu da oni pante njevu pramajku.

pramdida m 'praded'. — Moj pramdida j'e živio sto pet godina.

pramen -ena m 'čuperak kose, trave, slame i sl.'. — Loko, iščupaj jedan pramen sina i začepi pokidani džak.

prampurac -urca m 'kepec'. — Taka na oko divojka i kakog je momka prampurca našla.

prandav -a -o 'prljav, zamazan'. — Bila je neuredna, pa je puštala da joj prandava dica trče po sokaku.

prandulja/pranduša ž 'prljava, zamazana, masna, nečista žena'. — Šta ima ona koga da ruži, prandulja jedna nikaka.

pranje s gl. im. od prat (se). — Izr. ić u ~ 'činiti uslugu pranja veša'. — Ovo će ić u ~ 'staviti u prljavi veš'; misečno ~ 'menstruacija'.

praporac -orca m 'šuplja metalna loptica s metalnom kuglicom unutra koja pri potresanju zvecka'. — Volim se sankat i kad čujem praporce na konjima.

prase praseta (mn. -ici) s 'mlado svinjče'. — Ona velika bila krmača je oprasila sve šarene prasice.

prasećiji -a -e 1. 'koji potiče od praseta: ~ meso, ~ pečenje'. — 2. 'koj'i je određen za prasice'. — Prasećij'e kortašce nikad ne triba pripunit ranom. 3. 'koji je kao u prasica'. — Prasećiji rep uvik stoji uspravno ako je prase zdravo.

prasence -eta s dem. od prase. — Dida su mi poklonili jedno zdravo lipo prasence.

prasetina ž 'praseće meso'. — Kako bi Nova godina bila brez prasetine?

prasilište s 'mesto gde se drže i gaje prasad'. — Ja imam dobro prasilište, zimi je vruće, a liti ladno.

prasit prasi nesvr. 'donositi na svet prasad (o krmači)'. ~ se 'prasiti'. — Krmača se redovno triput godišnje prasila.

praskat -am nesvr. prema prasnit.

prasnit -nem svr. 'naglo se rasrditi i razvikati, planuti'. — Dobar je, kažeš, ko komad kruva, al zna prasnit, p onda biž, Bože, s puta!

prašak -ška m 1. 'usitnjene čestice neke tvrde materije'. — Dono mi je misto kreča niki prašak. 2. 'Iekovita materij'a samlevena u prah'. — Ko prvi ode u varoš nek kupi praška za glavu.

prašan -šna -šno 'koji je pokriven prašinom, u kome ima prašine, koji je pun prašine'. — Naš sokak je tako prašan, kad kolija prođu ne možeš od prava otvorit pendžere.

prašćat prašćam nesvr. 'zaboraviti čiju krivicu, oslobađati koga odgovornosti'. — Prašćam ti ovog puta, al drukput da se nisi odgovarala kad ti stariji štogod kažu. ~ se 'rastajati se s kim, pozdravljajući se pri rastanku'. — Došlo je vrime da se prašćamo i idemo kući.

prašenje s 1. gl. im. od prasit (se). — Tribaće popazit malo na prašenje, j'el to je velika krmača, da ne pogazi prasice. 2. 'gl. im. od prašit (se)'. — Da bar malo padne kiša, ugušiće nas ovo prašenje.

prašina/prašina ž 'sitne čestice koj'e nastaju sušenjem ili mrvljenjem organskih i neorganskih materija'. — Zašto se, dico, baš tu morate sigrat, podigli ste prašinu da ne mož od nje oči otvorit.

prašit prašim nesvr. 1. 'dizati prašinu'. Ovaj ludi vitar samo duše i praši. 2. 'čistiti od prašine, tresti'. — Prašim krpare, pa ćemo i(h) onda prat. 3. 'okopavati'. — Moraćemo prašit kuruze, jel vrlo se stvrdla zemlja. ~ se 'stvarati oblak prašine'. — Kod vršidbe ne samo što leti sitna pliva nego se i praši da ne mož većma. Izr. radit da se sve praši; 'raditi i sl. što vrlo živo', ist da se sve ~; tuć da se sve ~.

prašnjav -a -o 'koji je pokriven prašinom, pun prašine'. — Nemoj me udarat s otim tvojim prašnjavim šeširom.

prat perem nesv. 'ispirati u tečnosti (naj'-češće u vodi), uklanjati nečistoću'. — Peremo sutra i zato neću ić na njivu. Izr. ~jezik 'piti'; ~ ruke (od čega) 'skidati sa sebe odgovornost'; ruka ruku pere 'uzajamno se pomagati'. ~ se povr. 1. prema prati. 2. 'pravdati se, opravdati se (fig.)'. — Neće te oprat sva voda iz bunara, pa se badavad pereš prid nama.

pratit -im nesvr. 1. 'ići zajedno s kime'. — Nemoj da me pratiš, znam ja i sama kući otić. 2. 'ići u pogrebnoj povorci'. — Ja sam bio još sasvim mali kad smo didu pratili na groblje. 3. 'posmatrati'. — Pratim ja vas i ako nisam tamo med vama. Izr. ~ očima 'gledati pažljivo (koga ili što)' — ~ uvom 'slušati'; ~ svaki korak (u stopu) 'paziti na koga najpažljivije'; srića (nesrića) ga prati 'srećan je, nesrećan je'. ~ se 1. povr. pratiti (1) 2. 'nalaziti se u društvu sa prij'ateljima uz pesmu, i sa svirkom-muzikom ići u posete'. — Dva dana smo se na Uskrs pratili po komšiluku.

pratnja ž 'praćenje'. — Dico, oma da ste vratili se kući, samo mi još vaša pratnja fali.

praunučad ž zb. im. od praunuče. — Pere je moje praunuče sve po muškoj grani, al imam ja još praunučadi po ženskoj leniji.

praunuče -eta s 'unukov sin ili kći'. — Danas će nam prvi put doć u goste naše jedino praunuče.

praunučica ž 'praunuka'. — Kažu da je praunučica ista po liku ko njezin pradida.

praunučić m dem. od praunuk. ~ imamo nii već i dvoje praunučića, a na putu je još jedan praunučić, moždar.

praunuka ž 'unukova kći'. — Lozika je naša prva praunuka, daće Bog, biće ji još.

praunuk m 'unukov sin'. — eto, dočekali smo da nam je i praunuk svrsio velike škule.

prav -a -o 1. 'ravan, nesavijen'. — On je momak, prav, visok, tanak ko jablanak. 2. 'koji nema krivice'. — Vrime je tako nastalo, da mož prav čovik sradat. 3. 'stvaran, istinski'. — Dok je bila divojka, nije pokazala pravo lice. 4. 'onakav kakav treba da bude'. — Pogodićemo i mi svirce pa će i kod nas bit pravo veselje. 5. 'koji odgovara prilikama, vremenu, željama, pogodan': u pravo vrime, izvest na pravi put'. — Triba mu prić s prave strane i onda mož osedlat. Izr. Prava muka ne propada; Pravim putom iđi pa nećeš zaić.

pravcat -a -o (obično u vezi: pravi pravcat) 'pravi, istinski'. — Dobila sam od strine pravu pravcatu čokoladu.

pravda ž 'društveno stanje u kojem svako dobiva ono što mu po zakonu pripada, pravica'. — Pravda mora pobidit, samo je teško iščekat.

pravdat -am nesvr. 'dokazivati čiju pravednost ili nevinost, objašnjavati čiji postupak i sl.'. — Nemoj ti meni njega pravdat, valdar dida zna svog unuka. ~ se povr. — Ružili su Tomu, a on se pravdo da nije kriv što se Teza okliznila i pala.

pravedan -dna -dno 'koji je u skladu s pravdom, pravičan'. — On je pravedan čovik uvlk bio, pa se ne triba ni sad bojat njegove odluke.

pravedno pril. 's pravom, po pravdi'. — Nije dosta da oćeš, već i triba pravedno uradit.

pravica ž 'pravda'. — Izr. Ko tira pravicu ne muze kravicu!

pravit -im svr. 1. 'činiti, graditi'. — Čujem, komšija, da sam praviš čardak, pa sam došo da ti pomognem. 2. 'spremati, pripravljati'. — Pravila sam večeru, pa zato nisam izašla da vam otvorim kapiju. ~ se 1. 'davati sebi svojstva koja ne odgovaraju stvarnosti'. — izno je baćinu pušku i prid dicom se pravio silan ko da je njegova. 2. 'pretvarati se'. — Pravio se ko da Matilku ne vidi pa je očo kod drugi cura. Izr. ~ lud 'ćiniti kao da ga se ništa ne tiče', ~ mikast 'činiti se neveštim'.

pravo pril. 'kako odgovara pravu, pravedno'. — Koliko misliš da je pravo toliko ćeš i dat. 2. 'kako odgovara istini, tačno'. — Pravo da vam kažem, ni ja ne znam otkale je došo u naš kraj. 3. 'kako odgovara čijoj želji, po volji'. Moj je čovik taki po naravi, sve mu je pravo, nikad se ne tuži.

prazan -zna -zno 'u kome nema ništa, koji nije ničim ispunjen'. — Di ću ić u mončenje kad mi je prazan džep. ~ imam jedno bure od pedeset litara, stoji mi prazno; Nećeš valda prazna kola tirat čak u varoš. Izr. Prazno bure većma buči; Praznom divanu nikad kraja '(v. 'divanu nikad kraja'); Prazan klas u vis strči, a pun se zemlji svija; Prazna glava, prazna i avlija.

prazno pril. 'bez sadržaja, odajući prazninu'. — Ko bi smio skočit u prazno i tamno.

prckat -am nesvr. 1. dem. prema prdit. 2. 'dodirivati prljavim rukama'.

prcov m 'bodljikavi korov (zbog slabog korena, vetar ga lako kida i kotrlja po njivi)'. — Čovik ga je lipo molio da ga ne ubije, jel ako niko drugi, prcov će odat. (Priča kaže da je kod ubistva vetar naneo jedan prcov, što je ubica, posle dugog vremena ispričao svojoj ženi, a preko nje je saznala i vlast, pa je tako ubica dobio zasluženu kaznu).

prćast -a -o 'kratak i na kraju uzdignut (o nosu)'. — Šta ti je na njemu lipo: ima debele usne, malo čelo i prćast nos, baš si našla u koga ćeš se zagledat.

prćija ž 1. 'imovina koju devojka prilikom udaje donosi svome mužu, miraz'. — Kad se uda, ona nosi lanac zemlje u prćiju. 2. 'ono što sin dobije od oca da obrađuje kao svoje (služi mu kao materijalna osnova u razvoju sopstvene porodice iako živi u zajedničkom kućanstvu)'. — Baćo su nam dali jedan lanac zemlje i kravu u prćiju od ove godine.

prćijat -am nesv. 'sticati imetak (kućiti se)'. — Prćijamo mi, već dvi godine, sa lanca zemlje sav rod je naš, a baćo plaćaje porciju.

prdačan -čna -čno 'koji ima nadimak'. — U našem mistu, malo koga znadu po prizimenu, već svaki ima pidačno ime i po tom ga nadimku svi zovu.

prdačina ž 'sprdnja, podsmeh, šegačenje'. — On ne bi osto živ kad ne bi kaku prdačinu kome podmetnio.

prdačit se prdačim se nesv. 'praviti sprdnju s kim, podsmevati se'. — Sidio je na kolima i prdačio se sa mnom, koji sam pišce išo u varoš.

prdaljka ž 'cev na gajdama kroz koju izlazi zvuk'. — Gajdaš je sviro veselo i glasno, a prdaljka mu se samo drma priko ramena.

prdež m 'smrdijivi gas koji bučno izlazi iz creva'. — Uzvrtio se ko prdež po turu.

prdit -im nesvr. 'glasno puštati iz creva smrdljive gasove'. — Nevolja počme kod čovika kad nos kaže "šmrc" a guzica "prc", a ti misliš da to niko ne čuje osim tebe.

prdnit -nem svr. 'ispustiti prdež'. ~ ima i taki ljudi, koji kad prdnu, okrenu se pa pitaje: ko j to bio?!j

prdonja m 'stariji čovek koji ne može da kontroliše stomačne gasove'. — Kako često prdi, mogli bismo ga zvat prdonja.

prduckat -am nesvr. dem. od prdit.

predla ž 'komad pljosnatog drveta kojim se steže kanap na ručnoj testeri'. — Stegni još malo predlu, nek se jače zategne pila.

pređa ž 'opredena vuna'. — Dala mi je sestra pređe, naštrikaću dici čorape.

pređica ž 1. dem. od pređa. 2. 'spona na kaišu ili odeći koja služi za zakopčavanje'. — Dobio sam ja i kaišom od baće, al najvećma boli kad udare s onim krajom kaiša di je pređica.

preforma ž 'prividno, lažno prihvatanje nečega'. — Ne virujem ja ča Blašku, to je samo njegova preforma, a kad dođe do sklapanja kontraka, onda neće pristat, već će tražit po njegovom da bidne.

pregača ž 1. 'sastavni deo ženske nošnje (svečane i radne), koji se pripasuje povrh odeće'. Izr. maveska ~ 'svečana pregača otkana pamučnim koncem plave boje'; šotoška ~ 'svečana pregača tkana vunicom raznih boja'.

pregačica ž dem. od pregača.

pregršta ž 1. 'zajedno sastavljeni dlanovi sa savijenim prstima u obliku šuplje polulopte". ~ umoran i gladan, Ivan klone i zagnjuri glavu u pregrštu. 2. 'količina čega koliko može stati u tako sastavljene dlanove i prste'. — Ujna mi je dala punu pregrštu ora.

prelo s 'večernji skup zvanica (devojke predu, pletu i pevaju, momci dolaze sa muzikom, nastaje veselje, igra se i peva uz zabavu)'. — ićemo doveče na prelo, pravi ga Marija snaš Tinkina; 2. 'doček zeta na godišnjicu braka'. — U nedilju će moja nana da prave prelo svome zetu, to je njegova prva godina od kako se vinčo s mojom lađom sestrom. Izr. Veliko ~ 'javna zabava o pokladama'.

prelja ž 1. 'žena koja prede'. — Snaš Marga je prava prelja, ona se samo s tim poslom bavi, prede i od svoje i od tuđe vune. 2. 'učesnica prela'. — Bila sam, Bože, i ja prelja kod Kate kad je u nedilju pravila prelo.

preljat se preljam se nesvr. 'biti gost na prelu (zet kod tašte)'. — Već tri dana se preljamo; pijemo i još smo darove dobili.

preljin -a -o 'koji pripada prelji'. — Ovo je preljina marama.

prem m 1. 'opšiven okvir, ivica čega'. — Dali smo da se cica opšije za prem na kaputu Katinom. 2. 'uvrnuti gornji deo kose'. — Donesi mi kosu da je okujem; uzmi je za prem da se ne posičeš.

prest predem nesvr. 'upredajući prstima ili vretenom praviti niti'. — Majka uzmu jedno povesmo, privežu na prešljicu i počmu prest. 2. 'ispuštati zvuke niskog tona koji se prelivaju'. — Veliki žuti mačak se namistio u zapećak i počo je tako zdravo da prede da smo ga svi u sobi čuli.

preš m 'presa (za gnječenje grožđa)'. — Još ćemo nabrat samo za jedan preš i berba je gotova.

prešljica ž 'naprava za predenje, preslica'. — Ponesi prešljicu i dok čuvaš krave možeš malo prest.

prešovanje s gl. im. od prešovat. — Za prešovanje je dosta da ostane samo jedan čovik, jel ja ću mu pomagat.

prešovat prešujem nesvr. 'pritiskati, presovati'. — Ne ostavljamo za sutra ništa, kako donose i melju grožđe, mi oma prešujemo.

pretelj m (obično u mn.) 'prijatelji (srodnici po osnovu ženidbe sina ili udaje kćeri)'. — Pretelj priju stisko u kapiju, prija beda pa se ljubit ne da (nar.).

preteljov -a -o 'koji pripada pretelju'. — Sutra iđemo svi preteljevoj kući na užnu.

prezanje s gl. im. od prezat. — Dokleg će trajat to vaše prezanje, valdar niste sad šili amove za konje?!

prezanje s gl. im. od prezat (se). — To njezino prezanje od svačeg nije dobro, tribalo bi je odvest doktoru.

prezat prežem nesvr. 'uprezati'. — Antune, preži konje pa da krećemo.

prezat -am nesvr. 'bojati se, plašiti se, zazirati'. — Nemoj(te) od svakog prezat, neće te poist ako te pogledaje. ~ se povr.

prezla ž 'mrvica od sušenog i samlevenog hleba'. — Volim nasuvo s prezlom.

prgav -a -o 'koji se brzo razljuti, naprasit, plahovit'. — Ne volim prgavog čovika, teško mu je potrevit pod zube.

prgavo pril. 'srdito, gnevno'. — Prgavo je gledo u nas, ko da smo mu mi krivi što on bisni ni zbog čega.

pribacat pribacam nesvr. prema pribacit, pribacivat. — Dobro bi bilo da skineš dasku s lotra, ako možeš, da ne moramo pribacat tako visoko kuruze kad beremo.

pribacit pribacim svr. 1. 'baciti što preko čega'. — Baćo pribace kaput priko ramena, pa izađu na sokak. 2. 'brzim pokretom staviti preko čega'. — Vidilo se po njemu da je štogod nemiran, furtom pribaci jednu na drugu nogu. 3. 'baciti dalje nego drugi (u nadmetanju)'. — Bartul je pribacio jedan plosnat pirjak od svi najdalje. 4. 'učiniti više nego što je predviđeno (fig.)'. — Dobro je mirio, al uvik je još malo i pribacio više po koju višnju. 5. 'položiti što preko čega radi prelaza'. — Pribaci dasku priko tog jarka, pa ćemo moć prilazit priko. 6. 'premestiti, prevesti, preneti koga (što) sa jednog mesta na drugo'. — Kad već iđeš mlit, mogo bi i meni jedan džak žita pribacit da se melje, a ja ću otić rad brašna. 7. 'preneti što (obično neugodno) na drugoga'. — Kad smo se vrepčau, Grgo je razbio pendžer, a sad bi tio da na nas pribaci krivicu. 8. 'preneti, upraviti na što drugo (razgovor, misli i sl. (fig.))'. — Čim smo joj spomenili švalera, ona oma pribaci divan na drugo. 9. 'učiniti zamerku, prekoriti koga zbog čega, prigovoriti'. — Svekrova je, samo kobajage, pribacila ćeri, a mislila je na snaju. ~ se 1. 'premestiti se s jednog mesta na drugo, preći'. — Lazo nije tio da sađe s kamare, već se priko alaša pribacio na drugu kamaru. 2. 'preokrenuti se preko glave'. — Tako se pribacio ko da je od glumastike. 3. 'prevariti se (fig.)'. — A ja sam pravo mislio da je to dalje, pribacio sam se u računu.

pribacivanje s gl. im. od pribacivat (se). — Slabačko je to tvoje pribacivanje, čekajte dok dođe Ivan, svi ćete ostat iza njeg.

pribacivat (se) -acivam (se) nesvr. prema pribacit (se). — Nemoj pribacivat tu kratku dasku ni tako neće dovatit, vidiš da je jarak širi.

pribić -gnem svr. 'pobeći preko čega'. — Kad smo ga ugledali da krade, počeli smo vikat i krenili da ga uvatimo, al on je pribigo priko komšinske avlije na drugi sokak i tamo se izgubio.

pribigavat -igavam (pribigavanje gl. im.) nesv. prema pribić.

pribijat pribijam nesvr. prema pribit.

pribit pribijem svr. 1. 'slomiti na dva ili više delova'. — Pribio sam sapište na ašovu. 2. 'fizički i moralno izmučiti, oslabiti'. — Ništa me ne boli, a kad ustanem, osićam se ko pribijen. 3. 'izravnati se u obračunavanju, namiriti jedno s drugim'. — Dosad si, komšija, ti davo meni sime za žito, ja davo tebi kuruz, najbolje da sve pribijemo i tako sve izravnamo. 4. 'zakucati'. — Uzmi klinaca i pribi one lece koje su popuštile u keritešu. Izr. Ni pribijene krajcare 'bez ičega ostati'.

pribivanje s gl. im. od pribivat. — Poznam ja dobro Mirka, njegovo pribivanje je uvik nakratko, voli da minja gazde.

pribivat pribivam nesv. 'boraviti'. — Nije kod nas, i ne znamo di u poslidnje vrime pribiva.

priblidit -im svr. 'naglo pobledeti, postati sasvim bled (od straha, bolesti i sl.)'. — Kad je čuo da Vince dolazi, poblidio je ko krpa.

pribolit -lim svr. 1. 'ozdraviti, izlečiti se od bolesti'. — Dugo je bolovo i mislio je da nikad neće pribolit. 2. 'prežaliti, zaboraviti'. — Skoro dvi godine je patila do(k) ga nije pribolila.

pribortat -am svr. v. pribolit. — iznenada je izgubila čovika, sad joj je zdravo teško, al vrimenom pribortaće i ona, ko i drugi što su u takoj priliki.

pribost -odem svr. 'pričvrstiti pribadačom, čiodom'. — Pribodi mi maramu špiodom.

pribrojavat -ojavam nesvr. prema pribrojit.

pribrojit pribrojim svr. 'prekontrolisati brojanjem'. — Prija neg što utiraš u obor, pribroj ovce da vidiš jesu 1 sve tu. ~ se 'zabuniti se pri brojenju'. — Ja mislim da je manje, mora da si se pribrojio, moraćeš još jedared brojit.

pricidit se pricidi se svr. 'prosušiti se, oticanjem (vode)'. — Put se fain pricidio, mogli bi mi poiagano krenit pišce.

pricinit pricinim svr. 'preveliku cenu odrediti'. — Vridi, ne kažem da ne vridi, al mislim da si malo pricinio.

pricinjivat -injivam nesvr. prema pricinit.

pričac -aca m 'preki put, prečica'. — Nemoj zdravo birat put, već udari pričacom. Izr. na ~ 'naglo, brzo, odjednom'; na ~ umrit 'naprasno umreti'.

pričaga ž 'jedna od poprečnih daščica na lestvama, lotrama (u kolima)'. — Okliznio se na pričagu i pao s listava.

pričasni -a -o 1. 'veoma, vrlo poštovani, sveti (u usmenom ili pismenom obraćanju svešteniku), sveštenik'. — Bio nam je danas pričasni na užni.

pričekat -am svr. 'provesti neko vreme u čekanju, malo počekati'. — Pričekaj dok kiša stane.

pričest ž (crkv.) a. 'okrugli i tanki listić od pšeničnog brašna (hostija) koje u crkvama vernici primaju kao znak oproštaja greha'. — Janja se ispovidila i primila prvu pričest. b. 'obred pričešćivanja'. — Za pričest svi kleknu i onda dobiju u usta po jednu ostiju.

pričestit pričestim svr. 'dati pričest'. ~ se 'primiti pričest'.

pričešće s v. pričest.

pričešćivat (se) -eščivam (se) nesvr. prema pričestit (se).

priči -a -e 'bliži, važniji'. — Cigurno da mi je priči rođeni brat od tebe. Izr. Priko priče, okolo bliže!

pričice pril. 'prekim putem'. — Ako kreneš pričice, moždar ćeš stignit na vrime.

pričistit -im svr. 'očistiti, osloboditi od svega što smeta'. — Pričistili smo žito za sime.

pričišćavat -išćavam nesvr. prema pričistit.

pričuvat pričuvam svr. 'čuvati neko vreme'. — Mare, bi 1 ti pričuvala moju malu, dok ja ne dođem iz dućana. ~ se 'pripaziti na sebe'. — Znam da znaš plivat, al pričuvaj se vode.

prić/prić priđem svr. 1. a. 'idući premestiti se ili prevesti se preko čega na drugu stranu'. — Kod Sombora smo prišli Dunav kompom. b. 'prevaliti kakav prostor, rastojanj'e'. — Najpre smo išli na koli, a onda smo od Bajmoka put do Subatice prišli pišce. 2. a. 'promeniti mesto prebivanja'. — Kad ti nij'e dobro tamo, zašto ne priđeš kod nas? b. 'doći u viši razred'. — Kalor dobro uči, al Bolto je jedva prišo u drugi razred. 3. 'napustivši jednu veroispovest postati pripadnik druge'. — Marga se udala i prišla u kalvinsku viru. 4. 'napustivši jedno prihvatiti se čega drugoga'. — Nosite ovu rakiju, mi smo već prišli na vino. 5. 'prekoračiti starosnu granicu'. — Još uvik se dobro drži makar je već prišo sto godina. 6. 'minuti, proći (o vremenu, pojavama, događajima)'. — Samo što j'e prišla ponoć, mi smo krenili na uža. 7. 'prestati boleti, proći'. — Moram malo leć da me glava priđe. Izr. ~ priko pameti 'što zamisliti'; ~ u krv 'postati navika'; ~ na koga 'postati nečije vlasništvo'.

prićutit prićutim svr. 'ne spomenuti, prećutati'. — Zašto si prićutila da je i Tome bio s tobom?!

pridat -am svr. 1. 'dati neposredno u ruke, uručiti'. — Kome si prido novce koj'e sam po tebi poslo? 2. 'dati deo svoga roda kao obavezu vlastima'. — Prido sam juče žito i mast, sve nako što su mi propisali. ~ se 1. 'prestati protiviti se'. — Nisam se prido, mene su zarobili u borbi. 2. 'prepustiti se potpunoj nezi i brizi (kome), uz ustupanje svpjih materijalnih dobara'. — Bać Lazo se prido svom rendašu Ivanu, i ako ga dodvori, ostaće mu sva zemlja i salaš.

pridavat se pridajem (se) nesvr. prema pridat (se).

pridičit -im nesvr. 'pridikovati'. — Ne volim ni popu slušat, a nej'oš kad mi moja Kata počme pridičit. Izr. Pridiči vodu a vino pije 'laže'.

pridić pridignem svr. v. pridignit. ~ se povr.

pridignit -nem svr. 1. 'malo podignuti'. — Pridigni mi obrancu da je zametnem na rame. 2. 'preseći, predvojiti snop karata pre njihovog deljenja igračima'. — Ja dilim, a ti pridigni da još koji put okrenemo, jel sa će žena vikat da je dosta kartanja. ~ se 'malo se oporaviti'. — Samo što su se dida pridigli, baćo su se razbolili.

pridika ž 1. 'propoved u crkvi'. 2. 'govor pun moralnih uputstava i prekora (ir.)'. — Borme sam ja mojem očitala pridiku sinoć i mislim da mu više neće past na pamet da uj(u)tru dođe kući.

pridikanca ž 'propovedaonica'. — Popo prikine misu i popne se na pridikancu.

pridilit pridilim svr. 'razdelivši, dati kome više'. — Dili nanovo, pridilio si mi karte.

pridiljivat -iljivam nesvr. prema pridilit.

pridizat (se) -žem (se) nesvr. prema pridignit (se) i pridić (se).

pridnjačit pridnjačim nesvr. 'ići napred ispred drugih, predvoditi'. — Nij'e znao kosit ako neće pridnjačit.

pridnjak m 1. 'zapovest kojoj se ne prigovara'. — Ti znaš da j'e moj pridnj'ak i bolj'e da ćutiš! 2. 'onaj koji predvodi grupu'. — Bać Luka je bio pridnjak u crkvi, molio je naprid a za njim su svi ponavljali. 3. 'prednji vo u jarmu, konj u zaprezi, predvodnik u stadu'. — Samo dobar vo mož bit pridnjak.

pridnjakuša ž 'žena prednjak, prednjakinja. — Snaš Liza je postala pridnjakuša u crkvi i sad je sva važna.

pridnjica ž 'prednji deo košulj'e'.

pridobijat -obijam nesvr. prema pridobit.

pridobit pridobijem svr. 'privući na svoj'u stranu'. — Nije se zdravo odbreco, moždar sam ga i pridobio.

pridobivat -obivam nesvr. prema pridobit. — Naj'pre me tirate, p onda me zovete da iđem pridobivat ljude da vam pomažu.

pridojit pridojim svr. 'predojiti, suviše nadojiti dete'. — Povraća, cigurno si ga pridojila.

pridomislit se -im se svr. 'odustati od namere'. — Najpre je pristo da dođe kod nas na divan, a onda se štogod pridomislio i nije dešo.

pridomišljat se -omišlj'am se nesvr. 1. pridomisliti se (v.). 2. 'kolebati se, dvoumiti se'. — On je podavno kazo da će se ženit, a sad kandar se pridomišlja Štogod.

pridosićat -am nesvr. prema pridositit.

pridositit -im svr. 'imati predosećaj, naslutiti'. — Ko da sam štogod pridositila, nisam puštila curu u bal.

pridosta pril. 'više nego dosta'. — Ne da mi je zadosta, već i pridosta.

pridratni -a -o 'koji je od pre rata'. — To je još pridratna opaklija.

pridrimat pridrimam svr. 'malo zadremati'. — Izađite, dico, napolje, majka bi malo pridrimala'. — Dida su sidili kod peći pa njim se pridrimalo.

pridubok -a -o 'koji je previše dubok'. — Iskopali ste pridubok jarak.

priduboko pril. — Temelj je široko i priduboko iskopari.

pridveče pril. 'neposredno pre večeri, pred sumrak'. — Pridveče će doć i tvoj, strpi se još malo.

prifrigan -a -o 'lukav, prepreden'. — Nemoj ni slučajno š njim si'st da se kartaš, to je zdravo prifrigan kartaš.

prigazit -im svr. 'pogaziti koga, što'. Danas smo s kolima prigazili jednog velikog kera. Izr. Prigazilo ga vrime 'zastareo'.

prigladnit prigladnim svr. a. 'od duge gladi doći do iscrpljenosti, jako ogladneti'. — Toliko sam prigladnio da mi se već mrak vaćo na oči. b. 'ogladneti toliko da prestane želja za hranom'. — Bio sam jedno vrime zdravo gladan, al izgleda da sam prigladnio kad mi sad ne triba ilo.

prigled m 'pregledanje s namerom da se što nađe'. — Ne osićam se dobro, moraću otić kod doktora na prigled.

prigledač -ača m 'onaj što pregleda'. — Moj najmlađi sin je prigledač vagona na genciji. prigledat prigledam nesvr. prema prigledat. — Ne znamo šta joj fali, sad je doktor prigleda.

prigledat -am svr. 1. 'izvršiti pregled'. — Prigledo je doktor i kaže da mandule triba vadit. — Ako si prigledo slike, daj i meni da vidim. — Stane, prigledaj kokoške da znamo oće l danas snet koja. 2. 'propustiti, prevideti'. — Kako to brojiš, kažeš da ima deset džakova, a ima samo devet. — Valdar sam prigledo, izbrojiću još jedared. ~ se povr.

prigledavat (se) -edavam (se) nesvr. prema prigledat (se).

prignit se prignem se svr. 'pognuti se, sagnuti se'. — Vidio sam kad se Vince prignio i štogod šapije Kati na uvo.

prigon m 'određeni komad zemlje za periodično napasivanje stoke'. — Nemoj tirat svinje u prigon, nema tamo više trave za pašu.

prigorit -im svr. 1. 'prelomiti se izgorevši na jednom mestu'. — Pazi da jaka vatra ne prigori parožak. 2. 'suviše se prepeći'. — Mande, rano, ništa mi mriši ko da je tvoja pućka prigorila.

prigradit prigradim svr. 1. 'razdvojiti pregradom'. — Avliju ćemo ovi dana prigradit, pa će pridnji dio bit trava i drvece, a u stražnjoj će bit živina. 2. 'na drugi način izraditi, preudesiti'. — Niki dan sam bio kod Lozije, na mom starom salašu, on ga je tako prigradio da ga nisam više pozno.

prigrađivat -ađivam nesvr. prema prigradit.

prigrist -izem svr. 1. 'grizući rastaviti na delove, preseći'. — Šta će ti makaze, prigrizi konac zubima i gotovo. 2. 'pojesti malo, prezalogajiti'. — Nego imaš li ti, Stane, štogod ila da prigrizem, jel od jutros još ništa nisam io. Izr. jezik prigrizo, dabogda! 'prekor onome koji kaže nešto uvredljivo'.

prigrizat prigrizam nesvr. prema prigrist.

prigustit prigusti(m) svr. 'učiniti suviše nesnošljivim (fig.)'. — Ja ću izdržat dokle možem, a kad mi prigusti, ne odgovaram za sebe šta ću uradit.

prigušit prigušim svr. 'ugušiti, udaviti'. — Velika krmača je legla na dvoje prasica i priguaila i(h).

priist -idem svr. 'najesti koga preko mere'. — Zašto ga toliko kljukaš s otim kolačima, možeš ga priist. ~ se 'najesti se preko mere'. — Jedna ovca se priila i crkla.

prija ž 'majka jednoga od bračnih drugova prema roditeljima drugog bračnog druga'. — Bila mi je prija, pa smo se site nafalile o svojoj dici.

prija pril. 1. 'ranije, pre'. — Ranko su prija izašli iz crkve nego što je popo počo misit. 2. 'ranije nego drugi'. — Ko prija divojki onom i divojka! 3. 'u prošlosti, nekada'. — Prija se mladež drugačije vladala. 4. 'radije'. — Prija bi te dala i za Vranju, samo ne za onog pijanca Đuru.

prijašit -im svr. 'prijahati'. — Prijaši bliže, da te majka bolje vide kaki si momak na konju.

prijavit prijavim svr. 'podneti prijavu vlasti'. — Prijavio nas je kogod da pečemo rakiju brez dozvole. ~ se 'doći kuda i javiti se'. — Ubio je komšiju u svađi i sam se prijavio žandarima.

prijin -a -o 'koji pripada priji'. — Da vidiš prijinu avliju, puna je svemoguoeg cvića.

prik prikapriko 1. 'koji nije postepen, nagao'. — Otac njim je bio taki, a najstariji sin isti je ko on, prik al i pravičan. 2. 'važan, koji je od veće vrednosti'. — Zdravlje je najpriče od svega, jel ga ne mož ni kupit ni ukrast. Izr. Prika pila 'dužna pila' (sa kojom rade dva radnika istovremeno).

prikardašit prikardašim svr. 'preterati'. — Ja sam tebi kazo, Vranje, da se malo našališ s Lajčom, a ti si baš prikardašio, osramotio si ga prid svima.

prikidat prikidam nesvr. prema prikinit. ~ se povr. prema prikinit se.

prikinit -nem svr. 1. 'naglim pokretom raseći'. — Jednim rezom noža prikinio je pućku. 2. 'naglo zaustaviti tok neke radnje'. — Oko podne smo prikinili košenje, jel je udarila jaka kiša. 3. 'raskinuti poznanstvo'. — Kata je prikinila s Matom. 4. 'narušiti (mir, tišinu, ćutanje)'. — Svi smo najdared zaćutili dok komšija ne vikne i prikine tišinu. 5. 'upadajući u čiji govor ne dati da završi započeto'. — Dosta je tvog praznog divana, prikine ga otac. ~ se l.'raskinuti se na jednom ili više mesta'. — Štranga je istrunila i prikinila se. 2. 'namučiti se, pretrgnuti se'. — Ona nije znala kazat da neće jel da ne mož, sve dok se nije prikinila u poslu.

prikipit prikipi svr. 1. 'preliti se preko ivice posude'. — Prikipilo mi mliko. 2. 'ne moći savladati kakvo uzbuđenje'. — Praviće se ona i luda i pusta dok baći ne prikipi.

prikivat prikivam nesvr. prema prikovat.

priklane pril. 'pretprošle godine, pre dve godine'. — Priklane je u ovo dobo bilo sniga do kolina.

priklanjski -a -o 'koji je bio pretprošle godine, pre dve godine'. — Zdravo si dobar ko priklanjski snig, jel taj je već odavno očo.

priključe pril. 'dan pre, pre dva dana'. — Nane, vi ste još priključe zaklali dva pivca i pućku, a za užnu je danas bilo samo nagusto grava.

prikobacit se -obacim se svr. 'preokrenuti se preko glave'. — Ne zna se Miško prikobacit, pa ga Antun uči.

prikobacivat se -acivam se nesvr. prema prikobacit se.

prikokvasac -sca m 'rešetkasti poklopac od drveta (stavlja se na sud gde je potkuvan "kvasac", a preko njega se salvetom pokriva, da bi kvasac "krenuo")'. — Donesi i(z) špajca prikokvasac da ga metnem na vajling s fankima.

prikomećat se -ćem se nesvr. prema prikometnit se.

prikometnit se -nem se svr. v. prikobacit se.

prikonosac -sca m 'kajiš oglavnika koji ide preko nosa konju'. — Nije dosta mekan podmetač na prikonoscu, pa žulja konju kožu.

prikopat -am svr. 1. 'ašovom prevrtati zemlju'. 2. 'pretražiti (fig.)'. — To joj je u krvi, čim dođem iz varoši, mora prikopat kotarcu da vidi jel sam joj štogod kupila.

prikopavat -opavam nesvr. prema prikopat.

prikoracit -oracim svr. 'koraknuvši preći preko čega'. — Sad si bio u mojoj kući, al više da mi nisi prag prikoracio.

prikoracivat -acivam nesvr. prema prikoracit.

prikosutra pril. 'u dan posle sutrašnjeg dana'. — Prikosutra u našu varoš dolazi veliki cirkus.

prikošedit se -ošedim se svr. v. prikometnit se. — Dida, dida, vite, naučio sam se prikošedit.

prikošeđivat se -eđivam se nesv. prema prikošedit se. — Mi, dica se zdravo vollmo prikošeđivat.

prikovat prikujem svr. 'kovanjem pričvrstiti za što'. — Uzmi kalapač i nikolko klinaca, pa prikuj one oparane lece na ambetušu. ~ se 'ostati nepokretan zbog nekog snažnog osećanja'. — Kad je Vince ugledo snaš Marijinu lipoticu Lucu, prikovo se na mistu, ko da ga je kogod uvračo.

prikovratac -a(t)ca m 'deo ama koji spaja pršnjak između vrata i grebena konja' Stegni malo prikovratac na amu, a ne klamiće tako, jel će ožuljat.

prikrajat prikrajam nesvr. prema prikrojit.

prikrast se -adem se svr. 'tiho se približiti, kradom prići'. — Marko se prikro do otvorene pendžere i sve nas u sobi poplašio.

prikrenit se prikrene se svr. 'pod uticajem toplote i kvasca, previše narasti (o testu)'. — Prikrenio se kolač, dugo smo ga ostavili na vrućem.

prikrižit prikrižim svr. 1. 'staviti u križ, unakrst, prekrstiti'. 2. 'precrtati ono što je napisano ili obećano kao znak da se poništava'. — To što ti znaš možeš prikrižit i bilo pa nije.

prikriživat -iživam nesvr. prema prikrižit.

prikrojit prikrojim svr. 'skrojiti iznova, drukčije'. — Prikrojićemo mi ovo tvoje ruvo, pa ćeš ga opet moć nosit, makar za poslendan.

prikrstit prikrstim svr. 1. 'prekrižiti'. — Sio je umoran na klupu i prikrstio noge, pa je počo drimat. 2. 'krstiti koga ko je već bio kršten'. — Macu Kazinu su prikrstili u njevu viru, drugačije se nije mogla udat za Jovu. 3. 'dati novo ime'. — Je, Antune, ja tebi furtom Lazo, eto prikrstila sam te. ~ se 'učiniti pokretom ruke znak krsta nad sobom'. — Dida nikad nisu sili za astal ist da se ne prikrste.

prikrupa ž 'stočna hrana (krupno samleveno zrno kukuruza, ovsa, ječma dr.)'. — Umišaj u prikrupu i malo mekinja.

prikrupit prikrupim svr. 'krupno samleti kukuruz i dr. za stočnu hranu (u kruparimašini za krupljenje kukuruza)'.

priksinoć pril. 'uoči jučerašnjeg dana'. — Priksinoć je misečina bila, pa me je moja nana s dragim vidila.

prikupit -im svr. 'skupiti nešto što je razasuto'. — Prikupi svinje pa ćemo krećat na salaš. ~ se 'skupiti se na jednom mestu'.

prikupit prikupim svr. 'ponovo kupiti ono što je prodato'. — Od komšija sam prikupio tri ovce, sad imamo sto komada, pa ćemo sve zajedno prodat.

prikuvat -am svr. 1. 'ponovno umesiti testo koje je suviše dugo odležalo'. 2. 'suviše dugim kuvanjem lišiti što potrebnih svojstava'. — Prikuvali ste višnje, al su vam popucale i ispuštile svu slast.

prikuvavat -uvavam nesvr. prema prikuvat.

prikvocat -am svr. 'prestati sa kvocanjem'. ~ imala sam jednu kvočku i tila sam je nasadit, kad jedared počela se rakoljit, prikvocala je njezino.

prilazit -im nesvr. prema prić. Izr. prilazi nevolja priko njeg 'ima napad epilepsije'.

prileć prilegnem svr. 'leći na kratko vreme'. — Volim posli užne malo prileć.

priletit -im svr. 1. 'preleteti'. — Roda je priletila našu kuću i stala na odžak kod komšije. 2. 'brzo proći (o vremenu)'. — Stari sam ja, dico, tušta je godina priletilo priko moje glave.

priležat -im svr. 'izdržati boiest, preboleti'. — Otkako je priležo magareći kašalj, ne mož deran da dođe sebi. ~ se 'provesti ležeći dugo vremena'. — Valdar se priležo, jel taj povazdan krevet gnječi.

prilićanje s gl. im. od prilićat. — Ne znam kako te male laste mogu izdržat tako daleko prilićanje svake godine?

prilićat prilićam nesvr. prema priletit. — Divije guske često prilićaje priko našeg salaša.

priligat priligam nesvr. prema prileć.

priligivat priligam nesvr. prema prileć.

prilika ž 1. 'slika svetaca, ikona'. — 2. 'zgoda, povoljan trenutak'. — Bila je prilika da i ti zaradiš koju krajcaru, al triba zato i pameti imat. Izr. lip ko ~ 'neobično lep, lep kao ikona'; na priliku 'poput čega'; na svoju sliku i priliku 'poput sebe'.

prilikovat -ujem nesvr. 'dolikovati, pristojati se'. — Zovite ona dva derana da izađu napolje, usićili su se med ljude što njim ne prilikuje.

prilip -a -o prid. 'vrlo lep, prekrasan'. — Ne da je momak lip već prilip.

prilipčiv -a -o 'koji nosi u sebi zarazu, zarazan (o boiesti)'. — Čujem da ćete ić kod bolesnika, ako ćete mene poslušat, nemojte vodit dicu s vama, moždar je to kaka prilipčiva bola.

prilipit prilipim svr. 'nalepiti preko čega'. — Ko je prilipio onu sliku na ogledalo? ~ se 'dosađujući nametnuti se, naturiti se'. — Šta si se prilipila uza me?!

prilipljivat (se) -ipljivam (se) nesvr. prema prilipit (se).

prilit prilijem svr. 'izliti iz jednog suda u drugi'. — Prilićemo vino iz onog velikog bureta u dva manja. ~ se 'izliti se preko ivice kakvog suda'. — Kad se vino prodaje na miru nikad se ne prilije.

prilivat (se) priliva (se) 1. nesvr. prema prilit (se). 2. 'blistati (se)'. — Svila joj se prilivala na nikolko boja.

prilomit prilomim svr. 1. 'lomeći rastaviti na dva ili više delova'. — Kogod je prilomio onu najlipču crvenu ružu u bašči. 2. 'doneti odluku, rešiti'. — Svima nam je teško, al kogod će morat prilomit ovo stanje, pa kako nam bidrie. Izr. ~ priko kolina 'doneti odluku bez razmišljanja'. ~ se 'odlučiti se, rešiti se'. — Odjedared se prilomio, pa ode kod komšije s kojim već godinama nije divanio.

prima ž 'prvi instrument u muzičkom sastavu, tamburica'. — Tamburaško društvo je veliko i dvi prime sviraje u njemu.

primaknit primaknem svr. 'noseći približiti'. — Deder, primakni ma'o taj bokal da i ja nazdravim. ~ se 'približiti se'. — Dočeko je da se zec još primakne i onda je puco.

primarat (se) primaram (se) nesvr. prema primorit (se).

primaš m 'prvak u muzičkom sastavu'. — Di je sviro Lazo primaš, znalo se da tu mora bit i dobra svirka.

primašit -im svr. 'baciti preko čega, dalje nego drugi, prebaciti'. — Ja sam i juče u vrepčanju dalje kecio o(d) tebe, primašio sam te jedno deset koračalji.

primašivat -ašivam nesvr. prema primašit. primašov -a -o 'koji pripada primašu. — Primašova tamburica sve prede.

primatorit -im svr. 'prestariti'. — I di'da i njegov konj su primatorili, obadvoj(i)cu triba oslobodit posla.

primećat -em nesv. prema primetnit. ~ se nesvr. prema primetnit se.

primetnit -nem svr. 'izmeniti mesto ili položaj čega'. — Za doveče triba primetnit sve stoce iz čiste sobe u ovu di će bit večera. ~ se 'prevrnuti se preko glave'. — Lacko se uvik po dvared primetne, dok se druga dica primetnu jedared.

priminit priminem svr. 'umreti'. — Posli duge i teške bolesti, juče je bać Losko priminio.

priminuće s 'smrt'. — Kad moje priminuće dođe, biće mi kraj, ni pitat me neće. primiravat -iravam nesvr. prema primirit.

primirit -im svr. 'odrediti meru prema čemu, izmeriti'. — Sotra će doć vincilir pa ćemo primirit zemlju.

primistit -im svr. v. primetnit. ~ se v. primetnit se.

primišćat se primišćam (se) nesvr. prema primistit (se).

primišćavat (se) -iščavam (se) nesvr. prema primišćat (se).

primit primim svr. 'uzeti ono što se nudi'. — Primi, Stipe, kad ti strina daje. Izr. Bog nece da me primi 'ne mogu da umrem'; Bog ga primio 'umro je'; primila ga crna zemlja 'sahranjen je'; ~ na sebe 'preuzeti s voljom'; ~ na noć 'dati prenoćište'; ~ prsten 'veriti se'. ~ se 1. 'preuzeti brigu o kome, čemu'. — Primila se najstarija ćer da ga dvori. 2. 'uhvatiti klicu, početi rasti'. — Dobro se primio luk u tvom bostanu.

primogući -a -e 'svemogući'. — Primogući Bože, oprosti grije moje,

primorat primoram svr. 'prisiliti'. — Ne bi se on još ženio, al ciira ga je primorala, ostala je noseća.

primoravat -oravam nesvr. prema primorat.

primorit primorim svr. 'dovesti u stanje vrlo velikog umora'. — Sjaši malo, primorićeš tog mladog konja. ~ se 'bit iscrpen'. — Nisam tio da se manjivam dok sve voćke ne okrešem, borme, sad osićam da sam se primorio.

primotat -am svr. a. 'premotati'. b. 'motajući saviti u klupče'. — Majka će da primotaje vunicu i pređu.

primotavat -otavam nešvr. prema primotat.

primudar -dra -dro 'odveć mudar'. — Zdravo je primudar za njegove godine.

primundurit se -undurim se svr. 'preobući se, navući drugu uniformu ili odelo'. — Vidi ti tebe, kad si se brže bolje primundurio.

prinaglit (se) prinaglim (se) 'naglo nešto učiniti, požuriti se'. — Prinaglio si, da si dočeko samo koji dan, došla bi i sama, a vako je ispalo da je ti zoveš natrag.

prinašat prinašam nesvr. v. prinosit.

princ m 'vladarev sin'. — Neceš dobit pa da si princ.

princeza ž 'vladareva kći ili prinčeva žena'. — Tona oblači ćer ko da je kaka princeza, a nemaje uvik ni šta ist.

prinemagat se -emažem se nesvr. 'pretvarati se'. — Nemoj mu virovat da se od rada umorio, prinemaže se samo, bekrija jedna.

prinet -esem 1. 'noseći ili vozeći premestiti s jednoga mesta na drugo'. — Bila sam kod Marije u špitalju, nije više na prvom emeletu, prineli su je na treći. 2. 'zadržati u utrobi dete duže nego što se očekuje'. — Čekali smo još prošle nedilje, al nije još rodila, fain je prinela. 3. 'učiniti nešto čijim vlasništvom'. — Zato što mu stariji sin očo sa salaša, odlučio je da će svu zemlju i salaš prinet još za života na mlađeg sina.

prinoćit prinoćlm svr. 1. 'provesti noć spavajući'. — Kasno je već, najbolje bi bilo da prinoćite kod nas. 2. 'ostati preko noći gde'. ~ imamo mi mista za konje, nek prinoće u našoj košari.

prinos m 'rod'. — Ovogodišnji prinos kuruza je mlogo manji od lanskog.

prinosit prinosim nesvr. prema prinet.

prinošenje/prinošenje gl. im. od prinosit. — Pušti momka da se odmori malo, susto je u prinošenju džakova s kola u ambar.

prinova ž 'novorođeno dete'. — Šta je, Tome, ni ne fališ se da vam je stigla prinova?!

priobuć -učem svr. 'skinuti sa sebe ili s drugoga jedno odelo i obući drugo'. — Falio njim je još jedan muškarac i onda se dogovore da Andrijinu sestru Maru priobuku u muško. ~ se 'obući se u drugo odelo, u druge haljine'. — Ženski svit obično kad je u svatovima, za veče se priobuče u drugo ruvo.

priobut priobujem svr. 'promeniti obuću'. — Spremi mi štogod za ilo dok ja ne priobujem druge opanke. ~ se 'skinuvši jednu obuću obuti drugu'.

priobuvat (se) -obuvam (se) nesvr. prema priobut (se).

priopravit -opravim svr. 'prepraviti'. — Priopravio sam staru opakliju u kožuv.

priopravljat -am nesvr. prema priopravit.

priorat priorem svr. 'ponovo uzorati'. — Nije nam dobro niko kuruz, pa smo jedan lanac priorali.

prioravat -oravam nesvr. prema priorat.

priotet priotmem svr. 'uzeti koga protiv njegove volje'. — Nek je otme, njegova će bit dok je ne priotmem.

priotimat -am nesv. prema priotet.

pripadat -am nesvr. 1. prema pripast. 2. 'biti čije vlasništvo'. — Ne pripadam ja nikome i nemoj da mi zapovidaš!

pripalit pripalim svr. 'prinoseći vatru upaliti, upaliti o nešto što gori (cigaretu o cigaretu)'. — Pripali mi cigaretlu na lampaš, ti si tamo bliže, da se ne turam priko astala.

pripaljivat -aljivam nesvr. prema pripalit

pripasat -ašem svr. 'svezati, opasati (kecelju, pregaču)'. — Ovom tvom čoviku sasvim dobro stoji kad pripaše keceljac, mogo bi on to i češće. ~ se 'opasati se'.

pripasivat (se) -asivam (se) nesvr. prema pripasat (se).

pripast -adnem/-anem svr. 1. 'postati čije vlasništvo'. — Posli moje smrti, kuća u varoši će pripast Marku.

pripast -adnem/-anem svr. 2. 'iznenada i jako preplašiti'. — Ko j to vidio, tako me pripast, mal mi srce nije stalo od strava. ~ se 'mnogo se preplašiti'. — Toliko sam se pripala da cio dan nisam došla sebi.

pripazit -im svr 'obratiti neko vreme pažnju na koga, na što'. — Luce, pripazi na mliko da ne pobigne, ja moram izać zarad sebe.

pripeć -ečem svr. 1. 'više nego što treba ispeći'. — Pazi da ti se ne pripeče pućka.

pripeć -ečem svr. 2. 'opaliti, ispeći (o suncu)'. — Kad u podne sunce pripeče ni kera ne triba iz lada otirat. ~ se 'postati tvrd od preteranog pečenja'.

pripeka ž 'jaka vrućina, žega'. — Pripeka je tako jaka da smo samo vodu pili i znojiii se.

pripel(i)ca ž 1. 'površina pšenice (oko dva krsta — 36 snopa) koju kosci u krug kose'. — Ostala je još jedna pripelica, to ćete vas dvoje pokosit, a mi ćemo vezat i dotleg snosit pokošeno. 2. 'ptica selica iz porodice jarebica, zool. Coturnix coturnix'.

pripel(i)car m 'lovački pas za lov na prepelice'.

pripet pripnem svr. 1. 'privezati uz nešto (kravu, konja)'. — Pripni kravu u kraj ditelne nek se napase. 2. 'prikačiti, pričvrstiti (maramu na vratu, veš na užetu)'. — Dodaj mi magarčiće da pripnem košulje kad prostrem da se suše. ~ se 'propeti se'. — Ako ne možeš dovatit, a ti se pripni malo.

pripinjač -ača m 'štipaljka'. — Mace, donesi mi pripinjače, zaboravila sam i(h) uzet.

pripinjat (se) -njem (se) nesvr. prema pripet (se).

pripirat se -rem se nesvr. 'voditi prepirku s kim, svađati se'. — Saslušaj me, ako oćeš, al ja se neću s tobom pripirat.

pripisat pripišem svr. 'pismeno ostaviti kome kakvu vrednost'. — Dida su pripisali kuću na unuke, ako i(h) oni dodvore.

pripisivat -isivam nesvr. prema pripisat.

pripit -a -o 'malo pijan, podnapit'. — Ne vridi raspravljat s pripitim čovikom.

pripit se pripijem se svr. 'opiti se'. — Ko neće, al on uvik oće da se pripije.

priplakat -ačem svr. 'provesti plačući'. — Mloge noći je priplakala, a nikom se potužila nije.

priplanit priplanem svr. 'pripeći'. — AI je danas priplanilo ko da je kanikula.

priplod m 'prirast stoke plođenjem'. — Ostavio sam jednog bika za priplod.

priplodni -a -o 'koji je za priplod'. — Samo onaj veliki bili nerist je pripiodni.

pripolovit -olovim svr. 'podeliti na dva dela'. — Neću pisat unaprid nikom ništa, kad ja umrem, ti i sestra ćete pripolovit sve što imam. ~ se 'smanjiti se na polovinu'. — Bolest je lipo pripolovila, a bilajeuvik puna i okrugla.

pripoljubljeni -a, -o 'najljubljeniji (u molitvi)'. — Pripoljubljena Divice, smiluj se meni.

priponizno pril. 'najponiznije (u molitvi)'. — Priponizno ti se molim. priponja m v. jarmac.

pripovidat -ovidam nesvr. 'pričati'. — Kad dida počmu da pripovidaje nikad kraja.

pripovitka ž a. 'govorni ili pismeni sastav o kakvim događajima'. — Nane, čitali smo danas pripovitku o Kraljeviću Marku. b. 'pričanje'. — Dok su dida bili živi, ja sam se tušta lipi pripovidaka naslušo.

pripoznat -am svr. 1. 'priznati'. — Ono što je tvoje, to ćemo ti i pripoznat, al drugo ćeš ostavit ode.

pripoznat -a -o 'uvažen, ugledan, cenjen'. — Bać Vranje je pripoznat gazda svudan.

pripoznavat -oznavam nesvr. prema pripoznat.

pripravit (se) -im (se) 'pripremiti (se), spremiti (se)'. — Požurite, ja sam već pripravila užnu; Triba se dobro pripravit za svatove.

pripravljat (se) -am (se) nesvr. prema pripravit (se). — Ajde, pripovidaj mi, jel se pripravlja udavača?

pripravljen -a -o 'pripremljen, spremljen'. — Ko j to vidio: gosti došli, a večera još nije pripravljena!

pripregnit pripregnem svr. 'jednu zapregu osloboditi i upregnuti drugu'. — Ja iđem da malo štogod prigrizem, a ti dotleg pripregni konje.

priprezat priprežem nesvr. prema pripregnit.

priprost -a -o 1. 'prostodušan'. — Mi smo priprosti ljudi al zato znamo šta je red. 2. 'jednostavan, koji je lako shvatljiv'. — Gazda je uvik divanio priproste riči, da smo ga svi razumili. 3. 'neobrazovan'. — Osto je sam i siroma, a tako će valdar i umrit ko priprost čovik.

priprosto pril. 'prostodušno, jednostavno'. — On je uvik dobro prošo, jel se znao priprosto ponašat i ponizno divanit.

pripunit -im svr. 'previše napuniti'. — Ko j to vidio, tako pripunit džak da ga ne mož svezat.

pripunjavat -unjavam nesvr. prema pripunit.

pripušat (se) pripušam (se) nesvr. prema pripušit (se).

pripušćat pripušćam nesvr. prema pripuštit.

pripušit -im svr. 1. 'pritisnuti koga'. — Kad ga je Stipe lupio o zemlju i pripušio, krknit nije mogo. 2. 'imati polni odnos'. — Jesi 1 je pripušio noćos? ~ se 'jedan drugog pritiskati'.

pripuštit pripuštim svr. 1. 'ustupiti kome što, da se koristi čime'. — Baćo su pripuštili svu zemlju dici a oni su očli u varoš. 2. 'ostaviti koga da radi šta i kako hoće'. — Svi stariji su njim poumirali i sad su dica pripuštena sama sebi. 3. 'pariti se (o životinjama)'. — Tribalo bi pripuštit ždripca na našu kobilu, mislim da se pase.

pripuzat -žem svr. 'pužući doći, stići'. — Tako malo dite, a vidi ga već je čitavu sobu pripuzo.

priračunat -am svr. 'ponovo još jedanput izračunati'. — Kad smo sve priračunali, ispalo je da još mi gazdi triba da platimo. ~ se 'prebaciti se u računu, u proceni, u prosuđivanju'. — Zato i ćuti, što se priračuno na našu štetu.

priračunavat (se) -unavam (se) nesvr. prema priračunat (se).

priradit priradim svr. 'posvršavati sve ili mnogo šta'. — Ti iđi a ja ću doć čim priradim poslove u kući. ~ se 'provesti u radu suviše mnogo vremena, premoriti se'. — Sve se bojim da si se ti priradio.

prirast m 'povećanje plođenjem, priraštaj'. — U prasicama mi je zdravo dobar prirast.

prirast prirastem svr. 1. 'srasti s čim'. — Dvi bundeve su prirasle. 2. 'priploditi se'. — Arendaš daje gazdi određeni broj stoke i od onog što priraste za godinu dana. 3. 'zavoleti što'. — Tako mi je taj deran za srce priraso.

prirastat prirastam nesvr. prema prirast.

prirez m 'dodatak porezu'. — Sad su nam nametnili i niki prirez, ko da dosad nije bilo dosta porcije.

priričit se priričim se 'porečkati se, malo se posvađati s kim'. — Ne divane, štogod su se priričili oko dice.

priručit priručim svr. 'istresti, izliti iz jedne posude u drugu'. — To malo čorbe priruči iz velikog lonca u jedan mali.

priručivat -učivam nesvr. prema priručit.

prirušit se -im se 'obući se u drugu odeću, preobući se'. — Kad si se brze bolje prirušila?

prisadit prisadim svr. 'iskopavši posaditi voćku (biljku) na drugo mesto'. — Čim pukne proliće, oma ćemo iz našeg rasada prisadit jabuke u vinogradu.

prisađivat -ađivam nesvr. prema prisadit.

prisaldumit (se) -aldumim (se) svr. v. pritumit se. — Nova mlada je još ona, vrimenom će se prisaldumit našoj kući.

prisan -sna -sno a. 'nekuvan, nepečen, neosušen, sirov'. — Nikad ne idem prisnu šunku. b. 'koji nije do kraja kuvan, pečen'. — Ne znam kako ti lirna peče, al meni je ova pogača prisna.

priselit priselim svr. 'premestiti koga iz jednog mesta u drugo'. — Priselio sam mlađeg brata u varoš. Izr. ~ štence 'naći novu ljubav'. ~ se 'promeniti mesto stanovanja'. — Baćo su se priselili u varoš, a mi smo ostali na salašu. Izr. ~ na onaj svit 'umreti'.

priseljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema priselit (se).

prisić -ičem svr. 1. 'raseći na delove, na dvoje'. — Plugom je prisiko jednu zmiju. 2. 'preći najkraćim putem, popreko'. — iđi pokraj našeg žita, prisiči do i oma ćeš izbit na gvozdeni put. 3. 'sprečiti, onemogućiti kakvu radnju'. — Kiša mu je prisikla put. 4. (kart.) 'prepoloviti pre početka igre snop karata'. 5. 'pobiti adutom drugu kartu u igri (karata)'. — Izr. ~ koga okom (pogledom) 'neprijateljski koga pogledati'. ~ pogodbu, okladu 'kaže se kad se dvojica pri klađenju ili pogodbi rukuju, pa treći dlanom "preseče" njihove ruke'.

prisidat prisidam/prisiđat -am nesvr. 'menjati saobraćajno sredstvo na putu'. — Za mene je prava muka kad moram ajzliban prisidat.

prisidit -im svr. 1.'provesti gde neko vreme sedeći'. — Ja tebe čekam da mi pomogneš radit, a ti čitavo prije podne prisidio kod Lozike. 2. 'protrnuti, utrnuti'. — Toliko sam se zaradio da nisam ni ostio, a prisidio sam nogu.

prisidnica ž 'žena predsednik (na čelu nekog društva, udruženja)'. — Jesi 1 čula ko će bit prisidnica Divojačkog društva?

prisidnik m 'koji se nalazi na čelu nekog društva, predsedavajući'. — izabrali smo novog prisidnika.

prisilit -im svr. 'primorati'. — Manda se bojala da je ne prisile da se uda za Blaška, kad ona voli Josu. ~ se 'primorati sebe na što'. — Sad j'e često bolesan, u mladosti se prisilio radom.

prisilni -lna -lno 'koji se zbiva pod prinudom'. —Često sam moro ić s konjima i kolima na prisilni rad.

prisilno pril. 'silom, pod prinudom'. — Nije ridak slučaj da se divojke prisilno udaju, ko uskočkinj'e.

prisiljavat (se) -iljavam (se) nesvr. prema prisilit (se).

prisipat -am nesvr. prema prisut. ~ se nesv. prema prisut (se).

prisist -idnem svr. 1. prema prisidat. 2. 'zastati u grlu (o reči, zalogaju)'. — Prisio mu, dabogda, batak u grlu! 2. 'zlo proći, zlo se svršiti (fig.)'. — Prisišće nj'emu Katini lanci, kad ga upregnu u poso. ~ se 'naglo se prekinuti, prestati na neko vreme delovati'. — Kad sam ga vid(i)Ia na pragu, rič mi se u grlu prisikla. Izr. prisikle se noge (kome) 'ukočiti se od straha'.

priskakat priskačem nesvr. prema priskočit.

priskakivat -akivam nesvr. prema priskočit.

priskakućat -akućem svr. 'skakutati, sitnim skokovima preći preko čega'. — Anka je priskakućala na jednoj nogi čitavu avliju.

priskočit priskočim svr. 1. 'skočiti preko čega'. — Naš veliki nerist j'e juče priskočio obor. 2. 'skočiti dalje od drugoga'. — Glavno je da sam Ivana priskočio.

priskup -a -o 'preterano skup'.

prisladit prisladim svr. 'učiniti suviše slatkim'. — Tone, čini mi se da si malo prisladila bundevaru.

prislan -a -o 'suviše slan'. — Da nisi, gazdarice, zaljubljena, u poslidnj'e vrime sve prislano kuvaš.

prislonit prislonim svr. 'nasloniti uz nešto'. — Prisloni daske nu(z) zid. ~ se 'nasloniti se, naleći se na koga ili što'.

prislušat -am svr. 'saslušati, naći vremena za nečije nevolje'. — Ako ne mož(e)te pomoć, barem me prislušajte.

prismotat -am svr. 'ponovo smotati'. — Prismotaj maramu i metni je u bućur.

prismrdit -im svr. v. smrdit. — Baš je ode došo i tu mu se prismrdilo. Izr. ne smi ni ~ 'ni pojaviti se'.

prisnac -aca m 'vrsta kolača (presno, tek rastegnuto testo se posipa slatkim kravljim sirom i prelije slatkim kajmakom, skorupom, pa se savije u jupke i peče u rerni)'. — Dobar ti je, gazdarice, prisnac, sve se "razbolio" pa ga triba kašikom vadit iz tepcije.

prisolit prisolim svr. 'suviše osoliti'. — Lako je dosolit kad je neslano, al je nevolja kad prisoliš ilo.

prisoljavat -oljavam nesv. prema prisolit.

prisolje pl. t. s 'salamura (meso se soli i drži u salamuri, prisolju, pre sušenja na dimu)'. — Sutra ćemo izvadit i šunke iz prisolja, pa ćemo i(h) metnit u odžak da se suše.

prispit prispijem svr. 1. 'stići kuda'. — Kako si se latio, nisam ciguran da ćeš prispit na ajzliban. 2. 'doći u kakvo stanje pošto se navršilo neko vreme'. — Klara se nije udala, a već je i mlađa joj sestra prispila zaudaju. b. 'biti zreo, sazreti'. — Ove godine je, zbog lipog vrimena, sve prispilo ranije. c. 'biti koristan za što'. — Čim voće prispije, biće i novaca.

pristajat -jem nesvr. prema pristat.

pristat -nem svr. 1. 'stati'. — Pristani da trčiš za mnom ko ovca za magarcom. 2. 'stati s padanjem'. — iđi vidi jel je pristala kiša.

pristat -nem svr. 3. 'dati pristanak, složiti se s kim u čemu'. — Moji su pristali da se udam za tebe.

pristavit -im svr. 'staviti na vatru da se kuva'. — Đule, pristavi večeru pod odžakom.

pristavljat -am nesvr. prema pristavit.

pristignit -nem svr. 1. 'doći, stići'. — Kad ste i vi došli, onda mislim da su nam svi gosti pristigli, pa možemo počet sa večerom.

pristignit -nem svr. 2. a. 'idući u jednom smeru preteći koga'. — Oni su krenili prija nas, al smo i(h) friško pristigli. b. 'preduhitriti koga'. — Dida su zadali račun Ivanu i Loziji; Ivan se oma javio da zna, al štogod zamuca pa ga Lozija pristigne i prvi odgovori. 3. 'postići veći uspeh, nadmašiti'. — Sva tri brata su dobri paori, al najmlađi i(h) je sve pristigo, radi najviše zemlje. ~ se 'ovladati nekim poslom'. — Pristigle su se i naše komšije u oranju, a zdravo su strepili da neće moć na vrime uzorat.

pristizat -žem nesvr. prema pristignit. ~ se povr.

pristizat -žem nesvr. prema pristignit. ~ se povr.

pristojat -jlm svr. 'proboraviti stojeći'. — Ja tako možem cio dan pristojat čekajuć.

pristolje s 1. 'svečana stolica vladara, presto'. 2. 'sedište za onoga koji je najstariji (fig.), pročelj'e'. — Bozo, oma da si išo s otog mista, usićio se u pristolje ko da je on najglavniji.

pristravit pristravim svr. 'uplašiti, prestrašiti (koga)'. — Najdared se pojavio iz mraka i tako me pristravio da i sad još drćem.

pristupna prid. samo u izrazu: ~ godina. 'svaka četvrta godina, koja ima 366 dana'.

prisut prispem svr. 1. 'sipajući preručiti iz j'ednog suda u drugi'. — Neću prisut ništa, ti nosi pun a meni daj prazan džak. 2. 'nasuti, uliti previše, da teče preko suda'. — Toliko si prisula u šoljcu, da sam trag pravila do moje kuće. ~ se 'prepuniti se'.

prisvlačit se prisviačim (se) nesvr. prema prisvuć (se).

prisvuć prisvučem svr. 'skinuti jedno rublje i obući drugo, preobući (o ljudima)'. — Mali se ukakio, operi i prisvuči ga. ~ se 'preobući se, presvući se (odelo, haljinu)'. — On je tako naučio: čim dođe kući is škule, oma se prisvuče u njegovo staro ruvo.

prišapćat prišapćem svr. v. prišapnit. prišapljat prišapljem svr. v. prišapnit. prišapnit prišapnem svr. 'izgovoriti sasvim tiho, šapatom'. — Ajde, samo meni prišapni. prišit prišijem svr. 1. 'prićvrstiti šivenjem'. — Roze, oćeš mi prišit puce na košulji? 2. 'nadenuti kome drugo ime, nadimak'. — Svi ga zovu "Pućak", a niko ne zna ko mu je prišio to prdačno ime.

prišivat prišivam nesvr. prema prišit.

prištur -it prištunim svr. 'prignječiti, pritisniti (prst, nogu ili deo tela nekom alatkom)'. — Palac sam prištunio klištama.

pritajit se pritajim se svr. 'primiriti se skrivajući svoje namere'. — Kažem ti: sveži tog kera, ne virujem ja njemu, samo se pritajio, a čim okrenem glavu zatrčaće se i ugrist čovika.

pritakat pritačem nesvr. prema pritočit.

priteć -eče svr. 'ostati, imati još neoega'. — Priteklo nam je cripa kad smo pokrivali salaš, imali smo dosta i starog, a kupili smo više nego što triba novog.

pritirat -am svr. 1. 'terajući primorati koga da pređe preko čega'. — Komšija, možem ja pritirat ovce priko tvog žita? 2. 'prevršiti meru u čemu, preuveličavati'. — I sam je uvidio da je već pritiro šalabazajući.

pritiravat -iravam nesvr. prema pritirat.

pritiskat (se) pritiskam (se) nesvr. prema pritiskivat (se).

pritiskivat (se) -iskivam (se) nesvr. prema pritisnit (se).

pritisnit -nem svr. 1. a. 'izvršiti pritisak svojom težinom'. — Snig je pritisnio grane, pa se obisile do zemlje. b. 'uhvativši rukom izvršiti pritisak snagom'. — Pritisni jače cilom rukom, nemoj samo sa dva prsta. 2. 'dovesti u stanje koje izaziva osećanje tereta'. — Nije lako kad ostaneš sam, a vamo te starost pritisla.

pritit (se) pritim (se) nesvr. 1. 'praviti rukom pokret, gledati koga ili glasom govoriti u cilju zastrašivanja'. — Nane, zašto se na me pritite, nisam ja razbio đugu. 2. 'opominjati plašeći posledicama'. — Šta se na me dika priti da moram njegova bit, jel će mi porazbijat pendžere, ako neću. 3. 'pokazivati znake opasnosti'. — Silna kiša je pala, priti opasnost da nam usiv propadne. Izr. — Ben se priti.

pritočit pritočim svr. 'točeći preliti iz jednog suda u drugi'. — Pritoči iz onog velikog bureta vino u manje, jel se već počo striž vaćat.

pritovarit -im svr. 1. 'prebaciti tovar sa jednog mesta na drugo'. — Slomio se točak na kolima i morali smo čitav voz pritovarit na druga kola. 2. 'previše natovariti'. — Mislim da smo pritovarili, teško da će to jedan konj odvuć. ~ se 'prejesti se'. — Toliko smo poili i pritovarili se, pa nam je sad teško i divat.

pritovarivat (se) -arivam (se) nesvr. prema pritovarit (se).

pritrčat -im svr. 1. 'trčeći preći preko nekog prostora'. — Gledajte, zec nam je pritrčo put.

pritrčat -im svr. 2. 'dotrčati'. — Ko pritrči prvi, tog će bit i ova velika kruška. 3. 'u trčanju provesti određeno vreme'. — Kako nisam friško stigo, kad sam čitav put pritrčo.

pritrčavat -rćavam nesvr. prema pritrčat.

pritrčavat -rćavam nesvr. prema pritrčat.

pritresat pritresam nesvr. prema pritrest.

pritrest -esem svr. 'izasuti iz jednog suda u drugi'. — Pritresi gra u drugi džak, ovaj stari se već sav raspo. 2. 'preraditi što zamenjujući dotrajale delove'. — Pritrest ćemo gornji pošav na kući, ima dosta polupani crfpova.

pritrgnit se -nem se svr. a. 'slomiti se od posla, velikog uzbuđenja, naprezanja'. — Samo mi ti, Lajčo, nemoj kazat da si se pritrgo u kopanju. b. 'suviše istrošiti u davanju (ir.)'. — Daće on, nije da neće, al se nece pritrgnit.

prituć pritučem svr. 1. 'premlatiti'. — Ni krivog ni dužnog nike bitange su ga pritukle i siroma već nedilju dana leži i liči se. 2. 'tukući ubiti'. — Jutros je jedan pacov utrčo u svinjak, jedva smo ga lopatama pritukli.

pritumit se -im se svr. 'nekome se prilagoditi (uz potpunu odanost), prikloniti se'. — Sam je došo u avliju i friško se prituraio kod nas pa ga ni drugi kerovi ne diraje; — Zet se s početka tuđio, al posli jedno po godine se sasvim pritumio i bio je ko i svi naši.

pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se).

pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se).

pritvorit pritvorim svr. 1. 'promeniti što u nešto drugo, dati drugi oblik'. — Pripovida se da su kadgod vištiće znale čovika pritvorit u žabu. ~ se 1. 'preći u drukčije stanje, primiti sasvim drugi oblik'. — Općinar uzme u ruku artiju, a ona mu se pritvori u goluba. 2. 'prikazati se drukčije nego što jeste'. —- Pritvara se samo da ne iđe u škulu, a ne fali mu ni ker.

pritvorit pritvorim svr. 2. 'nepotpuno, malo zatvoriti'. Pritvori spoljna vrata. priudat -am svr. 'ponovo udati'. — Da znaš, juče sam ti pri'udo sestru. ~ se povr.

priudavat (se) -udavam (se) nesvr. prema priudat (se). — Nije se ona nikad priudavala i sad je udovica.

priuzet priuzmem svr. 'uzeti, primiti od drugoga'. — Nikola mi je niidio da priuzmem ona dva konja, što je juče kupio. b. 'primiti u svoje vlasništvo'. — Priuzo sam zemlju što sam naslidio od tetke.

priuzimat -am nesvr. prema priuzet.

privaćat (se) -am (se) nesvr. prema privatit (se).

privagnit privagnem svr. 1. 'pretegnuti po težini'. — Nismo virovali da će toliko privagnit. 2. 'preteći, preostati'. — Sa(d) ćemo kupit ruvo Ciliki, a ti ćeš dobit ako štogod privagne novaca.

privalit privalim svr. 1. 'prevrnuti, oboriti'. — Krava mi je privalila punu kravljaču s mlikom. 2. 'preći hodajući ili vozeći se neku udaljenost'. — Zbog tog da mi javiš za koga mi je ćer uskočila, nisi moro privalit toliki put. 3. 'prekopati, pripremiti za sađenje'. — Malo dok vrime otopli, oma ćemo privalit bašču. ~ se povr. privaliti (1.).

privaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema privalit (se).

privarit -im svr. 1. 'obmanuti'. — Drugi su računali na plajbas, a moj baćo su to sve iz glave i nikad ga nisu mogli privarit. b. 'ne ispuniti obećanje, pogaziti zadanu reč'. — Lipo je zborio i s otim nas je privario. c. 'ne opravdati očekivanje, nadu'. — Kad sam sveo sve račune, onda sam vidio da su me moji računi privarili. 2. a. 'izneveriti (muža, ženu), izvršiti preljubu'. — Ko bi to povirovo, al istina je bila, sa rođenim slugom me je privarila. b. 'zavesti devojku'. — Loško je privario moju Anku i kad se zagledala u njeg, ostavio je. ~ se 1. 'pasti u zabludu, pogrešiti'. — Privario se on, siroma, s curama i to ne jedared. 2. 'polakomiti se (fig.)'. — Privario se što su ga dočekivali i nudili svačim, pa kad se sitio, već je bio njev zet.

privatit -im svr. 1. a. 'primiti, uzeti što iz ruke onoga koji daje ili predaje'. — Diver privati snajinu ruku, ona stane na stoc i sađe s kola. b. 'ušiti, zašiti što se pocepalo'. — Pruži ruku, da ti privatim taj rukav, kad si ga moro pokidat. 2. 'podržati ono što je drugi započeo'. — Joso zapiva, a svi gosti su privatili i odjedared je bučila sva soba ot pisme. 3. 'latiti se s voljom čega, početi što raditi'. — Stariji sin nam je osto paor, a mlađi se privatio knjige i za godinu dvi imaćemo prokatora. ~ se 1. 'primiti se čega, uhvatiti se za što'. — Majka se zanesu i da se nisu privatili za dovratak, pali bi. 2. 'okrepiti se jelom, prezalogajiti'. — Strina, mi smo gladni, ako bi se mogli malo privatit.

priveden -a -o 'zbog novonastalih odnosa, doveden u novo stanje'. — Nisu sva dica moja. Kad sam se drukput oženio, dva njezina sina su privedena. Tako je bilo jedno dite zatečeno, moj sin sa prvom ženom, dvoje privedeni i sad imamo najmlađe, naše iz ovog braka, svega četvoro,

privelik -a -o 'neobično, odveć velik'. — Privelika je tuga za mater kad sinau ratu izgubi.

privest -edem svr. 'vodeći premestiti sa jednog mesta na drugo'. — Privedi ždribe kot kobile nek sisa. Izr. ~ žednog priko vode 'lukavstvom prevariti, nadmudriti'.

privest -ezem svr. 'vozeći dovesti koga do kakvog mesta'. — Šta vi, majko, čekate? — Čekam, rano, ko će me priko ove vode privest.

privezat privežem svr. 'svezati, omotati oko čega'. — Krava je nakratko privezana, pa nema dosta trave da pase. ~ se (uz koga, za koga) čvrsto se povezati s kim.

privezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema privezat (se).

privijat (se) privijam (se) nesvr. prema privit (se).

privikavat (se) -ikavam (se) nesvr. prema priviknit (se). — Teško se privikavam na nove stvari.

priviknit (se) -nem (se) svr. 'navići se, naviknuti se, sroditi se (s kim, s čim)'. — Već dvi godine ode stojimo, a ja se još nisam privikla.

priviše pril. 'preterano, odviše, suviše'. — Priviše od mene, slabašne žene, tražite da uradim.

privit privijem svr. 1. 'zaviti, uviti'. — Privi dite prija neg što pođemo; — Daj, ruku da ti privijem.

privit privijem svr. 2. 'rukama privući na svoje grudi, iskazujući nežnost prema kome'. — Dida s obadve ruke, priviju sebi malog Peru. ~ se 1. 'čvrsto se priljubiti uza što'. — Kad je konj krenio galopom, Joso se privije po njemu. 2. 'naći utočište u koga'. — išo je on svud po svitu, a sad se već dosta dugo privijo kod nas.

privlačit privlačim nesvr. prema privuć (se). ~ se povr.

privrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema privrnit (se).

privridit privridim svr. 'steći radom, pridoneti'. — Andrija, nemoj tamo vamo šetat po avliji, već dođi vamo, mogo bi i ti štogod privridit kad vidiš kaki nas poso čeka.

privriđivat -iđivam nesvr. prema privridit.

privrnit privrnem svr. 1. 'oboriti (čašu, bocu, stolicu)'. 2. a. 'okrenuti na drugu stranu, preokrenuti'. — Kašikom triba malo polit i privrnit pečenicu da se bolje peče. b. 'prepraviti (odeću), okrećući je na naličje'. — Još je to sasvim čitav kaput, samo ćemo ga dat privrnit. c. 'okrenuti list knjige'. — Kako ti, Blaško, čitaš, kad nikad list ne privrćeš u knjigi. 3. 'pretražiti'. — Kako si samo znala tako ostavit onaj poziv od porcije, svu sam kuću privrnila dok ga nisam našla. Izr. ~ kabanicu 'promeniti svoje uverenje ~ tanjir 'ne dati jesti (kome)'. ~ se 1. 'okrenuti se, obrnuti se'. — Ja ga probudim, a on se privrne na drugu stranu, pa opet zaspe. 2. 'zamutiti se (o vinu)'. — Privrnilo se vino.

privršit privršim svr. 'prepuniti, napuniti preko vrha'. — Zašto si toliko privršila čašu, samo ću se polit kad bidnem pila.

privršivat (se) -ršivam (se) nesvr. prema privršit (se).

privrtljiv -a -o 'nepostojan, nepouzdan, nesiguran'. — U ovo privrtljivo vrime, začas mož grunit kiša.

prizimovat -imujem svr. v. prizimit. — Teško da će bundeve prizimovat pod kuružnjom, tribali smo i unet u karmić.

prizir m 'osećanje i pokazivanje krajnjeg omalovažanja prema kome'. — išli su više godina zajedno, p onda su se najdared razišli i kad joj ga sad spomeneš, njozi prosto iz očivi prizir viri.

prizirat -rem nesvr. prema prizrit. ~ se povr. 'osećati prezir jedan prema drugome'.

prizivat prizivam nesvr. 1. prema prizvat. 2. 'prizivati Boga'. — Prizivam te, o, Bože!

priznojit se priznojim se svr. 'jako se oznojiti'. — Kad sam čula da dolazi doktor, triput sam se priznojila.

prizrijat prizrije svr. 'previše sazreti, prezrevati'. — Voće se tako mora brat da ne prizrije na drvetu.

prizrit prizrem svr. 'postupiti prema kome s prezirom'. — Sramota je rođenog brata prizrit.

prizvat -ovem svr. 'pozvati koga da se javi kod određenog organa vlasti'. — Prizvali su me da odnesem dozvolu na lovačku pušku.

prižalit -im svr. 'prestati žaliti, utešiti se'. — Dugo je tugovala, al vrimenom se smirila i prižalila.

priždrit se prižderem se svr. 'prejesti se jedući lakomo'. — Ko se ne bi priždro kad su nas svud nudili ilom i pilom.

prižega ž 'zapara'. — Prižega je svaki dan zdravo velika, dobro bi bilo malo kišice.

priživat priživa(m) nesvr. 'ponovo žvakati hranu koja se vratila iz želuca'. — Krave su legle u lad i priživaje.

privuć privučem svr. 1. 'vukući približiti'. — Privuči taj tanjir bliže da se ne pokapaš kad ideš. 2. 'vukući preneti što na određeno mesto'. — Privukli smo s dola sve sino i sadili ga u kamaru. 3. 'izazvati interesovanje, pažnju prema sebi'. — Trkački konji su ga privukli da i on dođe u našu kuću. ~ se 1. 'vukući se približiti se čemu'. — Privuče se lagano krevetu i uvuče se pod jorgan. 2. 'prišuljati se (fig.)'. — Mačak se privuče jednom čoporu vrebaca i samo sam vidio da već jednog vrepca nosi u usti.

prizalogajit -ogajim svr. 'pojesti nešto malo, po koji zalogaj radi okrepljenja'. — Daj samo vako s nogu da malo prizalogajim.

prizdravit -im svr. 'donekle ozdraviti, prezdraviti'. — Čim prizdravim, eto mene kod vas, pa ćemo opet zajedno radit.

prizdravljat -am nesvr. prema prizdravit.

priziđat prizlđam svr. 1. 'odeliti pregradnim zidom'. — Priziđaćemo svinjak jednim zidom, pa će svaka krmača bit posebno sa svojim prasicima. 2. 'preinačiti'. — Priziđaćemo naslam, pa ćemo dobit veliko zatvoreno misto za mašine.

priziđivat -iđivam nesvr. prema priziđat.

prizime -ena s 'nasledno porodično ime'.

prizimenjak m 'onaj koji ima isto prezime'. — Čim si moj prizimenjak, mora da si valjan čovik, makar nisi rod.

prizimenjakuša ž 'žena prezimenjak, prezimenjakinja'. — Ako si mi prizimenjakuša, ne moraš oko mog Ivana šarat.

prizimit prizimim svr. 'provesti zimu'. — Naše će krave prizimit u korlatu, samo ćemo ga okolo ogradit stajnjakom i kuružnjom.

prizimljavat -imljavam nesvr. prema prizimit. — Liti su napolju, a prizimljavaje u košari.

prkance -a i -eta s dem. od prkno.

prkno s 'stražnjica, zadnjica'. — Danas nisu kokoške snele ni jedno jaje, valdar njim se smrzlo prkno.

prkos m 'nepopustljivost, tvrdoglavost'. — Prkos kola tare.

prkosit -im nesv. 'biti prkosan, nestašan'. — To mu je u krvi bilo da svakom prkosi.

prkošdžija m 'onaj koji prkosi'. — Med svom dicom Joko je najveći prkošdžija.

prlj prlja m 'elastičan prut (savijen u Iuk i vezan za kosu i kosište, da bi u otkosu žito ravnomerno padalo na stranu)'. — Slomio mi se prlj, dobro je što sam još jedan pono.

prnit prnem svr. 'poleteti iznenada, iz mesta'. — Ja sam se štogod zamislio, kad najdared isprid mene prne jedno jato pripelica, tako sam se uplašio da sam stao ko ukopan.

prnjež m 'stara roba, prnje'. — Skupi taj prnjež i podaj prosjakovima kad naiđu.

prnjit prnjim nesvr. 1. 'kriviti usne u znak ljutnje ili neslaganja'. — Zašto prnjiš usta kad znaš da nisi u pravu. ~ se 'nadimati se, oholiti se'. — Nije lipo radovat se tuđoj nevolji, al Tune se mlogo prnjio dok mu je gazdašag rasto.

proba ž 'ispitivanje, proveravanje'. — Zaboravila sam danas otić na probu kod sabovke.

probadat probadam nesvr. prema probost. — Štogod me probada ispod rebara.

probančit -im svr. 'provesti neko vreme bančeći, lumpujući, pijući'. — Moro je spavat danjom, kad je probančio noć. — Šta mu vridi što zna zaradit kad sve probanči.

probat -am svr. i nesvr. 1. 'pojesti, popiti malo radi proveravanja kakvoće'. — Uzmi jedan komad da probaš, nećeš se valdar otrovat. 2. 'usuditi se na kakav postupak'. — Probajte samo dirat tu curu, da vas moje oči vide. 3. 'obukavši odelo (obuću) utvrditi da li odgovara za upotrebu'.

probećarit se -ećarim se svr. 'postati bećar, odati se bećarskom životu'. — Dok je bio momak, svi su ga znali ko mirnog i povučenog, a sad otkako se oženio, probećario se i samo tira kera.

probijanca ž 'ručni rad u kojem se na platnu svaka probijena rupica oplete'. ~ ima i malo veći probijanica oko koji su sitnije.

probirač -ača m 'onaj koji voli probirati, izbirač'. Izr. Probirač nađe otirač 'mnogo bira i dobija na kraju najgore'.

probit probijem svr. 1. 'udarcima napraviti otvor, probušiti što'. — Probi novu jamicu na kaišu. 2. 'probijajući kroz što izbiti na površinu, pojaviti se'. — Vidi, vidi, naš je deranac posto momak, probili su mu brčići. 3. 'prodreti, provaliti'. — Ako voda probije nasip kod gvozdenog puta, ode naše žito. Izr. ~ uši kome 'dosaditi kome ponavljanjem jednog te istog'.

probost -odem svr. 1. 'bodući proturiti kroz što'. — Dobro si prošo, mogo te je bik probost. 2. 'izazvati nagli neprijatan osećaj probadanja u telu'. — Odjedared me je tako štogod probolo ispod rebara da sam se savio do zemlje.

probudit probudim svr. 'prekiniti čiji san, učiniti da se neko trgne iza sna'. — Probudila ga je pisma i tamburaška svirka. ~ se povr.

proburažit -uražim svr. 'probosti skroz čim oštrim'. — U tuči je dvoj(i)cu proburažio velikim nožom.

proburlat -am svr. 'preturiti, ispremeštati što tražeći'. — Proburlaj žito lopatom malo dublje, moždar ćeš naći još koju krušku.

probušit probušim nesv. 'načiniti bušenjem rupu u čemu'. — Mišovi su probušili dvi jame u špajcu. ~ se povr. — Nov džak, a već se probušio.

probušivat -ušivam nesvr. prema probušit.

procidit procidim svr. 1. 'propustiti kroz što radi čišćenja'. — Procidi mliko, pa ćemo oma sirit. 2. 'polako, nejasno izgovoriti što (f ig.)'. — Ajde, procidi već, dokle ću čekat da mi kažeš ko te je istuko?!

pročupat -am svr. 1. 'prorediti čupajući (biljke nakon nicanja, birajući nerazvijene da bi snažnije dobile više vlage i prostora'. — Gust je peršin, moramo ga pročupat. 2. 'zadati nekom bol čupanjem za kosu'. — Budi dobar, jel ću ti pročupat tu tvoju gustu kosu. ~ se 'zadati jedan drugome bol čupajući kose'.

proć/proć prođem svr. 1. 'idući preći preko kakvog prostora'. — Marga je prošla čitavu avliju, skakućući na jednoj nogi. 2. 'provesti neko vreme u šetnji'. — Dida su volili posli užne malom šumicom da prođu. 3. 'probiti se, prodreti kroz što'. — Tio je priskočit lecu i u tom stane na nju, a klin mu prođe kroz tabanu. 4. 'osloboditi se čega (fig.)'. — Popi malo ladne vode, moždar će te proć muka. 5. 'proteći (o vremenu)'. — Ona je samo divanila kako bi ga što duže zađržala i da joj vrime prođe. 6. 'prestati boleti (fig.)'. — Dobila je od patikara niku mast i oči su joj od tog prošle. 7. 'prodati se'. — Bojo sam se malo, danas je bila velika peca, da mi neće proć prasici, al svi su prošli. Izr. bilo pa prošlo 'nema smisla spominjati'; kako prošo da prošo 'bilo šta bilo'; prošlo kroz giavu 'sinuti'; ~ kroz sito i rešeto 'svašta doživeti'; ~ kraj koga ko pored turskog groblja 'mimoići koga ne obraćajući nikakvu pažnju'; ~ dobro 'imati uspeha'; ~ na miru 'biti pošteđen'; ~ ko rano moja 'nemati uspeha'; ~ ko rane trišnje 'imati uspeha'; kako došlo tako prošlo 'lako došlo lako prošlo'; ~ ko Janko na Kosovu 'stradati'; ~ ko Đanina porcija! (Ađanin, subotički krznar, nerado je plaćao porez, pa je imao neprilika. Posle niza opomena, govorio bi: "Proće to". Kad su mu jednog dana sve prodali radi naplate poreza i radnju zatvorili, ostao je bez hleba. Narod je iz tog stvorio izreku). ~ se 1. 'učiniti nekoliko koraka; prošetati se'. — Obuči najlipou svilu i prođi lagano sokakom nek te svi vide. 2. 'završiti se čim'. — Sav nam je pilež pocrko, al neka, samo da na tom prođe.

proćelav -a -o 'ponešto ćelav'. — Dica se uvik smiju kad vide njegovu proćelavu glavu.

proćerdat -am svr. v. potraćit. — imo je sto lanaca zemlje i za samo tri godine je svS proćerdo.

prodaja ž 'prodavanje'. ~ imam dosta prasica za prodaju.

prodat -am svr. 'ustupiti što drugome za određenu cenu'. — Moždar si mogo i bolje prodat da si još malo čeko. Izr. ~ dušu sotoni 'učiniti kakvo nečasno delo'; kako (pošto) čuo tako (poto) i prodo 'reći nekome tačno onako kako se čulo'; ~ žito na nogama 'prodati još dok je zeleno u polju'; prodo bi i rođenu dicu (mamu) 'prodati sve samo da se domogne novaca'; prodo bi i gaće sa sebe (govno ispod sebe); prodo bi i očev križ 'prodaje sve da zapije'.

prodavat prodajem nesvr. prema prodat. Izr. ~ kožu 'izlagati se opasnosti'; ~ zjale 'uzaludno provoditi vreme, ne raditi'.

proderat se proderem se svr. 'ljutito se izderati na koga'. — Kad se onda prodero na nji.

prodrćat -ćem svr. 'prodrhtati, uzdrhtati'. — Dok si ti tamo sidio s društvom, ja sam ode prodrćala čekajuć te.

produvat produšem svr. 1. 'duvanjem pročistiti'. — Produši mi kamiš, digod se začepio, pa ne iđe dim kako triba. 2. 'izložiti hladnoj struji vazduha'. — Vitar me načisto produvo.

produvavat -uvavam nesvr. prema produvat.

produžavat (se) -užavam (se) nesvr. prema produžit (se). — Neću više da se produžava, u nedilju ćemo se vinčat.

produžit produžim svr. 'načiniti dužim; nastaviti; povećati rok oega'. — Šteta je što nismo još malo avliju produžili; ~ oćeš ii, Stipane, produžit škulu? — Ti si tražio samo na koji dan, a sad se već fain vraćanje produžilo. ~ se 'nastaviti se'.

produživanje s gl. im. od produživat (se). — Furtom traži produživanje roka za vraćanje duga.

produživat (se) -uživam (se) nesvr. prema produžit (se). — Produživo sam toliko koliko sam imo ciglje za put.

proesapit -esapim svr. 'proračunati'. ~ oma ću ti kast samo da proesapim.

profestor m 'profesor'. — Naš Matija uči za doktora, kaže da su mu zdravo strogi profestori.

profestorica ž 'žena profesor'. — To je profestorica našeg derana.

profrćkat -am svr. v. protraćit. — Profrćko je sve što mu je od oca ostalo.

profućkat -am v. protraćit. — Lako je profućkat, al je teško steć.

progledat progledam nesvr. prema progledat.

progledat -am svr. I. 'početi gledati, videti'. — Seko, naši mačići su progledali. 2. 'poderati se'. — Tvoj rukav od bolondoša je progledo, daćeš mi doveče da ga zakrpim. Izr. ~ kome kroz prste 'postupiti blago, popustljivo'.

progledavat -edavam nesvr. prema progledat.

progodištit -im svr. 'provesti godine'. — Ja sam svoju mladost progodištio služeći kod gazda.

progon m 'široki put kroz vinograd'. — Kroz progon u našem vinogradu sad već svi iđu s kolima.

progorit progorim svr. 'dobiti rupu delovanjem vatre'. — Kogod mi je od gostivi sinoć progorio bili čaršap na astalu.

progovarat -ovaram nesvr. prema progovorit.

progovorit -ovorim svr. 1. 'početi govoriti'. — Ženska dica skoro uvik prija progovore od muškarčića. 2. 'reći, izgovoriti'. — Lazo je taki: kad radi, on rič ne progovori. Izr. Bog iz tebe progovorio 'neka se obistini ono što si rekao'.

progrist -izem svr. 1. 'grizući probušiti'. — Moljac je progrizo naninu otunku. 2. 'dobiti rupe od duge upotrebe'. — Rđa je progrizla kabo na više mista; — Lušija je progrizla bakarni koto.

progrizat progrizam nesvr. prema progrist.

progunit -nem svr. v. progutat.

progutat -am svr. 1. 'gutajući propustiti što kroz grlo u želudac'. — Ja progutam i špice od trišnje. 2. 'uništiti'. — Vatra je začas progutala krov od košare. 3. 'izdržati, pretrpeti'. — Ko snaja dosta je progutala dok joj je svekar bio živ. 4. 'ne izreći potpuno do kraja'. ~ bolje je da progutam nego da vam kažem. Izr. proguto ga je mrak 'nestao je, ubijen je'; ~ jezik 'kaže se nekome koji nešto rđavo nagoveštava'.

proja ž 'pogača od kukuruznog brašna'. — Umutiia sam proju s vodom, pokrila sam je s devet fela pokrivača da se zapari i onda ću je peć (devet vrsta pokrivača, jer će tako biti slađa).

projašit -im svr. 'projahati'. — Projaši isprid našeg salaša, da te moji vide.

prokartat -am svr. 'izgubiti kartajući se'. — Nema ko da ga urazumi, pa neće zadugo i prokartaće i salaš i zemlju. ~ se 'postati kartaš'. — Ne znam što mu je, i moj se čovik prokarto?!

prokasat -am svr. 1. 'kasajući proći mimo ili kroz nešto'. — Kud je to Vince očo, sad je prokaso na karucama? 2. 'malo kasati'. — Prokasaj malo te konje, biće mirniji u košari.

prokasivat -asivam nesvr. prema prokasat.

prokator m 'advokat'. — Dobiće on sud, ima dobrog prokatora.

prokerit se prokerim se svr. 'probećariti se, prololati se'. — Čujem da se prokerio, pa po tri noći ne dođe kući.

prokisivat -isiva nesvr. prema prokisnit.

prokisnit -nem svr. 1. 'postati mokar od kiše'. — Uvatila me kiša na putu i dobro sam prokiso. 2. 'procuriti (o krovu)'. — Prokisla nam je tavanica u košari. 3. 'postati kiseo, uskisnuti'. — Na ovoj vrućini prokiso nam je gra od podne.

prokišnjavat -išnjava(m) nesvr. prema prokisnit.

proklet -a -o 1. trp. prid. od proklet. 2. 'koji izaziva mržnju prema sebi, mrzak, odvratan'. — Ništa mi ne iđe od ruke ko da sam proklet čovik; — Lako bi se živilo, samo kad ne bi tribalo ti(h) prokleti novaca. Izr. ~ bio (bila) 'grdnja u velikom gnevu'.

proklet -kunem svr. 'izreći prokletstvo nad kim ili čim, kunući koga, poželeti mu zlo'. — Proklecu joj još i dite u utrobi.

proklijat -a svr. 'pustiti klice, početi rasti'. — Proklijo nam je krumpir u podrumu.

proklijavat -ijava nesvr. prema proklijat.

proklinjat -njem nesvr. prema proklet.

prokljuvat prokljuje(m) svr. 'udarajući kljunom, kljujući probiti koru'. — Juče sam zateko pućke u bostanu, prokljuvale su nam one najlipče dinje. ~ se 'pokazati se, izaći iz jajeta, probiti koru ili ljusku kljunom'. — Danas se prokljuvalo prvo pile.

prokljuvavat se -uvavam (se) nesvr. prema prokljuvat (se). — Moraš se ti prokljuvavat kad stariji divane, a koliko sam ti puti kazala da onda ćutiš.

prokola ž 'glavica kiselog kupusa'. — izvadila sam jednu veliku prokolu, kuvaću za sutra sarme.

prokolica ž dem. od prokola.

prokrilit se prokrilim se svr. 'otrgnuti se od nekog mrtvila (fig.)'. — Luka se prokrilio otkad je izašo is kuće i posto sam svoj gazda.

prokrvavit -rvavim svr. 'postati krvav'. — Ne diraj krastu, prokrvavićeš ranu. ~ se 'poteći krvlju'.

proktit se proktije se svr. 'dobiti želju za čim, da se što ostvari'. — Ne mož nana tebi oma ispeć kolača čim se tebi proktije.

prokurvat -am svr. 'potrošiti na kurve'. — Sve što je imo poprodavo je i prokurvo. ~ se 'postati kurva, kurvar'. — On je pijo i trošio novce na jednu stranu, a žena mu se na drugoj prokurvala.

prokutatovat -ujem svr. 'pretražiti, pretresti (koga)'. — Kad su ga uvatili, žandari su ga oma prokutatovali.

prokuvat -am svr. 'dugim kuvanjem dovesti do potrebnog stanja'. — Tribalo bi vodu prokuvat, pa je posli pit, jel je malo ima u bunaru i zdravo je mutna.

prokuvavat -uvavam nesvr. prema prokuvat.

prokvocat -am svr. 'početi kvocati'. — Prokvocala je jedna kokoška, moćemo je nasadit.

proletit proletim svr. 1. 'leteći proći kraj, mimo koga, čega'. — Sad sam vidio jedno veliko jato lasta je proletilo, odlaze di je vruće vrime. 2. 'brzo proći, minuti'. — Proletilo mi je dvaest godina ko ništa.

prolićat prolićam nesv. prema proletit. — Kao da proliće podikoji snig.

proliće s 'godišnje doba između zime i leta'.

prolićni -a -o 'proletni'. — Jedva čekamo da nam prolićno sunce ograne.

prolipčat se -am se svr. 'postati lepši'. — izrasla je u pravu pravcatu divojku i prolipčala se.

prolistat -a svr. 'pustiti list'. — Sve drveće je već odavno prolistalo.

prolistavat -istava nesvr. prema prolistat.

prolit prolijem svr. 'izliti iz čega'. — Skloni se u stranu da prolijem iz lavora vodu. izr. ~ suze 'plakati'; smućaj pa proli 'nema od toga ništa'. ~ se 'izliti se iz čega'. — Toliko si napunila zdilu da mi se prolila čorba iz nje.

prolitos pril. 'prošloga proleća iste godine'. — Još smo prolitos sva troj(i)ca bili momci, a sad već slušamo žene.

prolivat (se) prolivam (se) nesvr. prema prolit (se).

prolokat proločem svr. 'podlokati obalu, put i sl.'. Voda je prolokala gvozdeni put. ~ se 'biti izriven od vode'.

prolumpovat -ujem svr. 1. 'lumpujući potrošiti'. — Prolumpovo je i konje i kola. 2. 'lumpujući provesti vreme'. — Ništa od njeg neće bit, jel on jedan dan radi a druge dane u nedilji prolumpuje.

promać promaknem svr. v. promaknit.

promaknit promaknem svr. 'izbeći, izmaknuti pažnji, oku i sl.'. — Dobro sliišaj šta se divani, rič da ti ne promakne, pa ćeš onda teti sve kazat.

promanit (se) promanem (se) svr. 'za kratko vreme izložiti veš suncu i vetru'. — Čim se malo promane, pokupi pa ćemo roljat košulje.

promanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema promanit (se). — Nece se dugo promanjivat, jel se počelo oblačit.

promašit -im svr. 'ne pogoditi pri pucanju u cilj'. — Juče sam prvi put bio u lovu i promašio sam zeca, a bio je svega deset meteri daleko od mene.

promašivat -ašivam nesvr. prema promašit.

promeljat promeljam svr. 1. 'valjati zalogaj u ustima'. — Nema zube, pa dok on ne promeija ilo u ustima triba ga iščekat 2. 's mukom, jedva čujno izgovoriti (fig.)'. — Ajde, promeljaj već jedared da te čujemo šta oćeš, kaži.

prominit prominim svr. 'učiniti drugim, drukčijim'. — Dogod ne promini život, ja mu se neću u kuću vratit. 2. 'zameniti jedno s drugim'. — Prominili su mi onaj puknut kabo u gvožđari, dobio sam nov. 3. 'razmeniti krupni novac u sitni'. — Duka, možeš mi prominit jednu stotinu, triba mi sitnog novca. ~ se 'zameniti se jedno s drugim'.

prominjivat (se) -injivam (se) nesvr. prema prominit (se). — Kad bi se život mogo prominjivat za novce, onda bi i sirotinjski život bio na cini.

promislit -im svr. 1. 'svestrano proceniti, prosuditi, razmisliti'. — Za taki poso triba pored novaca i dobro promislit.

promišat promišam svr. 'dobro izmešati'. — Promišaj te karte još jedared, p onda dili.

promišljat promišljam nesvr. prema promislit.

promizgival(i)ca ž 'onaj' koji nešto stalno izvoljeva, zanovetalica'. — Možte vi njega nudit s pečenlm ševama kad je promizgival(i)ca, pa ne zna ni sam šta bi tio.

promizgivat -izgivam nesvr. 'zanovetati, izvoljevati'. — Čim toliko promizgiva, nije gladna, pa je nemoj više ni nudit.

promolit promolim svr. 'isturiti, učiniti vidljivim'. — Nismo tili da salazimo s kola, pa smo zvali komšiju, al niko ni glavu da promoli kroz vrata. ~ se 'pokazati se'. — Tamburaši su svirali pod Stankinim pendžerom, a mi, 5im smo zapivali, ona se promolila kroz pendžer.

promrit promrem svr. 'ukočiti se od silnoga uzbuđenja, straha'. — Di si već toliko, ja sam promrla od strava da ti se nije štogod dogodilo usput.

promrmljat -am svr. 'mrmljajući reći, progovoriti'. — Promrmljo je štogod na vrati i očo, nisam razumila šta je kazo.

promrsit promrsim svr. 'nerazumljivo reći nešto kroz zube'. — Nisam ga mogla probudit nit razumit šta je kroz zube promrsio u snu.

promrznit -nem svr. 'smrznuti se, ukočiti se od hladnoće'. — Ja tebe čekam, a ti zasio pa imaš kada, mogla sam i promrznit na ovoj zimi.

promućat -am svr. 'isprati, isplaknuti'. — Znam da ne pij'es rakiju, al ova je zamedljana, uzmi pa makar promućaj usta.

promućkat -am svr. 'izmešati tečnost u kakvoj posudi'. — Promućkaj malo tu zamedljanu rakiju, jel med je pao na dno boce.

promućuran -rna -rno 'snalažljiv, dovitljiv'. — Moj dida nije išo u škulu, al je bio promućuran čovik u svakom poslu.

promuknit -nem svr. 'dobiti mukao, hrapav glas'. — Promukla sam vičući, a oni se sigraje ni ne haje što i(h) zovem; Bili su svatovi, pa je i ker promuko, sad laje ko da šaplje.

promuštrat -am svr. v. muštrat.

pronać pronađem svr. 'naći, otkriti što kao rezultat traženja'. — Tako smo se sakrili da nas cio dan nisu pronašli.

pronalazit -im nesvr. prema pronać.

pronet -nesem svr. 1. 'noseći koga (što) preneti kroz što, mimo čega'. — Čekamo da pronesu snašu. 2. 'učiniti da se o kome, o čemu svuda govori'. — Grgo je prono vist da je Ivanov sin posto prokator. 3. 'početi nositi jaja'. — Juče sam čula da kokodaču kokoške, valdar će onda pronet. ~ se 'poznati, postati poznat svima ili mnogima (o glasu, vestima i sl.)'. — Čula sam, čula, da se udaješ, prono se taj glas i do nas, još prošle nedilje.

pronevaljanit se -aljanim se svr. 1. 'postati nevaljao, nepristojan'. — Otac mu je bio pošten i vridan čovik, a vidi ti njega, samo što se dočepo očevog imanja, pronevaljanio se ko niko njegov i sa svakim se samo svađa i dotirava. 2. 'odati se nemoralu, pokvariti se'. — Na žalost, moja je, al moram priznat da se sasvim pronevaljanila i nema u nje više ni škrame srama.

pronosit (se) pronosim (se) svr. prema pronet.

proodan -dna -dno 'kojim se može proći, prohodan'. — Ti si sad tudan prošo, kaži nam jel je proodan put?

proodat proodam svr. 'početi ići'. — I naš unuk je danas proodo. ~ se 'provesti neko vreme u šetnji, prošetati se'. — iđem napolje, da se malo proodam.

propađat -am nesvr. prema propast.

propala ž v. potpala. — Napravi mi malo drva za propalu.

propalit propalim svr. a. 'potpaliti (vatru), početi paliti'. b. 'početi pušiti'. — Sačekaj malo da propalim lulu pa ćemo oma krecat.

propaljivat -aljivam nesvr. prema propalit.

propast ž 1. 'potpunou ništenje svega, svakog života (pri kakvoj nesreći i sl.)'. — Niki proriču skori propast svita. 2. 'materijalni ili moralni pad'. — Kako j'e gazdovo moro je dočekat propast.

propast propadnem/propanem svr. 1. 'pasti kroz što'. — Kad su kosili trsku, na jednom mistu j'e puko led pod njim i propo je do pojasa, jedva smo ga izvukli. 2. 'postati mršav, omršaviti'. — Našo sam se s Vincom, dugo ga nisam vidio, čini mi se da mu je lice požutilo i propalo. 3. 'izgubiti svoju imovinu, imanje'. — Losko, Bartul i Nikola iđu zajedno, a svi su propali ko gazde. 4. 'srozati se u moralnom pogledu'. — Otkako mu je umrla žena, čovik je načisto propo i samo pije. Izr. u zemlju da propadnem 'osećaj velike neprijatnosti, stida zbog nečega', ko da je u zemlju propo 'izgubio se'; nek oma u zemlju propanem (ako nije tako) 'zakletva'.

propatit -im svr. 'preživeti mnogo patnji'. — Kako on kaže, propatio je baš dosta, proveo je u zarobljeništvu četiri godine.

propeć propečem svr. 'pripremiti za jelo pekući'. — To kuvano meso triba još malo propeć na masti.

propeće s (crkv.) 'krst sa likom Hrista'. — Kupila sam propeće, metni ga na zid iznad svetnjače.

propet propnem svr. 'pričvrstiti na krst, raspeti'. — isusa su propeli na križ. ~ se 1. 'podići se na prste'. — Propni se malo na prste i poviri kroz pendžer, da vidiš jel je i ona u sobi. 2. 'podići se na zadnje noge (o životinjama na četiri noge)'. — Čim joj pokažem komadić kruva, kerica se oma propne na stražnje noge.

propijat (se) propijam (se) nesvr. prema propit (se).

propinjat (se) -njem (se) nesvr. prema propet (se).

propirat propiram nesvr. prema proprat. 2. 'prati veš bez ceđenja'. — Nećemo sve propfrat, samo ono što je bilo.

propištit propišti svr. 'pojaviti se (biljka posle dugog očekivanja da nikne iz zemlje)'. — Jedva smo dočekali da i ovi kuruzi oko salaša jedared već propište.

propit (se) propijem (se) svr. 'potrošiti na piće, pijančenje'. — Šta se koga tiče što ću propit sve što imam, to je meni ostalo od babe, pa možem kako oću.

propivat -am svr. 'početi pevati'. — O, čuj radosti moje, Anka mi je propivala.

proplakat -ačem svr. 'provesti plačući'. — Čitavu noć je proplakala.

proplanak -anka m 'nevelika čistina, obično uz ivicu ili na sredini šume'. — Izađite na proplanak, tamo je više sunca.

proprat properem svr. 'oprati na brzinu, ovlaš'. — Najpre properi dičije pelene, p onda ćemo i(h) oprat još jedared redovno.

propušćat propušćam nesvr. prema propuštit.

propušit -im svr. 'početi pušiti'. — Naš je Kalman propušio, posto je pravi momak. ~ se 'odati se pušenju, postati pušač'.

propuštit propuštim svr. 1. 'pustiti nešto da prođe kroz nešto'. — Liva čizma mi je propuštila vodu. 2. 'skloniti se u stranu ustupajući kome prolaz'. — Dugo smo išli u čoporu, a onda su mene propuštili naprid. 3. 'omogućiti prelaz u viši razred'. — Kažu da baš ne uči najbolje, al valdar će ga propuštit u višnji razred. 4. 'ne dopustiti da nešto prođe'. — Toliko volim igrat da ni jedno kolo ne možem propuštit. Izr. ~ koga kroz šake 'dobro istući'.

propuzat -užem svr. 1. 'početi puzati'. — Maii Dančo je danas propuzo. 2. 'proći pokraj čega puzeći'. — Skloni dite, sad je propuzo pored katlanke, mož se zapalit.

proradit proradim svr. 'početi raditi, delovati'. — Ka(d) će već ta tvoja krupara proradit? — Samo se vi, dico, i dalje sa mnom sprdajte, oće proradit metla po čijim leđima.

prorast proraste svr. 'izbaciti klicu (o krompiru, luku i dr. pošto su izvađeni iz zemlje)'. — Nismo dosta duboko zakopali peršin i sav nam je proraso.

proridit proridim svr. 'učiniti retkim ili ređim'. — Moraćemo proridit luk, zdravo je nagusto izraso. ~ se 'postati redak ili ređi (u prostoru, broju ili vremenu)'. — Ima dosta mista di su se kuruzi proridili, moraćemo popunjavat.

proriđivat (se) -iđlvam (se) nesvr. prema proridit (se).

prorizat -žem svr. 'režući napraviti na čemu otvor, proseći'. — Proriži na uzgljanci petlje, a ja ću i(h) posli opšit.

prorizavat -izavam nesvr. prema prorizat.

prosac -sca m 'onaj koji prosi devojku, za udaju'. — Nane, došli su prosci za našu Matilku.

prosankat se -am se svr. 1. 'malo se sankati'. — Nane, kažite baći da bi se i mi volili prosankat. 2. 'proći mimo koga sankajući se'. — Sad se stričko Antun prosanko kraj našeg salaša.

prosicat prosicam nesvr. prema prosić.

prosić -ičem svr. 'učiniti prolaz u čemu'. — Bolje prosiči put kroz ditelnu da ti ne gaze svudan.

prosid -a -o 'malo, ponešto sed'. — Mlad je čovik, a kako ima proside brkove.

prosijat -jem svr. 'propustiti kroz sito, rešeto radi čišćenja od otpadaka'. — Svaka domaćica najpre prosije brašno p onda zakuvava.

prosijavat -ijavam nesvr. prema prosijat.

prosinac -inca m 'dvanaesti mesec, decembar'.

prosit prosim nesvr. 1. 'tražiti milostinju, prosjačiti'. — Dok je imo, rasipo je, sad mora da piosi da ne umre od gladi. 2. 'tražiti pristanak za braćnu zajednicu'. — Prosili su je već dva momka, al ona ni da čuje za udaju.

prosjački -a -o 'koji pripada prosjacima'. — Dikoji prosjak ima i po tri prosjačke torbe na sebi. Izr. doć do prosjačkog štapa 'postati prosjak'.

prosjački pril. 'na prosjački način'. — Nisu oni siromaški samo se tako prosjački ponašaje.

prosjak m 'koji živi od milostinje'. — Ja dam curici novac da kupi kiflu sebi za ilo kad iđe u škulu, a ona sve novce podili prosjakovima. Izr, Prosjak je samo Bogu drag.

prosjakinja ž 'žena prosjak'. ~ odavno nisam vidila prosjakinju, sad je jedna na kapiji.

prosjakov -a -o v. prosjački. I taj prosjakov život je kukavan.

prost -a -o 'koji pripada širokim slojevima naroda'. — Mi smo paori prost svit, nemojte od nas tražit da se mišamo u politiku. Izr. prosta godina 'godina koja ima 365 dana'.

prostit -im svr. 'oprostiti kome'. — Bog će mu grije prostit. Izr. Božem prosti 'umeće se u govoru kao neko opravdanje za ono što će se reći'.

prostran -a -o 1. 'koji zauzima velik prostor'. — Dosta je prostrana avlija, pa nek se tu napasaje. 2. 'velik po obimu'. — Malo smo prostranije ruvo kupili deranu, da mu i na godinu dobro bidne.

prostrit prostrem svr. 1. 'ono što je bilo složeno sasvim raširiti'. — Prostri ćepe u lad pa ćemo na njeg sist. 2. 'pokriti sto stolnjakom i prirediti pribor za jelo na njemu'. — Kod nji je astal uvik prostft. 3. 'raširiti veš na uže da se suši'. — Prostri košulje još dok ima sunca, nek se suše.

prosula ž 'dvogled'. — Bio je u katanskom i imo je u rukama prosulu, mora da je bio kaki oficir.

prosvitlit prosvitlim svr. 'učiniti prosvećenim'. — Moramo puk prosvitlit i zato triba dicu slat u škule. Izr. prosvitli mu Bože pamet 'opameti ga'.

prosvitljivat -itljivam nesvr. prema prosvitlit.

prošapljat prošapljem svr. 'reći tiho šapatom'. — Samo što sam štogod prošapljala dok su stariji divanili, bila sam ružena.

prošarat se prošaram se svr. 'postati šaren'. — Sunce nlje bilo čitav dan, a sad se i nebo prošaralo oblacima, moždar ćemo još i pokisnit.

prošasti -a -o 'koji je prošao, minuo'. — Bila sam prošaste subote kod nane.

prošćavat prošćavam nesvr. prema prostit. — Pa, prošćavajte, babo, ja iđem na ispovid.

prošće zb. im. s 'bodljikava ograda, živica'. — Prošće od puta je malo riđe pri zemlji, pa će se živina provuć; — Posadio sam krunicu nuz put, to će bit dobro prošće kad izraste.

prošijun -una m 'svečana verska povorka, procesija'. — Prošijun je krenio oko crkve.

prošnjotat prošnjotam svr. 'promisliti, dobro proceniti sve posledice kakvog postupka'. — Ne mož njega niko natirat na čega, jel on voli sve da dobro prošnjota.

proštac -šca i -štaca (g. mn. proštaca) m 'uzan kolac (na jednom kraju zašiljen)'. — Dono sam vam dva proštaca za keriteš. Izr. opružio se ko — 'pao po svoj svojoj dužini'; leži ko — 'paralizovan'.

proštenje s 'crkvena slava o nekom crkvenom prazniku'. — Baćo, i ja bi išo na proštenje.

proštit proštijem svr. 'pročitati'. — Po koji put je proštila, a još ne viruje svojim oćima; — Ne znam ja, rano, štit, prošti mi ti, da čujem šta mi piše moj unuk iz katana.

protak -aka m 'rešeto kroz koje se prosejava sitnije zrno i služi za izradu tarane'. — Donesi protak, tribaće nam za taranu.

protegnit -nem svr. 1. 'ispružiti u nekom pravcu deo tela'. — Samo što se probudi, mačka protegne noge. 2. 'leći ispruživši se'. — Ja moram posli užne malo da protegnem tilo, vi me probudite kad tribalo ić. Izr. ~ noge 'prošetati se'. ~ se a. 'ispružiti svoje telo'. ~ oma da si išo napolje, šta mi se tu vazdan protežeš. b. 'leći ispruživši se'. — Ustaj, vidi ti njega, protego se tu pa ne možemo od njeg sist na klupu.

protezat (se) protežem (se) nesvr. prema protegnit (se). — Glavni sokak u našoj varoši se proteže tri kilometera.

protirat -am svr. 1. 'terajući proći kuda ili mimo koga'. — Jutros rano su čobani protirali ovce pored našeg salaša. 2. 'dobiti proliv'. — Štogod me je protiralo, cilu noć sam išla napolje.

protiravat -iravam nesvr. prema protirat.

protivit se protivim se nesvr. 'odupirati se čemu'. — Jesam ti kazala da se ne protiviš baći: da si oma poslušo, ne bi dobio ćušku.

protolkovat -ujem svr. 'protumačiti'. — Kažem ja njoj da ja znam šta triba kod notaroša, al ona mora svakom protolkovat, pa sam je i ja moro saslušat dok nije sve izdivanila.

protraćit -im svr. 'nerazumno, rasipnički, uludo potrošiti'. — Naslidio je on fain, al je friško protraćio po mijanama; — Šta mu vridi život kad ga je protraćio s kojekakim bitangama.

protrčat -im svr. a. 'proći trčeći, u trku projuriti'. — Mačak je jedva protrčo a za njim šarov. b. 'vrlo brzo proći'. — Kad se malo razmislim, ko da mi je mladost protrčala, tako je friško prošla. ~ se 'proskakati se'. — Puštio sam sve svinje iz obora, nek se malo protroe po avliji.

protrćavat (se) -rčavam (se) nesvr. prema protrčat (se).

protresat protresam nesvr. prema protrest.

protrest -esem svr. 'prodrmati, zatresti'. Protresi šljivu, nek spadnu one što su zrile.

protrnit protfnem svr. 'dobiti trnce u telu od straha, obamreti'. — Kad me baćo strogo pogledaje, ja već protrnem.

protrt protarem svr. 'promasirati, istrti'. Nana su me protfli rakijom i oma mi je bilo lakše.

proušit se -im se svr. 'probušiti se, pokidati veze (koje služe da se nešto za što pričvrsti)'. — Proušilo se puce pa ga ne možem prišit na košulju.

provala ž 'ždero, poždrljivac (fig.)'. — Samo mi nemojte dovest onu provalu, jel ako on dođe, svi ćete ostat gladni.

provalit provalim svr. 'pritiskom iznutra stvoriti otvor u oemu, silom probiti'. — Nerist je provalio obor i izašo napolje. ~ se 1. 'raspući se ispustivši sve što se unutra nakupilo'. — Provalio mi se čir i sad me ne boli više. 2. 'postati nezasitljiv (fig.)'. -Ta, on ne ide već ždere, ko da mu se trbuv provalio.

provaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema provalit (se).

provardat -am svr. 'rasipnički potrošiti (hranu, novac i sl.)'. — Ako se ne čuva, lako je provardat da koliko imaš.

provedravat (se) -edrava (se) nesvr. prema provedrit (se).

provedrit provedrim svr. 'učiniti vedrim'. — Dok ne provedri malo, nećemo krećat. ~ se 'postati vedro (o nebu)'. — Provedrilo se, vrime je da krenemo.

proveselit se -eselim se svr. 'provesti neko vreme veseleći se, zabavljajući se uz pesmu, svirku'. — Ne pantim da sam se tako proveselio ko onda kad smo onog kesonju, velikog bika prodali.

provest -edem svr. 1. 'pokazujući kome put, pomoći mu da prođe kroz Što, mimo čega'. — Provedi Tezu kroz avliju da je ker ne ugrize. 2. 'proboraviti neko vreme negde'. ~ ujo mi je obećo da ću kod njeg da provedem cilo lito. ~ se 1. 'probaviti neko vreme u zabavi, proveseliti se'. — Bili su veliki svatovi i lipo smo se proveli. Izr. — Provo se ko bos po tinju 'vrlo rđavo proći'.

providan -dna -dno 1. 'kroz koji lako prodire svetlost'. — Pendžere su male, al su virange providne, pa su zato sobe vidne. 2. 'koji omogućuje da se daleko vidi'. — Mrak jeste, al je noć providna.

provijat -jem svr. 'pročistiti žito, pasulj na vetru od pleve'. — Kad proviješ gra, skupi ga u džak i odnesi na tavan.

provijavat -ijavam nesvr. 1. prema provijat. 2. 'padati tu i tamo (o snegu)'. — Počo je da provijava sitan snig.

provikovat provikujem svr. 'proživeti vek (sa nekim ili u radu, braku)'. — Ne želite valdar da s vama provikujem ode na salašu?

provirit -im svr. 'pokazati se, promoliti se'. — Bio sam jutros na njivi i da znaš prvi kuruzi provirili. — Kogod je provirio kroz pendžer.

provirivat -irivam nesvr. prema provirit.

provislo s 'gvozdena drška na kojoj visi kabao, kofa'. — Uvatite obadvoj(i)ca za provislo, biće vam lakše donet taj veliki kabo vode.

provodadžija m 'posrednik za sklapanje braka'. — Nane, eno ga onaj provodadžija opet iđe kod nas; kažite mu da meni ne triba nikog da komendira.

provoštit provoštim svr. 'istući, izmlatiti'. — Zdravo si već naoro, zaslužio si da te provoštim.

provridnit se provridnim se svr. 'postati vredan, vredniji'. — Otkako je Lajčo pošo u četvrti razred, sasvim se provridnio i dobar je đak.

provrit provre(m) svr. 'početi vreti; proključati, uzavreti'. — Dočekaj da provre, p onda smanji vatru.

provuć -učem svr. 'vukući proturiti kroz što, udenuti'. — Nisi provuko uzde kroz biljančuk na amu livog konja. ~ se 'proći kroz kakav uski prolaz'. — Triba na vratima od tavana većma izrizat da se mačke mogu provuć.

prozelenit -im svr. 'početi se zeleniti'. — To je pravo proliće kad je sve drveće prozelenilo.

prozepst -ebem svr. 'od hladnoće sasvim promrznuti'. — Dok nisam taj veliki snig odbacila, ruke su mi sasvim prozeble.

prozubit se prozubim se svr. 'porečkati se, malo se posvađati s kim'. — Malo krajče jedno od drugog, štogod su se prozubili.

prozujit -i(m) svr. 'proleteti mimo ili kroz što'. — Koja je cela prozujila, ta te cigurno neće ubost.

prožagat prožagam svr. 'žaračem, drvetom i sl. propiriti vatru (radi boljeg gorenja)'. — Prožagaj malo vatru i metni još koje drvo da se ne utrne.

prožderat proždere(m) svr. v. proždrit.

proždirat -rem nesvr. prema prožderat i proždrit.

proždrit proždrem svr. 'pojesti halapljivo (o životinji i vulg. o čoveku)'. — Nisam se dobro ni okrenio, a oni su već sve proždrli.

prožuljat -am svr. 'pritiskajući, trljajući probušiti'. — Kud baš sad kad je mokro napolju, prožuljo sam opanak.

prpušak -ška m 'sadnica vinove loze'. — Za proliće smo pripravili dosta prpušaka, podmladićemo vinograd.

prsa prsa ž mn. 'prednji deo tela od vrata do trbuha, grudi'. — Umorila se pa ne mož da divani, a po prsima se vidilo da i teško diše.

prsit se -im se svr. nesvr. 'držati se ukočeno i ponosito, razmetati se'. — Šta se onaj bać Joškov Vranje toliko prsi, ni ić već ne zna ko čovik, naduva se ko pućak.

prst m 1. a. 'jedan od pet pokretnih, krajnjih delova ruke ili noge čoveka'. — Urasto mi nokat u rnali prst na nogi. b. 'deo rukavice koji se navlači na prst'. — Izr. zabadat u ništo svoje prste 'mešati se nepozvan u tuđe poslove'; imat nešto u malom prstu 'nešto temeljno poznavati'; imat dugačke prste 'biti sklon krađi'; imat na svaki ~ po jednog (jednu) 'imati na izbor koliko se hoće'; isisat nešto iz malog prsta 'izmisliti što nema nikakve veze'; ić na prstima 'oprezno ići'; nije ni malim prstom maknio 'nije baš ništa uradio'; neću ga ci prstom taknit 'n'šta nažao učiniti'; ne vidi dalje od prsta prid nosom 'ograničen'; omotat koga oko prsta 'zaluditi koga'; gledat kome kroz prste 'biti popustljiv prema kome'; ~ božji 'sticaj okolnosti koji je sudbonosan za čiji život'; stavit ~ na čelo 'zamisliti se'; stavit ~ na usta 'upozoriti koga da ćuti'; to nije ni na mali ~ 'suviše je malo'; udarit koga po prstima 'sprečiti koga da nešto uradi'; u prste 'savršeno do sitnica'; prida mnom ne mož lagat, jel ga ja znam u prste.

prsten m 'predmet koji ima oblik malog obruča koji se nosi na prstu kao ukras ili kao simbol braka'. — Ja sam gledo ima 1 kaki prsten na ruki i spazim joj burmu.

prstenčić m dem. od prsten.

prstenovat (se) -ujem (se) svr. 'veriti isprošenu devojku'. — Prstenovali su divojku, al još se nisu udivanili ka(d) će se vinčat.

prstetina ž augm. od prst.

prstić -ića m dem. od prst.

pršnjak m 'deo ama koji se nalazi preko prsiju konja (krajeve spaja prikoleđac)'. — Dobro bi bilo metnit nov filc u pršnjak, ovaj se sasvim istanjio pa mož nažuljat konja.

prt m 'ugažen put u snegu, prtina'. — Ajde da se malo prominimo, dođi na moje misto pa ti malo pravi pit.

prten -a -o 'lanen, konopljan'. — Iznesi prtene uzde.

prtit -im nesvr. 'praviti prtinu'. — Noćos je pao snig do kolina, a ja sam pišce krenio u varoš i cilog puta sam prtio.

pruće s zb. im. od prut. — Spremili smo za zimu dosta pruća, plešćemo košarove.

prućit se -im se svr. 'opružiti se, jspružiti se u ležećem položaju'. — Nako u kabanici i obučen prućio se na klupicu nuz pec.

prugast -a -o 'išaran prugama'. — Kupili smo Anki za lito jedno cicano prugasto ruvo.

prusluk m 'prsluk'. — Dala sam našem Stipanu baćin momački prusluk, onaj lipi na grane.

prut pruta m 'odrezana tanka šiba kao sredstvo za kažnjavanje, za gonjenje stoke i sl.'. — Dobio sam prutom packe od učiteljice, nisam znao račun. Izr. drćat ko ~ 'jako drhtati'.

prutić -ića m dem. od prut.

pružat (se) pružam (se) nesvr. prema pružit (se). Izr. pružat se koliko je jorgan dugačak 'živeti prema svojim mogućnostima'.

pružit -im svr. 1. 'dati, pribaviti kome što mu je potrebno'. — Moraš dicu izružit kad su rđava, al moraš pružit i veselje kad su dobra i vridna. 2. 'podariti, udeliti'. — Kaki bi mi bili ljudi kad ne bi prosjaku pružili komad kruva. ~ se 'leći ispruživši se'. — Kad se umori, onda se pruži na krevet u ambetušu.

prvi -a -o 1. 'koji je u redu ispred svih drugih, prednji'. — Kad naiđe na prvog zeca, on se uplaši i zaboravi pucat. 2. 'koji se nalazi u neposrednoj buzini, najbliži'. — Marko mu je prvi komšija, a kažu da je prvi komšija najbliži rod. 3. 'koji se javlja kao početak čega'. — Ulazili smo s kolima u avliju, baš kad su prve zvizde izlazile. 4. 'koji se prvi put javlja u godini'. — Tetak nam je dono prve jagode iz njegove bašče. 5. 'poćetni dan u mesecu'. — Sutra je prvi veliki dan za zvaničnike, dobiće plaću. 6. 'koji je preko potreban'. — Čim stane kiša, prvo što ćemo uradit to je da ćemo uzorat još onaj jedan Ianac i onda sijat. Izr. Nije u prvoj mladosti 'poodmakao u godinama (iron.)'. ~ korak 'na početku od svih'; u prvom redu 'pre svega'; u prvo vrime 'u početku čega'; prvi se štenci u vodu bacaje 'ne raduj se prvom uspehu'; prvi komšija najbliži rod; prvi Bog pa komšija rod.

prvina ž 1. 'prvi rod, plod'. — Zna se čija je prvina kad je sve gazdino. 2. 'ispočetka, ispred'. —Iz prvine je sve bilo kako triba, al to nije dugo potrajalo, pa je Bodo krenio po mijanama.

prznica ž i m 'prgav čovek, svađalica'. — Teško je š njim radit, velika je prznica.

prženica ž 'u masti pržen komad hleba'. — Evo ti jedna prženica i trči u škulu da ne zakasneš.

pržit -im nesvr. 'žeći zracima, vrelinom (o suncu, vatri)'. — Oko podne prikinemo kopanje, jel onda najvećma sunce prži.

pucanj pucnja m 1. 'prasak koji se čuje kad se metak ispali iz vatrenog oružja'. — Čula su se dva pucnja, to baćo cigurno ubijaje tvora. 2. 'oštar zvuk udarca bičem'. — Kad ja puknem bičom, taki se pucanj čuje ko da je puška pukla.

pucat -am nesvr. 1. nesvr. prema puknit. 2. 'stvarati rane zbog prskanja kože'. — Smrzle šu mi se ruke i od ladnoće mi puca koža. ~ se povr. pucat (2.).

poce -eta (zb. pucad) s 'dugme'. Izr. zdrav ko ~ 'bolestan'.

pucer m 'posilni (koji se posebno brine o konju u vojsci)'. — Skoro godinu dana sam bio pucer kod jednog kapetana.

pucur m 'utroba, stomak'. — Već dva sata ideš, a još nisi napunio tvoj pucur.

pućak pućka m 'ćuran'. — Vidi pućka kako se napuvo ko da je sav svit njegov tako iđe.

puće -eta (mn. pućići) s 'mladunče pućke, ćure'.

pućka ž 'ćurka'. — Naša pućka vodi samo tri pućeta.

pućkat -am nesvr. 1. 's vremena na vreme povlaćiti dimove i uspuštati pušeći iz lule, praveći pri tom kratke zvukove'. — Dida su sidili na pragu, smijuckali se na nas dicu i pućkali dim iz lule sa dugačkim kamišom. 2. 'izvoditi glasove "pućpuć" (o ćuranu, prepelici)'. — Čim se pojavim s kuruzima u kotarci, znadu da ću i(h) ranit i oma sve pućke potrče pućkajuć.

pućpurikat -uričem nesvr. 'podražavati prepelicu ispuštanjem glasa "puć puruć'". — Nema lipčeg nego kad pripelice rano ujtru pućpuriču u žitu.

pudar -ara m 1. 'stalni radnik u vinogradu (najamni)'. 2. 'čuvar vinograda'. — Nije pravo da se samo pudar krivi kad vrepci pobobaje trišnju.

pudarina ž 1. 'kraj gde se nalaze vinogradi'. — Čim se prođe gvozdeni put, tu oma počima pudarina. 2. 'mesto gde pudar radi, obavlja poslove u vinogradu'. — Valdar sam senaio voća kad sam cio vik provo radeć u pudarini.

pudarov -a -o 'koji pripada pudaru'. — Pudarov žuljač mora uvik bit oštar.

pudarski -a -o 'koji se odnosi na pudare'. — Kad radovi u vinogradu počmu, pudarski dan traje od jutra pa dok se vidi.

pudaruša ž 1. 'žena pudara, radnika u vinogradima'. — I ja sam pudaruša postala uz mog Janka. 2. 'neuka seljanka, neuka žena (pogrd.)'. — Mani je, to je taka alapača i pudaruša kaku triba tražit.

pujkat -am nesvr. 'pozivati pse da napadnu nekoga ili nešto, dražiti'. — Da nisi pujko kera na mene, ja ga ne bi ni udario.

puk m 1. 'običan' 2. 'svetina, narod, vulgus'. — Puk je dobar dok ćuti i sluša svoje gospodare.

pukac izr. v. palora. — Ajde lipo prikriži didin dlan i kaži "pukac", pa poljubi ruku.

puki -a -o '1. 'koji pojačava imenicu uz koju stoji kao atribut' (?!?običan ). — Šta mi tu možemo kad smo puka sirotinja?! 2. 'pravi, istinski'. — Divanite vi šta oćete, al moj sin je puki otac! 3. 'neznatan'. — Zamisli: tužio je čovika za puki sto dinara.

puknit -ne(m) svr. 1. 'rascepiti se, rasprsnuti se (od jakog pritiska, širenja, zatezanja, udarca i si.y. — Nezgodno sam udario velikim kalapačom po sikiri i pukla je ušica. 2. 'ispaliti metak iz vatrenog oružja, proizvesti pucanj'. — Daj mi pušku da i ja jedared puknem. 3. 'naglo se raširiti (o glasu)'. — Borme je o vašoj ceri puko glas i u varoši. 4. 'naglo prestati živeti, kucati (o srcu)'. — Kad joj jedinica umrla, svi su se uplašili da i materi srce ne pukne od žalosti. Izr. kud puklo da puklo 'bilo šta bilo'; pukla tikva 'izašlo nešto na javnost'; ~ od smija 'mnogo se i glasno smejati'; ~ od bisa (zavisti, zlobe) 'kaže se kad se hoće da istakne visoki stepen kakvog osećanja'.

pule -eta (zb. pulad) s 'mladunče magarice'. — Juče sam vidio dva puleia; — Vi, ste dico, ko kaka pulad, samo trčite za mnom.

pulence -eta s dem. od pule.

pulin -ina m 'mali ovčarski pas'. — Pravi pulin je mali, crni ker, kovrdžaste dlake.

pulit puli(m) nesvr. 'oguliti, opelješiti koga (naročito u kocki)'. — Di su sili s Brunom da se kartaje, puliće i(h) on dok I(h) sasvim ne oćisti od novaca.

pun puna puno 1. 'ispunjen, napunjen čim do vrha'. — Boca je puna, valdar ćeš je moć začepit. 2. 'koji obiluje čim'. — Crkva je dupke puna naroda. — Zerdelije su pune ploda. 3. 'koji je navršio određeno doba života'. — Nije joj sin imo ni puni šesnest godina kad je umro. Izr. ~ misec 'uštap'; ~ glava (koga, čega) 'mnogo misliti i brinuti se o čemu'; ~ tur imat 'veliki strah';puna usta koga, čega'vrlo pohvalno govoriti o kome, čemu'; pune ruke posla 'okupiran poslom'; ~ vondir obećanja 'prazno obećanje'.

punačak -čka -čko dem. od pun. — Pa, nije debela, al je dosta punačka.

puncat -a -o obično u. izrazu: pun puncat 'pun do krajnje granice, mogućnosti'. — Jesu 1 sva burad puna? — Al pona puncata!

pundrav m zool. glista koja kao parazit živi u debelom crevu čoveka i konja Oxyurus vermucularis; samo u razg. — Nemiran je ko da mu je pundrav u guzici.

pundravac -vca m 'nestaško, nemirko (fig.)'. — Sta si se toliko ušeto, ko da ti je pundravac u tur ušo.

punit -im nesvr. 1. 'činiti nešto punim, ispunjavati'. — Postelje ćemo punit novom ljuskurom. 2. 'stavljati metak u vatreno oružje'. — Nemoj punit pušku dok ne izađemo u polje. Izr. ~ kome glavu, uši 'siviše mnogo govoriti o čemu'. ~ se povr. — Boce su se punile dok je trajalo vina u buretu.

punka ž 'jedna vrsta kopče na ogrtaču (umesto dugmadi)'. — Na opakliji su bile prišivene punke, da bi se u slučaju velike zime, opaklija mogla zakopčat.

puno pril. 'u velikoj količini, mnogo'. — Što je puno puno je i gotovo.

punokrvan -vna -vno 'koji je čiste, nepomešane rase, pasmine'. — To je ždribe od punokfvne kobiie.

punolitan -tna -tno 'koji je navršio zakonom propisani broj godina za dobivanje građanskih prava'. — Po zakonu jesi punolitan sin, al kod mene ćeš bit onda kad ja to kažem.

puntrat se -am se nesvr. 'mešati se (u tuđe stvari)'. — Samo se ti puntraj med njeve poslove, pa ćeš lako izvuć deblji kraj.

pup pupa m 'pupoljak (1.)'. — Samo da se ovi mladi pupovi ne smrznu, biće voća koliko oćeš.

pupa ž 'crvena bulka (divlji mak) u žitnim poljima, bot. Papaver rhoeas'.

pupak -pka (mn. pupkovi) 'mala, okrugla udubina na sredini trbuha'. — Podigla ti se košulja pa se vidi pupak. Izr. ~ baš nije lako drišio 'težak čovek u pružanju pomoći drugome'.

pupat -am nesvr. 'terati pupoljak, pupiti'. — Čini mi se da je ove godine voće rano počelo da pupa.

pupčić m dem. od pupak. pupit -im nesvr. v. pupat. puplin m 'polusvilena sjajna tkanina'. — Kupila sam puplina za dvi košulje.

pupoljak -oljka m 'zametak na stabljici iz koga će se razviti list, cvet, izdanak ili mladica'. — Već je kasna jesen, a naše ruže su još pune pupoljaka.

pupoljčić m dem. od pupoljak.

pupuška ž 'grba na hlebu (kao na drvetu čvoruga)'. — Ko dite, uvik sam se otimo za pupušku, a i sad je još volim poist.

pura m anat. 'polni organ, penis'. Izr. Turi puru u saćuru, pa izvadi malog Đuru (podruglj.).

purgatorijum m (crkv.) 'po učenju katoličke crkve, mesto gde se duše čiste od lakih grehova, čistilište'. — Koliko si grišan, ti nećeš dalje dospit od purgatorijuma.

purgermajstor m 'gradonačelnik, predsednik gradske opštine'. — Tušta me pitate, ne znam ja kako se zove naš purgermajstor.

purica ž dem. od pura.

puričica ž dem. od purica.

purit -im nesvr. 'peći kukuruz na žaru.(mladi u klipu)'. — Dok smo mi purili kuruze, svinji nam očli u štetu.

purkat purkam nesvr. 'vršiti polni odnos'.

purovak -ovka m 1. 'neraspuknuto zrno kukuruza, prilikom pečenja na žaru'. — Dajte vamo, dida, te purovke, to je za naše mlađe zube. 2. 'mali, sitan momak (podruglj.)'. — Vidi onog purovka: trpa se med najlipče cure, ko da su ga one željne.

pusedla ž 'vrsta slatkiša od belanaca i šećera, puslica'. — Klara je dobila više pusedla od mene, to nije pravo.

pust pusta pusto 'koji nije ispunjen, koji je bez ljudi, nenastanjen'. — Čiji je ono pusti salaš? Izr. Pusto mliko i kerovi loču 'loše gazdovanje'.

pustinjak -aka m 1. 'čovek koji se iz verskih pobuda povukao u pustinju prekinuvši svaki dodir sa ljudima'. — Sin mu je očo u niki sveti red pustinjaka. 2. 'čovek koji voli samoću i izbegava iz raznih razloga druženje s ljudima'. — Ni s kim se on ne druži, provodi život ko pustinjak.

pustoš ž 'opustošen kraj'. — Jeste oluja prošla, al je iza sebe ostavila pravu pustoš.

pušač -ača m 'onaj koji puši duvan'. — Mi u kući imamo tri pušača: dida puše stivu lulu, baćo imadu lulu srebrom okovanu, a ja pušim cigaretle.

pušćat (se) pušćam (se) nesvr. prema puštit (se).

pušit -im nesvr. 1. 'uvlačiti u sebe i ispuštati kroz usta dim od duvana'. — U našoj kući niko ne puši. 2. 'sušiti meso na dimu'.—-Pušeno meso 'udimljeno radi konzerviranja'. — Izr. Ne puše jedan duvan 'mrze se'. ~ se 'dimiti se'. — Lipo j vidit kad snig sve pokrije: crveni krovovi salaša pobile i samo se iz odžaka puši.

puška ž 1. 'ručno vatreno oružje s jednom ili dve cevi: lovačka ~, ~ jednocivka; lovačka ~ dvocivka'. 2. 'pribor za punjenje, nadevanje kobasica (Prvobitna "puška" je imala duguljasti limeni šuplji valjak, koji se punio rukom sitno iseckanim mesom — izmešanim prethodno sa belim lukom, biberom i sitnom crvenom paprikom. Drvenim okruglim "klinom" (valjkom) se ovo meso potiskivalo u creva, koja su bila navučena na metalne cevi, pričvršćene za kraj metalnog valjka i od čije debljine su zavisile i nadevene kobasice. Kasnije je izrađena puškamašina, koja je istovremeno sitnila meso i punila kobasice)'. — iđi, Lovro, pa donesi od bać Bože pušku za diven(i)ce, pa ćemo sutra pravit disnotor. Izr. Bit ko zapeta ~ 'biti spreman za što'; bit pod puškom 'služiti vojsku'; nosit ~ 'biti vojnik'; prazne piiške se dvoj(i)ca boje!

pušnica ž 'prostorija u kojoj se puši meso dimljenjem, mesto gde se dimom konzervira meso (posle salamurenja)'. — Kad nema više "pod odžakom", pušićemo divenice u pušnici.

puštit puštim svr. 1. 'prestati zadržavati silom'. — Pušti, doveče, kera s lanca, nek se malo protrče. 2. 'dati kome sklonište, sobu, smestiti'. — Zatražio je da ga primimo na jednu noć, mi smo ga puštili da spava kod nas. 3. 'osloboditi'. — Zarobili su ga, al su ga friško i puštili iz zarobljeništva. 4. 'učiniti da što teče'. — Kad se toliko ugojio, onda su mu puštili krv i mećali pijavice po tilu. 5. 'ostaviti što da slobodno raste'. — Borme je i naš sin puštio bikove. 6. 'izbaciti list, mladicu, ispustiti koren (o biljci)'. — Moj ruzmarin je puštio koren, sa(d) ću ga usadit u zemlju. 7. 'prepustiti drugome nešto svoje'. — Šta mu ne puštiš da on jaši tog konja, kad toliko želi. Izr. ne ~ glasa 'ne pisnuti'; ~ koga neka ga voda nosi 'napustiti svaku brigu o kome'; ~ korake 'početi brže hodati'; ~ uzde 'napustit vlast'; ~ srcu na volju 'dati potpunu slobodu osećanjima'; ~ suze 'proplakati'; ~ pivcu krv 'mokriti'; ~ piskove 'zaplakati'. ~ se 'prestati igrati izašavši iz kola, napustiti kolo'. — Štogod se uvridila na momka i oma se puštila is kola.

put puta m 1. 'dugi deo zemlje koji služi za kretanje'. — Naši salašarski putovi su dobri samo dotle dok kiša ne padne. 2. 'železnička pruga'. — iđi upravo do gvozdenog puta, p onda skreni livo. 3. 'život, trajanje'. — Nema smrti dok se ne stigne do kraja puta. Izr. Stat kome na — 'omesti rad, želje nečije'; bit na dobrom putu 'živeti čestito'; poć lošim putom 'živeti poročnim životom'; izgubit ~ 'zalutati'; izvest koga na — 'odgojiti'; nanet ~ koga 'slučajno doći, sresti se'; ~ pod noge 'krenuti na put'; ~ kola nosi 'kaže se za dobar put'; ostat na po puta 'ne dovršiti započeto'; trnovit ~ 'mučan život'; za putom bit 'neposredno pred polazak'; pitan s puta ne salazi 'ko pita ne skita'.

putar -ara m 'čuvar puteva'. puteljak -ljka m dem. od put. puter m 'maslac'. — Nema boljeg grava nego kad se zaprži s puterom.

putić -ića m dem. od put. putina ž augm. i pogrd. od put.

putnički -a -o 'koji pripada putnicima, koji se odnosi na putnike'. — Jutros je putnički ajzliban kasnio dva sata.

putonoga ž i m 'probisvet, lutalica'. — Ne volim kad svraćaje na salaš kojekake putonoge, a ja sam sama na salašu.

puvat puvam/pušem nesvr. 'nečujno ispuštati iz creva smrdljive gasove'. — Nana me ruži zašto pušem pa smrdi u sobi; moram kad sam io grava.

puvalo s 'otvor kroz koji vazduh struji'. — Čim prođe zima, triba oslobodit puvalo u zidu od slame da bolje aer prolazi. Izr. mrtvo ~ 'lenj i trom ćovek'.

puzat pužem nesvr. 'na koienima, četvoronoške ili potrbuške pomicati se, vući se polako'. — Naši dvoje dice je puzalo, a najmlađi nikad nije puzo, oma je proodo.

puzećki pril. 'puzeći'. — Zna on tako puzećki nikoI(i)ko puta prić sobu tamo i vamo.

puzit -im nesvr. 'puzati'. — Vidi onog malog kako puzi.

 

R

rabadžija m 1. 'vredan radnik'. — Ento je rabadžija koji zna radit. 2. 'najamni radnik, sezonski radnik'. — Pogodi se ti s Vranjom za ris, niko ti bolje neće uradit od njeg, rabadžija je to.

rabadžijin -a -o 'koji pripada rabadžiji'. — Svaki petnajsti red kuruza je rabadžijin.

rabadžijski -a -o 'koji se odnosi na rabadžije: ~ kosa, ~ kola, ~ kruv'. — Rabadžijski dlanovi su puni žuljova.

rabadžin(i)ca ž 'žena rabadžija'. — Za snaš Margu se svaki otima, kad je dobra rabadžinica.

rabar rabra rabro 'hrabar'. — On se samo pravi rabar, a znam zacigurno da se boji sam ić noćom.

raboš m 'komad drveta na zidu (za beleženje crtama duga i potraživanja)'. — Ne zna pisat al raboš mu dobro vaća.

rabrit (se) rabrim (se) nesvr. 'hrabriti'. — iđi i ti š njim, pa ćeš ga rabrit.

rabro pril. 'hrabro'. — Nije znao jašit al se rabro držo na konju.

Rac m 'pogrdan mađarski naziv za Srbina i Bunjevca'. ← mađ. Racz.

racki -a -o 'koji se odnosi na Race, koji pripada Racima'. — Svirajte mi racko kolo. — Ko mi brani da racki divanim?!

račun -una m 1. 'odnos u koji su stavljeni dati brojevi; radnja kojom se traži rezultat tih odnosa'. — Ona nije znala napisat al je u glavi imala račun. 2. 'trošak, plaćanje troška'. — Bio je siroma al nikad nije živio na tuđ račun. 3. 'spor, razmirica; zajednički posao'. — Nas dvojica imamo da izravnamo još jedan stari račun izmed sebe. 4. 'matematika kao školski predmet'. — U računu je on najbolji đak. Izr. vodit računa o kome, čemu 'brinuti se'; ne iđe mi to u ~ 'ne odgovara mi'; pokvarit kome račune 'onemogućiti kome da ostvar1 svoje planove'; polagat ~ 'odgovarati'; čist ~ duga ljubav 'jasni materijalni odnosi'.

računaljka ž 'naprava za računanje'. — Da čujem kako didin unuk zna računat i brez računaljke.

računanje s gl. im. od računat (se). — Računanje mi je uvik bilo najdraže kad sam išo u škulu.

računat -am nesvr. 1. 'vršiti neku računsku radnju'. — Moja majka je uvik na prste računala. 2. '(na koga, na što) oslanjati se; očekivati nešto'. — Ja sam računala da ću pod stare dane kod ćeri bit. 3. 'određivati, odmeravati cenu'. — Ja sam očekivo da ćete mi jeptinije računat. ~ se 1. 'imati o sebi kakvo mišljenje'. — Oni su se uvik u gazde računali. 2. 'razračunavati se, obračunavati se'. — Samo nek dođe, oćemo se računat nas dvoje.

rad m 'obavljanje, vršenje određenog posla'. ~ ima zlatne ruke za rad.

rađ -a -o 'koji nešto želi, hoće'. — Rado bi oni dali svoju ćer za Ivana.

rad predl. 'za iskazivanje namere, cilja, namene'. — Upregni u kola i friško iđi rad doktora.

radan -dna -dno 'koji voli da radi, vredan, marljiv'. — Zato ga svi i cine, jel je trizan, pošten i radan čovik.

radaš m 'pride, dodatak, višak uz kupljenu robu'. — Nećeš propast ako baš malo maža privagne, nek bidne štogod radaša.

radiša m 'vredan, radan čovek'. — Izr. U radiše svega biše, u štediše još i više!

radit radim nesvr. 'obavljati kakav posao, biti zauzet kakvim poslom'. — eno ga u naslamu, tamo štogod radi; — Vince je danas počo da radi ko pisar; — Baćo već tri godine ne rade zemlju, izdaju je pod arendu. Izr. Malo radi, malo kradi, malo će dat Bog, pa će se pošteno živit.

radni -a -o 'koji se odnosi na rad, koji je u vezi sa radom, koji služi za rad'. — Sutra je radni dan, dosta je bilo božićkovanja; — Nemoj da uzmeš paradeške, već one radne kajase donesi.

radnik m 'onaj koji obavlja određeni posao, onaj koji se bavi određenom delatnošću: — Ne možeš ti bit dobar radnik, kad noćom ucaš, a danjom bi spavo.

rado pril. 'svesrdno, spremno: — Rado bi se već i on sigro s dicom napolju, al baćo su kazali da nema sigre dok se račun ne napiše.

radosan -sna -sno 'radostan'. — Ajde, Kate, da ti kažem radosnu vist.

radosno pril. 'na radostan način, veselo'. — Da ste samo vid(i)li kako su nas radosno dočekali.

radost -osti ž 'dobro raspoloženje, veselost'. — Evo nama gosti od radosti!

rađovanje s gl. im. od radovat se. — Nikog mi radovanja što tebe vidim!

radovat se radujem se nesvr. 'osećati zadodoljstvo, veseliti se'. — Kako se ne bi radovo vakim ritkim gostima.

rađanje s gl. im. od rađat (se). — Ona misli da je njezino rađanje, a drugi nek dicu odgaja.

rađat (se) rađam (se) nesvr. prema rodit (se).

rafija ž 'liko palme (Raphia vinifera i R. ruffia), koje se koristi za vezivanje u povrtarstvu i vinogradarstvu i za izradu raznih predmeta u korparstvu'. — Spremite doveče rafiju, triba je isić za vezivanje vinograda, jel sutra ćemo, ako ne bidne kiša, vezat vinograd.

raga ž 'mršav, iznemogao stari konj'. — Poslo mi je ragu da sprežem, vratio sam mu natrag, jel ja sam njemu, kad mu je tribala sprega, dao dobrog konja.

ragav -a -o 'rđav, istrošen'. — Šta se fali kad stoji u tako ragavoj kući.

ragavo pril. 'rđavo, loše', na ragav način'. — Jel je zdravo jel nije, ne znam, al kako vidim prase zdravo ragavo iđe.

raj raja m 1. (fig.)' prema učenju raznih religija, mesto blaženstva gde posle smrti dolaze duše pravednika i gde su, prema Bibliji, boravili prvi ljudi'. — Nikola, kaki si, nikad ti duša raja neće ugledat 2. 'prekrasno mesto, ugodno za život'. ~ imam salaš sav u cviću, a oko njeg samidračovi, pa mriši cile godine, ta, pravi raj; — Šta mi pripovidaš o raju, pako je moj život, a ne raj. Izr. batina je iz raja izašla 'batina kao vaspitna mera'; zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju (v. zemlja)'.

raka ž 'jama u koj'u se sahranjuje mrtvac, grob (neozidan)'. — Saranili su ga u raku, kroz malo vrime niko neće ni znat di mu je grob, jel on svoji bližnji ode noma.

raka ž nar. odm. od rakije. — Oj rakijo rako, ti ćeš mene, rako, u grob polako.

rakaš -aša m 'gomila'. — Skupite sve lišće na jedan rakaš, pa ćemo ga zapalit. Izr. I ker iđe na veći rakaš.

rakat račem nesvr. 'kašljati glasno i teško'. — To je njemu sve od pića, sav se osušio, ništa ne ide, samo po cili dan rače.

raketla ž 'raketa'. — Svašta smo vid(i)li na vašaru, čak su na jednom mistu i raketle bacali, tako su šareno svitlile.

rakica ž v. rakijica. ~ ujtru kad ustanem volim da popijem po jednu rakicu.

rakidžinca ž 'zgrada u kojoj se kuva rakija, pecara'. — Noćos smo pekii rakiju, cilu noć nisam spavo, provo sam u rakidžinci.

rakija ž 'jako alkoholno piće koje se dobiva destilacijom od prevrele komine voća, grožđa i dr.'. ~ komovica (kom od grožđa), — šljivovica (od šljiva), voćna —, ~ dudovača (od duda), ~ od zerdelija (kajsijevača), ~ brbljača 'rakija uopšte (fig.)'.

rakijara ž 'obično dve žene koje idu prositi devojku (sobom nose između ostalog i fiašu rakije, od koje piju devojački roditelji, ako pristaju na udaju svoje kćerke)'. — Nek bidne sve kako triba, rakijare se moraje lipo primit, a na nama je da se odlučimo.

rakijat -am nesvr. 'stalno piti rakiju'. — Njega ćeš najlakše nać u mijani, tamo je svaki dan, rakija.

rakijetina ž augm. i pogrd. od rakija. — Samo kad bi se mogo ostavit te rakijetine, bio bi opet čovik na svom mistu.

rakijica/rakijica ž dem. od rakija. — Nane. dida bi jednu rakijicu da popiju prija ručka.

rakoljit (se) -im (se) nesvr. 'kokošje pevanje (obično kad hoće da snese j'aje)'. — Ona crvena kokoška se tako često rakolji, sve mi se čini da će skoro prokvocat.

rakunica ž 'drvena ručka na kosištu'. — Dobro ti je kosište napravio majstor, a i mala i velika rakunica dobro leže.

ram rama m 'okvir'. — Nisi imala lipči ram za vinčanu sliku?

rame ramena s 1. 'deo tela između vrata i nadlaktice'. — Zametni mi džak na rame. 2. 'jedna strana krstina'. — Što su uža ramena krstinama manje će zakisnit ako kiše bidne. Izr. dok mi je na ramenu glava 'dok sam živ'; slegnit ramenima 'pokazati pokretom ramena svoje pristajanje' uvuć glavu u ramena 'pokunjiti se'.

rampaš m 'mast u vrenju (vino nakon berbe) na prelazu u vino, kiselkasto mlado vino' — Kad stigne rampaš, polak Tavankućana je pod gasom.

rana ž 1. 'povreda telesnog tkiva'. — Duboka rana na butini je krvarila. 2. 'ono što izaziva bolno psihičko osećanje (tuga, nesreća, briga)'. — Još je sasvim fri'ška bila rana zbog smrti matere, kad joj umre i otac. Izr. na keru rana, na keru i zarasla 'nije to ništa (kad je reč o lakoj rani)'.

rana ž 1. 'hrana, jelo, namirnice za ljude i životinje, hranljive materije uopšte'. — Pripravili smo dosta rane za zimu, neće nam stoka gladovat. 2. podsm. nar. 'reč odmila u tepanju'. — To si ti, rano moja. — Zašto, rano, ne slušaš tvog baću?

rani -a -o 1. 'koji nastaje rano ujutro'. — Liti se na selu, borme, radi od ranog jutra do mrklog mraka. 2. 'koji se javlja pre uobičajenog određenog vremena'. — Rana trišnj'a je već procvatala. — Od ranog ditinjstva je volio konje.

ranica ž dem. od rana.

ranilac -ioca m 1. 'onaj koji izdržava nekoga, koji privređuje za porodicu'. — Tušta je obitelji ostalo posli rata brez svoji ranilaca. 2. 'ranoranilac'. — Naš dida su pravi ranilac, uvik prvi ustanu.

ranit ranim nesvr. 'hraniti'. — Ranim ženu i petoro dice; — Ne možem izać, ranim dite. ~ se 'hraniti se'. — Ranila se kod nas dok njezini nisu došli u varoš.

ranit -im svr. 'naneti ranu'. — Ta ga je uvrida u srce ranila. ~ se 'načiniti sebi ranu; poseći se'. — BaćVranje se ranio is puške.

ranit -im nesvr. 'rano ustajati, rano polaziti na posao ili put'. — Moro j'e ranit jel je ajzlibanom išo u varoš u škulu. Izr. ko rano rani, dvi sriće grabi! (posl.).

ranitelj m v. ranilac. — Sine moj, ranitelju naš.

rano pril. 1. a. 'u prvim časovima, ujutro'. — Budili su me uvik rano. b. 'u sumrak'. — Rano uveče sam već išo spavat. v. 'početkom nekog razdoblja'. — Rano u proliće je naša trišnja procvatala. 2. 'pre određenog ili uobičajenog vremena'. — Ranije su se manili posla. 3. 'na početku života (u detinjstvu, mladosti)'. — Rano si počo da se momčiš.

ranko/ranko 'ime kojim snaha iz poštovanja oslovljava devera (umesto po rođenom imenu)'. — Ranko, baćo su kazali da vi danas nećete ić u varoš.

ranuško v. ranko.

ranjač -ača m 'onaj koji „hrani" vršalicu, ubacuje žitno snoplje'. — Ranjač samo rasiče kosakom uže na snopu, rukama ga malo razvuče i pušti u vršalicu.

ranjavat (se) ranjavam (se) nesvr. prema ranit (se).

ranjenik m 'onaj koji je ranjen'. — Za vrime rata su skupljali pomoć za ranjenike.

ranjenik -ika m 'tovljenik (o svinji)'. ~ imam u oboru sto ranjenika.

rapav -a -o 'koji ima ispupčenje i udubljenje, neravan'. — Sav sam se istreso u koli na tom rapavom putu.

rasad m 'mlade biljke koje služe za presađivanje'. — Tribaće priorat zemlju di je dosad rasad bio.

rasadit rasadim svr. 'presaditi biljke iz rasadnika na drugo mesto'. — Baš je dobro što smo juče rasadili paradičku iz rasada, a danas je pala kiša, pa će se dobro uvatit.

rasadnik m 'zemljište gde se gaji rasad'. — Mi u našem rasadniku sami odgajamo sve vrste voća za naš vinograd; voćni ~, lozni ~.

rasađivat -ađivam nesvr. prema rasadit.

rasanit -im svr. 'razdremati koga'. — Tako je čvrsto zaspo da su ga nana vodom morali rasanit ~ se 'razdremati se'. — Nika buka me noćos probudila i tako sam se posli rasanio, tek sam prid zoru malo zaspo.

rascipat rascipam nesvr. prema rascipii.

rascipit rascipim svr. 'cepanjem, razdvojiti, raseći'. — Jedva sam rascipio onaj debeli dud, cilo prijapodne sam se š njim mučio. ~ se 'odvojiti se cepanjem'. — Rascipila se ona debela daska od koje smo tili listve pravit.

rascopat rascopam svr. 'žestokim udarcem razbiti, razlupati'. — Glavu ću mu rascopat, samo nek mi dođe prid oči. ~ se 'razlupati se'. — Drž tu bocu s obadve ruke, jel ako ti ispadne, sva će se rascopat.

rascvatat se -a se svr. 1. 'prekriti se cvetovima, rascvetati se'. — Bašća se šareni od klinčića, svi su se rascvatali. 2. 'pocepati se, raspasti se (ir.)'. — Moje čorape su se rascvatale, možem i(h) bacit na đubre.

rascvilit (se) rascvilim (se) svr. 'rastužiti (se) rasplakati (se). — Nana su nas njevim plačom sve rascvilili.

rasedlat -am svr. 'skinuti sedlo sa konja'. — Ja samo što sam sjašio, Tome je već rasedlo i odvo konja u košaru.

rasedlavat -edlavam nesvr. prema rasedlat. rasicat (se) rasicam (se) nesvr. prema rasić (se).

rasickat -am svr. dem. prema rasić. — Kad si znala rasickat, onđa i pokupi.

rasić -ičem svr. 'oštrim predmetom načiniti posekotinu na čemu ili razdvojiti što'. — Uzmi bricu i rasiči jabuku na dvi pole, polak za tebe a drugu polu za sestru. ~ se povr. — Rasiko sam se na nož kad sam kruv siko.

rasipat (se) -am (se) nesvr. prema rasut (se). rasipnički -a -o 'koji se odnosi na rasipnike'. — Koliko njim je otac čuvo i skupljo, toliko su sinovi rasipnički, ufriško će sve potrošit.

rasipnički pril. 'kao rasipnici, rasipajući'. — Stariji su većma znali čuvat, sad ima mladi koji se pravo rasipnički ponašaje.

rasipnik m 'onaj koji mnogo troši, razbacuje (novac, imovinu)'. — Eto vidiš iz takog mirnog momka, čim se domogo očevine, posto je rasipnik kakog nigdi nema.

raskaljat raskaljam svr. 'učiniti blatnjavim'. — Ova kiša baš nije morala sad past, raskaljaće sve putove. ~ se 'postati blatnjav'. — Toliko se raskaljalo da ne možeš od blata nikud.

raskidat (se) raskidam(se) nesvr. prema raskinit (se).

raskidat -am svr. 'rastrgati na više delova, raskomadati, raskinuti'. — iđite, rastirajte kerove, napali su pućka i svega će ga raskidat. ~ se 'razdvojiti se kidanjem'. — Raskidali su se oblaci, valdar neće više ni padat kiša.

raskinit -nem svr. 1. 'razdvojiti'. — Ona raskine kufertu, izvadi pismo i samo što je počela štit, sruši se mrtva. 2. 'prekinuti veze, odreći se čega, koga'. — Najpre je primila rakiju, a sad oće da raskine š njim, udaće se za drugog. ~ se 'prestati postojati'. — Raskinili su se oblaci.

raskiselit -im svr. 'raskvasiti'. — Di ćeš u to blato, da opanke raskiseliš valda?! ~ se 'razmekšati se'. — Toliko su se čizme raskiselile da i(h) moram na peći sušit.

rasklamat -am svr. 'rasklimati'. — Zašto dimaš ta vrata, rasklamaćeš stupove. ~ se povr. — Listve su se rasklamale, tribaće malo pričage zaglavit.

raskokodakat se -odačem se svr. 1. 'početi kokodakati (kokoška)'. — Kako su se raskokodakale, mislila sam da će sto jaja sneti. 2. 'raspričati se, početi brbljati (fig.)'. — Čim je popio koju rakijicu, raskokodako se, pa ne mož od njeg do riči doć.

raskomoćivat se -oćivam se nesvr. prema raskomotit se.

raskomotit se -omotim se svr. a. 'skinuti sa sebe suvišnu odeću, radi udobnosti'. — Skinio je opakliju, šubaru i klompe, pa se raskomotio na klupici kot peći. b. 'smestiti se udobno i bez ustezanja, osećati se prijatno'. — Tolikojeveć dolazio kod nji u goste, al nikad se nije znao raskomotit, osićo se ko tuđin.

raskopčat -am svr. 'razdvojiti ono što je zakopčano'. — Barem rajkopčaj taj kaput, kad već nećeš da ga skineš, vruće je unutri, pa ćeš nazepst kad izađeš. ~ se 'otkopčavši se rastvoriti odeću'. — Raskopčaj se da vi'dim taj lipi prusluk.

raskopčavat (se) -opčavam (se) nesvr. prema raskopčat (se).

raskoracit -oracim svr. 'raširiti, razmaknuti noge'. — Nane, sigrala sam se s muškarcima i jedared su me uvatili za ruke i tili su mi noge raskoracit, jedva sam se otela. ~ se 'stati raširenih nogu'. — Bandaš naoštri kosu, raskoraci se i počme kosit.

raskoračeno pril. 'raširenih nogu'. — Toliko se naduvo da ni ne iđe ko čovik, već rašepureno i raskoračeno,

raskoračivat (se) -ačivam (se) nesvr. prema raskoracit (se).

raskravit se raskravim se svr. '1. 'otopiti se (sneg i led s kraja zime)'. — Sasvim se raskravilo, ni traga više nema ot sniga. 2. (fig.) odobrovoljiti se, raspoložiti se'. — Čim je malo napunio stomak, oma se i naš gost raskravio.

raskravljivat se -avljivam (se) nesvr. prema raskravit se.

raskrčit raskrčim svr. 1. 'krčenjem raščistiti zemljište'. — Moraćemo onu šikaru na kraju zemlje raskrčit i onda možemo sve uzorat. 2. 'raspremiti'. — Triba tavan raskrčit prija vršidbe, jel nećemo imat di sipat žito.

raskrčivat -rčivam nesvr. prema raskrčit.

raskrečeno pril. 'rašireniš nogu'. — Zbog blata na stazi morala je raskrečeno ić.

raskrečit (se) raskrečim (se) svr. v. raskoracit (se). 2. 'razdvojiti pero za pisanje'. — Nane, Stipan mi je stao na pero i raskrečio ga, sad nemam š čim napisat zadaću.

raskrečivat (se) -ečivam (se) nesvr. prema raskrečit (se).

raskrilit raskrilim svr. 'raširiti, razviti (o krilima, rukama i sl.)'. — Nisam dobro ni ušla u sobu, a majka rašire ruke da me zagrle; — Razdriši i raskrili maramu, da vidim šta imaš u tom tvom bućuru. ~ se 'raširiti se'. — Šta si se raskrilila s tvojim sigračkama na srid sobe.

raskriljivat (se) -iljivam (se) nesvr. raskrilit (se).

raskrstit (se) raskrstim (se) svr. 'raskinuti, osloboditi se koga, čega'. — Ne pijem više, ja sam s tim odavno raskrstio.

raskršće s 'raskrsnica'. — iđi s ovim putom do prvog raskršća, p onda skreni nalivo.

raskrupnit se -nim se 'raskrupnjati se'. — — Za ovo godinu dana je i poraso i raskrupnio se.

raskrupnjavat se -upnjavam se nesvr. prema raskrupnit se. — Raskrupnjava se junica, biće to lipa krava.

raskrvavit -rvavim svr. 'učiniti da poteče krv'. — Tako ga je udario po uvetu da ga je oma raskrvavio. ~ se 'postati krvav'. — Uradi već štogod s tim klincima što vire iz leca, već koji put sam se na njl raskrvavila.

raskućit -im svr. 'osiromašiti, upropastiti (rđavim radom, deobom i sl.)\ — Lako je raskućit, al je teško steć. ~ se 'ostati bez kuće, bez imovine'. — Sve što su talovali raskućilo se, sad moraje u nadnicu da ne umru od gladi.

raskukurikat se -uričem se svr. 'raskukurekati se'. — Ne znam šta se naš pivac toliko raskukuriko?!

raskuvat -am svr. 'dugim kuvanjem učiniti preterano mekim'. — Skini taj lonac s vatre, raskuvaće se meso. ~ se 'raspasti se od suviše dugog kuvanja'. — Tila sam metnit u dunc višnje, al su se raskuvale, pa ćemo i(h) poist.

raskuvavat (se) -uvava (se) nesvr. prema raskuvat (se).

raskvasit -im svr. 'razmekšati natapanjem u vodi ili drugoj tečnosti'. — Noćašnja kiša je raskvasila zemlju i nećemo moć orat dok se ne osuši. ~ se 'postati vlažan'. — I čizme su mi se raskvasile od blata po kojem sam moro ić.

raskvocat se -oca(m) se svr. 'početi kvocati (o kokoški, pred početak ležanja na jajima)'. — Nismo imali mlogo kokošivi, al i te su se raskvocale, pa ćemo sad morat kupovat jaja.

rasod m 'slana voda u kojoj je kiseli kupus, rasol'. — Samo rasoda traži, jel kaže: gori mu pako u trbuvu posli noćošnjeg lumpovanja.

raspačat -ačam svr. 'razdeliti'. — Sad je kasno da svituje sinove, kad j'e svu zemlju raspačo, pa ga više niko ne sluša.

raspačavat -ačavam nesvr. prema raspačat. — Dok sam ja živ, dico, moju zemlju neću raspačavat.

raspadat se -am se nesvr. prema raspast se.

raspametit se -ametim se svr. 'izgubiti pamet, sposobnost rasuđivanja'. — Sve je šta je, al ako se naskoro ne mani pijančenja, to će me raspametit.

rasparat (se) rasparam (se) svr. v. parat. —-Rasparo mi se kaput na leđi.

rasparit rasparim svr. 'razdvojiti predmete koji čine par'. — Čitavo veče sam slagala rasparene čorape, koj to vidio, da ste taki aljkavi. ~ se 'odvojiti se od svog para'. — Kome je to palo napamet da se raspare ona dva dobra konja.

rasparivat (se) -arivam (se) nesvr. prema rasparit (se).

raspartižit se -artižim se svr. 'napraviti nered'. — Dico, šta ste se raspartižili s otom vašom bogažijom na srid sobe, oma da ste to sklonili.

raspasat se -šem se svr. 'skinuti pojas, osloboditi se pojasa'. — Raspasala se i skinila suknju.

raspasivat se -asivam se nesvr. prema raspasat se.

raspast se raspadnem se svr. 'pretvoriti se u bezobličnu masu, biti razoren, rasuti se; rasprsnuti se'. — Bacila sam onu veliku bundevu, istrunila je i sva se raspala; Šta ne spališ te tvoje stare opanke, vidiš da su se raspale; — Volim ovo ruvo i nosiću ga dok se ne raspadne.

raspavat se raspavam se svr. 'spavati preko normalnog vremena čvrsto i dugo'. — Raspavo se, pa će izgleda i užnu prispavat.

raspečit raspečim svr. v. raskrečit (l.)\ — Ti si žensko, pa moraš znat da je sramota da sidiš tako raspečena. ~ se v. raskrečit se. — Vidi je, raspečila se ko žaba zelena.

raspeće s 'slika raspetog Hrista; izvajan lik Hrista raspetog na krstu, raspelo'.

raspekmezit se -im se svr. 'početi bezrazložno, razmaženo kmečati'. — Na njeg nek padne kap kiše već se raspekmezio.

raspet se raspnem se svr. 'opteretiti se radom, obavezama i sl. — Ne možem sama uradit, ravno da se raspnem.

raspikuća m i ž 'osoba koja preterano mnogo troši, rasipnik, rasipnica'. — Raspikuća zna samo za „odnet" a nikad se ne siti za „donet" u kuću.

raspilat -am svr. 'raspiliti'. — Dono sam od komšije priku pilu, pa ćemo raspilat onaj dud što smo ga juče izvadili.

raspisat raspišem svr. 'za života u pismenoj formi podeliti imovinu'. — Ne znam je 1 istina, al pripovida se da je bać Tome raspiso svu zemlju na sinove, a ćerima neće ništa da da.

raspisivat -isivam nesvr. prema raspisat.

raspitat raspitam svr. 'doznati ispitujući nekoga'. — Raspitaj kot komšije s kojim ne divane, on će ti najprija kazat. ~ se 'pitajući saznati'. — Raspitaj se svud po selu i ne vraćaj se dok ne saznaa istinu.

raspitivat (se) -itivam (se) nesvr. prema raspitat (se). — Probaj se raspitivat u dućanima.

raspivat se -am se svr. 'sav se predati pevanju'. — Volim rano uranit i slušat tice kad se raspivaje.

rasplakat -ačem svr. 'naterati na plač, ražalostiti do suza'. — Nemoj zlim na malu, zdravo je laka na suze, oma ćeš je rasplakat. ~ se 'briznuti u plač'. — Ko se ne bi rasplako, kad izgubiš najdraže.

rasplašit -im svr. 'plašeći rasterati'. — Našo si di ćeš pucat, rasplašićeš mi svu živinu. ~ se 'razbežati se u stranu'. — Dico, iđite na žito i zdravo vičite i mlatarajte rukama, moždar će se vrane rasplašit i odletit da nam ne prave štetu.

rasplest -etem svr. 'osloboditi konac, nit ili pojedine delove onoga što je bilo opleteno, rasuicati; razviti, raspustiti'. — Skoro je bila već naštrikala čorapu, kad, valdar joj se štogod nije dopalo i rasplete svu, pa krene ispočetka. ~ se 'raspustiti pletenice, kosu; razmrsiti se, razvezati se'. ~ uvik se ona štogod bunila, pa je zaradila ćušku, da joj se sva pletenica rasplela.

rasplod m 1. 'rasplođavanje'. — To su krave za rasplod. 2. 'priplod, priraštaj'. — Ovi prasici su rasplod od moji krmača.

raspojasat se -am se svr. 1. 'skinuti sa sebe pojas, raspasati se'. — Žandari su ušli u mijanu, raspojasali se i sili da večeraje, to i(h) je stalo života. 2. 'postati razuzdan, raspustiti se'. — Badavad su njegovi to pokrivali, al kad se on raspojaso znao je i po tri noći bančit.

raspojasavat se -asavam se nesvr. prema raspojasat se.

raspon m 1. 'rastojanje između dva suprotna kraja jednog predmeta'. — Mali je raspon tvoji klišta, neću moć uvatit veliki muter. 2. 'prečaga između ručica na plugu'. — Za raspon na plugu se obično vežu uzde i tako je lakše držat plug i upravljat konjima.

raspor m 1. 'razrez (na odeći), otvor'. — Kroz mali raspor smo punili postelju novom ruskuljom. 2. 'prečaga između ručica na plugu, raspon (2)'. — Sidio je na rasporu od pluga. 3. drvena motka (oko 80 cm. dužine, čiji se krajevi vezuju za alke upregnutih konja)'. — Moramo metnit raspor med konje da se ne mogu grist.

raspradla ž samo u izrazu: biće i raspradle (nešto što se samo poželeti može, a inače ga nema (sl. kao: Biće ko na Božić rokve). — Samo vi dođite, bi'će svega i svačega pa i raspradle.

raspravit -im svr. 1. 'iseći zaklanu životinju ili živinu i pripremiti meso za dalju upotrebu'. — Ti pripravi lonac, peršin, šargaripu, i drugo što tri'ba, a ja ću za to vrime raspravit pivca. 2. 'rešiti međusobni spor'. — Neću s tobom, to ću ja raspravit s tvojlm baćom.

raspravljanje s gl. im. od raspravljat (se). — Dokleg ćete vas trojica? — Već po dana raspravljanje traje na jednom svinčetu?. — Svaki dan se štogod raspravljaje, ni'kad kraja njevom raspravljanju.

raspravljat -am nesvr. prema raspravit 1. ~ se 'svađati se, prepirati se'. — Neću se ja ode s tobom, prid tolikim svitom, raspravljat.

rasprcat rasprcam svr. 'rastaviti neki mehanizam na delove'. — Vidim da si rasprco sate, ko će ti sad sastavit? ~ se povr. — Kad se mož rasprcat, onda se mož i sastavit da bidne dobro.

raspredat (se) raspreda(m) (se) nesvr. prema rasprest (se).

raspremat (se) -am (se) nesvr. prema raspremit.

raspremit -im svr. 'staviti svaku stvar gde joj je mesto, urediti'. — Anka, ti raspremi sobu i kujnu, ja ću dotleg pomust kravu.

rasprest -edem svr. 'razviti ono što je bilo upredeno, razmrsiti'. — Duže traje da jednu čorapu raspredem, nego tri da naštrikam. ~ se 'razviti se, poteći'. — Kad se prelje late i raspredu, milina i(h) je gledat, pa još kad uz to i zapivaje preljske pisme.

raspripovidat se -ovidam se svr. 'raspričati se'. — Maca stala pa se raspripovidala, a poso nek stoji, glavno je da nadnica iđe.

rasprodat -am svr. 'prodati raznim kupcima'. — Sve sam ovce rasprodo, nisam mogo nać čobana, a ja nemam nikog ko bi i(h) čuvo.

rasprodavat -odajem nesvr. prema rasprodat. — Rasprodavo dok je trajalo didovine.

raspušćat (se) raspušćam (se) nesvr. prema

raspuštit (se) — Raspušćaje se dica kućama, nika bolest je zavladala.

raspušćeno pril. 'suviše razmaženo, razuzdano'. — Badavad sad mater viče na njeg, on se samo raspušćeno ponaša.

raspušten -a -o 1. trp. prid. od raspuštit (se). 2. 'razmažen, neobuzdan'. — Ja bi ti savitovala da se ne družiš s otim raspuštenim deranom, jel od njeg ćeš samo rđavo naučit.

raspuštenica ž 'razvedena žena'. — Otkako je raspuštenica nikako ne mož da se skrasi digod.

raspuštenik -ika m 'čovek koji se razveo sa ženom'. — Dosta dugo je on već raspuštenik, nije mu lako, sam je s tolikom dicom.

raspuštit raspuštim svr. 1. 'odobriti razlaz'. — Danas su đakove raspuštili kućama, zato što tušta dice ima bolesne. 2. 'učiniti neposlušnim, nehatnim, neradnim'. — Raspuštili su dicu i sad niko š njima ne mož na kraj izać. 3. 'rasplesti, opustiti kosu'. ~ imala je pletenice, a sad je raspuštila kosu i skoro joj dođe do pojasa. ~ se 1. 'postati neposlušan'. — Raspuštila se dica i nikog više ne slušaje. 2. 'prekinuti' igru, rasturiti se'. — Čim se kolo raspuštilo, ona je potrčala a ja za njom.

raspuzat se raspužem se svr. 1. 'ugojiti se, odebljati'. — Kažeš da nije debela, a sva se raspuzala pa kad iđe gega se ko patka. 2. 'splasnuti'. — Tako mi se lipo krenio kolač, a ne znam zašto mi se u peći sav raspuzo?!

rasrdit rasrdim svr. 'izazvati srdžbu u nekome, razljutiti, naljutiti'. — Čudna je ćud te kobile, najpre je moraš rasrdit i onda vuče da ne mož bolje. ~ se 'postati srdit, razljutiti se, naljutiti se'. — Rasrdio se na me samo zato što sam jedared s komšijom očla u kolo.

rast m 1. bot. hrast. Quercus. 2. 'rastenje'. — Čovik je malog rasta.

rast -em nesvr. 1. 'postajati veći, razvijati se (o mladim ljudskim bićima i životinjama)'. — Nevolja je što dica rastu i stare. 2. 'postajati veći (o biljkama)'. — Raste trava po ciloj avliji. 3. 'povećavati obim, narasti'. — I naše selo raste, sve nas više ima. — Frišak je bio kvas i kruv dobro raste. ~ se 'pariti se (o kokoškama i pticama uopšte'. — Rastu se kokoške, biće dobri jaja za nasađivanje.

rastajat se -jem se nesvr. prema rastat se.

rastakat rastačem nesvr. prema rastočit.

rastanut -a prid. 'razveden'. — Ona je rastanuta već tri godine, kažu da će se ufriško opet udat za jednog rastanutog čovika.

rastanjit rastanjim svr. 'pritiskivanjem ili rastezanjem učiniti tanjim'. — Kad se tisto krenilo, rastanjila ga je i formom pravila pogačice. ~ se 'postati tanji'. — Malo se više rastanjila neg što triba, pa je friško vatra stegnila, zato nije narasla pogača.

rastanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema rastanjit (se).

rastat se rastanem se svr. 1. 'razići se'. — Prošla je bila ponoć kad smo se rastali. 2. 'prekinuti bračnu zajednicu'. — Rastali su se prija po godine.

rastavit -im svr. 1. 'udaljiti jedno od drugog, razdvojiti'. — Buckaje se ona dva ovna, iđi rastavi i(h) 2. 'rasklopiti, demontirati'. — Bog zna koliko je on već kola rastavio i sastavio. ~ se 1. 'rastati se, odvojiti se'. —Jedva su se rastavili toliko su se zakrvili. 2. 'raspasti se na delove'. — Konji su bižali, a ja sam mislila da će se kola u komade rastavit.

rastavljat (se) -am (se) nesvr. prema rastavit (se).

rasteć -ečem svr. 'potrošiti, raskućiti'. — Lakše je rasteć neg steć. ~ se 1. 'propasti, upropastiti se'. — Bilo je, bilo svega i svačega, al rasteklo se. 2. 'rasušiti se'. — Bure se rasteklo, triba stegnit obručove.

rastegnit -nem svr. 1. 'istezanjem ili pritiskom učiniti dužim, širim; istanjiti, razviti'. — Mara je lipo natanko rastegla tisto, onda mora da bidne dobra pogača. 2. 'razvući kazivanje; otegnuto, lagano govoriti'. — Kad bać Nikola rastegne divan, niko ga ne mož iščekat da kaze šta je tio. ~ se 'razvući se; izdužiti se'. — Kad su svatovi krenili, tako su se kolija rastegla da se nije vidio ni početak ni kraj.

rastezat (se) rastežem (se) 1. nesvr. prema rastegnit (se). 2. 'otezati se, maziti se'. — Pajice, sramota je koliko se ti rastežeš prid tim svitom.

rastit rastem nesvr. v. rast (zast.). — Vidićeš ti moje kuruze kad počnu rastit.

rastočit rastočim svr. 'presuti tečnost iz jednog suda u više sudova, pretočiti'. — Rastočili smo rakiju u boce, bila je dvi godine u malom buretu.

rastolmačit -olmačim svr. 'protumačiti, razjasniti'. — Ja to ne razumim, a vi ako oćete rastolmačite mi, pa ću onda znat šta triba da radim.

rastrembuvat -embuvam svr. v. rastrvit. — Kad odem u varoš, nemoj da tvoje sigračke rastrembuvaš svud po sobi. ~ se v. rastrvit se. — Kudan su išli, svudan su se rastrembuvalii.

rastrgnit -nem svr. 'iskomadati zubima'. — Ker je rastrgnio kokošku. ~ se 'preopteretiti se raznim poslovima'. — — Ne možem se ja rastrgnit na sto strana, triba i vi štogod da mi pomognete. Izr. ~ od posla 'rastrgnuti se'.

rastriznit rastriznim svr. 'vratiti u trezno stanje'. — Stane, daj rasoda da me rastrizni. ~ se 'postati opet trezan'. — Kad je vidio žandare, oma se rastriznio.

rastriž -iža m 'prorez na odelu'. — Rastriž na suknji se uvik oblačio naprid tako da ga pokrije pregača.

rastroćkat se rastroćka(m) se svr. 'od udarca razbiti se, raspasti se u paramparčad (trula bundeva)'. — Nosila sam u kotarci jaja što sam skupila, okliznila sam se i pala, sva su se jaja rastroćkala.

rastrvit rastrvim svr. 'napraviti nered, razbacati stvari'. — Zar nemaš drugo misto za sigranje, baš si morala sve rastrvit u sobi?! ~ se 'rasuti se na sve strane, bez ikakvog reda'. — Rastrvilo se svudan alata di su radili, sad moramo svi za njima kupit.

rastrzano pril. 's prekidima'. — Nikad nisam imo mira u kući, rastrzano sam i učio.

rastrzat -žem nesvr. 1. nesvr. prema rastrgnit. 2. 'mučiti različitim težnjama ili obavezama, raspinjati'. — Dugo je bio rastrzan između svoje žene i rođene matere, to ga je i upropastilo. ~ se nesvr. prema rastrgnit se.

rastužit rastužim svr. 'učiniti koga tužnim, ožalostiti'. — Javili su mu da mu je brat umro, to ga je rastužilo. ~ se 'postati tužan, ražalostiti se'. — Zašto si se rastužila, kupiću i tebi novo ruvo.

rastvorit rastvorim svr. 1. 'raširiti, otvoriti'. — Rastvori većma vrata da ne zapnu kola kad budu ulazila; — Rastvori on knjigu, samo ne čita iz nje. 2. 'pomešati sa drugom materijom praveći rastvor'. — Rastvori malo više modrog kamena, a manje kreča. ~ se 1. 'otvoriti se, rasklopiti se, rastaviti se'. — Rastvori se, o zemljo, pa da propadnem prid ovom sramotom. 2. 'pomešati se s drugom materijom čineći rastvor'. — Neće se katranj rastvorit u ladnoj vodi.

rasušit se rasuši se svr. 'ispucati zbog gubitka vlažnosti (o drvetu, drvenom sudu i sl.)'. Odguraj ono bure ispod naslama na bunar, triba ga češće polivat, rasušilo se.

rasušivat se -ušiva se nesvr. prema rasušit se.

rasut raspem svr. 1. 'proliti, prosuti'. — Drž zdil(i)cu upravo, nemoj da raspeš brašno iž nje. 2. 'neštedimice potrošiti'. — Nije baš mlogo ni imo novaca, al za kratko vrime je rasuo sve što je imo. ~ se 'prosuti se'. — Rasuli su se klinci i(z) škatulje. 2. 'rasturiti se, razići se'. — Kako to ćuvaš kad su ti se ovce svud rasule.

rasvitlit rasvitlim svr. 1. 'jako osvetliti'. — Rasvitli vamo, ne vidim di su se rasule igle. 2. 'potpuno objasniti, protumačiti'. — Ti to meni tako lipo rasvitiiš ko da is knjige pridičiš. ~ se 1. 'osvetliti se'. — Odjedared se rasvitlila cila soba, zato što je sivalo i grmilo napolju. 2. 'postati jasan, razgovetan (fig.)'. —-Sve se med nama na kraju rasvitlilo i mi smo očli kući zadovoljni.

rašak raška m 'motovilo za pređu'. — Toliko smo imali vune da je majka danima namotavala pređu na rašak. Izr. raškom udaren 'ćaknut, malo poremećen'.

raščeprkat -am svr. v. čeprkat. — Kokoške su raščeprkale plivu u naslamu.

raščešat (se) raščešem (se) svr. 'češući razgrepsti'. — Raščešo sam krastu na nogi; — Raščešo bi se i ti, da te tako svrbi ko mene.

raščešljat (se) -am (se) svr. a. 'češljajući urediti, doterati'. — U jednoj ruki je držala ogledalo, a drugom je raščešljala kosu. b. 'rastaviti vlakna vune'. — Nema spavanja dok ne rašcešljamo vunu.

raščešljavat (se) -ešljavam (se) nesvr. prema raščešljat - (se) uvik je prija spavanja raščešljavala kosu.

raščinit raščinim svr. 1. 'izrezati na komade'. — Ne mož ovu pućku nožom raščinit, ode triba sikira. 2. 'smanjiti jačinu nečega, razblažiti'. — Raščini malo s vodom, vako je zdravo jak sirćet.

raščupat (se) -am (se) svr. 1. 'učiniti čupavim, razbarušiti kosu (kome)'. — Valdar ste se opet tukli kad si tako raščupan?! 2. 'čupajući prorediti'. — Kazo sam vam još juče da triba raščupat peršin i šargaripu, a vi još ni danas niste to uradili; — Kako si se samo tako znao raščupat, ko da si se s vitrom tuko.

raščupavat (se) -upavam (se) nesvr. prema raščupat (se).

raščut se -ujem se svr. 'čuti se nadaleko, razglasiti se'. — Došo sam i ja da probam to vaše vino, znate, čak kod nas se raščulo da imate najbolje vino u kraju.

rašepurit se -epurim se nesvr. 'raširiti se'. — Taj sic je za dvoje, šta si se rašepurio ko da je samo tvoj.

rašijast -a -o 'koji je u obliku rašalja, koji ima rašlje. — Grane smo morali poduprit rašljastim kolcima da se ne slome po(d) teretom velikog ploda.

rašljat se -a (se) nesvr. 'granati se kao rašlje, račvati se'. ~ imali smo dva puta, a obadva su se rašljala i lako se čovik mogo zbunit ako nije tudan još išo.

rašlje rašalja ž mn.'mesto gde se drvo grana, račva'. — Mogo bi u rašljama pnspavat tako nam je velik or.

rašljice -ica ž mn. dem. od rašlje.

rašta pril. 'zbog čega, zašto, iz kakvog razloga'. — Ajde, kaži ti meni rašta su te poslali, jel me vako samo zadržavaš.

raštrkan -a -o 1. trp. prid. od raštrkat. 2. 'čije su kuće udaljene jedna od druge, razbacan'. — Salaši nisu ušoreni već raštrkani svud po zemlji.

raštrkano pril. 'na nejednakim odstojanjima'. — Oko salaša su raštrkano nasađeni dračovi.

raštrkat raštrkam svr. 'rasterati na razne strane'. — Pazite, dico, da ker ne saleti guske, jel će i(h) sve raštrkat. ~ se 'otići na razne strane, rasuti se'. ~ imali smo više dice, al sve se to poženilo i poudavalo, a onda se raštrkali svaki za svojim putom.

raštrkivat se -rkiva(m) se nesvr. prema raštrkat (se).

rašvedit se rašvedim se svr. 'razboleti se'. — Nisam išo na vašar, rašvedio sam se ti dana i moro sam ležat.

ratar m 'zemljoradnik'. — U ratara crne ruke al je bila pogača.

ratos pril. u izrazu: ~ te bilo 'đavo nek te nosi'. — Ratos, diko, i bogatstva tvoga, kad te moje srce ne voli (nar.)'.

ratosit se -im se svr. 'ratosiljati se'. — Oće ona tebe, a samo da se ratosi onog ludog Bone.

rav rava m 'čiviluk'. — Di tražiš, ne vidiš da ti je šepica na ravu.

ravan ravna ravno 1. 'koji je bez izbočina, bez neravnina'. — Na mojoj zemlji nema ni jedne grede: ravna je ko tepcija. 2. 'koji je prav, neiskrivljen'.-— Kake si mi to klince dono, ni jedan nije ravan. 3. 'pun, ceo, čitav'. — Sad je ravno misec dana kako je uzajmio a kazo je da mu triba samo na dva tri dana.

ravić/ravić -ića m 'mali rav'.

ravnica ž 'ravna površina zemlje; nizija'. — Malo ima zemlje bolje od bačke ravnice.

ravnik m 'raonik'. — Skini ravnik s pluga i odnesi ga kovaču da ga otkuje i naoštri.

ravnit ravnim nesvr. 'poravnati, ravnati'. — Neću da ravnim kad će svinji opet iskopat tu mokru zemlju.

ravno pril. 'upravo, baš ni manje ni više'. — Skupila sam za sirotinju ravno deset stari pokrovaca; — Neću se za njeg udat, ravno da pucaje u mene.

razastrit razastrem svr. 'raširiti, prostreti'. — Razastrla sam postelju da se malo promane; — Razastri pokrovac pa ćemo na njeg sist. ~ se 'raširiti se, rasprostreti se'. — Jutros se tako razastfla magla da se prst prid nosom ne vidi.

razbacat (se) razbacam (se) nesvr. 'rasuti bacajući'. — Juče smo izneli sve đubre na njive, danas ćemo samo razbacat.

razbacit razbacim svr. 'razbacati, rasuti po većem prostoru'. — Čim ručaš, uzmi vile i razbaci sino da se suši.

razbacivat -acivam nesvr. prema razbacit. ~ se 1. nesvr. prema razbacit se. 2. 'hvalisati se, razmetati se. — Ne volim sidit s takima koji se samo razbacivaje.

razbarušit (se) -arušim (se) svr. 'raščupati (se), zamrsiti (se)'. — Kosa ti se razbarušila ko naviljak slame, zašto se ne očešljaš?!

razbarušivat (se) -arušivam (se) nesvr. prema razbarušit (se).

razbijat (se) razbijam (se) nesvr. prema razbit (se).

razbisnit razbisnim svr. 'razjariti, ražestiti'. — Šta on š njim radi, ja ne znam, al kadgod on deka uvik konje razbisni. ~ se 'ispuniti se besom; početi besneti'. — Razbisnili se ovnovi pa se već dva sata buckaje ko ludi.

razbistrit -im svr. 'razjasniti', raščistiti'. — Nemojte se mučit, samo se sve većma zapetljavamo, kad dođu dida, oma će oni to razbistrit. ~ se 1. 'prolepšati se, razvedriti se (o vremenu)'. — Kako se sinoć smiknilo, a vidi jutros se sasvim razbistrilo. 2. 'osloboditi se zbrkanosti'. — Al kad mi se razbistrilo u glavi, proradio mi je i jezik.

razbit (se) razbijem (se) svr. 1. 'razlomiti, slomiti'. — ispala mi čaša a ni se razbila. b. 'povrediti, raskrvariti (udarcem ili pri padu)'. — Nezgodno je pao i razbio nos.

razbit -a -o 'razbijen'. — Šta ne baciš to razbito ogledalo?

razbižat se -i(m) se svr. (pobeći na razne strane'. — Svi su bili na kruški, al kad su me vid(i)li da iđem, razbižali su se ko vrepci.

razblaznit -im svr. 'razmaziti'. — Razblaznila je svoju jedinicu, pa joj se sad popela na glavu.

razblažit (se) razblažim (se) svr. 'učiniti neku tečnost ređom (dodajući vodu ili neko drugo sredstvo), ublažiti jačinu'. — Uli još malo vode u sirćet, triba ga još malo razblažit.

razblaživat (se) -aživam (se) nesvr. prema razblažit (se).

razboj -oja m 'tkački stan'. — Liza baš sad uvlači osnovu na razboju.

razbolit -im svr. 'učiniti bolesnim'. — Ne bolest, tuga ga je razbolila. ~ se 1. 'postati bolestan'. — Svi su se odjedaredrazbolili. 2. 'postati mekano, rastegljivo (fig.)'. — Prisnac se sav razbolio, ne mož ga sić, već ga kašikom moramo vadit iz tepcije.

razbubat razbubam svr. 'proneti glas, razbubnjati (fig.)'. — Ti si kazala Mariji, a Marija je razbubala po cilom selu.

razbudit (se) razbudim (se) svr. 'probuditi'. — Kako ja vidim, ti se još nisi razbudio.

razburažit se razburaži(m) se svr. 'proširiti stomak'. — Razburažila se krava, izgleda da je stevna.

razdaljina ž 'rastojanje, razmak'. — Ne dili nas razdaljina, već opaka narav mog brata.

razdanit (se) razdani (se) svr. 'zabeleti, zasvetleti (o danu), svanuti'. — Ajde, sine, već se uveliko razdanilo, a ti još u krevetu.

razdanjivat (se) -anjiva (se) nesvr. prema razdanit se. — Vidi se da je lito, rano se razdanjiva.

razdat -am svr. a. 'razdeliti sve, ispoklanjati'. — Razdo je još za života svu zemlju i sav sermaj sinovima, pa sad pod starost nema iš čeg da živi. b. 'dati u više prilika većem broju lica'. — Razdo je novac mlogima, računajuć da će od kamate živit, a dužnici sad neće da mu plate kamatu ni da vrate novac.

razdavat razdajem nesvr. prema razdat.

razderat razderem svr. a. 'pocepati, iskidati'. — Razderala je pismo na komadiće samo da ga niko drugi ne mož pročitat. b. 'rascepiti, raseći'. — Ako čujem još samo jednu pcovku od tebe, usta ću ti razderat. ~ se 'razvikati se'. — Šta ćeš ti kod nas? ~ razderu se baćo na komšiju s kojim već odavno ne divane.

razdilit razdilim svr. 1. 'očešljati na razdeljak (kosu)'. — Zapantio sam ga dobro; imo je zavrnite brkove i kosu je nosio razdiljenu sridom glave. 2. 'dati većem broju lica, razdati'. — Sve staro ruvo je razdilio prosjakovima. ~ se 'izvršiti međusobnu podelu, podeliti se'. ~ oma posli očeve smrti, braća su se razdilila i sad svaki za sebe živi.

razdiljak -iljka m 'linija od koje se kose na glavi razdeljuju na dve strane'.—Nena su uvik imali razdiijak sridom glave.

razdiljivat (se) -iljivam (se) nesvr. prema razdilit (se). — Braća smo, pa ćemo se braćinski i razdiljivat.

razdit razdijem svr. 'rasturiti ono što je zdenuto'. — Vitar nam je noćos obadve kamare razdio.

razdražit razdražim svr. 'jako uznemiriti, rasrditi'. — Napolju se čula nika pucnjava i to je razdražilo kerove pa sad laju ko bisni. ~ se 'jako se uznemiriti; rasrditi se'.

razdraživat (se) -aživam (se) nesvr. prema razdražit (se). — Samo ti razdraživaj ovna, al kad se zaleti na te, onda biž kud znaš!

razdrimat razdrimam svr. 'rasaniti, razbuditi'. -— Poli ga vodom, jel drugačije ga neš razdrimat. ~ se 'rasaniti se, razbuditi se'. — Ajde, linčino razdrimaj se već jedared.

razdrišit razdrišim svr. 'drešenjem petlje odmotati ono što je bilo uvezano, razvezati. — Sila je na srid sobe, metnila bućur prida se i razdrišila ga. ~ se 'odvezati se, razvezati se'. Izr. razdrišio mu se jezik 'počeo je govoriti'.

razdrišivat (se) -išivam (se) nesvr. prema razdrišit (se). — Nećeš razdrišivat bućur dok ne stignemo kući.

razdrockat se razdrocka se svr. 'raspasti se (kao trula bundeva), razbiti se'. — ispala mi je kotarca iz ruke, a u njoj su bila jaja i sva su se razdrockala.

razduvat razduvam svr. 1. 'duvanjem rasterati, razneti'. — Ako vitar ne razduva oblake, biće oluje. 2. 'raspiriti, rasplamteti (vatru)'. — Razduvaj malo vatru da bolje gori. ~ se 'početi jako duvati'. — Alaj se danas vitar razduvo.

razđapit razđapim svr. 'širom otvoriti, rastvoriti, raširiti'. — Šta si iazđapio ta vrata, ko da nji deset iđu za tobom?! — Vidi ga, razđapio je usta, samo da mu švrače uleti; Jel tako triba sist na stoc i razđapit noge da ti se guzica vidi?!

razgala m 'onaj koji se u svakoj prilici snađe, koji nađe izlaz iz svake situacije'. — Pitajte vi samo bać Tomu, vidićete da će on nać odvida i vašoj nevolji, ta ne zovu njega badavad razgala.

razgalit razgalim svr. 'otkloniti nešto nelagodno, olakšati'. — Daj mi malo ladne vode da me razgali; — Svirajte mi štogod veselije da malo dušu razgalim. ~se 1. 'osvežiti se, okrepiti se'. 2. 'oraspoložiti se, razveseliti se'. — 3. 'razvedriti se, razbistriti se'. — Kaka te kiša spopala, valdar vidiš da se razgalilo.

razgaljen -a -o 'sposoban, spreman da raščisti i sredi zapletene situacije'. — Dida su uvik bili razgaljen čovik. 2. trp. prid. od razgalit.

razgaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema razgalit (se). — U mojoj kući ima ko će razgaljivat, a ti nisi tai!

razgazit (se) -im (se) svr. 1. 'gaženjem utabati, izgnječiti (sneg, blato i sl.)'. — Rano sam krenio, nije mi baš bilo lako ić po tom velikom snigu, a niko ga prije nije razgazio. 2. 'nošenjem učiniti udobnim (čizme, obuću uopšte)'. — Uvik sam imo nevolje s čizmama dok i(h) malo ne razgazim.

razgodit (se) razgodim (se) svr. 'podesiti, rasporediti (vreme i posao)'. — Malo je nezgodno jel pada naše preio baš u jeku velikog posla, al gledaj da razgodiš, pa da svi' dođete.

razgorit se -i se svr. 'razplamsati se'. — Donesi još malo suvi čutaka, nece nikako vatra da se razgori.

razgoropadit (se) -opadim (se) svr. 'razbesneti, razljutiti, ražestiti'. — Još kako ga zna razgoropadit pa sve kipti od bisa.

razgovitan -tna -tno 'koji se Iako raspoznaje, jasan'. — Naš mali đak tako dobro čita, svaka mu je rić razgovitna.

razgovitno pril. 'jasno, razumljivo'. — Volim slušat našeg učitelja, on tako razgovitno divani.

razgradit razgradim svr. 'skinuti, ukloniti ogradu'. — Moram pitat komšiju zašto je razgradio avliju, pa njegovi svinji prave štetu u našem bostanu.

razgrađivat -ađivam nesvr. prema razgradit.

razgranat (se) -am (se) svr. 'isterati grane u većoj količini'. — Nikad dosad nisam vidio tako razgranat or; — Zdravo sam je okreso, pa se ove godine nije razgranala i neće ni imat velikog roda.

razgrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema razgrnit (se).

razgrist -izem svr. 'grizući smrviti, razdrobiti'. — Stana je razgrizla jabuku i polak dala meni.

razgrizat razgrizam nesvr. prema razgrist.

razgrnit razgrnem svr. 'rasturiti po većoj površini ono što je skupljeno na gomilu'. — Triba žito razgrnit po svom tavanu, jel je debelo nasuto na pojedinim mistima, pa se mož užeć. ~ se 'razmaći se, raširiti se'. — Ako se ne razgrne viranga na vratima, ne možemo unet astal u sobu.

razić se raziđe(m) se svr. 'otići na razne strane (o većem broju lica)'. — Poslidnje kolo smo još odigrali i onda smo se svi razišli svojim kućama. 2. 'ne složiti se u mišljenju; doći u sukob, zavaditi se'. — Skoro smo se već bili dogovorili, a onda se umišo i njegov brat, posli tog smo se ufriško sasvim razišli, od pogodbe nije bilo ništa. 3. 'prekinuti uzajamne odnose, razdvojiti se, rastati se'. — Jesi 1 čula da su se Tona i Đuro razišli, a pravo smo mislili da će se uzet; — Luca i Tome su se razišli; Tome se nikad nije triznio, Luci je to doj'adilo, spopala je svoji dvoje mali dice i ostavila ga.

razidit razidim svr. 'rasrditi, razljutiti, dovesti do gneva, jeda'. — Didu je to uvridilo i razidilo, pa se okrenio i očo na salaš. ~ se 'postati gnevan, ljutit, ozlojediti se'. — Nije mu išlo kako je sam zamislio, pa se zato razidio i manio se posla.

raziod m 'razlaz'. — Dosta je bilo sigre, dico, pravite raziod i svaki svojoj kući nek iđe.

razjarit razjarim svr. 'širom otvoriti vrata, kapiju'. — Kad ste već tako razjarili kapiju, ondak je valdar red bio da je i zatvorite za sobom.

razjasnit razjasnim svr. 'učiniti jasnim, objasniti'. — Nemoj zlim na to dite, vidiš da ne razumi taj račun, zato mu prvo razjasni, p onda će on i sam nadoć kako se računa. ~ se 'postati jasan, razumljiv'. — Danas je došo ča Gabor pa se sve razjasnilo.

razladit razladim svr. 'učiniti hladnim'; osvežiti'. — Spušti jedno dvi lubenice u bunar nek se razlade za užnu. ~ se 'osvežiti se'. — Moram izać napolje da se malo razladim.

razlađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema razladit (se). — Vidi Vecu, on se razlađiva pod orom, a mi nek dijemo kamaru.

razležat se -žl se svr. 'početi ležati na jajima (o kokošima, pticama)'. — Najbolja nosilja se razležala, moraćemo je nasadit, to će nam bit prvi pilići ove godine.

razlinkav -a -o 'ružičast'. — Kupi malo razlinkave farbe za šaranje jaja za Uskrs.

razlit razlijem svr. 'u druge posude staviti'. — Staro vino možeš razlit u boce. ~ se — Salo je privalio tintu i sva se razlila po čaršapu na astalu.

razlupat razlupam svr. 'razbiti na komade'. — Nisamja razlupo, ta pendžera je već odavno razlupana. ~ se 'razbiti se, polomiti se'. — Ivanu je ispala boca s vinom i razlupala se.

razmaknit razmaknem svr. 'načiniti razmak do određene udaljenosti'. — Pila je već naoštrena samo još da joj razmaknem zupce. ~ se 'rastaviti se, razdvojiti se'. — Dico, razmaknite se malo, ne mož od vas proć čovik.

razmarvašit se -arvašim se svr. v. marvašit se. — Kad se Loko razmarvaši, onda svirci klečećki sviraje, a žice pucaje ko da su od artije.

razmavat se razmaše se svr. 1. 'stati živo mahati, mlatarati'. — Kako to meteš, razmavo si se pa samo prašinu di'žeš. 2. 'postati veoma živ, živahan'. — Bono je malo popio i razmavo se, pa je sve društvo razveselio.

razmazit razmazim svr. 'učiniti koga maznim'. — Imadu jedno dite i zdravo su ga razmazili. ~ se 'postati mazan'. — Jedinica je, svašta su joj davali na volju i zato se razmazila.

razmaženko m 'maza'. — Znamo da je on majkin razmaženko.

razmaženo pril. 'na razmažen način, mazeći se, mazno'. — I mačak zna ko ga voli, furtomsepleteokomajkini nogivi i razmaženo prede.

razmećat razmećem nesvr. prema razmetnit. ~ se 'hvalisati se; šepuriti se'. — Čija je ćer, baš se ne bi morala tako razmećat.

razmeljat razmeljam svr. 'zgnječiti, izgnjeciti'. — Kazala sam ti da paziš na kruške, a ti si sio na nji i sve si i(h) razmeljo.

razmest -etem svr. 'metlom pomesti, raščistiti'. — Lozika, uzmi metlu pa razmeti onaj kreč pod pendžerom kako sam mazala, fain sam iskapala zemlju.

razmetnit razmetnem svr. 1. 'rasturiti, razbaciti'. — Ko je to vidio, razmetnila si knjige svud po astalu. 2. 'zapodenuti, zametnuti (reč, razgovor)'. — Šta je snaš Kristi, došla je, kaže, na malo, a onda razmetnila divan o njezinom divojčenju. 3. v. razmaknit. — Pazi kako ćeš razmetnit zupce na pili.

razmicat -ičem nesvr. prema razmaknit. — Znaš kako triba razmicat stocove da mogu ljudi redovno sist. ~ se nesvr. prema razmaknit se.

razmilit se -i(m) se svr. 'mileći rasprostreti se u svim pravcima'. — Otkud su se kod nas toliki mravi razmilili.

razminit razminim svr. 'promenuti, usitniti novac'. — iđi kod bać Tome, pitaj ga može 1 mi razminit ovu pedeseticu. ~ se 'mimoići se'. — Mora bit da smo se digod razminili, valdar nismo išli istim putom.

razmirit -im svr. 'mereći podeliti, razdeliti'. — Ove nedilje bi tribalo da dođe indžilir da nam razmiri zemlju, kako sam raspiso na dicu.

razmiravat -iravam nesvr. prema razmirit. razmislit (se) -im (se) svr. 'promisliti, rasuditi'. — Kad malo razmisliš, kašće ti se samo.

razmistit -im svr. 1. 'postaviti na razna mesta, rasporediti'. — Unesi i razmisti po pendžerama cripove s cvićom, jel mož naić mraz pa će se smrznit. 2. 'raspremiti postelju'. — Razmisti dici krevete nek iđu spavat.

razmišljat (se) razmišljam (se) nesvr. prema razmislit (se). — Ako dugo razmišljaš, konj ode drugom u avliju.

razmlačit (se) razmlačim (se) svr. 'učiniti da nešto bude mlako'. — Razmlači malo mliko, da dite ne ispeče jezik.

razmlačivat (se) -ačiva (se) nesvr. prema razmlačit (se).

razmlatit se razmlatim se svr. 'dugim kuvanjem raskuvati se'. — Nisam na vrime skinila s vatre krumpir pa se sav razmlatio, biće bisa od baće.

razmotat -am svr. 'odviti nešto zamotano, odmotati'. — Pa, razmotaj taj bućur, da vidimo šta si nam donela iz varoši. ~ se 'odmotati se, odviti se'. — Mačka se sigra s klupčetom vune i sve se razmotalo.

razmotavat (se) -otavam (se) nesvr. prema razmotat (se).

razmrsit razmrsim svr. 1. 'rasplesti ono što je zamršeno'. — Po sata sam se mučila dok nisam razmrsila vunicu što si mi je juče donela. 2. 'razjasniti nešto što je nerazumljivo'. — Baš je dobro, Ranko, što si došo, triba kogod da nam pomogne da razmrsimo ko je kome veći rod. ~ se 'rasplesti se, raspetljati se'. — Kad smo izašli s vinčanja, jedva smo se razmrsili dok svaki nije našo svoja kola.

razmrsivat (se) -rsivam (se) nesvr. prema razmrsit (se). — Već po sata razmrsivam štrangu za košulje i ne možem izać na kraj š njom.

razmrskat (se) razmrskam (se) svr. v. smrskat. — Tako sam nezgodno pao, mogo sam glavu razmrskat o kamen.

razmrskavat (se) -rskavam (se) nesvr. prema razmrskat (se).

razmućivat (se) -ućivam (se) nesvr. prema razmutit (se). — Zašto razmućivaš vino kad se tako lipo staložilo u boci?!

razmutit razmutim svr. 'mešanjem rastvoriti, razrediti, pomešati s tečnošću'. — Dodaj malo vode i razmuti štirku. ~ se 'pomešati se s čim tečnim'. — Bila je vruća voda i kvas se već razmutio.

raznašat raznašam nesvr. v. raznosit. — Zašto on da raznaša našu sirotinju?!

raznet -esem svr. 1. 'odneti na razne strane, na razna mesta'. — Večeras sam razno sve prasice komšijama, sve sam prodo. 2. 'eksplozijom raskomadati'. — Nema on livu ruku, granata mu je u ratu raznela. 3. 'učiniti da se nešto raziđe, iščezne'. — Dobro je što je dunio vitar i razno onaj crni oblak. ~ se 'proneti se, odjeknuti'. — Dobar glas se friško raznese, a rđav još i prije.

raznosit (se) raznosim (se) nesvr. prema raznet (se). — On raznosi sodavodu po kućama.

razor m 'široka brazda (obično na sredini oranice'. — Vodi konja razorom da ne gazi žito.

razranit se razran'm se svr. 'ugojiti se'. — Jokin deran se tako razranio otkad ga nisam vidio.

razred m 'načelno jednogodišnja faza školovanja'. — Nema on ni četri razreda škule, ja znam da je dvared išo u treći razred.

razridit (se) razridim (se) svr. a. 'učiniti retkim (ređim), prorediti'. — Razridi malo šalukatre, ništa se ne vidi u sobi. b. 'izgufoiti od svoje jačine, postati slabiji'. — Sirćet što sam ga sad kupio je zdravo jak, triba ga razridit s vodom.

razriđivat (se) -iđlvam (se) nesvr. prema razridit (se). — Sve mi s čini da naš birtaš fain razriđiva vino.

razrizat -žem svr. 1. 'režući raseći'. — Ko će mi razrizat ovu veliku Iubenicu? 2. 'odrediti veličinu poreza'. — Oni razrižu porciju od oka, a ja nek gledam di ću novaca nastačit da platim.

razrogačeno pril. 'širom otvorenih očiju, u čudu'. — Ja je pitam, a ona samo ćuti i razrogačeno me gleda.

razrogačit -ogačim svr. 'širom otvoriti, izbečiti, izbuljiti (oči, u čuđenju, divljenju, strahu)'. — Kad se od bilo čega uplaši, samo razrogači oči i sva se ukoči. ~ se 'iskolačiti oči, izbečiti se'. — Razrogači se ko uplašeno tele.

razulareno pril. 'neobuzdano, besno'. — Već duže vrimena jedna banda razulareno krade i otima, čak i žene napada.

razularit -ularim svr. 1. v. razuzdat. — Razulari konje i pušti i(h) u avliju da pasu. 2. 'učiniti neobuzdanim'. — Svekar i svekrova su primili snaju ko svoju ćer, al to je razularilo pa je počela svima u kući zapovidat, a sama se nije privaćala nikakog posla. ~ se v. razuzdat se. — Činili su sve da mu bidne što bolje u njevoj kući, a on se od svega razulario i tražio sve više i više.

razum m 'um, pamet, razboritost'. — Šta je to, s tobom, Nesto, ko da te počo razum da napušta, tako se ponašaš sa svojima.

razuman -mna -mno 'mudar, razborit'. — Daborme da mi je sad već lakše, dica su mi starija i razumnija.

razumit -im svr. i nesvr. 1. 'shvatiti'. — Razumio sam šta triba da donesem, al niko nije kazo od koga da tražim. 2. 'biti vešt u čemu, znati'. — Samo v! Đeni dajte da i(h) deka, razumi se on u konje, još kako. 3. 'shvatiti nečije pobude'. — Ona furtom plače i kaže kako nju niko ne razumi, pa ni rođeni čovik. Izr. Divani lipo bunjevački, da te cio svit razumi. ~ se 'poznavati što, biti vešt u čemu'. — Samo mene nemojte slat da trgujem, ja se u to baš ništa ne razumim. 2. 'shvatiti jedno drugoga'. — Nji dvoje samo nek se pogledaje, već se razume; Nas dvoje se dobro razumimo ko čovik i žena.

razunzurit se razunzurim se svr. 'raskomotiti se, razbaškariti se'. — Ja ga pozvala da ga štogod zapitam, a on ušo unutra i razunzurio se ko da će tu ostat do vika.

razuzdan -a -o 'raspušten, — Ne triba se čudit što su dica razuzdana kad njim ni mater ni otac ne valjaje.

razuzdat -am svr. 'osloboditi uzde'. — Otkopčaj štrange i razuzdaj konje, pa dođi ist.

razuzdavat (se) -uzdavam (se) nesvr. prema razudat (se).

razvadit (se) -im svr. (se) 'rastaviti zavađene'. — Stipane, zašto ne razvadiš te kerove, oćeš da raskidaje jedan drugog?!

razvađat (se) -am (se) 1. nesvr. prema razvadit (se). 2. 'razvoditi se'

razvalit razvalim svr. 1. 'srušiti'. — Vitar namje svu kuružnu razvalio, ni jedna klupa nije ostala čitava. 2. 'razrogačiti'. — Zatvori ta usta, razvalila si i(h) pa izgledaje ko crkvena vrata. 2. a. 'otvoriti, rastvoriti'. — Ko j to vidio, tako razvalit vrata, ko da kroz njl volovska kola triba da uđu a ne čovik. Izr. razvaljeni kreveti 'kreveti pripremljeni za spavanje ili posle spavanja nenamešteni'. ~ se 1. 'raširiti se, razrogačiti se'. 2. 'rastvoriti se, početi zjapiti'. 3. 'ispružiti se, zavaliti se'.

razvedravat (se) -edrava (se) nesvr. prema razvedrit (se). S gornjaka se počelo razvedravat.

razvedrit razvedri svr. 'rasterati oblake, učiniti vedrim'. — Samo da vitar jače dune, pa će da i razvedri. ~ se 1. 'osloboditi se oblaka, magle i sl.' 'razgaliti se (fig.)'. — Ko se ne bi razvedrio na tako veselu svirku.

razveselit -eselim svr. 'učiniti veselim, obradovati'. — Kad nam ujna u goste dođe, sve nas razveseli. ~ se 'postati veseo'. — Ne zna se on razveselit dok ne popije koju čašicu vinca.

razvest -ezem svr. 'početi opširno pričati, govoriti'. — Sićam se pokojnog dide, kako je znao sist nuz peć, zapalit lulu, pa kad onda razvezu pripovitke.

razvezat razvežem svr. 1. 'odrešiti, razdrešiti'. — Kad Lacko sveže štrangu, onda uvik muku mučimo dok ne razvežemo. 2. 'početi naširoko pričati, govoriti'. — Joj, eno iđe Lazo, samo njemu ne dajte da dođe do riči, jel kad on razveže, nikad kraja. ~ se 1. 'osloboditi se veze, odrešiti se'. — Trči sveži kobilu, razvezala se s jasala. 2. 'početi naširoko govoriti'. — Izr. razvezo mu se jezik 'počeo je govoriti otvoreno i naširoko'.

razvidit se -i se bezl. svr. 'svanuti'. — Mi smo već stigli pod samu varoš kad se razvidilo.

razviđat (se) razviđa (se) nesvr. prema razvidit (se).

razvijat (se) razvijam (se) nesvr. prema razvit (se).

razvikat se razvlčem se svr. 'udariti u viku'. — Došo je kod nas u avliju i razviko se ko da je kod svoje kuće.

razvinčat -am svr. 'osloboditi bračne veze, razvesti'. — Crkva neće nikog razvinčat već samo sud. ~ se 'raskinuti brak, razvesti se'. — Nisu se razvinčali samo ne žlve više zajedno.

razvinčavat (se) -inčavam (se) nesvr. prema razvinćat (se). — Mani Justu, ona se svake godine po dvared razvinčava.

razvit razvijem svr. 'istanjiti testo oklagijom'. — Razvila sam tri jupke za rizance, oće I bit dosta? ~ se 'prolistati'. — Gledam jutros trišnju, svi su se pupovi već u lišće razvili.

razvlačit (se) razvlačim (se) nesvr. prema razvuć (se).

razvrgnit -nem svr. 'prekinuti, raskinuti vezu'. umrlo kumče, razvrgnilo se kumstvo. ~ se 'razići se'. — Neće bit svatova, štogod su se pretelji uzjogunili i sve se razvrgnilo.

razvrižit se razvriži se svr. 'pustiti vreže na sve strane'. — Nismo mi tako nagusto posadili dinje, same su se razvrižile.

razvršit razvršim svr. 1. 'napraviti nered', — Vas čovik ne mož ostavit same kod kuće, sve ste razvršili. 2. 'skinuti vrh kamare, plasta i sl.' — Oluja je razvršila onu veliku kamaru slame.

razvršivat -ršivam nesvr. prema razvršit.

razvuć -učem svr. 1. a. 'pružiti celom dužinom, širinom'. — Tako razvuči čaršap da pokrije cio astal. b. 'izvlačenjem umetnutog produžiti'. — Razvuči astal jel biće više gostivi. c. 'povlačeći razmaći u stranu'. — Razvuči malo virange, mrak je u sobi pa da se bolje vidi. 2. 'opširno izlažući, otegnuti, produžiti'. — Popo je danas razvuko pridiku, jedva sam dočeko kraj. 3. a. 'vukući otpremiti na razne strane'. — Razvukli smo po njivama mitrađ. b. 'razgrabiti, odvući'. — Ne mož on nikad toliko zaradit, koliko ga njegova rođena žena razvuče. ~ se 1. 'rastegnuti se, izgubiti povezanost vlakana'. — Deranu su se čakčire razvukle na obadva kolina. 2. 'potrajati duže vreme'. — Ovaj mi se misec tako razvuko, ni sama ne znam zašto.

raž raži ž bot. 'vrsta žitarica Secale cereale'.

ražalostit (se) -alostim (se) svr. 'učiniti žaIosnim, rastužiti'. — Nije meni do njevog ila, ražalostilo me je zašto i mene nisu zvali.

ražbunit se ražbunim se svr. 'narasti u žbunje'. — Zimus smo dobro zemljom zavalili, a s prolića su se same jagode ražbunile.

ražni -a -o 'koji je od raži'. — Ražni kruv nikad ne naraste ko od krušnog brašna.

rbina ž 'komadić razbijenog tanjira (posude), krhotina'. — Skupite te rbine na lopatu i bacite na đubre.

rđa ž 1. 'proizvod korozije gvožđa'. — Nismo dosta podmazali plug, pa ga je zimus rđa napala. Izr. ~ ide gvožđe, nečistoća ljude! v. gvožđe

rčak rčka m zool. 'hrčak Cricetus cricetus'. — Rčka samo vodom mož istirat iz jame.

rđanje s gl. im. od rđat. — Rđanje je već poilo sav dno od kabla.

rđat -am nesvr. 'prekrivati se rđom, oksidirati'. — Lišće na jabukama je počelo rđat.

rđav -a -o 1. 'koji nanosi drugima neprijatnosti, nevaljao, pokvaren'. — Bolje je da nemaš nikog nego tako rđavog druga. — Vridna je u polju al je rđava domaćica. — Od zla oca i zle matere, šta mož bi't drugo već rđava dica. 2. 'koji je slabog kvaliteta'. — Od iđavog žita ne mož bit dobro brašno. — Ove godine je sva litina vrlo rđavo rodila. — Rđavo vrime nas je snašlo. 3. 'neždrav, slab, bolestan'. — Danas se ništa rđavo osićam. Izr. dospit na ~ glas 'izneti koga na javnost'; nema rđavog vina već rđavog stomaka.

rđavo pril. 'na rđav način, loše'. —I kad sam ja juče bio kod njeg, fđavo se osićo; Rđavo smo prošli s marvom na vašaru.

rđetina ž augm. od rđa. — Ta rđetina će nam sve žito upropastit.

rđica ž i m 1. dem. od rđa. 2. 'čovek koji je sposoban za sitne pakosti'. — Nije sin drugačiji od oca i on je već rđica.

rebarce -eta s dem. od rebro. — Stiskaš to dite, možeš mu slomit rebarce.

rebro s 'jedna od dvanaest pari tankih i izvijenih kostiju, vezanih za kičmu, koje obavijaju grudni koš'. — Pao sam s listava i slomio tri rebra. Izr. vide (broje) mu se rebra 'jako mršav'; polomit kome rebra 'izudarati koga'; s neba pa u rebra 'iznenada'.

recepis m 'recept'. — Prigledo me je doktor, al mi nije dao nikaki recepis, kaže da pijem vruće teje pa da se dobro iznojim, pa će proć bola.

reć rečem/reknem svr. 'govorom izložiti, saopštiti, izjaviti'. — Ja sam ti reko, u mojoj kući više ne tribaš; — Kad jedared rekneš, nemoj više da porekneš. Reko si da ćeš dovest konja, pa di je taj konj? — Tvoj otac je reko da će ti dat prćije, zašto sad ćuti? Izr. može se mirne duše ~ 'može se tvrditi'; na to se nema šta ~ 'nema prigovora' rekla kazala 'brbljanje'; ~ misu 'održati misu'; ~ po duši 'iskreno reći'; ~ svoje 'dati svoje mišljenje'; ~ u vitar 'uzalud reći'; reče i ostane živ 'bubnuti glupost'; tamo di je Bog (vrag) reko laku noć 'u zabačenom kraju'; tu oma na panju 'reći na početku, odmah raščistiti'; reci mi s kim se družiš, pa ću ti kazat ko si.

redar -ara m 1. 'onaj koji održava red na nekom mestu'. — Danas se uoitelj pofalio kaki sam dobar redar u razredu. 2. 'policijski stražar (obično opštinski)'. — Redar prođe svaki dan barem jedared našim sokakom.

rednjača ž crkv. 'žena koja se drži nekog svetog reda, bogomoljka'. — Starije žene kad ne znadu šta da rade, onda postanu rednjače.

ređom pril. 'po redu, jedan za drugim'. — Samo redom, dico, nemojte se turat, svakom će doteć.

reduša ž 'žena koja u kući vodi domaćinstvo po redu i vremenu koji su joj određeni'. — Svake nedilje jedna od dvi snaje je reduša, a ona druga radi u to vrime u polju.

redušin -a -o 'koji pripada reduši.' — Redušina je sramota ako užna nije na vrime skuvana.

redovan -vna -vno 1. 'koji se dešava u određeno vreme'. — Danas je redovan ajzliban, nije ništa kasnio. 2. 'pravilan, ispravan'. — Kad se istrizni, biće on oped redovan čovik.

ređanje s gl. im. od ređat (se). — Nisam ubardala još to vaše ređanje.

ređat ređam nesvr. 1. 'slagati u red, redati'. — Kad sam ušla u sobu, Milka je ređala cviće u pendžere. 2. 'nabrajati, navoditi, nizati'. — Stane mu ređat svoje muke i nevolje kroz koje je prošla za dvi godine. ~ se 'ići po redu, smenjivati se, nizati se'. — Nevolje su se samo ređale ko da su se sve slegle na našu kuću.

refeš m 'trgovac tekstilne struke'. — Jedan sin mi je izučio za refeša.

refeški -a -o 'koji pripada refešu. — Bolje bi bilo da si refeški kalfa.

regrut -uta m 'vojnik u poćetku kadrovske službe'. — Naš Ivan je posto regrut.

regula ž 'pravilo, propis'. — Ne slušaš nanu jel, neka, neka, otićeš ti jednog dana u katane, naučiće oni tebe reguli.

reklija ž 'deo ženske nošnje ~ ogrtač (pravi se od materijala valjane vune — čoje, išaran je po rubovima i oko rukava gajtanima; naliči negdašnjoj graničarskoj nošnji, a po dužini doseže do pojasa)'. — Reklija tako stoji na njoj ko da je salivena.

rekviracija ž 'rekvizicija'. -— Nije vridnost radit kad rekviracijom sve odnesu.

rekviraroš m 'onaj koji rekvirira za račun države'. — Nismo ništa sklonili, a eno iđu rekviraroši, sa(d) će nam sve popisat i odnet.

rekvirirat -irlram svr. i nesvr. 'uzimati na račun države (bez naknade) najčešće hranu i stoku'. — Rekviriraju stoku, žito i drugu ranu, a nama šta ostane.

remeta m 'pustinjak, isposnik'. — Živi sam ko remeta.

remetit -im svr. i nesvr. 'ometati'. — Zašto vičeš i remetiš san dici kad su jedva zaspala. ~ se 'odstupiti od uobičajenog sklada, reda, kvariti se'. — Sve se remetilo od kako je ona došla u kuću.

remunđa ž 'moralno propala ženska, prostitutka'. — Vidiš tog poštenog i vridnog čovika nije zaslužila jedna valjana žena, već ga je dobila ona remunda.

ren rena m bot. 'vrsta povrća ljuta korena koji se upotrebljava kao začin, Armoracia lapathifolia'. Izr. natrt kome pod nos rena 'reći mu neugodne stvari'; ~ te satro! 'zaplakao dabogda!'.

renda ž 'blanja, strug'. — Baćo su imali tri rende, više nego dikoji majstor.

rendaš -aša m 'onaj koji uzima zemlju u arendu, zakupnik zemlje'. — Došo je rendaš da se pogađamo za novu arendu.

renđašov -a -o 'koji pripada rendašu'. — Rendašov znoj ode u gazdin džep.

render -a m 'gradski opštinski stražar, redar'. — Samo ti prkosi, pa ću ja zvat rendera da te odnese.

rendisat -išem nesvr. 1. 'strugati rendom, blanjati'. — Iđi zovi baću, tamo su pod naslamom, rendišu daske. 2. 'kašljati (fig.)'. — Siroti dida, nazebli su pa samo po cio dan rendišu.

rep m a. 'izraštaj na zadnjem delu tela sisara kao produžetak kičme'. — Svojim dugačkim repom krava se brani od muva. b. 'dugo perje na zadnjem delu ptica'. — Niko nema taki rep ko paun. c. 'zadnji deo tela kod riba, vodozemaca, zmija, insekata'. — Kad staneš na rep gušteru, on se otkine i gušter se tako spasi a rep mu opet naraste. Izr. bit brez glave i repa 'smušen'; obisit mačku o ~ 'savetovati, govovoriti, činiti nešto uzaludno': zavlačit se kome pod ~ 'podilaziti (vulg)'; povuć mačka za ~ 'stradati'; ne možeš ga uvatit ni za glavu ni za ~ 'vetropir(ast)'; ni ~ da makne 'ne haje ni za šta'; podvit ~ 'podvući se'; ~ nakrste 'umaći'; metnit soli na ~ (šalj.) 'uzaludno se truditi'; stat kome na ~ 'doskočiti kome'.

repanda ž augm. i pogrd. od rep. — Vidi, koliku repandu ima ovaj bujdo.

repat -a -o 'koji ima rep'. — Ne triba stat blizo repate životinje, jel mož repom oparmačit čovika. 2. 'nečastivi, đavo'. — Sirota žena, kažu, ima čovika ni repati mu nije ravan.

repić -ića m dem. od rep. — Mali ker pa mu je taki i repić.

repina ž augm. i pogrd. od rep. — Kolika je to repina u kobile, dopire sasvim do zemlje.

reponja m 'repata životinja'. — Dovedi tvog bika reponju.

reskir -ira m 'rizik'. — Zdravo je velik reskir s tolikim novcima ić na tako dalek put.

reskirat reskiram svr. i nesvr. 'izložiti se. izlagati se opasnosti'. — Vrime tako nadolazi da se brez da reskiraš ne mož opstat.

rešetat -am svr. 'prosejavati, čistiti kroz rešeto'. — Rešetaćemo žito za sime.

rešeto s 'mrežasta naprava za prosejavanje zmastog materijala'. — Donesi rešeto da pročistimo gra.

reterat -ata m 'nužnik u dvorištu (van stambenih prostorija)'. — Boli me trbuv, moram ić na reterat.

reuma ž 'reumatizam'. — Kad didu uvati reuma namaže se rakijom pa sva soba smrdi.

revenat se -am se nesvr. 'udružiti sredstva (obično novac radi kupovine čega)'. — Koliko imaš novaca da se revenamo pa da kupimo loptu; Da se revenamo: vi donesite vina, a ja ću divenice i šunke.

reverenda ž 'dugačka sveštenička haljina'. — Na sokaku popo nikad ne iđu brez reverende.

reza ž 'zatvarač na vratima, kapiji sa unutrašnje strane'. — Uvuči špargu s reze da ne otvori kogod spolja.

rezdelija ž v. zerdelija. — Rezdelije su zdravo sitne, sve će ić u cefru za rakiju.

reža ž mn. 'odrezane grane drveća (složene u snoplje)'. — Spremili smo za zimu dosta reže za grijanje pećivi.

režit -i nesvr. 'režati'. — Pobisnila je pa ni ne divani ko žena već samo reži; Nemoj ti na mene furtom režit.

ribizla ž bot. 'žbunasta biijka Ribes rubrum (R. vulgare), čiji su plod crvene nakisele bobice složene u grozdove; plod te biljke'. — Nasadili smo lani svud nuz ogradu ribizle.

ridak ritka ritko 1. 'koji je razmaknut, udaljen jedan od drugoga'. — Kako ću se očešljat s ovim ritkim češljom? 2. 'providan, proziran'. ~ ima je, al je ritka magla. 3. 'koja sadrži manju količinu određenih sastojaka'. — Ti valdar nemaš rizanaca kad ti je taka ritka čorba. 4. 'koji se javlja u većim vremenskim razmacima'. — evo, iđe naš ridak gost.

ridat -am nesvr. 'glasno plakati nezadrživim plačem'. — Nfje tila da je niko čuje, očla je i zatvorila se u sobu, pa je cilo veče ridala.

ridikla ž 'ručna ženska torbica'. — Sad je moda da i paorske ciire nose ridikle.

riđan m 'konj riđe dlake'. — Lipo je bilo vidit kad Joso jaši na svom riđanu

riđo 'konj' žutocrvene dlakek. — Koga riđo zavoli tog i sluša.

riđuša ž 'riđa kobila'. — Naša riđuša nije volila da se upreže s desne strane rude.

rigat -am nesvr. 'bljuvati'. — Dite mi riga, cigurno j'e više sisala neg što joj triba.

rignit -nem svr. 1. 'bljunuti'. — Naglo sam je podigla i zato je rignila. 2. 'podrignuti'. — Dobro je kad dite posli sisanja malo rigne.

rigolovat -ujem nesvr. 'duboko kopati, orati'. — Rigolujemo u pisku, sadićemo nov vinograd.

rijanje s gl. im. od rijat. — Dobro bi bilo da uvatimo tu krtinu, dosta mi je njezinog rijanja po avliji.

rijat rijem nesvr. 'rilicom, njuškom preturati, izrivati zemlju'. — Uvućemo svinjama binjice da ne riju više po avliji.

rika ž 'reka'. — Niki tvrde da je jedna veća grupa Bunjevaca došla u ove krajeve od rike Bune iz Ercegovine.

rika ž 'snažan zvuk s kojim se oglašavaju neke životinje'. — Još iz daleka se čuje rika goveda i po tom znamo da se vraćaje s paše.

rikat riče nesvr. 'oglašavati se rikom'. — Kad bik riče, onda ga se triba čuvat i ne ić blizo njega.

riknit rikne svr. 'oglasiti se rikom'. — Kad u košari bik rikne, sve buči, uši da se zaglunu.

riktat (se) -am (se) nesvr. 'doterivati (se)'. — Koliko misli ta tvoja sestra da se rikta, već po sata je čekamo?!

rinđa 'laka, nemoralna žena (pogrd.)'. — Šta je dolazila ta rinđa kod nas?

ringla ž 'gvozdeni prsten na ploči nad vatrom kod štednjaka'. — Skini jednu ringlu, prija će se skuvat.

ringlorka ž 'vrsta krupne šljive'. — Dobro su rodile ringlovke, a i krupne su i slatke.

rintat -am nesvr. 'mučiii se radeći težak posao, tegliti'. — Rinta deran od jutra do mraka, a ti još vičeš na njeg.

ripa ž bot. 'Brassica rapa'. — Moraćemo zatrpat ripu, jel mož naić mraz pa će se smrznit. Izr. stočna ~ 'blitva, Beta vulgaris'; šećerna — 'za proizvodnju šećera, bot. Beta vulgaris rapacea altissima'.

ripina -a -o 'koji pripada repi, koji se odnosi na repu'. — Ripino lišće dajemo kravama za ranu.

ris risa m 1. 'žetva'. — Počeli smo ris radit. 2. 'obrok, deo letine koji radnici primaju u naturi na ime zarade za obavljenu žetvu'. 3. 'zemlja koja se daje kao miraz'. — Čim se udala, dobila je lanac zemlje u ris.

risar -ara m 'kosac, žetelac'. — Risari kose, a risaruše snose pokošeno žito.

risarski -a -o 'koji se odnosi na risare, najamne radnike, žeteoce'. — Risarski dan traje od ranog jutra do kasno u noć.

risaruša ž 'žena koja sakuplja žito iza risara (v. rukovetašica)'.

riskinja ž 'miraždžika (koja donosi zemlju u miraz)'. — Kata je lipa i dobra riskinja, oma nosi sa sobom pet lanaca čiste zemlje.

risno prid. samo u primeru: ~ doba 'vreme žetve' — Kad dođe risno doba svi drugi poslova se manjivamo.

ristung m 'sprema, opremljenost (vojnička)'. — A kaka vam je rana i ristung bio u katanama?

riškulja ž 'obesna žena (nezgodna za okoIinu)'. — Samo mi Jucu ne spominjite, to je taka riškulja da joj para nema u podvaljivanju i svađi.

rit rita m 'močvara obrasla trskom'. ~ u našem ritu već odavno nema vode, zato se valdar i trska skoro osušila. — Čim se dobro smrzne, kosićemo trsku u ritu.

ritina ž augm. i pogrd. od rit.

ritko/ritko pril. 1. 'na većem odstojanju jedno od drugoga, ne gusto'. — Meni se čini, da ste malo ritko kuruz posadili. 2. 'u velikim vremenskim razmacima'. — Pazili smo se mi, al smo ritko u goste išli jedni drugima. 3. 'kao malo koji drugi, neobično, izuzetno'. — Srićna je ona, što je njezin Miško ritko dobar čovik. — Nadaleko ne mož nać tako ritko dobrog domaćina; — Paorske žene su zdravo ritko išle u varoš; — Ritko kome je rodilo žito ove godine ko nama. Ritko se viđamo.

ritski -a -o 'koji se odnosi na rit. — Ritska trska je dobra za pošivanje krova.

riv riva m 'mera za dužinu oko 75 cm, rif'. — U staro vrime mirilo se samo na riv.

rizanac rizanca m 'razvijeno testo, izrezano na tanke trake'. — Naspite dosta rizanaca u čorbu.

rizat rižem nesvr. 'rezati'. — Tribaće rizat voće u vinogradu. Rižem duvan za lulu. Izr. ~ granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'.

rizidba ž 'orezivanje loze'. — Loško, mogo bi nam sutra malo doć na mobu u rizidbu vinograda.

rizit -i nesvr. 'reziti, imati ukus okiselog vina (nakon prvog vrenja)'. — Volim mlado vino još dok rizi, pa kad piješ sve štipka jezik i usne.

rizling m 'vrsta belog grožđa i vina dobivenog od njega'. — Izbacili smo staru lozu i zasadili smo po lanca rizlinga.

rkač -ača m 'onaj koji hrče'. — Lozija čim metne glavu na uzgljancu već rče, nema većeg rkača od njeg.

rkat rčem nesvr. 'hrkati'. — Vince valda još rče kod kuće, a davno je tribalo da dođe.

rknjača ž 'kičma'. — Ostavi mesa u jednom komadu od rknjače.

rmbat -am nesvr. 'dugotrajno i teško raditi'. — Rmbo je cilog života da bi podigo brojnu dicu, a oni se razišli i ostavili ga pod starost samog.

rnjaga ž 'gomila'. — Ja sam kazala da doneses koji klip, a ti dono čitavu rnjagu.

rnjagat -am nesvr. 'dovlačiti na gomilu, gomilati'. — Čemu rnjagaš toliko piska kad znam da se ni tako neceš u njemu sigrat.

rod roda m 1. 'ono što je rođeno, porod, potomstvo'. — Rodio mu se sin, produžiće mu se rod. — Ženin rod je posto njemu najbliži. 2. 'proizvod biljaka koji se razvija iz cveta ili pod zemljom, plod'. — Tunje su lipo cvatale al nisu dale roda. — Ove godine je rod krumpira veliki. 3. 'pol (ljudi, životinja)'. — Moramo se mi žene borit za ženski rod. Izr. bit (padat) ~ kome, bit u rodu (s kim) 'biti u rodbinskim vezama'. ni ~ ni pomoz Bog v. uz Bog (izr.); pronet rodu glas 'pročuti se'; ~ rođeni 'najbliži rod'.

roda ž zool. 'ptica selica Ciconia ciconia'. bila ~, crna ~ — Naša roda se nije vratila, ostalo joj je gnjizdo na odžaku prazno.

rodan rodna -o 'koji daje bogat rod, plod'. — Ne mogu sve voćke svake godine bit rodne.

rodbina ž mn. 'sva lica sa kojima se neko nalazi u srodstvu'. — Na Božić se skupila sva rodbina.

rodilja ž 'porodilja'. — Kako se osića vaša rodilja, jel ustala već iz kreveta?

rodin -a -o 'koji pripada rodi'. — Kogod je pokvario rodino gnjizdo.

roditelj m (mn.) 'otac i mati'. — Moji su roditelji paori, al pošteni ljudi.

roditeljski -a -o 'koji pripada roditeljima, koji potiče od roditelja' — Ostavila je čovika pijanca i vratila se u roditeljsku kuću.

roditeljski pril. 'kao roditelj, poput roditelja'. — Brat se o njemu roditeljski bri'nio.

rodit rodim svr. 1. 'doneti na svet (dete), poroditi se (o ženi)'. — Rodila mi je žena sina. fcina Pavka je rodila dvojke. 2. 'doneti (rod, plodove), poneti, uspeti (o usevima i sl.)'. ~ or je rodio ko nikad; — Žito je rodilo, fala Bogu, napunili smo ambar. Izr. kad na vrbi rodi grožđe 'nikada'; kako ga je mater rodila 'go golcat'. ~ se 'doći na svet rođenjem (o detetu)'. — Ćerkica se rodila u nedilju uveče, a posli godinu dana rodio mi se sin. Treći sin se rodio na salašu. Izr. ponovo se rodit 'osetiti radost, živnuti'; tresla se gora rodio se miš (v. uz miš).

rodni -a -o 'koji se odnosi na rođenje (mesto, kraj i sl.), poreklo (koga, čega)'. — Ja nisam nikad napušćo moj rodni kraj'; Zašto bi se stidio svog rodnog mista.

rodom pril. 'po rođenju, s obzirom na rođenje, poreklom'. — Znam dobro Danču, rodom je iz Tavankuta.

rođak m 'onaj koji je s nekim u rodbinskoj vezi, u srodstvu, rod'. — Kalor je rođak moje žene.

rođaka ž 'ženska osoba rođak'. — To je rođaka našeg komšije.

rođeni -a -o 1. 'koji je u neposrednom krvnom srodstvu: ~ brat, ~ sestra, ~ otac, ~ sin. — Ne date mi pivat ni u rođenoj kući. Izr. Rođenoj materi i govno sinovljevo mriši!

rođenje s 'dolazak na svet rađanjem; porođaj'. — Svako rođenje imaće i svoj kraj: smrt. Izr. dan rođenja 'rođendan'; misto rođenja 'rodno mesto, zavičaj'.

rog roga m 1. a. 'koštani cevkast i šiljat izraštaj na glavi nekih životinja'. — Volovi su imali take dugačke rogove, kake ja dotle nisam vidio. b. 'takav i!i sličan izraštaj na glavi nekih mitoloških bića'. — istina je, nane, da vrag ima rogove? 2. (obično u mn.) 'pipci, ticala u nekih insekata'. — Spuž je izašo iz kuće i puštio je rogove. 3. (obično u mn.) 'kosa greda krovne konstrukcije; kraj grede koji strši izvan strehe'. — Rogovi su već podignuti samo da

prikuju za njih lece i oma se mož pokrivat. Izr. skresat rogove kome 'ućutkati koga'; slagat se ko rogovi u džaku (ir.) 'ne slagati se međusobno'; uvuć rogove 'umiriti se'; uvatit bika za rogove 'odlučno postupiti'.

rogalj roglja m 'ugao neke zgrade, mesto gde su se mladi okupljali radi zabave (igre i pesme)'. — Na roglju se mladež izifara i izludira, pa su onda mirni j'edno vrime.

rogat -a -o a. 'koji ima velike rogove'. — To je taka sorta krava mali rogova, samo je bik rogat. b. 'nečastivi, đavo'. — Ako ne budete dčbri, doće rogati pa će odnet rđavu dicu.

rogonja m 'onaj koji ima velike rogove, vo velikih rogova'. — Kad upregnem moja dva rogonje, ima se šta vidit.

rogoza ž bot. 'vrsta trave s tvrdim listovima koja raste na močvarnom tlu, Typha latifolia'. — Doneli smo rogoze, biće dosta za jednu veću asuru.

roj roja m 1. 'skup pčela koje su se izlegle od jedne matice u istoj košnici i čine posebnu zajednicu'. — Pobigo nam je jedan roj is košnice i uvatio se na granu o(d) trišnje. 2. 'mnoštvo insekata u letu'. — Prid veče, kad smo se vraćali kući, pravi rojevi kumaraca su nas napadali

rojit se -i se nesvr. 'izlegati se u rojevima, izlaziti u roju iz košnice, skupljati se u roj (obično o pčelama)'. — Zujilo je u košnicama, pomislio sam da se roje.

rojta ž 'resa, kićanka'. — Kupila sam maramu na vrat s rojtama.

rojtoš m 'velika marama sa rojtama (nosi se kao gornji ogrtač)'. — Iznesi rojtoš da ga ponesem, moždar će bit zima kad pođemo natrag.

rok roka m 1. 'utvrđeno duže ili kraće vreme u toku kojeg nešto treba da se dogodi, izvrši i sl.' — Neka bidne to rok od misec dana. 2. 'završni deo tog vremena kad nešto dospeva, treba da se obavi, izvrši i sl.'. — Sutra do podne moram isplatit vekslu u bangu.

rokćat -će(m) nesvr. 'groktati'. — Krmača je počela rokćat, to je znak da doji prasice.

rokoko -oa m 'jedna vrsta plesa (v. kolo)'. — Ajde, curo, da igramo rokoko, poljubim te u oko. Ala sam se naigrala rokokoa.

rokva ž bot. 'rotkva Raphanus sativus'. Izr. dobićeš rokve strugane 'neće dobiti ništa'; biće ko na Božić rokve 'nikad neće biti'.

roljač -ača m 'čvrsto platno (u obliku velikog peškira), u koje se umotava vlažan veš za rolj'anje'. — Jesi I pripravila i dva roljača kod roljke?

roljat roljam nesvr. 1. 'grudvastu zemlju sabiti, izravnati pritiskom roljke (v.)'. — Nije dosta što smo branom posijano žito poravnali, ostalo je fain grudvasto, pa će tribat još i roljat. 2. 'glačati (veš, haljine, košulje i dr.) pri. tiskajući roljkom'. ~ uvik sam nani moro pomagat roljat, da ne vuku sami roljku. ~ se 'igrati se roljke (v. roljka 3.). — Ko će se sa mnom roljat?

roljka ž 1. 'drvena naprava za glačanje (sastoji se iz postolja na kojem je učvršćena glatka debela ploča od orahovine; na ploči se nalaze dva valjka ~ oko 20 cm prečnika ~ na koje se namotava materijal za glačanje. Na valjcima se nalazi sanduk, napunjen kamenjem da bude teži. Povlačenjem sanduka napred i natrag veš se glača. 2. 'drvena naprava za roljanje zemljišta (do dva metra dugačak valjak ~ prečnika 30—50 cm ili tri komada od po metar dužine: jedan napred, dva iza njega, sve podešeno za vuču konjima)'. 3. 'dečja igra (deca su okrenuta leđima jedan drugome, uhvate se pod ruku i jedan drugog naizmenično podižu u vis i spuštaju dole)'. — Ti si težak meni za roljku.

rominjat -a nesvr. 'sipiti, rositi (o kiši)'. — Volim ić po kiši kad sitno pada i rominja.

ronac ronca m zool. 'rovac GryIlotalpa vulgaris'. — Našo sam oko mladi voćaka ronca, moraćemo malo većma obratit pažnju da i(h) nema više, mogli bi izgrist žile voćkicama.

rondzat -am nesvr. 'stalno (za nešto) prigovarati gunđati, zanovetati'. — Nemoj samo rondzat već i uradi štogod, da vidim kako triba, kad ti moj poso nikad nije dobar.

ronđa ž 'krpa, dronjak'. — Daj i tu ronđu da bacim na đubre.

ronđav -a -o 'pocepan, sav u ritama, dronjav'. — Kako si mogo u tako ronđavom ruvu otić med svit.

ronit -im nesvr. 1. 'plivati ispod površine vode'. — Kako ćeš ronit kad ne znaš ni plivat redovno? 2. 'puštati da nešto teče, sipa, lije'. — Danima je nana za baćom suze ronila, niko je nije mogo utišit'. — Roni suze ko da joj je u očima potok niko. ~ se 1. 'survavati se'. — Ronila se zemlja pored puta. 2. 'teći, curiti, liti'. — Sva dica su suze ronila, žaleći svog učitelja.

rorata ž 'jutarnja misa pred katolički Božić'. — iđeš li na roratu?

rosa ž 'kondenzovana vodena para koja se u toku hladnih noći nahvata u vidu sitnih kapljica'. — Velika je rosa, nećemo kosit travu dok se malo ne prosuši. Izr. mlad ko rosa u podne 'star'.

rosan rosna -o 'prekriven rosom, pun rose'. — Nećemo valdar u rosno žito; — Što lipo mriši rosno cviće.

rosit -i nesvr. 1. 'činiti da se što orosi, prekriti rosom'. — Gusta magla rosi put, pa se još i kliza, pored tog što se ne vidi dobro. 2. 'sipiti'. — Kiša je počela fain rosit. ~ se 'postajati vlažan, kvasiti se (rosom, suzom)'. — Gledam je kako joj se oči rose.

rosulja ž 'sitna kiša'. — Cilog puta me je pratila sitna kiša, prava rosulja.

roščić -ića m dem. od rog. — Vidi našem malom ovnu je provirio roščić.

rošpija ž 'nepoštena žena, razvratnica'. — eno iđe Matina rošpija.

rovaš -aša m 'drvena ograda na bunaru'. — Tribalo bi čimegod poklopit rovaš, bojim se da nam deranac ne padne u bunar. Izr. doć na čiji — 'dopasti kome šaka'.

rovašit rovašim svr. i nesvr. 'obeležavati (žigom ili znakom) živinu, stoku'. — Rovašimo na nogama naše piliće.

rozinkast -a -o v. rozlinkav. — Dobila sam puno šareni jaja za Uskrs, jedno je bilo rozinkaste farbe.

rozlinkav -a -o v. razlinkav. — Baš nimalo nije lipa ta rozlinkava marama; Ovo tvoje vino nije ni bilo ni crveno već niko rozlinkavo.

rozlinkast -a -o v. rozinkast. — Najlipče su mi one rozlinkaste ruže u bašči.

rozmarin m 1. bot. 'ruzmarin Rosmarinus officinalis'. 2. 'onaj koji se napio (fig.)'. — eno, iđe tvoj' rozmarin, fain ševelja.

rozolija ž 'cveće i drugi ukrasi na kutiji (u kojoj su smešteni pokloni kada se polazi na veridbu devojke)'. — Vi ste primili našu rakiju (v. rakijare) i mi vam većeras donosimo rozoliju pa da zaručimo vašu Macu za našeg Đuku.

rpa ž 'gomila'. — Baćo su zbacili s kola na jednu rpu piska, možemo se mi tamo sigrat.

rskat -am nesvr. 'šumno gristi'. — Dali smo košćure keru, sad tako rska da sve puca.

rskav -a -o 1. 'koji hrska, hrskavičav'. — Volim meso koje na košćuri ima rskavi završetak.

rskavica ž 'hrskavica'. — Najslađe je meso sa rskavicom oko kostivi.

rub m 'ivica, kraj'. — Uvati se za rub od suknje pa se nećeš od mene izgubit.

rubanje s gl. im. od rubat. — Kad navale na zdilu, njevo je riibanje začas gotovo.

rubat -am nesvr. 'halapljivo i mnogo jesti'. — Pogledaj dicu kako slatko rubaje.

rubit rubim nesvr. 'praviti rub, porubljivati'. — Nemoj mi smetat dok rubim suknju. ~ se 'dobivati rub, ivicu'. — Taj se posiav ne rubi, on ima svoj porub.

rubljenje s gl. im. od rubit (se). — Ala to tvoje rubljenje ništa sporo iđe.

ručak ručka m 'doručak'. — Dok muškarci namirivaje stoku, domaćica pripravlja ručak i čim su jutarnji poslovi gotovi, sida se za ručak; Ručak je rano izjutra, al je zato i užna u podne već gotova.

ručanje s gl. im. od ručat. — To vaše ručanje se fain oteglo.

ručat ručam svr. i nesv. 'pojesti ručak, doručkovati'. — Dica bi tribalo više da ručaje, dugo je njima do užne da čekaje.

ručerda ž augm. i pogrd. od ruka. — Kad je on udario š njegovom ručerdom, ko da je maljom lupio.

ručica ž 1. dem. od ruka. 2. 'deo predmeta (poljoprivrednog, ručnog alata i sl.) koji se drži ili hvata rukom'. — Samo ti dobro drži ručice pluga, jel će ti na tvrdoj zemlji lako iskočit iz brazde.

ručni/ručni -a -o 'koji se odnosi na ruku, na ruke, koji pripada ruci; koji se nosi na ruci'. — Od udarca puko mi je ručni zglob. — Smrzli su mi se ručni pisti.

ručno pril. 'rukom. manuelno'. — Sve do prvi sijačica, naši ratari su ručno sijali.

ruđa ž 'motka pričvršćena u prednju osovinu kola, uz koju se prežu konji'. — izvadi rudu iz kola pa je metni pod kola da ne smeta, mala je avlija. Izr. trčat prid rudu 'uplitati se u što'; leć na rudu 'pokoriti se'.

rudit -i nesvr. 'dobivati rumenu boju, rumeniti'. — Prve trišnje su već počele rudit; — Zora rudi.

ruganje s gl. im. od rugat se. — Jesmo 1 se udivanili da neće bit više ruganja?!

rugat se rugam se nesvr. 'podsmevati se, podrugivati se'. — Nane, dica mi se rugaje što imam velik nos, zovu me nosonja. Izr. rugala se tiganjica (koto) loncu, a obadvoje su crni.

rujan -jna m 'deveti mesec u godini, septembar (zast.)'. — Rujan zna bit lipči nego kolovoz.

rujanski -a -o 'koji se odnosi na rujan, septembarski: ~ kiša. Izr. ~ lad, gotov jad! 'neće dozreti voće'.

ruka ž 1. 'jedan od gornjih udova čovečjeg tela'. — Zasuči rukave na rukama; Mani mu rukom. 2. 'rukopis'. — To je njegovo pismo, poznam ja ruku svoga čovika. 3. 'izvor, poreklo'. — Zašto sumljaš, kažem ti da ti prodajem iz prve ruke. 4. 'strana (leva ili desna)'. — Baš mi je dobro došo na llvu ruku. Izr. bit vezani rukivi 'zavisiti od koga'; bit srićne ruke 'imati u svemu uspeha'; goli ruku doć 'bez poklona'; Dat komad kruva u ruke 'spremiti koga za život'; bit, postat desna ~ 'postati oslonac kome'; dignit ruku od koga, čega 'napustiti koga, okaniti se uzaludnog posla'; dignit ruku na koga 'fizički napasti; ubiti'; dignit ruku na se 'pokušati (ili izvršiti) samoubistvo'; držat uzde u svojim rukama 'gazdovati, upravljati'; imat zlatne ruke 'biti vešt radeći rukama'; imat pune ruke posla 'biti zauzet poslcm'; ispod ruke 'tajno'; ić na ruku 'pomagati'; kaljat ruke 'raditi što nedostojno'; ko rukom odnešeno 'brzo je prošlo (o bolesti)'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlađih starijima'; dobit na ruke 'primiti čisto'; bit nesrićne ruke 'nemati sreće'; s obadve ruke 'izdašno'; pod ruku doć 'pasti pod čiju vlast'; polazit za rukom 'uspevati'; prat ruke 'škidati sa sebe odgovornost'; priko ruke primetnit 'obaviti izvestan posao'; prić u druge ruke 'promeniti vlasnika'; imat prljave ruke 'krasti'; propuštit kroz ruke 'istući'; pružit ruku (kome) 'nuditi kome prijateljstvo'; ~ ruku mije, obraz obadvije; rukama i nogama 'svim snagama'; ruku na srce 'otvoreno, iskreno govoreći'; sridnje ruke 'osrednje'; stegnit kome ruku 'srdačno se pozdraviti'; tvrde ruke 'škrt'; trljat ruke 'biti zadovoljan zbog uspeha'; u jednu ... u drugu ruku 'prvo, drugo'; u najbolju ruku 'u najboljem slučaju'; u niku ruku 'na neki način'; uzet u svoje ruke 'primiti na sebe'; imat čiste ruke 'pošten'; bit široke ruke 'darežljiv'; ~ se pozlatila 'zahvalnost za učinjeno dobro'.

rukat -a -o 'koji ima duge ruke'. — Dobro je što je Teza tako rukata, pa mož dovatit sa zemlje.

rukav -ava m 'deo odela koji pokriva ruku (obično od ramena do šake): kratki rukavi, dugački rukavi, široki rukavi'. — Pokido mi se rukav na laktu. Izr. zasukat rukave 'prioniti na posao'; ko iz rukava (sipat, trest, divanit). 's lakoćom nešto izvesti'; obaški rukava 'nastran'.

rukavić m dem. od rukav. — Kako si ga to uvatio, mogo si ditetov rukavić iskinit.

rukica ž dem. od ruka. — Daj majki rukicu pa ćemo se zajedno držat da ne padnemo.

rukovanje s gl. im. od rukovat. — Borme sam se udala, bilo je već i rukovanje; — Ne volim to njegovo rukovanje, tako mi stisne ruku kolud; — Ostani još malo da bidnemo zajedno, i tako će skoro doć rukovanje, p onda me dugo neće bit is katana.

rukovat rukujem nesvr. . 'služiti se oruđem'. — Da vidiš mog najmlađeg sina kako rukuje s konjima i plugom. 2. 'biti pozvan na odsluženje vojnog roka'. — Kroz nedilju dana i naš sin rukuje, neće nam baš bit lako, odlazi na dvi godine u katane. 3. 'veriti, zaručiti (devojku)'. — Borme ćemo i mi u nedilju rukovat Mariju za našeg Šimu. ~ se 'pružiti jedan drugome ruku': a. 'u znak pozdrava'. — Nisam to volio, on se znao i po triput rukovat kad polazi. b. 'u znak obećanja, davanja reči, pogodbe i sl.'. — Rukovali smo se i time je pogodba bila završena.

rukovet ž 'gomilica, svežanj žita koji iza kosca rukovetašica kukom rukoveta formirajući snopove'. — Svaka moja rukovet je jedan snop žita.

rukovetanje s gl. im. od rukovetat. — Znaš kako zabole leđa u rukovetanju?

rukovetašica ž 'žena koja prikuplja žito iza kosca'. — Rukovetašica nosi na leđi uža i od alata ima kuku.

rukovetat -ovetam nesvr. 'iza kosca kukom sakupljati žito u snopove'. — Nije lako rukovetat iza dobrog kosca.

rukunica ž v. rakunica (So).

rumen ž i m 'rumenuo'. — Ostavite momka na miru, ne vidite da ga je rumen oblio, tako se stidi čim mu curu spomenete.

rumen -a -o 'koji ima nijanse crvene boje u licu'. — Mandica je bila visoka, tanka, crnokosa sa rumenim licom.

rumenilo s 'sredstvo za rumenjenje, crvenilo'. — Malo si blida u licu, zašto nisi malo metnila rumenila.

rumenit rumenim nesvr. 1. 'činiti rumenim, bojiti u rumeno'. — Necu da rumenim lice, imam ja dosta krvi u obrazima. 2.' postajati rumen'. — Štogod si smoto, čim tako rumeniš u licu. ~ se 1. 'mazati se rumenilom'. — Moja sestra garavi obrve i rumeni se. 2. 'rumeneti se'. — Rumeni se nebo, biće sutra vitra.

rumenka ž 'krava, rumene, crvenkaste boje'. — Od svi naši krava, najvećma volim rumenku.

rundav -a -o 'kovrčave dlake, kuštrav'. — Najdared iskoči prid nas jedan veliki rundavi ker.

runđov -ova m 'pas rundave dlake'. — Tri ovčarska rundova su režila na nas, pa sam se bojala da se ne zatrče.

runit -im nesvr. 'oslabiti, iznemoći, oronut (zbog starosti ili bolesti)'. — Odavno nisam vidio ča Vranju, zdravo sam se iznenadio koliko je runio.

runo s 'dlaka, vuna koja izraste na ovci'. — Naš ovan je vrlo jak, ima velike rogove i gusto runo.

ruskulja ž v. ljuskura. — Kadgod smo boce s paradičkom vezali s ruskuljom.

rusvaj -aja m 'velika gužva, metež, krš i lom, nered'. — Majka su otvorili vrata, al su stali ko ukopani kad su vidili kaki su rusvaj napravila dica.

rušit -im nesvr. 'činiti da nešto sagrađeno padne'. — Danas ćemo rušit stari salaš, a iduće nedilje ćemo udarit temelje novom. ~ se 'survavati se; svaljivati se'. — Dosta se stari salaša ruši. Ruše se klupe kuružne jel jak vitar duva.

rutav -a -o 'dlakav, maljav'. — Danas sam vidio jednu veliku rutavu gusinu na našoj šljivi.

ruvarit ruvarim nesvr. 'odevati'. — Tušta vas je, dico, pa nam nije lako da vas ruvarimo. ~ se povr. Izr. ruvarit i kruvarit 'othranjivati'.

ruvašce s dem. od ruvo. — Čini mi se da si ti izraso to tvoje ruvašce.

ruvo ruveta s 'odeća, ruho, odelo, haljina'. — Danas je Marga prviput obukla ovo novo ruvo. Izr. o svom ruvu i kruvu 'bez tuđe pomoći'; daj Bože kruva i ruva 'samo nek se živi'.

ruža ž 'krasna biljka s mirisnim cvetovima razne boje': bila ~ (Rosa alba); žuta ~ (R. englateria); ~ puzavica (R. multiflora); Izr. ne cvataje mu ruže 'ne idu mu stvari kako treba'.

ružan -žna -žno 1. 'koji svojom spoljašnošću čini neprijatan utisak na oči'. ~ ima ružnu glavu. 2. 'koji izaziva neprijatno osećanje, nepovoljan, rđav'. — Ne mora to baš danas bit, kad je tako ružno vrime. 3. 'nepristojan, sramotan'. — Nikad se u našoj kući nije čula pcovka ili kaka ružna rič. Izr. ~ je ko smrtni gri.

ružica ž dem. od ruža. — Vidi koje je već doba jeseni, a još jedna ružica je procvatala.

ružičica ž dem. od ružica. — Tu je bila jedna ružičica, cigurno su je mačke polomile sigrajuć se.

ružin -a -o 'koji se odnosi na ruže, koji je od ruže'. — Ružin zbunj se zimi mora dobro zemljom zagrnit da se ne smrzne.

ružit ružim nesvr. 1. 'činiti ružnim, nagrđivati lep izgled'. — imo je velike uši al to ga nije zato ružilo. 2. 'grditi, psovati, vređati'. — Baći ništa nije dobro što uradimo, cili dan nas zbog čegagod ruže.

ružnit -im nesvr. 'postajati ružan'. — Rano je počela ružnit, a bila je ko mlada tako lipa.

ružno pril. 1. 'na ružan, odvratan način, gadno, neljudski'. — Neću te više vodit s nama kad se tako ružno vladaš u gostima. 2. 'nepristojno, sramotno'. — Kako možeš tako ružno divanit pri(d) dicom?!

ružnoća ž 'osobina, stanje onoga što je ružno'. — Nije dosta što čovik ostari, već ga još i ružnoća uvati. Izr. kad bi ružnoća bolila, ti bi se dero do smrti (ir.).

Rvacka ž 'Hrvatska'.

rvacki -a -o 'hrvatski'. ~ rvacki parasnik je taki ko i naš ode, zemlja mu je glavno i od nje živi.

rvač rvača m — Ajde, vas dvojica uvatite se da vidim ko je bolji rvač.

Rvaćanin -a m (zast.) 'Hrvat'. — U katanšagu mi je bio najbolji drug jedan Rvaćanin iz Varaždina.

Rvat -ata m 'Hrvat'. — To sam ja čuvo od jednog Rvata.

Rvatica ž 'Hrvatica'. — Žena mu je Rvatica iz Osika.

rvat se ivem se nesvr. 1. 'boriti se uhvativši se rukama u koštac i nastojati da se obori protivrik'. ~ rvali smo se u škuli i ja sam bio najbolji. 2. 'boriti se, nositi se s teškoćama (fig.)'. — Morala sam se rvat kako sam znala, ostala sam sama sa toliko dice i, kako vidite, podigla sam i(h) na noge.

rzat iže(m) nesvr. 1. 'ispuštati rezak isprekidani glas (o konju)'. ~ ržu konji ~ gladni su. 2. 'neobuzdano se smejati (pogrd.)'. — Gledaj Justu, rže ko ždribica.

 

 

 

S

sabijat (se) sabijam (se) nesvr. prema sabit (se).

sabirat (se) sabiram (se) nesvr. prema sabrat (se).

sabit sabijem svr. 'skupiti u gomilu, stisnuti na uzan prostor'. — Sabili ste tolike prasice u taj mali svinjak, pogušiće se. ~ se 'skupiti se, smestiti se u tesan prostor, stisnuti se'. — Pitate nas kako smo svi postajali u jednu sobu, sabili smo se. Izr. sabit godine 'ostariti'.

sablaznit sablaznim svr. 'navesti na greh, zavesti'. — igrala je ona gola i na astalu u mijani, samo da sablazni pijane goste i da njim uzme novce. ~ se 'ne moći se odupreti kakvim grešnim željama'. — Grijota je sablaznit se, al kad smo svi mi grišni ljudi i ne znamo se oduprit u svako doba.

sablažnjavat (se) -ažnjavam (se) nesvr. prema sablaznit (se).

sablažnjivat (se) -ažnjivam (se) nesvr. sablažnjavat (se).

sablja ž 'hladno oružje od čelika, koje se nosi u koricama o bedru i kojim se seče'. — Ja sam služio u konjici i mi smo svi imali sablje i puške. Izr. zveckat sabljom 'pretiti ratom'.

sabljetina ž augm. i pogrd. od sablja. sabljica ž dem. od sablja.

sabo(v) -ova m 'krojač'. — Ja sam bio već uveliko momak kad mi je sabov sašio prvo ruvo.

sabovka ž 'krojačica'. — Sabovke su dolazile i u kuću kod veći gazda i tamo su ostajale po misec dana, pa su njim svima šili što je tribalo.

sabovljev -a -o 'koji pripada sabovu'. — Sav sabovljev alat se sastojo od mašine, igle i konca.

sabovski -a -o 'koji se odnosi na sabova'. — Sabovski zanat je dosta težak.

sabrat saberem svr. 1. 'sabrati, pokupiti sa zemlje plodove'. — Danas ćemo sabrat kruške. Evo, dico, ite, sabrala sam poslidnje trišnje. 2. 'skupiti u jedno, zbrojiti'. — Možem ja sabrat i pet puta, kad nemam dosta novaca. 3. 'pribrati misli, snagu i sl.'. — Moraš sabrat svu snagu, jel samo tako ćeš oslobodit se nevolje u koju si upala. ~ se 'pribrati se'. — Čekajte, čekajte, moram se malo sabrat, toliko ste me zbunili da ne možem da mislim.

sačekat -am svr. 'dočekati'. — Moj čovik nikad nije sačeko kraj mise, uvlk je prija izašo. — Sačekali su ga nike bangalole i dobro naćušale. ~ se 1. 'dočekati jedno drugo'. — Sačekajte se pa iđite zajedno. 2. 'dohvatiti se, zadržati se'. — Mačku baci kako oćeš, ona će se uvik sačekat na noge.

sačekivat (se) -ekivam (se) nesvr. prema sačekat (se).

sačma zb. im. 'sitna okrugla olovna zrna kojima se pune patrone lovačkih pušaka'. ~ imam i krupnijeg i sitnijeg sačma.

sačmarica ž 'lovačka puška koja se puni sačmom'. — Kupio sam novu sačmaricu dvocivku.

sačuvat sačuvam svr. 1. 'pazeći, motreći, starajući se očuvati do izvesnog vremena'. — Mladi neće sačuvat naše običaje od starina. 2. 'spasti, zaštititi od opasnosti'. — Od te nevolje da nas Bog sačuva. Izr. Bože sačuvaj 'kaže se o nečemu što se uopšte ne želi'. ~ se 'ostati čitav, nepovređen, zdrav'. — Čuvaj se pa ćete i Bog sačuvat.

sać/sać sađem svr. 1. a. 'spustiti se'. — Nisam vidio kad si sašo s tavana? b. 'izići iz kakvog prevoznog sredstva'; ~ s kola, ~ s konja. — Tako su se turali oni koji se penju da sam jedva sašla s ajzlibana. 2. 'zaći, nestati s vidika'. — Davno je već sašlo sunce. 3. 'poći pogrešnim putem'. — Zbog mraka smo se zbunili i sašli s puta. Izr. sašlo sice u pete 'uplašio se'.

saćan m 'tanka učinjena jareća kožica (obično ispod trbuha jareta, koristi se za postavu u čizmama ili za krpljenje kožnih odevnih predmeta)'. — Nabavio sam malo saćana, pa ćeš mi zakrpit kožu(v) na laktovima.

saće s 'ćelija od voska koje prave pčele i ose radi čuvanja meda i polaganja jaja'. — Čim je saće napunjeno, pčele ga zatvaraje voskom odozgor.

saćura ž 'košarica (od pletene rogoze, sa dve drške)'. — Znala je ona šta radi, kad god je dolazila u goste, saćura joj je bila prazna, a s punom se vraćala.

saćurica ž dem. od saćura.

sadaneker pril. 'sad, sada'. — Uzmi sadaneker, posli neće bit.

sadit sadijem svr. 'složiti (seno, slamu, kukuruzovinu) u stog ili kamaru; žito u krstine)'. — Kad ja sadijem kamaru žita, iz daleka izgleda ko prava kuća.

sadit sadim nesvr. 'stavljati u zemlju seme, sadnice i sl.: ~ luk, ~ kuruze, ~ voćke'. — Cure, lipo cviće sadite, pa ćete i vi bit još lipče. Izr. ko s vragom tikve sadi o glavu mu se lupaje. v. vrag (izr.).

sadivat sadivam nesvr. prema sadit.

sadnica ž 'u rasadniku odnegovana mlada biljka koja se presađuje'. — Kupio sam nikol(i)ko sadnica zerdelija.

sadnja ž 'sađenje'. — Niste vi malo zakasnili sa sadnjom krumpira.

sadžak m 'gvozdeni tronožac nad vatrom na koji se stavlja posuda za kuvanje'. — Kad se nij'e kuvalo, onda je na sadžaku stojo koto i grijala se u njemu voda.

saga ž 'neugodan miris'. — Tebi se ne osića u ovoj sobi nika saga?

saginjat (se) -njem (se) nesvr. prema sagnit (se).

sagnit sagnem svr. 'pognuti, nagnuti, priklopiti'. — Gledaj me u oči, šta si sagnio glavu? ~ se 'prignuti se zemlji'. — Sagni se i digni majki očale, ne vidiš da su njim pale doli kad su zaspali.

sajdžija m 'satar, časovničar'. — Svrati kod sajdžije i donesi sat ako j'e gotov.

sakač -aca m 'kuvar'. — Sakač u svatovima je bio iz varoši. ← mađ. szakacs.

sakačka ž 'kuvarica'. — Pogodili smo dvi sakačke.

sakagija ž 'zarazna bolest kopitara, slinavka'. — Nećemo ić na koli u varoš, kažu da se tamo pojavila sakagija, pa da se ne razbole i naši konji.

sakat -a -o 'koji nema deo ruke ili noge ili ima neko oštećenj'e na njima'. — On je sakat u jednu ruku i teško mu je u polju da radi.

sakatit -im nesvr. 'činiti sakatim'. — Bilo je dosta momaka koji su se ranjavali i sakatiu, samo da ne iđu u rat.

saklama ž 'luckasta osoba (naročito žena)'. — Mora bit da i njemu štogod fali kad je uzo za ženu tu saklamu pokraj toliki redovni cura.

sakrament a m crkv. kat. 1. 'sveta tajna (krštenje, pričest i dr.)'. ~ umro je brez ispovidi i božjeg sakramenta. 2. 'posuda naročitog oblika u kojoj se čuva hostija'. — Svećenik podigne sakrament iznad glave.

sakrit sakrijem svr. 'staviti na mesto nepoznato drugima, skloniti od pogleda drugih'. — Mačka kad se omaci sakrije od svakog svoje mačiće. ~ se 'naći sebi tajno sklonište, skloniti se pred drugima'. — Ja sam se sakrio u slamu, sva su me dica tražila i niko me nije našo dok se sam nisam pokazo.

sakrištija ž 'prostorija u crkvi, gde se drže predmeti koji služe za obavljanje božije službe'. — Svi su čekali da se popo pojavi iz sakrištije.

sakrištijan -ana m 'sakristijan, crkvenjak'. — Sakrištijan je uvik poslidnji izlazio, jel je i crkvu on zaključavo.

sakrivat (se) sakrivam (se) nesvr. prema sakrit (se).

sakupit (se) -im (se) svr. 'skupiti, prikupiti'. — Nemam ništa protiv da u subotu sakupiš tvoje društvo na kokice kod nas.

sakupljat (se) sakupljam (se) nesvr. prema sakupit (se).

salaš -aša m 'poljoprivredno imanje izvan sela s kućom i ekonomskim zgradama'. — Oko salaša zasađena je mala šuma dračova. ← mađ. szallas.

salašar -ara m 'onaj koji živi i radi na salašu'. — Najteže je za salašara kad se zauvik mora odvojit od svog salaša.

salašarka ž 'žena salašar'. — Da šta sam već salašarka, kad sam udata za salašara i živim na salašu.

salašarski -a -o 'koji se odnosi na salašare'. — Salašarska dica su znala i po snigu bosa trčat.

salašić m dem. od salaš.

salaški -a -o 'koji se odnosi na salaše'. — Salaški kerovi su uvik bili veliki i zdravo su krupno lajali.

salazit -im nesv. prema sać.

salce -eta s dem. od salo.

salit salijem svr. 'izliti tečnost u nešto'. — Salila je sve vino u boce. ~ se 'sakupiti se slevajući se'. — Nije nam ravna lerna, pa se uzlivanca salila u tepciji na jednu stranu, tamo će bit debela, a na drugom kraju sasvim tanka. Izr. ko saliven (kaput) 'savršeno stoji'.

salivance s 'gvozdeni odlivak, saliv prema određenom kalupu'. — Točak na mašini mrvljačici je od salivanca.

salivat (se) salivam (se) nesvr. prema salit (se).

salo s 'masne naslage u telu čoveka i nekih životinja (npr. u trbušnoj duplji svinja)'. — Zaklali smo dva svinjčeta, imamo fain divenica, šunaka, slanine, žmara i sala.

salutirat -utiram nesvr. 'pozdravljati na vojnički način, dotaknuvši se desnom rukom kape'. — Zalupim petu o petu i salutiram.

samlit sameljem svr. 'pretvoriti zrnevlje u brašno'. — Samlio sam sto kila žita i dobio sam samo dvadeset kila čistog brašna, a sve drugo je krušno i mekinje.

samoća ž 'usamljenost'. — Kako živite, dida? — Sve je šta je, al samoća će me saranit.

samonik m 'biljka izrasla iz semena bez ijudskog posredovanja'. — istiraj svinje nek pasu samonik.

samouk m 'onaj koji je naučio nešto samostalno bez redovnog školovanja ili učenja (npr. zanata)'. — Moj baćo su ko samouk naučili ziđat, šit papuče i opanke, pravit kola i okivat točkove.

samrt ž v. smrt. Izr. bit na samrti 'biti na umoru'.

samrtnica ž 'posmrtnica, smrtovnica'. — Umrla je strina Đula, danas smo dobili samrtnicu, sutra će je saranit.

san sna/sana m 1. 'spavanje'. — Nek se sam iz sna probudi, da ne bidne bunovan. 2. 'osećanje potrebe za spavanjem'. — Počo je da me vaća san, ja iđem da Iegnem. 3. 'nesvesno psihičko stanje koje se javlja za vreme spavanja'. — Bila je još uveliko noć kad sam se trgo iz sna, štogod sam strašno klapio. Izr. ko kroz ~ 'nejasno'; lak na snu 'lako se budi'; tvrdim snom spavat 'čvrsto spavati'; ni u snu nije pomislio 'ni na kraj pameti mu nije bilo'; vičnim snom spavat 'biti mrtav'.

sanak sanka m dem. od san. — iđi lezi tog derana, vidiš da ga je sanak savlado.

sankat se -am se nesvr. 'sankati se'. — Ča Matko su danas natovarili puna sonca dice, pa smo se po dana sankali.

sanjav -a -o 'sanjiv, pospan'. — Nane moj'a, rano me ne budi, da me lola sanjavu ne ljubi (nar.).

sanjavo pril. 'pospano'. — Zašto ne metneš dicu da spavaje, vidiš da tako sanjavo gledaje, samo što njim se oči ne zaklope.

sapet sapnem svr. 'vezati prednje noge krupnoj stoci'. — Sapni kravu pa je pušti nek pase. ~ se 'splesti se'. — Šta si se sapo već kaži ka(d) te ljudi pitaje.

sapetinja m i ž 'smetenjak, nespretnj'ak'. — Volila bi ja da i Vranje igra, al ne zna igrat ona moja sapetinja.

sapinjat -njem nesvr. prema sapet (se).

sapirat sapiram nesvr. prema saprat.

sapište s 'držalje (za lopatu, motiku, ašov i sl.)'. — Za nov ašov kupio sam i novo sapište. Kad mu je počo sapištom "svirat" svatovac, borme, mislim, da neće više zaželit da u takim svatovima bidne staćala.

saplest/saplest -etem svr. 'podmetanjem noge ili čega sl. oboriti (koga)'. — Nane, Vinko me j'e sapleo nogom, mal nisam pala na nos. ~ se 'posrnuti'. — Kata se uplašila ot kera pa se saplela i opružila po travi kolika je dugačka.

saplićat (se) -ećem (se) nesvr. prema saplest (se).

saprat saperem svr. 'ukloniti pranjem, sprati'. — Kiša je saprala šaru sa zida.

sapun -una 'smesa masnih materija i alkalija koja služi za pranje'. — Kupio sam masne sode, pa ćemo ove nedilje skuvat onu maščurinu u sapun. Izr. bili ~, crni ~, mrišljavi —.

sapunat -am nesvr. 'trljati sapunom po nečemu, stvarati sapunicu'. — Berber ga je sapuno. ~ se 'trljati se, mazati se sapunom'. — S jednom rukom se kvasio, a s drugom se sapuno.

sapunavica ž 'pena od sapuna rastvorenog u vodi, sapunica'. — Kako si se to opro, kad imaš sapunavice svud po leđi.

sapundžija m 'onaj koji pravi sapun, sapunar'. — Mi odnesemo sapundžiji mašćurinu, a on nama to zamim' za gotov sapun.

sapunjavica ž v. sapunavica. — Kako si se ti otrvo kad imaš svud po glavi sapunjavice?

sara ž 'gornji deo čizme koji obuhvata listove'. — Sare moji čizama su još dobre, pa ću i(h) odnet čizmaru da i(h) naglavi i imaću opet dobre čizme.

sarač -ača m 'zanatlij'a koji izrađuje opremu za konje'. — Sarač mi je popravio amove.

saračika ž 'belilo za mazanje i ulepšavanj'e lica'. — Volila bi ja nju vidit kad skine onu saračiku, ima je zacigurno s po prsta na licu.

sarački -a -o 'koji se odnosi na sarača': ~ sersam, ~ zanat, ~ dućan.

sarana ž 'sahrana, pogreb'. — Omro je didin brat, sutra će bit sarana.

saranit saranim svr. 1. 'položiti mrtvaca u zemlju'. — Lipo su ga saranili s trumbetašima. 2. 'prouzrokovati kome ranu smrt'. — Ni'kog nije tio da sluša i da se mani pića, pa ga je ono tako mladog saranilo.

saranjivat -anjivam nesvr. prema saranit.

sarma ž 'jelo od pirinča, jaja i mlevenog mesa uvijenog u lišće kiselog kupusa ili u lišće vinove loze'.

sasanit sasane svr. 'spustiti se, smanjiti se (o nivou vode)'. — Od velike suše i voda u bunaru je sasanila više od dva metera.

sasicat saslcam nesvr. prema sasić. — Dođe pa mu brkove sasica.

sasić sasičem svr. 'podsecati'. — Sasikli smo grane od duda koje su visile, sad mogu kola ispod njeg proć.

saslušat -am svr. 'čuti, poslušati do kraja'. — iđi pripovidaj didi, ja nemam vrimena, oni će te saslušat.

sastajat se -jem se nesvr. prema sastat se.

sastat se -nem se svr. 1. a. 'naći se, sresti se'. — Iz svakog sela ima po jedan put, a posli se sastanu u jedan koji vodi u varoš. b. 'skupiti se, sabrati se'. — Silan će se svit sastat na vašaru. 2. 'živeti u zajednici nevenčano'. — Diniško i Nanča su se sastali, al neće da se vinčaje.

sastavit -im svr. a. 'spojiti nešto što je odeljeno'. — Tako sam neispavan: da mi je sastavit dvi noći, ne bi se probudio. b. 'naoiniti nešto od pojedinih delova'. — Vidim da si rastavio sate, ko će ti sad sastavit? — Po godine je nadničarila dok nije sastavila novce da kupi jednu krmaču. ~ se povr. 'sastavit (a)'. — Dok se sastavi sva zemlja oko salaša, lakše ćemo je obrađivat. Izr. ~ kraj s krajom 'živeti u nemaštini'.

sastavljat (se) -am (se) nesvr. prema sastavit (se).

sastignit (se) -nem (se) svr. 'sustići'. — Samo vi krenite polagano, a ja ću vas sastignit. — Solo ima samo dvi godine, a sastigo je po višljini Fabijana, koji ima već pune tri.

sastrag (predl. s gen.) 'odostrag, otpozadi'. — Đuka me udario sastrag šakom po glavi.

sasut saspem svr. 'sipajući izručiti što, usuti; izliti gnev (na koga)'. — Sasuo sam brašno iz džakova u kovčeg. — Šta je ča Boni: sasuo je na me pcovku, a ja ni kriv ni dužan. ~ se 'razbiti se'. — Ona pletena boca od deset litara mi je ispala i sva se sasula u paramparčad.

sasvim pril. 'u punoj' meri, potpuno, posve'. — Nisi baš sasvim.

sašit sašijem svr. — Sašio mi je sabov novo ruvo.

sat m 1. 'časovnik', džepni ~, zidni ~. 2. 'dvadesetčetvrti deo dana, čas'. — Di si tako dugo, već dva sata te čekam. Izr. vidim, znam koliko je sati 'znam u čemu je stvar'; izbrojeni su mu sati 'na samrti je'.

satar -ara m 'časovničar'. — Odnesi sate sataru da i(h) opravi.

satara ž 'sekira za sečenje mesa'. — To nana lupaje u kujni, siču meso satarom.

satarica ž dem. od satara.

satarski -a -o 'koji se odnosi na časovničare'. — Komšija će njegovog Luku dat da uči satarski zanat.

satić -ića m dem. od sat.

satićak -ćka m dem. od satić.

satin -ina m 'svilena tkanina jakog sjaja'. — Tribalo bi kupit tri metera crnog satina za postavu u zimski kaput Tomici.

satirat -am svr. 'uterati u što'. — Pulini su satirali sve ovce u obor. Izr. ~ kome stra u kosti 'zaplašiti koga'; ~ u mišju jamu 'dovesti koga u bezizlazno stanje'.

satiravat -iravam nesvr. prema satirat.

satkat -am svr. 'tkajući napraviti kakvo tkanje, otkati'. — Donela mi je strina krpa da joj satkam krpare.

satrt satrem/satarem svr. 'uništiti'. — Bik nam je satro korlat. 2. 'izmoriti, slomiti koga (preteranim radom)'. — Stani malo s otim konjima, satrćeš i(h), ne mogu ni oni orat cili dan brez rane. ~ se 'silno se izmoriti'. — Već šest dana orem, al sav sam se satro i jedva čekam nedilju da se odmorim.

savijat (se) savijam (se) nesvr. prema savit (se).

savijutak -tka m 'krivina'. — Sačekaću ja tebe u mraku i to na savijutku.

savit savijem svr. 'učiniti krivim, iskriviti, zgrbiti'. — Drvo se savija dok je mlado. ~ se 'zgrbiti se, zguriti se'. — Od nevolje i bolesti, čovik se savijo ko prut.

savladat savladam svr. 1. 'nadjačati, pobediti u borbi'. — Naš je pivac savlado vašeg. 2. 'oduzeti snagu kome'. — Umor ga je savlado i zaspo je na stocu. ~ se 'uzdržati se'. — Nisam se mogo savladat, a tribo sam ćutit.

savlađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema savladat (se).

saziđat sazlđam svr. 'podići zidanjem'. — Napravili smo valjaka, pa ćemo saziđat volaricu.

saznat -am i saznadem svr. 'doznati'. — Saznala sam ja za tvoje staze. ~ se 'pročuti se'. — Dugo su tajili, al opet se saznalo.

sazrijat -ja(m) svr. 'postati zreo, dozreti, sazreti'. — Grožđe je sazrijalo, tribaće ga brat.

sazrijavat sazrijavam nesvr. prema sazrijat.

sažalit se -im se svr. 'osetiti sažaljenje, samilost prema nekome'. — Došo je i kaže da je gladan, ja sam se sažalila nad njim i dala mu iižnu.

sćapit -im svr. 1. 'zgrabiti'. — Vidio sam našeg mačka kako je sćapio jednog vrepca. 2. 'ukrasti'. — Skloni te vile u košaru, mož i' kaki lopov sćapit.

sćepetat se -am se svr. 'skupiti se, smanjiti se'. ~ oprala sam vuneni šal u zdravo vrućoj vodi i sav se sćepeto. — Kad ćeš ti prat glavu, sva ti se sćepetala od masnoće?

sćerdat -am svr. 1. 'uludo potrošiti'. — Šćerdo bi on i da je triput toliko talovo koliko je. 2. 'zaturiti'. — Di si znala sćerdat kašiku iz brašna, a znam da je juče još tamo bila?!

sćućurit se sćućurim se svr. 'skupiti se od hladnoće, straha i sl.'. — Sva dica su se sćućurila oko matere, toliko su se smizli.

sćućurivat se -urivam se nesvr. prema šćućurit se.

sebičan -čna -čno 'koji misli samo o sebi, koji se brine samo o svojoj koristi'. — Sebično dite uvik gleda šta drugo dite drži, al svoj komad neće ni s kim da dili.

secat -am nesvr. 'stavljati na kocku, igrati na lutriji, na kakav broj i sl., kladiti se na što'. — Seco je dotle dok nije sve imanje očlo, a onda se obisio.

secat se sečem se (3 1. seče se) nesvr. 'izbacivati iz nosa sluz, useknjivati se'. — Dokle će već Roko da se seče, kaži mu da se mani.

secovat -ujem nesvr. v. secat.

sedlar -ara m 'onaj koji pravi i popravlja sedla i amove'. ~ imamo novog sedlara u varoši; otac mu je isto bio sarač.

sedlat -am nesvr. 'pričvršćivati sedlo na konja'. — Sedlaj konja pa kreći i da se vratiš zavida.

sedlo s 'naprava od drveta ili kože koja se pričvršćuje konju na leđa i služi kao sedište za jahača'. — Konj se vućio i priko glave izbacio iz sedla svog jašača.

seja ž 'sestra (od mil.)'. — Toliko se seja bratu obradovala.

sejin -a -o. — Ja bi volio da sejino ruvo bidne najlipče med divojkama.

seka ž 'starija sestra'. — Seku morate svi slušat, ona je najstarija i ima pravo da vam zapovida.

seka ž v. seja i seka. — Gledaj, seko, da se udaš što prija da ja dođem na gornju policu.

sekalipa ž 'ime kojim oslovljava snaha zaovu'. — Sekalipa i Ranko su očli na kuruze.

sekeš m 'podrugljiv nadimak starome čoveku koji se vrti oko mladih devojaka'. — Vidi matorog sekeša kako se izmišo med mlade i samo se okreće za curama.

sekica ž v. sekalipa. — Sutra ćemo ja i sekica prat košulje.

sekin -a -o 'koji pripada seki'. — Teško tebi ako zgaziš sekino cviće.

sekiracija ž v. sekiranje. — Kad ti kažem da mi je sekiracije priko glave, onda ćeš znat kako mi je.

sekirat sekiram nesvr. 'nervirati, jediti, srditi'. — Sekira i mene i didu, jel nas dvoje smo uvik kot kuće. ~ se 'srditi se, jediti se, jesti se'. — Nek propadne, ja neću da se sekiram.

sekocviće s 'ime kojim oslovljava snaha zaovu (umesto po rođenom imenu)'. — Sekocviće, pomozite mi postavit užnu.

sekser m 1. 'stari austrijski novac (prvobitno od šest krajcara, a kasnije od 20 filira)'. — 2. 'mala vrednost uopšte'. — Šta se taj Remija miša med gazde, kad u kući ni seksera nema.

sektember -bra m 'deveti mesec u godini, septembar'. — Ako mi do sektembra ne mož vratit novac, onda će mi obračunat u svinjama.

sekulirat -uliram svr. 'osigurati imovinu, život'. — Sekuliro sam salaš protiv vatre a onu zemlju u dolu od poplave.

sela ž v. seja. — Ne dam ja da se moja sela za makar koga uda.

seledina ž v. sekalipa. — Seledina su danas očli s baćom u varoš.

seledraga ž v. sekalipa. — Seledraga su se udali.

seljak -aka m 'zemljoradnik, ratar'. — Seljak ako oće da štogod ima, mora se furtom sa vrimenom utrkivat.

seljanka ž 'ona kojoj je osnovno zanimanje zemljoradnja'. — Ja sam seljanka nepismena, al zato moja dica iđu u škulu da ne bidnu ko slipa kod očivi.

senzovat -jem nesv. 'kalemiti voće'. — Sve što smo lani senzovali, uvatilo se i lipo raste.

sermaj -aja m 1. 'sva imovina jednog domaćina, sermija'. — Sermaj nam nije velik, al što imamo to i vridi. 2. 'sve igračke sa kojima se deca igraju dok su mala'. — Opet si rastrvila svoj sermaj svud po sobi.

sersam -ama/sersan -ana m 'konjska oprema'. — Kupili smo nov kožni sersam za paradeše. 2. 'alat zanatlije'. — Vidim imaš dobar sersam, pa ćeš mi valdar i dobro opravit.

sesija ž 'sastanak, okup, zasedanje'. — Ja pomislila da je kaka sesija, kad se toliki svit skupio kod vas, a ono disnotor.

sic sica m 'sedalo u kolima (izrađeno od drveta ili kože)'. — Nju ćemo sist na sic između nas dvoje.

sickat -am nesvr. 'seći na sitne deliće'. — Sidi malo, oma će Giga doć, sicka mi drva za potpalu.

sič m 'bol u grudima, probadanje u grudima'. — Mora da sam nazebla, taki sič osićam u prsima.

sičanj -čnja m 'prvi mesec, januar'. — Sičnja s juga, zima duga (nar.).

sičenica ž 'sečivo'. — Nemoj nikad ostavit nož da je sićenica gori.

sicka ž 1. 'ručna mašina za sečenje stočne hrane'. — Triba donet mišlingera i nasić kravama na sički. 2. 'nasečena hrana za stoku'. — Podaj u jasle sičke junicama.

sičkat -am nesvr. 'sitno seći stočnu hranu na mašini (sečki)'. — Sičkamo kuružnu pa ćemo mišat sa prikrupom i davat kravama.

sić sičem nesvr. 1. 'presecati, rezati'. — Nemoj još sić kolač, sad smo se toliko naili mesa, pa će kolač posli doć na red. 2. 'jako, s velikom snagom duvati'. — Duše gornjak da sve siče. 3. 'boleti, probadati'. ~ ima već nedilju dana da me u prsima štogod tako siče da jedva dišem. 4. 'u igri karata predvojiti snop izmešanih karata'. — Siči, Pajice, pa da dilim. Izr. siče uši pa krpi tur 'dug na dug'; ~ na panju 'brzo rešavati što'.

sićat (se) -am (se) nesvr. prema sitit (se).

sid sida sido 'koji ima bele kose, bradu, koji je posedeo'. — Didi su samo brkovi i obrve sidi, a kosa je još uvik tamna. Izr. pod sidu glavu 'u starosti'.

sidalo s 1. 'deo stolice na kome se sedi'. — Nemoj gazit nogama to sidalo, posli triba kogod da si'dne na taj stoc. 2. 'motka na kojoj kokoši noću spavaju'. — Čim se počme smračivat, kokoške odu na svoja sidala u kokošinjac. 3. 'deo čovečjeg tela na kojem se sedi, stražnjica, zadnjica'. — Ajde, podigni malo to tvoje sidalo, da izvučem pokrovac ispod tebe. lzr. svaka koka dođe na svoje sidalo 'svakog će stići što je zaslužio'.

sidat -am nesvr. prema sist. — Sidajte za astal.

sidit -im 'postajati sed'. — Badavad pokrivaš, oko ušivi ti se vidi kako sidiš. Izr. sidi s nosa ko pceto "pas počinje da sedi na nosu'.

sidit -im nesvr. 'sedeti'. — On se popo na višnju, lipo sidi i ide višnje, a drugi nek beru. Izr. ~ iza brave 'biti u zatvoru'; ~ između dva stoca 'neodlučan; dvoličan'; — između četri zida 'ne izlaziti iz kuće i ne održavati veze ni s kime'; ~ na vratu 'dosađivati'; ~ na žeravici v. uz žeravica (izr.); ~ ko na iglama uz igla (izr.); ~ na ušima 'ne slušati'; ~ ko urečen 'bezbrižno, a posao stoji'; ~ ko kvočka na jaji 'ima vremena pa zaseo'; što ker duže na repu sidi, ovce dalje odmiču 'što više odlažeš neki posao, sve je teže'.

sidećki pril. 'u stavu sedenja, sedeći'. — Ne pitaj me kako sam sa zdravljem, kad sam kruv morala sidećki zakuvavat.

sigra ž 'igra'. — E, dite moje, tebi je izgleda glavna sigra a ne učenje.

sigračka ž 'igračka'. — oma da si skupio tvoje sigračke i poslaži i(h) lipo tamo u čošu.

sigranija ž v. sigra. — Dok naučite i napišete što vam triba za sutra u škuli, možete u sigraniju.

sigrat se sigram se nesvr. 'igrat se'. — Zašto i (h) tirate iz avlije kad se tako lipo sigraje?

sijačica/sijačica ž 'poljoprivredna mašina za setvu'. — Odvućeš sijačicu komšiji Ivanu, on će sutra sijat.

sijat -jem nesvr. 1. 'rukom ili kakvom mašinom bacati seme u zemlju pripremljenu za setvu'. — U tu sušu ne vridi ni sijat, ni tako neće niknit. 2. 'čistiti propuštajući kroz sito'. — Nana siju brašno, oma će doć.

sika/sika ž deč. 'sisa'. — Najslađa je njemu njegova sika.

sikan m 'maza (za decu fig.)'. — evo Lazo, nanin sikan.

sikat -am nesvr. v. sisat. — Sika moje malo čedo.

sikćat sikćem nesvr. 'siktati'. — Oštra je u divanu, sve sikće ko zmija. — Posiko se na kosu, a krv sve sikće, jedva smo je zaustavili.

sikica ž podsm. od sika (sisa). — Drži se rukicama za sikicu i sisa li, sisa.

sikira ž 'sekira'. — Sikirom ga je potrevio baš po čelenki.

sikirica/sikirica ž dem. od sikira.

sila ž 1. 'primoravanje'. — Mi bi silom tili da od njeg napravimo kovača, a on to ne voli. 2. 'velika i jaka država'. — Ne mož se protiv sile golim rukama. 3. 'velika količina, mnoštvo čega'. — Sva sila se momaka i divojaka sjatila na proštenje. Izr. na silu 'uz upotrebu sile'.; paklena sila 'đavoli'; ni silom ni milom 'nikako'; ~ Boga ne moli 'u velikoj opasnosti sva su sredstva dozvoljena'; ~ Boga 'beznačajno malo (ir.)' na silu Boga 'protiv Božje volje'.

silan silna -o 'važan, snažan'. a. — Pravi se silan ko da je njegovo po varoši. b. 'koji se sastoji od velikog broja'. — Silan narod se okupio prid cfkvom, svi su tili da vide to vinčanje.

silesija ž 'mnoštvo, neizmeran broj'. — Silesija svita se krećala tamo vamo po vašaru.

silina ž 'snaga'. — Svom silinom udari vrata i tako i(h) provali.

silit -im nesvr. 'silom terati, primoravati'. — Zašto siliš curu da se uda za njeg kad ga ne voli, cilog života će patit. ~ se 'naprezati se, primoravati se'. — Morala se silit, da ne jaukne prid ditetom.

silom pril. 'protiv svoje volje, nasilno'. — Uvatio ga je za ruku i silom uvuko u sobu. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli.

silomice pril. v. silom. — Silomice nećeš uvatit, probaj mu lipo prić kad se bik smiri.

sime -ena (mn. simenje) s 1. 'plod biljke iz koje se razvija nova biljka'. — Ove godine smo ostavili dosta krumpira za sime. 2. 'porod, popotomstvo'. — Nema on nikog, kad umre biće mu sime sasvim zatfto. Izr. čuvat koga (ko) za sime 'paziti koga'.

simenjak m 1. a. 'klip kukuruza koji je odabran za seme'. — Pun ambetuš mi je ravezani klipova simenjaka. b. 'cvet stabljika sa plodom'. — Ostavi te simenjake luka za sadnju na proliće. 3. 'onaj koji je sposoban da produžava svoje potomstvo'. — Imam dva ovna, al samo je jedan pravi simenjak, najviše ovaca od njeg potiče.

sin m 'osoba muškog roda prema svojim roditeljima'. — Sva tri sina liče na me.

sinak sinka m odn. sin. — Raduje se nana svome sinku.

sinator m 'član senata, senator'. — Antun Božan je posto sinator i sad je svu zemlju izdo pod arendu.

sinčić m dem. od sin i sinak. — Tribo si dovest i sinčića da ga vidimo.

sindikuš m 'skupljač lemozije u crkvi (dobrovoljnog priloga) u toku mise'. — iđe sindikuš, daj novce što si spremio za lemoziju.

sinđa ž 'žena sumnjivog morala'. — Vidi onu sinđu, kako se samo obukla, svi se okreću za njom.

sinit sine svr. v. sivnit. — Štogod mi je sinilo kroz glavu i morala sam se vratit kući. Izr. sunce će ~ i u našu avliju 'doći će bolji dani i za nas'.

sino s 'pokošena i osušena trava za stočnu hranu'. — Volim kako sino mriši.

sinoć pril. 'juče uveče'. — Sinoć nam je Milka uskočila.

sinoćni -a -o 'koji se dogodio sinoć'. — Sinoćna oluja je ostavila pravi pustoš za sobom.

sinov -a -o 'koji pripada sinu'. — Je 1 ti to sinov deran?

sinovac sinovca m 'bratov sin drugom bratu, bratanac'. — Žurim kući, doće mi sinovac u goste.

sinovica ž 'bratova kći drugom bratu'. — Slušaj kaki lip glas ima moja sinovica.

sinovljev -a -o v. sinov. — Ima nas puna kuća, sinovljeva dica sj kod nas.

sipat -am nesvr. 1. 'činiti da nešto sitno, sipkavo, tečno iz nečega postepeno izlazi (teče nekud ili u nešto)'. — Gledaj di sipaš, polak si ječma rasuo. — Ajde, ti si najstarija, pa sipaj čorbu svima i nek se ide. — Sipaj prašak na ranu. 3. 'obilno padati. ~ o snegu, kiši i sl.'. — Ako smo čekali kišu, sad se napadala, cilu noć je sipala.

sipit -i nesvr. 'sitno i tiho padati (o kiši, magli)'. — Lagano smo morali ić, jel nas je magla pratila, cio dan je sipila.

sipljiv -a -o 'koji pati od sipnje'. — Ta mani me, ako si čuo za sipljivog konja, e taj sam ja.

sipljivo pril. 'na sipljiv način'. — Nema njemu pomoći i noćom tako sipljivo diše.

sipnja ž a. 'gušnje, astma'. — Ne možem ja, rano, žurit, moram se povrimeno zaustavljat da me sipnja popusti. b. 'oboljenje pluća kod konja'. — Toliko ga je sipnja oslabila, da ga više ne možem ni uprezat za teret, moraću kupit drugog konja.

sir m 'namirnica koja se dobiva od mleka sirenjem'. — Ništa boljeg nego kad se naidem tučenog si'ra s lukom i pečenim krumpirom u kori.

sirac sirca m dem. od sir. — Dodaj taj sirac da se i ja malo osolim.

sirak sirka m 1. dem. od sir. — Oće 1 majkin unučić i malo sirka na kruv? 2. 'vrsta žita, slična prosu, koje služi za hranu, od čije se stabljike prave metle Sorghum saccharatum'. — Na zimu ćemo napravit koju sirkovu metlu, imali smo dosta sirka ove godine.

siroče -eta zb. im. siročad s 'dete bez roditelja ili bez jednog od njih, sirotan'. — I naš dida su bili siroče.

siročići m mn. 'sitna deca bez roditelja, siročad'. — Pi, pi, siročići moji, ajte da vas naranim, ostavila vas mama (pilići).

sirćet m 'sirće, ocat'. — iđi u dućan i kupi jednu litru sirćeta.

sirćetit -im nesv. 'zakiseliti sirćetom'. — Baćo vole i čorbu s krumpirom sirćetit.

sirdik -ika m 'zgrušano mleko u sitne grudvice i pretvoreno u kiselkastu beličastu tečnost'. — Dalo se mliko u sirdik, moram ga izlit u mošlik svinjama.

sirište s 'sredstvo prirodno ili veštačko za spravljanje sira od mleka'. — Nana su uvik pripravljali sirlšte, jel najbolje znadu koliko triba metnit u mliko.

sirit -im nesvr. 'mešajući sirište u mleko da se mleko zgruša u sir i izdvoji surutka'. — Ne prodajemo mliko, sirimo za zimu. ~ se 'pretvarati se u sir (o mleku); stvarati se (o siru)'. — Već se pocelo sirit.

sirkov -a -o 'koji je načinjen od sirka'. — Nije sirkova metla da se š njom napolju mete.

siroma -aka m 1. 'siromašan čovek, bednik'. — Bio je puki siroma, osim šestoro dice i žene nije imo ništa. 2. 'onaj koji je za žaljenje, jadnik, nevoljnik'. — Siroma Veco, udario ga je konj, pa su ga odneli u špitalj. Izr. ~ ko crkveni miš 'bez igde ičega'; nije sramota bit ~ već nepošten.

siromak -aka m v. siroma. — On, siromak, ni opanke nije imo svoje, već je nosio stare gazdine.

siromašak -ška dem. od siroma. — Pomozite, dico, siromašku Vinku da i on napise zadaću, vidite da sam ne zna.

siromašan -šna -šno 1. a. 'koji je oskudan u sredstvima za život'. — Najčešće su dica siromašnog čovika, čim malo odrastu, išla služit. b. 'koji ima nečeg u maloj meri, oskudan'. ~ imamo i mi, al nam je siromašan bostan. 2. 'koga je snašla nesreća'. — Žao mi je te siromašne žene, imala je jednu kravu i ta joj je crkla.

siromašenje s gl. im. od siromašit. — Cim rod jedne godine omane, to je gotovo siromašenje.

siromašit -im nesvr. 'postajati siromašan'. — Otkako su ga dica napuštila, Kazi ne iđe kako triba, polagano siromaši.

siromaški -a -o 'koji se odnosi na siromahe, sirotinjski'. — Njezini su bili zdravo protiv, jel je momak iz siromaške kuće.

siromaški pril. 'kao siromah, oskudno'. — Nije istina da nemaje, al vole tako dicu siromaški oblačit.

siromašno pril. 'siromaški'. — Žao mi je, nane, mala Vecka tako siromašno izgleda.

siromaštvo s 1. 'oskudica neophodno potrebnih sredstava za život'. — Siromaštvo je za nji bilo i glad i zima. 2. 'siromašna imovina, sirotinja'. — Tu se nije mogo skrasit, pa je moro prodat to malo svog siromaštva i otić na drugo misto.

sirota ž 'ženska osoba koja je ostala bez roditelja'. — Ostala je, sirota, sama na ovome svitu.

sirotan -ana m 'siroče'. — Dino je osto sirotan još od pet godina, stric ga je uzo posli sebi i odranio.

sirotica ž dem. od sirota.

sirotinja ž 1. 'siromaštvo'. — Kad odrasteš u sirotinji, teško se čovik posli i u boljem snalazi. 2. 'siromašan, bedan čovek'. — Ja sam vam puka sirotinja, nemojte od mene čekat pomoć. 3. 'mala, neznatna, siromašna imovina'. — Eto, nije mi rodilo zbog suše i sad moram prodat svoju sirotinju i platit gazdi arendu. Izr. ~ i Bogu si teška; nije ~ od Boga.

sirov -a -o 1. 'koji je još pun vlage, mokar, koji nije suv'. — Dono si mi sirovo drvo, so tim neću nikad potpalit vatru. 2. 'neprerađen'. — Nosili smo sirove ovčije kože da se učine.

sisa ž 'dojka'. — Daj sise ditetu. Izr. dite od sise 'odojče'; odbit od sise 'prestati sisati'.

sisanče -eta s 'dete ili mladunče životinje koje se još hrani majčinim mlekom, odojče, odojak'. — Uvatio se za kruv, ko sisanče za sisu.

sisat -am nesvr. 'hraniti se mlekom (iz dojke, vimena), dojiti (o detetu ili mladunčetu životinje)'. — Nećemo više pušćat tele da sisa. 2. 'uvlačiti tečnost pomoću naročitih organa (o insektima)'. — Čela leti od cvata do cvata i samo se uvuče pa sisa. 3. 'držeći što u ustima i vlažeći pljuvačkom rastvarati i gutati'. — Sisa dugaćak šećer, pa se pravi ko da puši.

sisica ž 1. dem. od sisa. 2. 'otvor za piće vode na dršci đuge' (v.). — Razbila se sisica na đugi.

sist sidnem svr. 'zauzeti sedeći položaj, osloniti telo na stolicu, ili dr. zauzeti mesto određeno za sedenje'. — Site, gosti moji, za astal pa da se malo privatimo, a posli ćemo divanit.

sit -a -o 1. 'dovoljno nahranjen'. — Ne bi mogli kazat da smo baš siti, al još ni ne umiremo od gladi. 2. 'koji čini da se postane sit'. — Ne mož od ove pogače tušta poist, orasi su sita rana. Izr. ~ gladnom ne viruje; i kurjak ~ i ovce na broju 'svi zadovoljni'; ~ se naist 'do mile volje'; ~ ko buva daske 'gladan'.

sita ž bot. 'biljka koja se mnogo upotrebljava za pletenje korpi, kotarica i dr. Juncus maritimus'. — Kupila sam dvi kotar(i)ce od slte.

sitan -tna -tno a. 'koji se sastoji iz malih istovrsnih čestica, izmrvljen, samleven ili stučen u fin prah: ~ šećer, ~ so, ~ papar'. — Sitno mak samelji, ne da mi iska pod zubima u pogači. b. 'nedorastao, maloletan; nedovoljno razvijen, koji se ne oseća zdrav, slab'. — irotinja je to, a puna kuća sitne dice. Izr. isplatit sitnim novcima 'toliko je bogat'; ~ stoka 'domaće životinje manjeg rasta'; doć u sitne sate 'posle pola noći'.

sitar m 'zanatlija koji pravi sita'. — Svrati kod sitara, kupi jedno sito i jedan protak.

sitašce s dem. od sito. — Uzmi sitašce i prosij ovo malo brašna.

sitit -im svr. (koga) 'obnoviti (kome) što u sećanju, podsetiti'. — Ovaj prašnavi sokak me sitio mog ditinjstva. ~ se 'prisetiti se'. — Sitila se cura, al kasno je, momak se oženio.

sitnež m i ž 1. 'sitne stvari'. — iđi tamo di ljudi cipaje drva, pa donesi malo sitneža, znaš da je pootpadalo u cipanju, a meni triba za potpalu. 2. 'unutrašnji organi i delovi tela zaklane životinje i živine'. — Sitnež od zaklani kokošivi bacite mačkama. 3. 'sitan novac, sitnina'. — Kad je odlazio dao je svakom ditetu po niki sitnež. 4. 'mala deca, životinjska mladunčad'. — Nije tribalo puštit matore kokoške di su pilići, izgaziće taj sitnež.

sitnit -im nesvr. 1. 'činiti sitnim, mrvit', drobiti'. — Dobra je ova brana, lipo sitni grudve. 2. 'sitnim korakom ići'. — Naša majka sve većma sitni kad iđe, izdaje je snaga.

sitniž -iža m 1. 'sitan novac, sitnina'. — Sve je prokarto, ostalo mu je samo malo sitniža u džepu. 2. 'sitni unutrašnji organi živine i sl.'. — Sitniž pućke mogla bi mi oma s jaj'ima ispeć pa da idem. 3. 'sitna deca'. — Stariji su se poženili i poudavali, a sad je u kući osto sam sitniž, najstarija ima svega osam godina.

sito s 'naprava za prosejavanje brašna'. — Žuri da prosiješ brašno, pa ostavi i sito i brašno, jel triba da iđemo pomoć krumpir sadit. Izr. novo ~ na klinu visi 'svaki novajlija se trudi da prvi put što bolje uradi'; proć kroz — i rešeto 'proći kroz mnoga iskušenja u životu'.

sivat siva(m) nesvr. 1. 'ispuštati jaku svetlost, bleštati'. — Dobro je što često siva, po ovom mraku i kiši mogli bi se izgubit. 2. 'plamteti pri jakom uzbuđenju (o očima, licu)'. — Kad je srdit, sve siva od bisa. 3. 'probadati, žigati (o bolu)'. — Čim se sprema kiša, meni oma pocme da siva u kolinu. 4. 'brzo odlaziti, kupiti se odakle'. — No, dobro, dobićete još po jedan komađ, al onda sivajte napolje i(z) sobe.

sivnit sivne(m) svr. prema sivat.

sjajit (se) -im (se) nesvr. 'sijati se, svetleti se'. — Čime boksaš či'zme kad ti se tako sjaje? Izr. ~ od sriće 'biti vrlo ponosan'.

sjašit -im svr. 'sjahati'. — Sjašio je s konj'a i opružio se koliko je dugačak, umor ga je savlado. Izr. sjaši Kurto da uzjaši Murto 'menjaju se ljudi a ništa se ne menja nabolj'e'.

sjat (se) sjam (se) nesvr. 'sijati (se)'. — Ti baš sad moraš ležat tu kad najjače sunce sja!

sjatit -im svr. 'navaliti na koga (pitanjima)'. — Uđite, dico, pa didu pitajte, šta ste mene sjatili, ne vidite da se od posla ne možem okrenit. ~ se 'doći, skupiti se'. — On pao pijan na putu, a svitina se sjatila ko na čudo.

skakat skačem nesvr. prema skočit.

skakavica ž 1. 'jezičak u bravi (koji pada u žljeb i zatvara vrata)'. — 2. 'uska gvozdena pločica (duž. oko 20 cm) kojom se zatvaraju vrata sa unutrašnje strane (sa spoljne strane se otvara kanapom koji j'e pričvršćen za skakavicu i provučen kroz jednu rupicu)'. — Uvuči uzicu na skakavicu unutra, da ne bi kogod noćom otvorio vrata.

skakućat skakućem nesvr. 'poskakivati'. — Neće sama da se zasifira, već kud ja ona za mnom skakuće ko vrepčić.

skala ž 'kriška (jabuke, kruške i sl.)'. — Rasiči krušku na pet jednaki dilova i svakom podaj po skalu.

skalabućit -abućim svr. 'nešto na brzinu skleptati bez obzira na međusobnu povezanost'. — Kako si samo mogo tako skalabućit keru kućicu, nabaco si tamo svega i svacega.

skalapačat -am svr. 'na brzinu nešto uraditi, načiniti'. — Pa, fala ti što si napravio, al da sam znala da ćeš tako makar kako skalapačat, cigurno ti ne bi dala da popravljaš.

skanit se skanim se svr. 'nakon dužeg razmišljanja ili kolebanja odlučiti se, rešiti se na nešto'. — Ajde, brate, skani se već jedared, jel ja neću da zbog tebe zakasnim.

skanjivat se skanjivam se nesvr. prema skanit se. — Šta se skanjivaš: kad je voiiš, ženi se!

skečit -im svr. 'oboriti neki predmet nogom sa nečega'. — Mačka je bila na polici, pa je skecila jedan pladanj i sav se razbio u komhdiće.

skičit -im nesvr. 'prodornim glasom vriskati'. — Nemojte tako skičit, dico, uši ćete mi probit.

skidanje s 1. gl. im. od skidat (se). 2. 'slikanje, fotografisanje (na nekoliko dana pre venčanja mladenci su odlazili kod fotografa, svlačili su svoj'a radna odela i oblačili venčanu odeću radi slikanja, skidali su se)'. — Jesu I išli na skidanje!

skidat (se) skidam (se) nesvr. prema skinit (se). Izr. skidat bogove 'psovati'.

skiknit skiknem svr. prema skičit. — Tako je skiknila da je maloj Mariji ispala kašika iz ruke od strava.

skinit -nem svr. 1. 'dohvatiti ono što stoji visoko; spustiti s nekog uzdignutog mesta na niže mesto'. — Pipko se popo na drač i iz gnjizda skinio tri vrepčića. 2. 'ukloniti s čega ono što je nataknuto'. — Skini mi štrangu s klina. 3. 'ukloniti s koga ili čega ono što je oko njega, što ga prekriva, opasuje, veže'. — Kad bi smili prić keru bliže, mogli bi mu skinit lanac sa kočića i on bi se oma odmrsio. 4. 'ukloniti sa sebe ili drugog odeću, obuću ili deo toga'. — Tome, pomozi mi skinit čizme s nogivi. 5. 'skupiti rod, ubrati'. — Ove godine smo na vrime skinili litinu. Izr. ~ kletvu 'oprostiti'. ~ se. — Skinio sam se u mraku i lego.

sklapat (se) sklapam (se) nesvr. prema sklopit (se).

sklepat -am svr. 'načiniti na brzinu, loše, kako bilo'. — Gore nfsi mogo sklepat ovaj naslam, taj se nece srušit do prvog vitra.

sklizat se sklizam se nesvr. 'spustiti se s nečega klizeći'. — Bać Bartule, jeste 1 vid(i)li da vam se sklizo pošav s kuće.

sklonit sklonim svr. 'smestiti na sigurno mesto; spremiti'. — Skloni to dite od zida, mož past ciglja na njeg. — Skloni svinje u obor. — Skloni te grablje, ostavili ste i(h) nasrid avlije, mož kogod naić na nji pa će ga udarit. Izr. bože (ti) skloni 'bože sačuvaj (od zla)'; ~ glavu 'naći utočište'. ~ se 1. 'pomeriti se, pomaći se s kakvog mesta'. — Skloni mi se s puta, iđe baba ljuta (nar.). 2. 'otići na kakvo sigurno mesto'. — Digod se skloni dok ne prođe ova hajka.

sklonjat (se) -am (se) nesvr. prema sklonit (se).

sklopit sklopim svr. 1. 'zatvoriti neki predmet odnosno njegov deo'. — Sklopi već tu bricu. 2. 'načiniti, zaključiti (ugovor, posao i sl.)'. — Bašo i Ento su sklopili poso, zajedno će vuć pisak. Izr. ne ~ oka 'ne spavati'; ~ brak 'stupiti u brak'; ~ oči 'umreti'; ~ ruke 'zamoliti'. ~ se 1. 'sastaviti se u jednu celinu, zatvoriti se (o onome što je otvoreno)'. — Ođ jutros tako pada kiša, sve se nebo sklopilo. 2. 'naglo se promeniti u izgledu, stanjiti se (o čoveku, stoci)'. — Kako je naš komš'ja izmršavijo, sav se sklopijo.

sklupčat -am svr. 1. 'saviti, umotati u klupko: ~ pređu, ~ kosu'. 2. 'zaplesti, zamrsiti (fig.)'. — Al si pametna, ti si sklupčala, a ja sad nek se mučim dok ne razmfsim. ~ se 'saviti se kao u klupko (o čoveku i životinji)'. — Zmija se sklupčala na panju i sunča se.

sklupčavat (se) -upčavam (se) nesvr. prema sklupčat (se).

skljokat se skljokam se svr. 'srušiti se, pasti'. — Toliko se nalijo da nije mogo da sidne na klupu, već se skljoko pored nje na zemlju.

skljukat -am svr. 'utrpati, ugurati silom'. — Nisam ni opazio kad mi je ujna skljukala forintu u džep.

skobit skobim svr. 'saleteti, zaokupiti (pitanjima)'. — Dugo su ga vrebale da ga ulove za obećanje, zato sad kad su ga skobile nije mogo oči da otvori. ~ se 'sukobiti se'. — Na kraju su se i nji dva brata skobila među sobom.

skočit skočim svr. 1. 'skokom dospeti, prebaciti se na neko mesto'. — Nije dočeko listve, skočio je s kamare. — Skočio je na astal i počo tamo da igra. 2. 'naglo ustati, dići se'. — Kad je on otvorio vrata i ušo u sobu, svi su skočili koji su za astalom sidili. 3. 'potrčati, poleteti, pojuriti'. — Počeli su me tuć trojica, a brat kad to vidi skoči da mi pomogne. 4. 'povećati se, popeti se (o cenama)'. — Čuo sam da će skočit cina žitu, pa neću dotle da prodajem. 5. 'oploditi (kod životinja)'. — Badavad sam vodio kravu pod bika, nije tio skočit'. Izr. Najpre skoči, p onda kaži op 'ne hvali se unapred'; skočila mu cina 'porastao ugled'; ~ iz kože zbog nečega 'razbesneti se'; ~ sam sebi u usta 'doći sam sa sobom u protivrečnost'; u vatru i vodu ~ za koga 'sve žrtvovat za nekoga'.

skoknit -nem svr. 1. dem. od skočit. 2. 'doći negde, obično na kratko vreme'. — Kad uvatiš malo vrimena, skokni do mene da vidiš i čuješ, imam novu tamburicu.

skokom pril. 'brzo, odmah, u skoku'. — Nemoj, ti meni: oma ću a sidiš, već kad ja okom a ti skokom.

skondrljat se -am se svr. 'skotrljati se'. — Skondrljo se s listava i mal nije ruku slomio.

skorit se -i(m) se svr. 'stvrdnuti se'. — Ja sam užnu skuvala za podne, a vas nema, pa nema, sad se već sve ilo skorilo.

skoro pril. 1. 'u bliskoj prošlosti, nedavno'. — Tako štogod se kod nas nije skoro dogodilo. 2. 'umalo, gotovo, zamalo'. — Skoro sam vam zaboravila kazat; — Skoro da odem brez zbogom.

skorup m 1. 'kajmak, vrhnje (najćešće sa uskuvanog mleka)'; 2. 'ono što je najbolje, najvrednije (fig.)'. — Znam ja tebe: oćeš da tebi dam skorup, drugima šta ostane.

skorupača ž 'vrsta jela'. — Ajde, rano, da te majka nauči kako se pravi skorupača. Kad se puter istopi, maslo se odlije, a na dnolu ostane gustiš u koji se udare jaja, doda malo brašna, pa mož malo i slatkog skorupa i to se sve isprži zajedno, pa je možeš mazat na kruv i ist.

skorupit se skorupi se nesvr. 1. 'stvarati mlečnu skramu'. — Mliko se već počelo skorupit. 2. 'zahlađivati (se) do pojave mraza'. — Vidio sam napolju se barice skorupe, biće noćos ladno.

skošac -šca m 'stup u tkačkom stanu'. — Pridnji skošac na stanu se malo drma, tribalo bi ga učvrstit.

skotna prid. 'koja nosi u sebi plod, bremenita (o životinjama)'. — Naša maca je skotna, jmaćemo opet mačlća.

skovat skujem svr. 1. 'kujući načiniti, iskovati'. — Ti si vako skovo ovu motiku, sad je možemo bacit. 2. 'isplanirati, smisliti (obično kakvu obmanu, laž i sl.)'. — Sad već Luca je uskočila, to je gotovo, al da mi je saznat ko je to skovo, ne bi mu ostala dužna.

skraćirat (se) -aćivam (se) nesvr. prema skratit (se).

skraja pril. 'na ivici, pri kraju, sa kraja nekog predmeta'. — Otkud da počnemo brat kuruze, s ovog jel s onog skraja. Izr. skraja nakraj 'od jednog kraja do drugoga'.

skrama ž 1. 'tanak sloj koji se uhvati na površini neoega, tanka kora'. — Kandar se pokazuje skrama od leda na barici. — Pojavila se tanka skrama na rani, valdar će onda zarast. 2. 'mrvica'. — Ni skrame mu više ne dam jel znam da će sve popit.

skrasit se skrasim se svr. 'zadržati se, smiriti se na jednom mestu'. — Štogod i njemu fali, kad ne mož nigdi da se skrasi.

skratit skratim svr. 'učiniti kraćim, smanjiti'. — Ja ne iđem okolo putom, već udarim priko njiva i tako skratim; — Ako mu malo skratimo rukave, biće kaput sasvim dobar. ~ se 'postati kraći, smanjiti se'. — Tako je bilo veselo da mi se činilo kako se i noć skratila.

skrećat skrećem nesvr. prema skrenit.

skrenit skrenem svr. 'uputiti se drugim pravcem od onog kojim se dotle išlo'. — Dok smo išli putom, makar je bllo blato, kojekako su konji vukli, al onda smo skrenili s puta i slomili smo točak. Izr. ~ pameću 'poludeti'.

skresat skrešem svr. 1. 'oštro i otvoreno kazati (obično nešto neprijatno)'. — Baćo su obično oćutali kad njim se štogod nije dopalo, al nana su oma skresali svakom u lice, makar kako bolila taka istina. 2. 'opsovati'. — Dida su već zinili da skrešu kaku covku čim su vidili porcijaša.

skriška ž 'kriška'. — Svakom će doteć po dvi skriške dinje i nek nema svađe.

skrkat -am svr. 'ubosti, probosti'. — To je kavgadžija, da Bog sačuva, oma će skrkat bricu u čovika. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. — Kako ste se vas dvadeset mogli skrkat u tu malu sobu?!

skrkljušit skrkljušim svr. 'pritisnuti (koga)'. — Zamisli, Mare, sinoć me je onaj ker Vecko skrkljušio u jednu ćošu i jedva sam se otela.

skrnav -a -o 1. 'sa telesnom manom'. — Di će taj deran s takom skrnavom nogom? 2. 'uprljan, nečist'. — Ruke su ti od svega skrnave.

skrnavan -vna -vno v. skrnav. — I on bi se, siroma, mišo med mladež, a sav je skrnavan.

skrnavit skrnavim nesvr. 'sramotiti, vređati'. — Taj antikrist skrnavi našu svetu viru.

skrndavit se skrndavim se svr. v. skrvat se. — Skrndavio se s badnja i samo se malo izudaro.

skroz pril. 'potpuno, sasvim'. — Skroz su nam priko cilog žita napravili put. — To je skroz naskroz pokvaren čovik i bolje će bit da se klonimo od njeg.

skrpit -im svr. 's mukom skupiti, načiniti'. — Jedva smo skrpili malo novaca da kupimo na čemu ćemo ležat, a komaru nam je dao gazda.

skrućit skrućim svr. 'na brzinu, površno uraditi'. — Nije istina da si sve dobro naucio, ti si to začas skrućio samo da se iđeš što prija sigrat.

skrućivat -ućivam nesvr. prema skrućit.

skrušen -a -o 'odan veri, pobožan'. — On je bio ugledan domaćin i skrušen virnik; Bila je to skrušena molitva bolesne žene.

skrušeno pril. 'na skrušen način, pokajnički'. — Taki je bio čovik da je svakom skrušeno prilazio samo da ga ne uvridi.

skrvat se skrvam se svr. 'pasti (sa neke visine)'. — Nosio je džak žita s tavana i skrvo se s listava, pa je slomio ruku.

skucat -am svr. 1. 'malo pomalo, sastaviti, skupiti'. — Ja sam dinar po dinar ostavljala i tako sam skucala novce za jednu krmaču. 2. 'skinuti ono što je nabijeno'. — Jedva sam skuco obruč da možem prominit jednu istrulu dugu na buretu. 3. 'proćerdati, potrošiti uludo'. — On nije pijo već ždero i sve je skuco što je imo.

skucavat skucavam nesvr. prema skucat.

skuckat -am svr. dem. od skucat (1, 3).

skućit (se) -im (se) svr. 'svojim radom steći ono što je potrebno za život za kuću'. — Ja i moja žena smo svašta radili i za deset godina smo toliko sebi skućili, da sad svoje obrađujemo.

skukuljit se skukuljim se svr. 'uvući se sav u se, stisnuti se'. — Ne znam šta je s našim Matom: od nikog vrimena samo se skukulji na klupu nuz peć i ćuti.

skup skupa skupo 'koji ima visoku cenu'. — Mislili smo da pravimo nov salaš, al zdravo je skupa ciglja i crip, nemam toliko novaca. 2. 'koji je važan, koji ima veliko značenje'. — Njegova je rič zdravo skupa. Izr. skupo ruvo, skupa rana, nek te rani tvoja nana (nar.).

skupit -im svr. 1. 'sabrati na jedno mesto, sazvati; sterati'. — Skupi krave pa ćemo tirat na salaš, napasle su se već dosta. Skupila sam perje za dvi uzgljance. 2. 'radeći postepeno steći imetak'. — Radili su nikolko godina ko crv i mrav, al su i skupili zemlje i salaš. 3. 'saviti poda se, podviti'. — Vidi Luku kako je skupio noge pa sidi ko Turčin. 4. 'stisnuti, stegnuti (usta, obrve, ramena)'. — Čim tako skupi usta, onda znam da će bit njakanja. 5. 'pribrati, nakupiti'. — Tribalo joj je dosta snage da skupi, da ne zaplače tu oma pri(d) dicom. ~ se 1. 'sabrati se na jednom mestu'. — Toliko se svita jutros skupilo na genciji, svi oće ajzlibanom u varoš, kad je Mavo vrime. 2. 'spremiti se za brzi, nagli odlazak'. — Još smo svi sidili oko astala za večerom, a on se najdared skupio i brez zbogom očo. 3. 'taložeći, nakupiti se u velikoj količini'. — Svudan mu se skupilo salo, već su mu i oči skoro zarasle. 4. 'postati kraći i uži (o tkanini)'. — Skupila se u pranju. 5. 'radom steći'. — Lipo su se skupili, al su i pošteno radili. 6. 'stisnuti se, zgrnuti se'. ~ oma da ste išli napolje, šta ste se tu skupili ko smrznuti, a sva se dica napolju sigraje.

skupljat (se) skupljam (se) nesvr. prema skupit (se). — Dva fratra skupljaje milodare za crkvu.

skupoća ž 'stanje visokih cena'. — Nastala je taka skupoća da za deset dinara ne možeš ništa kupit.

skupština ž 1. 'godišnji ili vanredni skup predstavnika neke organizacije, udruženja'. 2. 'ples (koji se održava naveče)'. — Oš doć doveče, kod Tezini će bit skupština?

skurlat -am svr. 'propasti (zdravstveno ili moralno)'. — Matora nije valjala ni kera, sad je skurlala, pa ne triba ni sebi ni svitu.

skute ž pl. t. 'donja platnena suknja'. — Bilo je sramota da se žena šeta po svom stanu u skutama.

skuvat -am svr. 1. 'pripremiti i zgotoviti jelo na vatri'. — Joj, mi sejatile divana, a ko će moju užnu skuvat. — ilo sam skuvala i eno ga na astalu, samo site pa ite. 2. 'nagovoriti koga da što učini (fig.)'. — Marga je, izgleda, skuvala Števu, čujem da se ženi. ~ se 1. 'biti pripremljen na vatri (o jelu)'. — Ovaj matori pivac se nikad nece skuvat. 2. 'pretrpeti velike neugodnosti od velike vrućine'. — Bila sam danas po tom jakom suncu risaruša, al zapravo sam se skuvala od vrućine

slab -a -o 'koji je male fizičke snage; bolešljiv, slabunjav (o čoveku i životinji) koji je iznemogao od bolesti'. — Slab je i ne smi na ovu zimu napolje.

slabačak -čka -čko 'dosta slab, nemoćan'. — Bio je mršav i tanak, a one slabačke ruke, ko da na koncu vise.

slabina ž 'deo tela od rebara do kuka'. — Udario ga je konj u slabinu i sad krv pljuje.

slabit -im svr. 1. 'postajati slab, nejak, nemoćan; mršaviti'. — Slabim, dico, svakim danom, bliži se kraj ~ dida će nama. 2. 'gubiti jačinu, intenzitet'. — Meni se čini da kiša slabi, valdar će pristat.

slabunjav -a -o 1. 'koji je fizički slabo razvijen'. — Dica su se slabo ranila i sva su slabunjava. 2. 'koji nije sasvim zdrav'. — Dite joj je tako blido i slabunjavo.

slađa ž 'razne zaslađene stvari, slatkiš'. — Ništa drugo ne ide, samo da mu je slade.

slagat (se) slažem (se) nesvr. prema složit (se). Izr. slaže novce 'štedi'; slaže u burag 'halapljivo jede'; slažu se ko rogovi u džaku 'niko i(h) složiti ne može'.

slagat slažem svr. 'reći laž, neistinu'. — Slaže čim trepne. Slago nam je da je momak, a on, mućak jedan, oženjen vee tri godine. Neće održat rič, slagaće nas. Izr. ko jedared slaže, drukput mu se ne viruje!

slama ž 'stabljike svih vrsta strnih žita koje ostanu posle vršidbe'. — Sadili smo dvi velike kamare slame. Kaka su to kola slame, di ne mož bacit još jedne vi'Ie?

slamarka ž 'žena koja radi slike od slame'. — Jedino slamarke znadu koja je slama najbolja za slike koje one izrađivaje.

slanica ž 'sud u kojem se drži so'. — Kad majka kuvaje, onda zacigurno ne triba slanica na astalu, jel njevo je ilo uvik malo slanije.

slanina ž 'mastan potkožni sloj u svinje'. — Ranjenik što smo ga danas zaklali imo je s pet prstivi debelu slaninu. izr. avaška ~ 'užegla slanina'.

slaninav -a -o 'koji je mastan'. — Nemoj mećat to slaninavo meso u divenice, biće zdravo masne.

slaninica ž dem. od slanina. — Veliko svinjče a taka mu je tanka slaninica.

slanka ž 'jedna stabljika slame, slamka'. — Vidi Nacu šta je izmislio, pije vino iz boce na slanku.

slat šaljem nesvr. 1. 'upućivati nekoga s kakvim ciljem, porukom i sl.'. — Nemoj mene slat, neće mi virovat da ste njim to poručili. 2. 'otpremiti što da se kome uruči'. — Šaljem bratu pak u katane.

slatko pril. 1. 'sa slašću, s velikim uživanjem'. — Sidi samo pokraj Antuna i gledaj kako on slatko ide, pa ćeš oma i sam ogladnit. 2. 'duboko, čvrsto, tvrdo (o spavanju)'. — Žavo mi ga je budit kad tako slatko spava.

sleći (se) slegne(m) (se) svr. v. slegnit (se). 1. 'steći se, nagrnuti (o mnogima)'. — Valdar su se sve žene iz sela slegle na moje vinčanje. 2. 'spustiti se niže, dublje (o zemlji)'. — Od velike vlage se zemlja slegla, dobro je što nam se i zid od salaša m'je srušio. 3. 'spustiti se na dno odvojiti se (o hrani, tečnosti)'. Vidi je 1 se slegla štirka od krumplra pa triba vodu prolit.

slećat slećem nesvr. prema sletit.

slegnit slegne svr. 'staložiti se'. — Kako još i kolača da idem, kad i ovo dosad što sam poijo nije sleglo.

sleptat -am svr. 'saleteti'. — Trči napolje, vidi koga su kerovi tako sleptali.

sletit -im svr. 1. 'leteći spustiti se na što'. — Danas su prve laste sletile u njeva stara gnjizda. 2. 'pasti, stropoštati se'. — Kad su ga baćo opalili po ušima, šešir mu oma sletio s glave.

slidit slidim nesvr. 1. 'ići neposredno za kim'. — Cilog puta me je kogod slidio, sva sam se ožmurala tako sam se žurila, a i stra me uvatio. 2. 'izlaziti iz čega, javljati se, nastajati kao posledica'. — iz toga, dico, slidi: da su često ljudi slatki riči, gorka srca!

sligat (se) sliga (se) nesvr. prema slegnit (se) i sleć (se).

slika ž 'fotografija'. — Tebi ću ostavit baćinu i naninu vinčanu sliku. Izr. slika i prilika 'za isticanje sličnosti dve osobe'. — Deran je slika i prilika didina.

slikar m 'fotograf'. — Bio je i slikar na vašaru, al slike su mu prave vašarske.

slikovat (se) -kujem (se) nesvr. 'slikat (se)'. — Slikovo sam se kad sam se vinčo i više nikad.

slime s 'uzdužna noseća greda kuće (postavlja se krajevima na poprečne zidove, a na nju se oslanjaju gredice, čiji krajevi leže na zidovima po dužini, paralelnim sa glavnom gredom'. Izr. Palo slime na time 'preuzeta odgovornost (kada mladi bračni par pođe iz kuće da samostalno živi)'. — Vrata kažu: smrkni Bože! Krevet kaže: svani Bože! Slime kaže: kako mi je tako mi je!

slincat -am nesvr. u dem. značenju 'sliniti'

slindarit -im svr. 'na brzinu zbaciti sa sebe odeću (obično prljavu)'. — Jedva sam čekala da slindarim ove mokre i blatnjave suknje s mene.

slinit -im nesvr. 'plakati ispuštajući otegnute glasove, kenjkati'. — Dokle ćeš već slinit za tom loptom, kupiću ti dvi druge, samo se mani plakanja.

slip slipa slipo 1. 'koji nema očnjega vida'. — Nije čovik slip od rođenja, gorio mu je saIaš i u toj vatri je oslipio. 2. 'koji nema prolaza'. — Nemoj tirat tamo, to je slip sokak. izr. slipi miš m zool. 'šišmiš (hiroptera)'; ~ oko 'slepoočnica'.

slipac -pca m 'čovek slep na oba oka'. — Njegov dida je slipac, izgubio je oči u ratu.

slipica ž 'slepa žena'. — Kako živi sama u kući ta slipica.

slit slijem svr. 'lijući uliti kakvu tečnost u što'. — Mogo si slit vino iz te dvi boce u jednu. ~ se 1. 'iziiti se, spustiti se'. — Sva se voda slila u do. 2. 'skupiti se u velikom broju'. — Sve živo se slilo na proštenje. 3. 'staložiti se na jedno mesto'. — Neravna nam je peć, pa se uzlivanca u tepciji slila na jednu stranu.

slivat (se) slivam (se) nesvr. prema slit (se).

slizat se sližem se svr. 'spanđati se (pogrd.)'. — Slizo se s Perkom i sad mu ne tribaje ni dica ni rođena žena.

slizina ž anat. slezina, lien. — Pao je na kolac i doktor kaže da mu je probijena suzina, teško da će ostat u životu.

sloboština ž 'sloboda'. — Furtom se s ocom sukobljavo oko svoje sloboštine i kad više nije mogo izdržat, očo je is kuće; sad ni ne znamo di je.

slomit slomijem svr. 'skrhati, razbiti; izazvati lom'. — Slomio sam bičalje; Slomio sam mali prst na livoj ruki. Izr. ~ vrat kome 'uništiti koga'; ~ vrat (sebi) 'oženiti se (ir.)'. ~ se 1. 'razbiti se, prelomiti se'. — Konji su u bižanju s kolima slomili rudu, a slomio se i jedan točak. 2. 'popustiti u svom otporu, uverenju'. — Dugo su se baćo čvrstili posli udaje njeve ćeri, al čiijem da su se slomili i sad su zdravo zadovoljni sa zetom. 3. 'iscrpsti se od napornog rada'. — Radio je danjom noćom dok se sasvim nije slomio, pa sad iđe od doktora do doktora.

složan -žna -žno 'koji su istoga mišljenja'. — Složna braća kuću grade, a nesložna je razgradivaje! (nar.).

složit (se) složim (se) svr. 1. 'staviti više predmeta u određenom redu'. — Složite ta drva lipo u kamaru. 2. 'dovesti do sloge, sjediniti, združiti'. — Dico, ako se ne manete svađe, doću i složiće vas batina.

složno pril. 'na složan način, u slozi'. — Moraje složno radit ako oće kruv da zarade.

sluga m i ž 'osoba koja za platu vrši sve poslove u kući'. — Posto sam sluga još od jedanest godina.

slugin -a -o 'koji pripada slugi'. — Slugini dani su svi bili jednako crni.

sluktit -im nesvr. 1. 'slušati, osluškivati'. — Vidi žuću kako je naćulio uši, štogod slukti. 2. 'naslućivati, predosećati'. — Dobro sam ja sluktila i divanila da se čuvate da vas ne privare.

slupit se slupi(m) se svr. 'ulubiti se'. — Šta si radio kad si nov kabo slupio?

slušat -am nesvr. 1. 'pratiti sluhom nečiji govor'. — Dida su pripovidali, a dica su ga slušala, podikoji sa otvorenim ustima. 2. 'pridržavati se čijih saveta, potćinjavati se kome'. — Vridan i sposoban je čovik bio, al nije tio nikog da sluša. 3. razg. 'upotrebljava se kad se sagovorniku želi obratiti pažnja na ono što će se reći'. — Slušaj, Pajo, nije naše da se mišamo u njevu svađu i ti se kloni dotleg druženja s Ivanom. ~ se uz povr. 'slušati jedan drugoga'. ~ uzeli su se od svoje volje, slušaje se i dobro žive.

sluškinja ž 1. 'ženska osoba koja za platu obavlja kućne poslove, služavka, kućna pomoćnica'. — 2. 'naprava za izuvanje čizama'. — Kate, dodaj mi sluškinju da izujem čizme.

sluškinjica ž dem. od sluškinja.

služinčad zb. im. 'sve osobije u službi jednog gazde'.

služit služim nesvr. 1. 'biti sluga'. — Maća služi kod Matiše već tri godine. 2. 'vršiti vojnu obavezu, biti vojnik'. — Naš sin služi u Sarajevi. 3. rlg. 'vršiti neki crkveni obred'. — Mladomisnik danas služi prvu misu. 4. 'trebati'. —Koliko bi vrimena to tebi služilo? 5. v. človit. — Naš pulin samo brata sluša, jel kad on kaže: "služi" ~ oma se propne na stražnje noge. Izr. (ne) služi me zdravlje 'nisam zdrav, zdrav sam'; služi ga karta (srića) 'dobija na kartama'. ~ se 'koristiti se čim, upotrebljavati što'. — Kupio sam dvoger, al ne služim se još š njim. Izr. služite se 'ponuda jela ili pića'.

sljuštrit sljuštrim svr. 'halapljivo i naglo pojesti (fig.)'. — Bože, nisam se ni okrenila, a on već sljuštrio velik batak.

smać smaknem svr. v. smaknit.

smagat smažem nesvr. prema smoć.

smak smaka m 'propast'. — Doće i tebi smak'. — Kad dođe smak svita, svi ćete vi u pako, kako se sad pogano vladate.

smalaksat smalakšem svr. 'izgubiti snagu, oslabiti, klonuti'. — Smalaksali su i konji a ne da ja nisam, od ranog jutra do mrklog mraka orem.

smalaksavat -aksavam nesvr. prema smaIaksat.

smamuljat -am svr. 'zgužvati'. — Šta si tako smamuljo tu maramicu, a tako sam je lipo smotala.

smandrljat -am svr. 1. 'uraditi nešto na brzu ruku'. — Felo, nije istina da si redovno napiso zadaću, ti si to brže bolje smandrljo, samo da se možeš ić sigrat. 2. 'izgovoriti brzo i nejasno'. — Ništa te nisam razumila, tako si smandrljo štogod kroz nos. 3. 'lakomo pojesti, proždreti (fig.)'. — Valdar nisi već smandrljo obadve jabuke?

smanit se smanim se svr. 'pomesti se, zbuniti se'. — Ta, ja sam se smanila i manje zakuvala, furtom računam da nas ima osam, a zaboravila sam didu i sebe pa nama neće doteć lakumića.

smanjit smanjim svr. 'učiniti manjim, umanjiti'. — Smanjićemo porcije svinjama, već duže vrimena ne poidu sve. ~ se 'postati manji'. — Pa, majko, vi ste se smanjili, suknja vam je postala dugačka. smanjivat (se) smanjivam (se) nesvr. prema smanjit (se).

smanjkat se -am se svr. v. smanjit se. — Dida i majka su se smanjkali, kad i(h) starost svlači naniže.

smanjkavat (se) smanjkavam (se) nesvr. prema smanjkat (se).

smazat smažem svr. 1. 'pojesti do kraja, sve'. — Smazo je on i meso i kolače. 2. 'ukrasti (fig.)'. — Mačak je smazo onaj komad divenice što smo ga ostavili na astalu. 3. 'slagati (fig.)'. — Ne virujem ti da si bio tamo, opet si nam smazo.

smekšat -am svr. 1. 'načiniti mekšim ili mekanim'. — Pokri pogaču dok je vruća pa će kora smekšat. 2. 'ne biti ljut, popustiti'. — Samo ti dođi s tvojim čovikom kroz jedno dvi nedilje, dotleg će i baćo smekšat prema zetu. Izr. vrime je smekšalo 'otoplilo je'. ~ se 1. 'postati mek ili mekši'. — Dobro je došla ova kiša, od vlage su se i grudve smekšale. 2. 'raznežiti se, biti ganut (fig.)'. — Koliko je bio protiv, sad se smekšo, pa su mu puna usta fale o snaji.

smeldovat -ujem svr. 1. 'halapljivo pojesti'. — Avjak, Ivan je smeldovo sve fanke. 2. 'propustiti, pogrešiti (usled čega je radnja unapred osuđena na propast). — Da nije Nikola smeldovo novce s onom kupovinom ovaca, mogli smo kupit Ianac zemlje. Izr. Smeldovano je sve šta smo imali 'gotovo je, propalo je'.

smeljat smeljam svr. 1. 'nešto nerazgovetno reći'. — Došo je i smeljo štogod, pa očo natrag da ni ne znamo šta je tio. 2. 'dugo žvakati'. — Nema zube pa je uvik moramo cekat dok ona ne smelja.

smest smetem svr. 1. 'metući počistiti'. — Smela sam avliju i ambetuš. 2. 'metenjem skupiti na jedno mesto'. — Smeo sam sve lišće, na jednu rpu, sad bi tribalo odnet na đubre. Izr. nije dika ko sobu smete već ko đubre iznese!

smet smeta m 'snežni nanos'. — Smetovi su zatrpali gvozdeni put, pa sad ne iđe ajzliban dok ne očiste.

smetat smetam nesvr. 'praviti smetnje kome, uznemiravati koga'. — Zaobašli su i(h) da njim ne smetaje. — Ti se možeš oženit š njom, al ja ću ti smetat dok sam riva.

smetnit smetnem svr. 'skinuti, zbaciti, ukloniti, odbaciti'. — iđeš po travi, valdar da trag smetneš? Izr. ~ s uma 'izgubiti iz vida, zaboraviti'; ~ plod 'izgubiti, odbaciti rod (voća)'. — Posli onog mraza, sve zerdelije su smetnile plod.

smi smija m 'smeh'. — Toliko me je napopo smi da nisam mogla rič da progovorim. Izr. crknit od smija; puknit od smija 'nasmejati se u sav glas'.

smićat -am nesvr. prema smest. — Nećeš valdar tu avliju po dana smićat?!

smiđ -a -e 'smeđ'. — Bila je tako dolična cura: lipa usta, lip nos i smiđe oči.

smijačan -čna -čno 'onaj koji se mnogo i rado smeje'. — Jedva čekaje da njim dođe u društvo, jel nema smijačnijeg momka od njeg.

smijat se smijem se nesvr. 'smejati se'. Izr. ko se poslidnji smije, najslađe se smije; lako je tebi ~, ~ u brk 'biti drzak'; on se na tavanu smije 'namćor, nedruštveni čovek'.

smijuckat se -am se nesvr. dem. od smijat se. — Gledaj ti Josu: on samo ćuti i ispod brka se smijucka.

smijurija ž 'glasan, dugotrajan smeh mnogo lica'. — Smijurija se čula čak na treći sokak.

smilje s v. sekalipa. — Smilje, nana vas zovu.

smiran -rna -rno 'umeren u načinu života, skroman'. ~ uvik je bio mogućan al i smiran čovik da su ga svi volili koji su ga znali.

smirit smirim svr. 1. 'učiniti da neko bude miran, da se stiša, umiriti'. — Dica su toliko vikala da sam i(h) jedva smirio. 2. 'učiniti da prestane svađa među zavađenima'. — Dugo sam njim divanio da je sramota da se komšije svađaje, al nisam mogo da i(h) smirim. 3. 'pojesti ili popiti (fig.)'. — Glad me je toliko obuzela da sam sve smirio štogod su mi na astal doneli. ~ se 1. 'prestati biti uznemiren'. — Čim smo i(h) naranili, krave su se smirile, nisu više mukale. 2. 'umiriti se (posle svađe, kavge)'. — Sivale su varnice u tuči, al kad su došli žandari sve se smirilo. 3. 'smanjiti se, ublažiti se (o kakvom bolu, osećanju i sl.)'. — Rekla mi je da se probadanje u prsima smirilo i onda je zaspala.

smirivat (se) smirivam (se) nesvr. prema smirit (se).

smislit (se) -im (se) svr. 'dobro razmisliti pre donošenja odluke, promisliti'. — Kad smisliš da i ti dođeš, javi pa ćemo onda dalje zajedno. Izr. ne možem da ga smislim 'velika nesnošljivost i odvratnost prema nekome'.

smista pril. 'odmah, istog trenutka'. — Otac mu je bio od riči i strog: kad on štogod kaže, smista si moro krenit da uradiš.

smiša ž 'druženje, mešanje s kim'. — Samo nek ona s tobom nema nikake smiše, pa će dobro proć.

smišan -šna -šno 1. 'koji svojom sadržinom, pojavom izaziva smeh i sl.'. — Alaj ti je nika smišna šepica. 2. 'zgodan, dopadljiv'. — Znam da nije ni lip, ni visok, al je taki niki smišan... to me je privuklo...

smišit se -im se nesvr. 'osmehivati se'. — Ona najviše ćuti, a kad joj štogod kažeš, samo se smiši.

smišljat (se) smišljam (se) nesvr. prema smislit (se).

smišljen -a -o 1. trp. prid. od smislit. 2. 'kako se samo zamisliti može'. — Taki je mončuljak ko smišljen.

smišljeno pril. 'na smišljen način, razborito'. — Dopada mi se tvoja cura, smišljeno divani.

smišno/smišno pril. 'na smešan način, izazivajući smeh ili podsmeh'. — Poznat jesi, al si smišno obučen.

smit ž 'bolest na žitu, izazvana gljivicama iz por. Ustlagineae, snet'. — Otkud toliko smiti u žitu, sve se crni vlaće od nje.

smit smim nesvr. 'imati smelosti, usuđivati se'. — Kako da iđem u varoš kad nisam smio ni da pitam baću jel možem ić; — Kad stariji divane, dica se nisu smila uplićat njima u divan. Izr. da je smit ko tit 'volja postoji ali se ne sme'. ~ se (samo bezl.) 'dopušteno je'. — Ode se ne smi pušit.

smlačit smlačim svr. 'učiniti mlakim'. — Gladan je bio i samo je guto smlačen paprikaš. ~ se 'malo se ugrejati'. — Samo da se voda smlači, oma ćeš se kupat pa u krevet.

smlačivat (se) -ačlvam (se) nesvr. prema smlačit (se).

smlaćanje s gl. im. od smlaćat. — Ni smlaćanjem nećeš ništa popravit ~ probaj lipim.

smlaćat -am nesvr. prema smlatit. — Vitar toliko smlaća kišu, pa mi kišobran ništa nije pomogo, pokiso sam do gole kože.

smlata ž 'koji je nespretan, labilan; u moralnom pogledu i ne baš normalan, blesav, glupak'. — Di vam palo napamet da šaljete tu smlatu.

smlatit smlatim svr. 1. 'snažno udarajući, mlateći oboriti, srušiti, otresti'. — Danas smo smlatili orase, dva džaka smo nakupili; — Led je smlatio one lipe kruške. 2. 'snažno udariti, premlatiti, isprebijati'. — Da nisam derana otela, otac bi ga smlatio samo zato što nije u škuli znao račun.

smlavit -Im svr. 1. 'dovesti u stanje klonulosti (duševne i telesne)'. — S jedne strane bolest, p onda smrt žene, pa najmlađeg sina, potpuno gaje smlavilo; 2. 'potrošiti, pojesti (veliku količinu jela)'. — izneli smo risarima kiselne i lakumića za malu užnu, a oni su to sve začas smlavili.

smočit smočim svr. 'učiniti mokrim, pokvasiti'. — Smoči košulje, a ja ću doć da i(h) perem. ~ se 'postati mokar, pokvasiti se'. — Kažem ti da iđeš dalje od korta, smočićeš se, pa ćeš još i batine zaradit.

smoć smognem svr. 'biti u stanju, uzmoći, ostvariti nešto'. — Ne biram ja poso, al badavad je sve, ne možem da smognem toliko novaca da izranim i dicu i ženu.

smok smoka m 'ono što se dodaje u jelo da se ukus pojača, začin'. — Peršin, šargaripa, crni i bili luk se skoro u svakom ilu dodaju ko smok za to ilo. Izr. bili ~ 'mleko i mlečni proizvodi'.

smokva ž bot. biljna vrsta Ficus carica i njen plod.

smoljav -a -o 'neotporan, koji je slabe volje'. — Taki sam danas smoljav, baš nisam nimalo ko što triba.

smoljo m 'mlakonja, šmokljan'. — Alaj ti je to niki momak, vidi ga kaki je smoljo, ne zrta se ni okrenit ko drugi svit.

smotan -a -o 'nespretan, nesnalažljiv'. — Umišaj se i ti u društvo, svi se već međusobno poznadu, samo si ti smotan i stojiš sam ko ker.

smotat -am svr. 1. 'motajući saviti u kalem, klupko'. — Pomoz(i)te mi da smotam ovu vunu u klupko. 2. 'ukrasti (fig.)'. — Dok se on okrenio, već je smotala kesu s duvanom. 3. 'spakovati, složiti'. — Smotaj pregače i složi i(h) u dolaf. Izr. smotala ga oko prsta 'zaludela ga'. ~ se 'leći savivši se kao u klupko'. — Mačak se smoto na banak i spava ko zaklan.

smotavat (se) smotavam (se) nesvr. prema smotat (se).

smotuljak -ljka m 'nešto smotano, zavijeno, zamotuljak'. — Pod pazuvom je imo niki smotuljak.

smračit smračim svr. 'učiniti mračnim, zamračiti'. — Ovaj veliki or liti svojim granama smrači sobu još dok je napolju dan. ~se 1. 'nastati, postati mračno'. — Dok mi nismo stigli na salaš sasvim se smračilo. 2. 'natmuriti se, namrgoditi se'. — Kako se ne bi smračio kad su ga uvridili do crne zemlje.

smračivat (se) smračivam (se) nesvr. prema smračit (se).

smrad m 'neprijatan, neugodan miris'. — Mora da je tamo u ritu kaka crkančina, kad vitar nosi vamo taki smrad da sve guši.

smrć se smrknem se svr. v. smrknit se.

smrdit -im nesvr. 'ispuštati smrad, zaudarati'. — Svi ste vi vridni na ričima, al vam smrdi radit; — Smrdi ko tvor. Izr. nit smrdi nit mriši 'ljigavac'.

smrkavat se smrkava se nesvr. prema smrknit (se).

smrknit -nem svr. 1. 'postati mračan, potamneti'. — Smrkni Bože! 2. 'namrštiti čelo kao znak nezadovoljstva'. — Najdared smrkne iice, pa izađe napolje. 3. 'smračiti se'. — Čim smrkne, kreći na put./zr. dok jednom ne smrkne, drugom ne svane 'dok jedan ne izgubi, drugi ne dobija'. ~ se 1. 'postati mračno, nastati noć'. — Ako misliš da te niko ne vidi, sačekaj da se smrkne p onda kreći. 2. 'namrgoditi se, namrštiti se'. — Šta si se smrko ko da su ti svi kod kuće pomrli?! 3. 'izgubiti moć rasuđivanja (fig.)'. — Bolje ga ne dirajte kad se srdi, jel ako mu se smrkne, onda bolje da bižimo od kuće.

smrnđat -am svr. 'smrsiti kroz zube, promrmljati'. — Jeste, bio je Đuka tu, al ja ga ništa nisam razumila šta je kazo, smrnđo je štogod i otrčo natrag na njev salaš.

smrsit smrsim svr. 'reći brzo i nerazumljivo'. — Tio je on meni sve da ispripovida, al onda je ušla komšinca unutra i on je još samo štogod smrsio i očo. Izr. ~ konce kome 'smišljeno naneti kome zlo'.

smrskat smfskam svr. 'razbiti u komade, smrviti, zdrobiti'. — Glavu ću mu smrskat samo nek još jedared dođe u našu avliju. ~ se 'razbiti se u komade'. — Nemoj tamo sist, smrskaće se jaja u kotarci.

smrskat se -am se svr. 'naborati se'. — Otkad ga nisam vidio tako se smrsko i ostario.

smršavit -im svr. 'postati mršav, omršaviti'. — Malo je smršavila al joj je lipota ostala.

smrt ž 'prestanak života'. — Bori se sa smrću; Bila mu je laka smrt; Osudili su ga na smrt; Snašla ga je smrt; Odnela ga je smrt. Izr. do smrti se uvridit 'osećati neoprostivu uvredu'; gledat smiti u oči 'biti izvrgnut neposrednoj opasnosti po život'; između života i smrti 'u krajnje opasnom položaju po život'; na život i ~ se borit 'do poslednje snage'; pitanje života ili smiti 'nešto sudbonosno'; poslat nekoga po ~ 'kaže se za onoga ko je vrlo spor'; nema smrti brez sudnjega dana; od smiti nema lika!

smrtovnica ž 1. 'izvod iz matične knjige umrlih'. — Moramo izvadit smrtovnicu za pokojnu majku. 2. v. samrtnica.

smrvit -im svr. 'rukom ili mašinom okruniti zrna kukuruza sa klipa'. — Danas smo smrvili sve kuruze. 2. 'razbiti, smrskati'. — Ako je Antun slomio ruku našem malom Bartulu, iđem tamo i naćisto ću ga smivit.

smucat se smucam se nesvr. 1. 'tumarati, muvati se'. — Moraćemo uvrebat ko se to noćom oko salaša smuca. 2. 'provoditi život lutajući bez cilja, skitati se'. — Neradnik je on, zato se i smuca po svitu.

smućat -am svr. 'ovlaš oprati, proprati'. — Smućaj malo sude, posli ćemo i(h) oprat redovno. Izr. smućaj pa proli (razg.) 'to ništa ne valja'.

smućen -a -o 1. trp. prid. od smutit (se). 'zbunjen, smeten'. — Stigo ja kasno u noć kući, umoran i sav smućen od strava.

smućeno pril. 'smeteno, zbunjeno'. — Nije virovala onom što je čula i samo je smućeno gledala.

smućivat (se) smućivam (se) nesvr. prema smutit (se).

smuckat -am svr. 'stvoriti nešto na brzu ruku i kako bilo (pogrd.)'. — Ajd da probamo i ovo, štogod si nam na brzinu smućkala. Stra me je da su štogod izmed sebe smućkali i sad čekaje ko će se nasankat.

smuk m zool. neotrovna zmija Coluber flavescens. Izr. pit ko — 'preterano piti'; pijan ko — 'potpuno pijan'.

smuljat -am svr. 'gnječeći istisnuti sok iz čega (grožđe, voće), izmuLati'. — Najpre ćemo sve grožđe smuljat, p onda ćemo prešovat.

smunđijat -am svr. 'nešto reći, uraditi na brzinu i s varkom'. — Veco je štogod u društvu smunđijo, čim iđe sam i smije se.

smušavat se smušavam se nesvr. 'izvoditi vragolije'. — Ne bi se zvao Gašo kad se ne bi smušavo, al zato ga svi vole u društvu: on svakog nasadi, al se ne srdi kad i njeg namagarče.

smutipuk m 'đavo, nečastivi'. — Samo mi Lovru, tog smutipuka, nemoj spominjat, nema tog koga on već nije privario.

smutit smutim svr. 'zbuniti, zamrsiti, smesti'. — Vino mi je sasvim smutilo pamet pa ne možem da mislim. ~ se 'postati mutno, zamagliti se (pred očima); osetiti se nelagodno'. — Glava me zabolila da mi se smutilo prid očima, mal nisam pala na putu.

smutljivac -ivca m 'koji izaziva smutnju? — Nema većeg smutljivca od Loke, to mu je u krvi da laže i podvaljiva drugom.

smutljivica ž 'smutljiva žena, mutivoda'. — Stara je žena, al je ostala još i sad prava smutljivica.

smutnja ž 'zlonamerno, podmuklo, lukavo delovanje'. — Krista je dosta tog kazala, al nije pravila smutnju. Tuđa smutnja nas je zavadila. Izr. kamen smutnje 'ono što izaziva svađu'.

smuvat -am svr. 'obrlatiti nekoga na brzinu'. — Mator sekeš je smuvo tu mladu curu i ona je ostavila svog momka. ~ se 'zbuniti se'. — Kad sam vid(i)la kolikl su se gosti skupili, još sam se većma smuvala, pa mi je zato pogača izgorila.

sna 'snaha'. — Sama sna je s nama, čovik joj je u ratu.

snać snađem svr. 1. 'zadesiti, pogoditi, stići (o nesreći, nevolji)'. — Kad sam polazio na put, nisam ni pomislio šta će da me snađe. 2. 'spopasti, obuzeti'. — Ta, mani me se, čovče, šta te je snašlo, da me u po bila dana napadaš. Izr. snašla ga je smrt 'umro je'. ~ se 'umeti izvući se iz teškoća'. — Samo vi iđite, a ja ću se već i sam snać.

snaga ž 'sposobnost duševnog i fizičkog rada'. — Radio je ko da je imo snagu za trojicu, al sad ga je bolest potpuno svalila; ~ uvik sam imo najbolje snage za žetvu. Izr. ~ nije uvik u šakama već u srcu i oštroj pameti 'silom se ne postiže sve'; izdala ga ~ 'iznemogao'; iz sve snage 'što se najviše može'; povratit snagu 'oporaviti se'; stat na snagu 'ojačati, odrasti'.

snaja ž 'snaha'. ~ imamo mi, borme, dvi snaje u kući.

snajčica ž dem. od snajka.

snajica ž dem. od snaja. — i mi smo dobili u kuću snajicu.

snajin -a -o 'koji pripada snaji'. — To je snajina marama.

snajka ž (odn.) 'snaha'. — Jutros mi je s!n dovo snajku.

snajkica ž dem. od snajka.

snajkin -a -o 'koji pripada snajki'. — Došla su snajkina braća.

snaš 'dodatak iz poštovanja uz ime svake žene'. — Mara, ~ Tonka: Tako se mladi obraćaju svakoj ženi ako nisu u srodstvu.

snaša ž 'nevesta'. — Lipa vam je snaša, a i vinčano ruvo je zdravo lipo.

snašica ž 1. dem. od snaša. 2. 'ime kojim mlađi brat i mlađa sestra oslovljavaju ženu starijeg brata'. — Snašice, dođite da mi pomognete pokupit košulje.

snatost ž 'dosada'. — Kad čovika obuzme snatost, to je znak da mu se bliži kraj.

snebivat se snebivam se nesvr. 1. 'zbunjivati se, iščuđavati se, zapanjiti se'. — Kako se ne bi snebivala kad ste me već na pragu dočekali s nevoljama. 2. 'ustezati se, ustručavati se'. — Nemoj se snebivat ko da si u tuđu kuću došla, oma da si sila za astal i užnala, kad znam da si gladna.

sneruke pril. 'nepovoljno, nezgodno, neudobno'. — O(d) tog vrimena, ko da mi je kogod štogod uvračo, sve mi iđe sneruke.

snest snesem svr. v. snet.

snet/snet snesem svr. 1. 'noseći skupiti na jedno mesto'. — Mi ćemo snet povezano žlto, a vi ćete sadit u krstine. 2. 'izbaciti iz sebe jaja (o pticama)'. — Danas nam kokoške nisu snele ni jedno jaje.

sneveselit se -eselim se svr. 'postati neveseo, rastužiti se'. — Sneveselio se jel je čuo da mu se drug razbolio.

snig m 'sneg'. — Noćos je napado snig do kolina. Izr. marit za koga ko za lanski — 'ne mariti baš ništa'.

snisko pril. 'nisko'. — Jeste 1 vid(i)li kako se krilatica snisko spuštila.

snizak -ska -sko 'nizak, onizak'. — Dobro je krenila ditelna, al nije bilo posli kiše i ostala je sniska.

snizit snizim svr. 'popustiti na ceni'. — Morala sam snizit cinu pućkama, jel drugačije i(h) ne bi prodala.

sniže pril. 'ispod, pod'. — Triba striju spuštit sniže.

snižit -i nesvr. 'padati (o snegu)'. — Sniži fain, al mekano je vrime i sve će se istopit.

snoktit -im svr. 'zdrobiti, pritisnuti (noktima)'. — Ako oma ne ućutiš s kenjkanjem, da znaš da ću te s ovim rukama snoktit.

snop snopa m 'skup većeg broja pojedinih predmeta, povezan u jednu celinu': ~ žita, ~ pruća, ~ kuružne. — Kupili smo deset snopova trske, pošivaćemo salaš.

snopić -ića dem. od snop. — Je 1 da ti je težak i taj snopić?

snoplje s zb. im. od snop. — Oluja je raznela sve krstine, a snoplje je tako nosila ko da je od artije.

snosit snosim nesvr. 1. 'prema snet (1.)'. 2. 'podnositi, trpeti'. — Radila je i ko snaja sve snosila, dok je nije bolest u krevet svalila.

snovalja ž 'ona koja snuje pređu'. — Poručila nam je snovalja da nam sutra mož snovat, triba da odnesemo pređu.

snovat snujem nesvr. 1. 'navijati pređu za tkanje'. 2. 'praviti planove, spremati što'. — Ne virujem da štogod ne snuje kad ga nema već nedilju dana da dođe kod nas. 3. 'snivati, sanjati'. — Dica su odavno već legla i snovaje. Izr. Čovik snuje, a Bog određuje!

snutak m 'zategnuti konci osnove kroz koju prolazi potka (pri tkanju)'.

snužden -a -o 'tužan, zabrinut'. — Nismo navikli da gledamo didu tako snuždenog.

snuždeno pril. 'neraspoloženo, tužno'. — Svi smo se trudili oko njeg da ga malo razveselimo, al on je samo ćutio i snuždeno sidio.

snuždit -im svr. 'učiniti koga tužnim, žalosnim'. — Snuždila ga je vist da mu se cura za drugog udala. ~ se 'postati potišten, tužan, žalostan'. — Snuždio bi se i ti da su te tako zatvorili u škrljetku ko ovu malu ticu.

snjušit se snjušim se svr. 'slizati se (podrug.)'. — Sad kad su ga od svakog izburdali iz društva, snjušio se s onom bangalolom.

soba ž 'jedna od prostorija za stanovanje': čista — 'gostinska'. — U čistoj sobi kreveti su visoki do gredica, toliko je uzgljanaca i dunja u njima.

sobica ž dem. od soba.

sočan -čna -čno 'koji je pun soka, svež'. — Volim sočnu jabuku da zagrizem.

soda ž 'piće načinjeno od vode zasićeno ugljenom kiselinom, sodavoda'. Izr. masna ~ 'kaustična soda'.

sodaš -aša m 'proizvođač sodavode, sodar'. Izr. sodaška boca 'flaša za sodavodu'.

soja ž 'deo đerma (rašljasto drvo, ukupano u zemlju; u njega se učvršćuje đermac)'. — izvadili smo jedan drač, biće deblo dobro za soju.

sokačić m dem. od sokak.

sokak -aka m 'ulica'. — To su dica iz našeg sokaka.

soldat soldat -ata m 'vojnik'.

solenac -nca m 'donji prednji deo saonica, savijen na gore'. — Od solenca zavisi kako sonca siku snig i kako iđu.

solilo s 'mesto gde krave ili ovce ližu so'. — Kod nas u avliji su se svake nedilje skupljala dica ko ovce na solilo. Izr. doć na solilo 'pokoriti se'.

solit -im svr. 'začinjavati (jelo) solju'. — Ja uvik manje solim, kome triba jače, lako je dosolit. Izr. ~ kome pamet 'dosađivati nepotrebnim savetima'.

solja ž 'krupa'. — Nika solja pada, sve škripi pod nogama.

somun -una m 'okrugao hleb'. — ispekla sam danas dva somuna kruva.

somunčić m dem. od somun. — Evo, dico, i za vas je nana ispekla jedan somunčić.

son(i)ca ž mn. 'saonice'. — Puna sonca su nas bila.

sonik -ika m 1. 'donji deo saonica koji klizi po snegu'. — Ovaj livi sonik ko da je malo otruvo, tribace ga zaminit. 2. 'na snegu utrt put za saonice'. — Dobar je sonik, pa sonce klize ko da su podmazane.

sopako pril. 'naopako'. — Zdravo pada napolju kiša, privrni kožuv sopako da se ne skvasi kožica.

soparan -rna -rno 'postan (ćorba bez masti i zaprške)'. — Kad je već tarana za užnu nek je, al nije valdar morala bit tako soparna.

sorcat se -am se svr. 'pasti, strovaliti se'. — Štogod su se hancurali u zapećku i Marga se sorcala doli, pa je ukvarila ruku.

sorovat sorujem svr. 'izvući deblji kraj, dobiti (zasluženo) svoje'. — Samo dok te kažem baći, oćeš ti sorovat ko niko tvoj!

sorta ž 1. a. 'vrsta, rod (grožđe, pšenica i sl.)'. b. 'soj, kov'. — Nemojte mi Bartula falit, znam ja njegovu sortu od davnina.

sotona m 'đavo'. — Kad te sotona uzme pod svoje, nije lako doć sebi.

s(o)voljuga ž zool. vrsta sove Bubo bubo.

spadan(i)ca ž 'voće koje otpadne sa drveta pre redovnog sazrevanja'. — Spadancu skupljamo u cefru, pa ćemo posli ispeć rakiju.

spadalo m 'obešenjak, vragolan'. — Ne voli baba zeta zato što je veliko spadalo.

spadat -am nesvr. 1. nesvr. prema spast. 2. 'ubrajati se'. — Bozo Šarčević je spado u napridne ljude.

spa(j)ija m 'vlasnik velikog poseda, spahija'. — Ja sam samo običan, mali seljak, a ne spajija da se razbacivam s iljadama.

spa(j)iluk m 'spahijinski posed'. — Svi smo se mi morali pokoravat spajiluku ako smo tili da naše malo zemljice ne ostane neobrađeno.

spajtašit se spajtašim se svr. 'družiti se, sprijateljiti se'. — Nji trojica su se toliko spajtašili da nikud nisu išli jedan brez drugog.

spanđat se -am se svr. 'stupiti sa nekim u nečasni odnos, splesti se'. — Ko momak bio je velik ženskaroš, pa i sad ko oženjen malo malo pa se s kakom spanđa, a žena nek trpi.

spapčit -im svr. 1. 'ukrasti (fig.)'. — Ostavili smo opakliju na kolima kad smo svratili u mijanu, i dok nismo izašli kogod je sparjčio. 2. 'uzeti sve za sebe (brže od drugih)'. ~ oma da si dala svakome po jedan šećer, kako si samo mogla spapčit sve za sebe.

sparan -rna -rno 'pun sparina, zaparan'. — Šta će bit danas od vrućine kad je već jiltro sparno?!

sparit (se) sparim (se) svr. 1. 'združiti u par, sjediniti'. — Ništa ne bi uradili da nismo sparili konje; Vas dvi ste se sparile, niko vas ne mož nadivanit. 2. 'sastaviti mužjaka i ženku radi rasploda (parenje ~ o životinjama)'.

sparivat (se) sparivam (se) nesvr. prema sparit (se). — Došla je veljača, vrime kad se mačke sparivaje.

sparno pril. 'puno sparine, zaparno'. — U ovo vrime je i keru teško kad je toliko sparno.

spast spadnem i spanem svr. 1. 'srušiti se odvojivši se od čega'. — Smrzli su se i spali cvatovi s jabuka. 3. 'nestati, iščeznuti'. — Spala mi je krasta s noge, 3. 'propasti, srozati se (fig.)'. — Bogastvo je profrćko, sad su ga svi ostavili i spao je na prosjački štap. Izr. ~ s neba 'iznenada doći'; ~ s kruške 'govoriti gluposti'.

spas(i)t spasim (trp. prid. spašen) svr. 'sačuvati od propasti ili od neke opasnosti'. — Košara je gorila, nismo znali kako da spasimo konje i krave iz plamena. — Dida su često spominjali kako njim je u ratu kaciga dvared glavu spasila. ~ se povr. — Ona nije mislila na se kako da se spasi. Izr. strpljen spašen.

spasitelj m a. 'onaj koji spasava ili je spasao (nekoga)'. — Kad je došo sebi, prvo što je učinio, zafalio se svome spasitelju, jel da nije bilo njega, on bi se udavio. b. Spasitelj isus Hristos (rlg.).

spašavat (se) spašavam (se) nesvr. prema spasit (se).

spavač -ača m 'onaj koji voli dugo da spava'. — Mož kod našeg spavača i grmit i sivat al on se neće probudit.

spavačica ž 'ona koja voli dugo da spava'. — Nema ravne spavačice našoj Matilki, ona bi spavala i kad bi spojili dvi noći i dva dana.

spavat spavam nesvr. 1. 'biti u stanju sna'. — Baćo su se pokrili opaklijom pa spavaje pod orom u debelom ladu. 2. 'imati seksualne odnose (s kim)'. — Šava kaže da nije ni s klm spavo dok se nije oženio, ako ne laže. Izr. ~ vičnim snom 'biti sahranjen'; vrag nikad ne spava 'treba biti oprezan'; spava ko zaklan 'obuzet je dubokim snom'; ić s kokoškama ~ 'rano leći'; spava ko zec 'lak na snu'; mirno ~ 'bezbrižno'. ~ se (bezl.) 'imati potrebu za snom, biti pospan'. — Namisti krevet, zdravo mi se spava.

spazit -im svr. 'ugledati, opaziti, primetiti'. — Taki je mrak bio da nisam na vrime spazio jarak i opružio sam se koliki sam dugačak.

speć spečem svr. 1. 'ispeći, ispržiti'. — Vodi računa da ne spečeš meso pa da bidne tvrdo ko kamen. 2. 'učiniti uvelim, sparušiti'. — Kad je tribalo nije bilo kiše pa zrno nije nalilo, a sad će ga još i sunce speć, biće slabo i malo žita ove godine. ~ se 'osušiti se, sparušiti se'. — Speklo se lišće na kuruzima.

spetran -a -o 'ugodnog i skladnog izgleda'. — Jeste malo onizak, al je tako spetran da bi ga svaka cura mogla zavolit.

spirine ž mn. 'pomije'. — Nosi ovaj ostatak od ila i izli u bure za spirine.

spisat se spišem se svr. 'potpisati se'. — Nisam tila da se spišem, dok mi nije proštio na šta ću se spisat.

spivat -am svr. 'sastaviti pesmu; opevati u pesmi'. — Spivala je pismu o žetvi i risarima.

splasnit -nem svr. 'spasti, smanjiti se (obično što je naduveno, natečeno)'. — Meco sam oblogu od kupusa i otok na članku mi je splasnio.

splest se spletem se svr. 1. 'spanđati se, spetljati se (fig.)'. — Pored svog redovnog čovika splela se s onom pijandurom. 2. 'saplesti se, spotaći se'. — Potrčo je materi i u tom se spleo i pao. 3. 'zbuniti se, smesti se'. — Kad je vidio punu sobu svita, toliko se spldo da nije znao rad čega je došo.

spljosnit se -nem se svr. 'postati pljosnat, spljoštiti se'. — Čini mi se da je kogod "štrojio" moj duvan, jel nika se kesa s duvanom spljosnila od poslipodne.

spočetka pril. 'ispočetka'. — Spočetka su živili ko i drugi mladi ljudi, posli su se počeli svađat.

spodlan(i)ce pril. 'široko kao dlan'. — Slanina je debela spodlance.

spolja pril. 'sa spoljne strane'. — Spolja se čula vika.

spomenit spomenem svr. 'govoreći ili pišući pomenuti, podsetiti (koga ili što)'. — Toliko se ne trpe da neće jedno drugom ni ime da spomenu. — Spomenila sam Ciliki da ne zaboravi donet sa salaša jaja i pileži.

spominjat -njem nesvr. prema spomenit. Izr. Spominjalo se ne povraćalo se!

spona ž 1. 'ono što spaja, povezuje jedno s drugim ili dva dela čega'. 2. 'ono što sapinje, sprečava slobodu kretanja (lanac, uže kojim se vezuju noge konju, govedu i sl.)'.

spopadat -am nesvr. prema spopast.

spopast spopadnem svr. 1. 'naglo izgubiti ravnotežu; zgrabiti, ščepati'. — Kad je vid(i)la mrtvu mater, spopadne je muka, poblidila je i srušila se na zemlju. 2. 'navaliti na koga, napasti koga sa svih strana'. — Samo što je ušo u sobu, svi su ga spopali: je 1 istina da se ženi, pa, ko je cura, pa, kad će se vinčat. 3. 'uzeti maha, napasti'. — Spopalo me zivanje od gladi. — Spopala me bolest. ~ se 'pokupiti se, udaljiti se naglom odlukom'. — Nisam ni pomislila da je uvridim, kad se ona spopala i brez zbogom očla.

spor -a -o 'slabo pokretljiv, trom'. — Al je taj tvoj konj spor. 2. 'koji dugo traje'. — Kad je čovik bolesan, onda su mu i sati spori, makar prolaze ko i drukput.

spor m 1. 'razmirica, prepirka, svađa zbog neslaganja u mišljenju, shvatanju čega'. — To je spor izmed dva brata ~ svaki bi da bidne po njegovom. 2. 'sudska parnica'. — Taj spor traje već pet godina.

sporit -im nesvr. 1. 'činiti da nešto kome napreduje, stvarati, umnožavati'. — Spori Bože! — Gledala sam skorup kako se svaki dan spori. 2. 'osporavati'. — Ko j to vidio, sporiš rođenom bratu, a on toliko želi da iđe u škulu. ~ se 1. 'voditi spor o čemu, prepirati se'. — Kaka ste vi čeljad, kad se nikad ne možete složit, već čim se sastanete, oma se sporite. 2. 'uvećavati se, gomilati se'. — Teško je bilo počet, sad se to već i samo spori.

sporo pril. 'na spor način, polagano, tromo'. — Krave su se napasle i sporo su se krećale.

spraćat -am nesvr. prema spratit.

sprat sperem svr. 'pranjem ukloniti, oprati'. — Ne možem da sperem farbu s rukivi, a umazo sam se kad sam farbo pendžere. ~ se 'nestati pod dejstvom vode'. — Strpaćemo te u korto, jel samo tako će se sprat to blato s tebe.

spratit -im svr. 'skupiti i zatvoriti (stoka)'. — Sprati svinje u svinjak.

sprava ž 'oruđe koje služi za izvođenje kakvih radova, alat'. — Nisam tila ništa dirat s astala, ne razumim se ja u te tvoje sprave.

spravit -im svr. 'zgotoviti'. — Dok vi ne stignete, ja ću vam spravit večeru. ~ se 'spremiti se, pripraviti se na kakav rad'. — Ja iđem upregnit, a vi se dotleg spravite pa da oma krećemo.

spravljat -am (se) nesvr. prema spravit (se).

sprcat se sprcam se svr. 'hitro se spremiti, latiti se (na posao ili za odlazak)'. — Ajde, Lazo, sprcaj se i odnesi ručak risarima, da vidimo kaki ćeš bit frišak, jel oni cigurno već čekaje ilo.

sprdačina ž 'izrugivanje, šala (često gruba i uvredljiva)'. — To je sprdačina a ne svirka što vi svirate.

sprdat se sprdam se nesvr. 'podsmevati se, rugati (kome, čemu)'. — Ja vama ozbiljno divanim, a vi se sa mnom sprdate.

sprdnja ž v. sprdačina.

sprega ž 'uprezanje u plug ili kola konja dvojice suseda kao ispomoć onome koji ima samo jednog konja'. — Po poslu, komšija, naša će sprega trajat oko dvi nedilje.

spregnit spregnem svr. 'organizovati spregu (svoga konja udružiti sa nečijim konjem i zajedno upregnuti u kola ili za neki rad)'. — Zvao sam Tonču da spregnemo i zajedno pooremo i njegovo i moje. ~ se 'udružiti se sa nekim radi zajedničkog posla, vezati se uz nekoga'. — Spregla se s onom bitangom pa sad zajedno piju.

spremit -im svr. 1. a. 'pripraviti; prirediti'. — Upregni konje i spremaj kola za varoš. b. 'zgotoviti jelo, ručak i sl.'. — Spremi nam dobru večeru, jel kad dođemo, bićemo gladni ko kurjakovi. 2. 'dati spremu udavači, opremiti za udaju'. — Mi smo svoje učinili, a ti, pretelju, sad spremaj udavaču. 3. 'staviti na određeno mesto'. — Podmaži plug i spremi ga pod šupu; — Nikad još nisam došla kod nje da sam našla da štogod nije spremito (spremljeno). ~ se 1. a. 'pripremiti se; obući se'. — Jeste 1 se, dico, spremili, samo još na vas čekamo. b. 'uputiti se, zaputiti se'. — Ko vam je kazo da se i vi spremate, vi nećete ić nikud. 2. 'radeći na čemu pripremiti se za obavljanje kakvoga posla, obučiti se'. — Dobro se spremio i položio je za gvožđarskog kalfu.

spreš spreša m 1. 'sprava za pritiskivanje, gnječenje pomoću zavrtnjeva (presa za grožđe)'. — Još jedan spreš i sve je isprešovano. 2. 'lek koji se uvlači svinjama kroz uši'. — Spreš je na jednom kraju tvrd ko igla ~ lako ćeš ga provuć kroz uvo svinčeta.

sprezat sprežem nesvr. prema spregnit.

spričit spričim svr. 'onemogućiti izvršenje nečega'. — Spričila ga je bolest.

sprid pril. 'sa prednje strane'. — Sprid joj se digla suknja, zna se onda koliko je sati?!

sprkunjit sprkunjim svr. 'stisnuti, skučiti'. — Kupili smo mu toliko sukna koliko je kazo, a sprkuljio je ruvo deranu, da se jedva mož uvuć u njeg, kaki je to sabov, kurtala ga bilo.

sproću predl. 'spram, prema'. — Nemam ja ništa sproću njega, al bolje je da ne dođe u naše svatove.

sprva/sprve pril. 'isprva, u samom početku'. — Sprva je počelo pomalo sivat, onda je najdared grunio pljusak; svi smo pokisli do gole kože.

sprvine pril. v. sprva. — Sprvine se pojavila samo podikoja kap kiše.

spušćat (se) spušćam (se) nesvr. prema spuštit (se).

spuštit spuštim svr. 1. 'učiniti da nešto s višeg položaja dospe na niži'. — Ja ću se svezat oko pojasa, a vi me polagano spuštite u bunar da vidim koliki je odron. 2. 'sagnuti; oboriti pogled'. — Samo je spuštio oči i očo. 3. 'učiniti nižim, smanjiti'. — Tri dana smo se pogađali dok mi nije spuštio cinu. ~ se 1. 'sručiti se, pasti (o kiši)'. — Nebo se najdared zacrnilo, a kiša se spuštila ko iz kabla; — Spuštio se veliki pljusak. 2. 'nastati, nastupiti'. — Naoblačilo se tako da je izgledalo ko da se noć spuštila. 3. 'postati niži, smanjiti se'. — Malo joj se spuštila vrućica, valdar će joj bit lakše.

spuzat (se) spuzam (se) svr. i nesvr. 'spustiti se, spuštati se; spasti, spadati'. — Taka sam već bisna, ova jedna čorapa mi se uvik spuza.

sputrat -am 'sklepati'. — Niki dan sam kazala Veci da popravi kapiju, a on je to, izgleda, na brzinu sputro i eno je opet su je svinji izvalili.

spuž m 'puž'. — Alaj ti žuriš ko da ti je spuž brat.

spužić -ića m dem. od spuž.

spužva ž 'sunđer'. — Nane, tribalo bi mi novaca da kupim jednu spužvu, kad sam bila redara u škuli, kogod je ukro spužvu s table.

sračunat (se) -am (se) svr. 1. 'svesti račune' — Nisam još sracuno. 2. 'proceniti, proračunati'. — Kod njeg je sve unaprid sračunato.

sračunavat (se) -unavam (se) nesvr. prema sračunat (se).

sraćkalica ž 'proliv'. — Ne smi nikud da krene, uvatila ga je nika sraćkalica.

sradat sradam svr. i nesvr. 1. 'podnositi nevolju zbog kakve bolesti, nesreće i sl. patiti, trpeti'. — Srado sam, u pilež mi je udarila kuga i sav je pocrko. 2. 'poginuti'. — Čovik joj je srado u ratu. Izr. ~ na pravdi Boga 'stradati bez svoje krivice'.

sram m 'stid'. — Sram te bilo! Zar tako da uvridiš rođenu sestru?!

srumocki -a -o 'nepristojan, bestidan'. — Tako su sramocki riči divanili da nisam znao šta ću od stida.

sramocki pril. 'bestidno, ružno'. — Ta, velik je on obišenjak: čim vidi kaku curu, oma počme da se šali, a pokatkad kaže štogod i sramocki.

sramota ž 'jako osećanje stida'. — Sramota mu je što je bio u zatvoru, pa neće med ljude; — To je sramota živa, divojkom rodit; Ja to od sramotenikom ne bi kazala, a ona se fali kako za njom muškarci trče.

sramotit -im nesvr. 'nanositi sramotu'. — Nemoj me sramotit da iđeš s oženjenim čovikom ko da nema dosta momaka. ~ se 'nanositi sebi sramotu'. — Losko misli da mene sramoti, a zdravo se vara, sam se sramoti.

srast -e svr. 'spojiti se u jednu celinu rastući, razvijajući se'. — To mu je od rođenja tako, srasla su mu dva prsta na desnoj ruki. 2. 'zarasti, zalečiti'. — Slomio je ruku, al posli misec dana je lipo srasla i kaže da ga više ne boli.

srat serem nesvr. 'izbacivati iz sebe sadržaj debelog creva'. — 2. 'govoriti koješta, brbljati (fig.)'. — Bolje bi bilo da uradiš kako ti drugovi kažu i da ne sereš više.

srašćivat srašćiva(m) nesvr. prema srast.

Srbijanka ž 'žena iz Srbije'.

Srbljin mn. (Srblji) m 'Srbin'.

srcad ž zb. im. od srce. — Srcad moja, jadni siročići, ostali ste brez svoje matere.

srce s 1. 'cor'. — Srce mu je prestalo da kuca. 2. 'draga osoba'. — Spavaj, srce moje. 3. 'sredina kakvog ploda, cveta i sl., jezgra'. — Al si pametan: sebi si uzo srce lubenice što je najslađe. Izr. bit bre(z) srca 'biti bez osećanja'; bit dobrog (mekanog) srca 'imati osećanja za drugog'; bit nakraj srca 'rasrditi se za najmanju sitnicu'; ležat kome na srcu 'biti predmet nečije brige'; veliko ~ 'veoma dobar čovek'; veselo ~ kudelju prede 'ljubav prema nečemu je najjači podstrek za rad'; dite pod srcom nosit (o ženi) 'biti u drugom stanju'; za ~ prirast 'postati vrlo blizak'; zečje ~ 'vrlo plašljiv čovek'; iz sveg srca 'snažno'; naštesrce 'na prazan želudac'; sašlo mu ~ u pete 'uplašio se'; puno mi ~ 'ispunjen sam zadovoljstvom'; rana na srcu 'velika nesreća'; ruku na ~ 'iskreno, otvoreno'; sad mi je ~ na mistu 'ispunjena mi je želja'; srcu puštit na volju 'prepustiti se svojim željama'; teret mi je pao sa srca 'oslobodio se velike brige'; teška srca (pristati na što) 'nerado'.

srdašce -eta s dem. od srce.

srdit -a -o 'koji se brzo i lako razljuti, razdražljiv'. — Srdita li čovika, ne mož mu baš potrevit žicu.

srdit srdim nesvr. 'činiti nekoga srditim, ljutiti'. — Uradi kako ti se kaže, nemoj oca srdit. ~ se 'biti zbog nečega u razdraženom stanju, ljutiti se'. — Al ti se zato, valdar, ne srdiš na me?

srdito pril. 'na srdit način, ljutito'. — Stipe me samo srdito pogleda, a još uvik ćuti.

sredit sredim svr. 'dovesti u red, urediti'" — Ti sredi sobu, a ja iđem u kujnu. Ako nađeš malo vrimena, sredi one boce na polici u špajcu. ~ se 'doći u red; dovesti u red'. — Posli one velike nesriće, sad smo se već sasvim sredili.

sređen -a -o 1. trp. prid. od sredit (se). 2. 'staložen, miran'. — Bio je dobar ratar i nadasve sređen čovik.

sređeno pril. 'na sređen način, pribrano'. — Malo je divanio, al što je reko bilo je na mistu i sređeno.

sređivat (se) sređivam (se) nesvr. prema sredit (se).

srepit se -im se svr. 'sukobiti se s nekim' — Nisu se dobro ni vidili a već su se srepili.

sricat sričem nesvr. 'čitajući izgovoriti glas po glas, slog po slog'. — Zajedno su pošli u škulu, Lovro još uvik sriče, a naš deran već lipo čita.

srića ž 1. a. 'stanje i osećanje potpunog zadovoljstva svojom životnom situacijom i stanjem u kome se neko nalazi'. — Bili su dobre sriće od kako su se uzeli. b. 'ispoljavanje tog osećanja spoljašnim znacima'. ~ oči su joj se sjajile od sriće. 2. 'uspešan svršetak u čemu: ~ u kartama'. — Ne bi bilo veće sriće za mene nego kad bi se ti udala za me. 3. 'draga i mila osoba (najčešće u tepanju'. — Dođi, srićo didina. Izr. ~ nagrnila u kuću 'krenulo nabolje'.; sriću nije dobro tražit dvi godine u istom usivu 'potrebno je negovat plodored'; divojačku sriću pokvarit 'sprečiti da se devojka uda za voljenog momka'; ima više sriće neg pameti 'kad je uspeh nastao iz povoljne situacije, a ne na osnovu sposobnosti'; ko rano rani dvi sriće grabi (posl.); di je srića tu se i pućka oteli; nema sriće brez trunja, ni žalosti koja kraja nema.

srićan -ćna -ćno 'srećan'. — Izr. ~ ko pendžeraš kad padne na leđa 'veoma nesrećan'. srićne ruke 'u svemu ima uspeha'.

srićno pril. 'uspešno, povoljno'. — Fala Bogu, sve se srićno svršiio.

srićom pril. 'po sreći, srećnim slučajem'. — Srićom, žandari nisu svratili na naš salaš.

srida ž 1. 'treći dan u nedelji'. — 2. 'sredina'. — Sridom glave nosi razdiljak. Izr. u srid sride 'tačno u sredinu'; čista ~ crkv. 'prva sreda kojom počinje korizma'.

sridovičan -čna -čno 'koji je u godinama što se smatraju sredinom prosečnog veka'. — Nuz mene je sidila jedna sridovična žena.

srkat srčem nesvr. 'uzimati ustima kakvu tečnost malo pomalo, uz karakterističan šum'. —- Dida su tako naglas srkali čorbu da su se dica uvik smijala.

srknit srknem svr. prema srkat. — Daj, makar samo jedaređ da srkiiem čorbu o(d) dunca.

srljat -am nesvr. 'bezglavo, nepromišljeno, juriti nekuda'. — Kud srljaš ko muva brez glave?!

srp srpa m 'ručno poljoprivredno oruđe u obliku tankog, jako savinutog noža sa drškom, kojim se žanje'. — Srpom se kosilo dok nije bilo kose.

srpanj -pnja m 'sedmi mesec u godini, jul(i)'.

srpić -ića m dem. od srp.

Srpkinja ž 'pripadnica srpskog naroda'.

srtalo s 'gvozdeni nož na plugu koji zaseca zemlju za širinu brazde'. — Spušti srtalo malo niže, da dublje si6e zemlju.

srtljat -am nesvr. 1. 'gurajući se grabiti (za sebe), razgrabiti'. — Bartule, šta srtljaš tako, nisi sam, doteće svakom po dvoje šareni jaja. 2. 'v. srljat (1). — Zašto si srtljo u tuču med starije, vidiš, sad si sa razbijenim nosom, nizašto!

sručit sručim svr. 'pospremiti stan, kuću'. — Nije zato što je moja, al kad Mara sruči, onda soba sve sjaji od čistoće. ~ se 'pasti u velikim količinama'. — Al se danas sručila velika kiša.

sručivat sručivam nesvr. prema sručit.

srušit -im svr. 'učiniti da nešto padne, oboriti, svaliti'. — Dico, dalje iđite od ti krstina, baš tamo ste se našli sigrat, pa da i(h) još srušite. ~ se 'porušiti se, razrušiti se'. — Srušio se zid s puta.

stabalje s zb. im. od stablo.

stablo s a. 'nadzemni deo drveta od korena do grana'. — Dudovo stablo ćemo ostavit, a dračovo ćemo ispilat za ogriv. b. 'drvo sa granama'. — Oluja je izvalila ono veliko stablo ora.

stabljika ž 'stablo biljke'. — Stabljike žita vitar lako savija, da se klasovi jedva isprave.

staćala m 'jedan od dvojice čuvaramomaka (koji jaše iza neveste na svadbi i izvodi je iz njene kuće u odlasku na venčanje)'. — Moja dva brata će bit staćale na mom vinčanju.

stado s 1. 'veći skup domaćih životinja (obično iste vrste)'. — Bio sam već momčuljak, a još uvik sam čuvo stado ovaca. 2. 'skup vernika jedne crkve ili jedne crkvene organizacije'. — Župnik je bio uznemiren jel mu se stado počelo osipat i sve manje dolazit u crkvu. 3. 'velika grupa ljudi, masa (pogrd.)'. — Baš su ko stado, sve cviće oko grobova su izgazili kad je bila ona velika popovska sarana.

staja ž 'prostorija za stoku'. — U staji smo držali samo konje i krave.

stajalište s crkv. 'jedno od mesta na putu do pribijanja na krst Isusa Hrista (molitveno mesto na putu križa na Kalvariji)'. — Kod svakog stajališta se zaustavlja i moli.

stajan -jna -jno 'ustaljen, nastanjen'. — Ja znam da je tu digod stajan, jel ga često vidim da prolazi našim putom.

stajat -jem nesvr. prema stat. — Kazala sam ti da ne staješ prid konje; Zašto da stajem dok ne dođem do lada.

stajica ž dem. od staja.

stajnjak m 'stajsko đubre'. — Na jesen ćemo da bacimo stajnjak na zemlju.

stamanit stamanim svr. 'uništiti, pobiti'. — Bilo je pacova u svinjaku, al sve smo stamanili.

stamanjivat -anjivam nesvr. prema stamanit.

stan m 1. 'razboj za tkanje'. — Unećemo stan u sobu, pa ću ja ove zime tkat. 2. 'deo košulje od pojasa nadole'. — ispaso je stan, to je znak da je momak za ženidbu. 3. 'mesto gde se boravi, kuća, boravište'. — Nemam ja moj stan, živim u baćinoj kući.

stanarica ž 'žena koja je po ustaljenom redu cele nedelje radila oko stoke (v. reduša)'. — Moja je žena ove nedilje stanarica, a tvoja je reduša.

stanje s 1. 'položaj u kojem se neko ili nešto nalazi'. — Stanje nas seljaka nije nimalo dobro. 2. 'količina, veličina čega'. — Stanje živine se sasvim smanjilo, kuga je sve odnela. 3. 'mogućnost'. — Ja sam pomogo koliko mi je moje novčano stanje dopuštalo. Izr. bit u blagoslovenom stanju 'biti noseća'; žalosno ~ 'siromaštvo'; ratno ~ 'rat'.

stanjit stanjim svr. 'učiniti tankim ili tanjim'. — Nisi tribala toliko stanjit tisto, za ove pogačice je bolje kad je malo deblje. ~ se 'postati tanak ili tanji'. — Džak s brašnom se fain stanjio, moraćemo mlit ovi dana.

stanjivat stanjivam nesvr. prema stanjit. ~ se nesv. prema stanjit se.

stap m 'drvena okrugla posuda (kao stupa ali na donjem delu šira nego gore na otvoru) u kojoj se od kajmaka pravi, tuče puter'. — Mara nek uzme stap, pa nek utuče skorup.

staranje s gl. im. od starat se. — Dok su sva dica u kući, staranje o svemu je baćina briga.

starac starca m 'star čovek'. — Dida su nam pripovidali da su dica kad je on bio mali, svakog starca zamišljali s velikim brkovima i sidom bradom.

starački -a -o 'koji se odnosi na stare osobe'. — Nikad nije bio bolesan, umro je od staračke iznemoglosti.

starački pril. 'na starački način'. — išo je sa štapicom, starački.

starat se -am se nesvr. 'raditi što je potrebno da se osigura normalan život odnosno održavanje ili razvoj koga ili čega'. — Za ilo se nemoj ti starat, to je moja briga. ~ o bolesniku, o kući, poslovima.

starešina m 'prvi u nekoj grupi, zajednici'. — U staro vrime Bunjevci su živili u zajednicama, a najstariji je bio starešina.

starež m i ž 'iznošene stare stvari'. — Starež smo skupljali u jedan džak, pa smo poklanjali prosjakovima.

stari -a -o 'star'. — U snigu je ležo jedan stari čovik. Izr. staro i mlado 'sav narod'.

starica ž 'stara žena'. — Prid kućom na siočiću sidila je starica.

starit -Im nesvr. 'postajati star'. — Ako oćeš dugo da živiš, onda moraš i starit. ~ se 'ponašati se kao stari ljudi'. — Borme se svakim danom sve većma stari.

starkelja m (pogrd.) od starac. — Di se onaj starkelja uputio med mladež?

starost -osti ž 1. 'stanje i osobine onoga koji je star; odmakle godine života, staračko doba'. — Doživio je duboku starost. 2. 'briga'. — To nije tvoja starost kako ću ja živit. Izr. ~ je rđavo oružje; pod ~ 'u vreme starosti'; na starosti je ogledalo života u mladosti!

starosvatica ž 'žena starog svata (svedokinja na venčanju sa ženske strane ~ nevestine)'. — Doneli su stolac do kola i onda sam sašla, taki je red da se dvori starosvatica.

starovinski -a -o 'koji je iz starog vremena, staromodan'. — U sobi su imali samo dva starovinska kreveta i jedan dolaf. — Ne možem ja didu nagovorit, kad su oni starovinski i nece da čiije za cipele, kažu: u opankama sam se rodio, u opankama ću i umrit.

starudija ž v. starež.

stas m 'telesna visina, rast, uzrast'. — Bio je fainski momak samo malo niskog stasa.

stasat/stasat -am svr. 'odrasti'. — Dok su bili mali, pa mali, a sad stasali i imam tri momka odjedared.

stasavat stasavam nesvr. prema stasat.

stat stojim nesvr. 1. v. stojat. — Dokleg ću ja ode da stojim? 2. 'stanovati'. — Ćer njim se udala, al neće stat kod svekrove, mladi su oma izašli is kuće.

stat stanem svr. 1. 'dići se u stojeći stav'. — Bolest ga je toliko svukla da dugo nije mogo stat na noge. 2. 'stupiti'. — Stao je na avlijska vrata i jedva smo ga uzvali unutra. 3. 'prestati'. — Oko podne kiša je sasvim stala. 4. 'naći mesto, smestiti se'. — Nismo stali u sobu toliko nas je bilo. 5. 'koštati, izneti (o izdacima prilikom kupovine)'. — Stala nas je ta šala baš fain novaca. Izr. jednom nogom ~ u grob 'biti na kraju života'; stani pani 'po svaku cenu'; ~ za zvaničnika 'postati pisar'; ~ kome na rep 'sprečiti ga'; ~ kome na žulj 'pogoditi ga u osetljivo mesto';—rič u grlu 'od iznenađenja ili straha'; ~ na po puta 'ne uraditi nešto do kraja'; ~ na svoje noge 'osamostaliti se'; ~ na čiju stranu 'opredeliti se za koga'; to je da ti pamet stane 'neshvatljivo'.

stava ž 'u dva reda složeni snopovi žita pripremljeni za sadevanje krstina'. — Vi snosite u stave, a mi ćemo dit u krstine.

staza ž 'uzak pešački put, puteljak'. — Moramo kazat komšijama da ne iđu tudak, napravili su priko žita stazu. Izr. ić utrtom stazom 'držati se isprobanog postupka'.

stazica ž dem. od staza.

steć stečem i steknem svr. 'postati vlasnik čega, zaraditi, privrediti'. — Sve što sam steko to sam uradio sa ovi moji deset prstivi. Izr. znojem ~ 'napornim radom ostvariti nešto'. ~ pameti 'prenositi mudrost na mlađe'; — Siroma čovik ako za života i ne stekne ništa drugo da ostavi dici, al stekne bar pameti.

stegnit stegnem svr. 1. 'čvrsto vezati koga, što'. — Sveži mi maramu i dobro stegni kukalj da se ne odrlši. 2. 'pritisnuti, spopasti (dugovi, nesreće, bolest)'. — Stegli su ga dugovi, pa ne mož da diše. b. 'stisnuti (o zimi, mrazu i sl.)'. — Dok je pado snig, kojekako je bilo, al onda se izvedrilo i stego mraz. 3. 'ukociti'. — Steglo ga je u grlu da nije mogo rič izustit. Izr. steglo me u srcu 'osetio je jak bol'; ~ kaiš 'lišiti se mnogih potreba'; ~ kesu 'škrtariti'; ~ petlju 'skupiti svu snagu'. ~ se 'podvrći se strogoj štednji'. — Moramo se stegnit ako oćemo da priživimo ovu nerodnu godinu.

stelažija ž 'polica'. — Napravi mista na gornjoj stelažiji da poslažemo dunc od višanja.

stelja ž 'vinski talog'. — Bartule, pa ovo nije više vino, ovo je prava stelja.

steljac -ljca m 'kočić na kome stoji vitao kad se suče pređa'. — Učvrsti steljac da se vitlo dobro okreće.

stenjat stenjem nesvr. 'ispuštati bolan glas (pod kakvim teretom, od bola ili nevolje)'. — Leži bolesan u krevetu i vazdan plače i stenje.

sterat sterem nesvr. 'prostirati'. — Nemoj sterat košulje, čini mi se da će bit kiše.

steščat se -am se svr. 'otežati'. — Kako se ne bi steščala kad mi je nana zdravo bolesna. Nije imo ni kučeta ui mačeta, pa mu se i život steščo.

stevna prid. 'bremenita (krava)'. ~ imamo dvi krave, obadve su stevne, zato sad nemamo mlika.

stezat (se) stežem (se) nesvr. prema stegnit (se).

sticat stičem nesvr. prema steć.

stid m 1. 'sram'. — Stid ga je bilo da prizna ocu kako su ga druga dica istukla. 2. bot. vrsta trave, divlja mrkva (postoji verovanje da je cvet ove biljke u davna vremena bio crven, ali da se vremenom, onako kako je opadao stid (moral) ljudi, smanjivao crveno obojeni deo tako da je ostala samo mala crvena tačka na sredini cveta. Stari su nekad svakog leta gledali cvet ove biljke tražeći crvenu boju ~ stidak. Izr. dok je stida biće i svita, kad nestane stida nestaće i svita!

stidak stitka m dem. od stid (2.).

stidan -dna -dno 'koji se stidi, sramežljiv'. — Cura je malo stidna kad ode nikog ne pozna.

stidit se -im se nesvr. 1. 'sramiti se'. — Stidi se i prid materom. 2. 'ustezati se, ustručavati se'. — Nova mlada se uvik u početku stidila od svakoga.

stidljiv -a -o v. stidan. — Nije on stidljiv deran već nije gladan pa zato neće kolača.

stidljivo pril. 'sramežljivo'. — U sobi je samo stidljivo zagledo oko sebe.

stignit stignem svr. 1. a. 'idući naći se na istom mestu s nekim koji je bio izmakao'. — Zajedno smo pošli, ja sam samo malo sio da se odmorim i nisam ga ni stigo do varoši. b. 'progoneći, dostići nekoga'. — Trojica su potrčali za lopovom, al ga nisu stigli. c. 'izravnati se sa drugim u uspehu, radu, rastu'. — Ako ne ideš, nikad nećeš stignit Josu, on će onda uvik bit višlji od tebe. 2. 'doći, prispeti na određeno mesto'. — Ako vako lagano bidnemo i dalje išli, mi ćemo stignit na vašar kad sve prođe. 3. 'neočekivano zadesiti'. — Dugo ne dolaze, da i(h) nijestigla kaka nevolja usput? 4. a. 'odrasti'. — Šta se vi brinete o ženidbi, još će tušta vrimena proć dok vaš deran ne stigne do pravog momka. b. 'dozreti'. — Jedva sam dočekala da stignu prve trišnje. 5. 'moći učiniti, izvršiti u pravo vreme'. — Nismo stigli da zavrsimo kamaru, pa se bojim da je od ovog pljuska zakisnilo nam žito. Izr. božja te kletva stigla! suza te moja stigla! 'teška kletva'; di stigne 'na svakom mestu'.

stinit -ne svr. 'prestati sipati (da se tečnost smiri)'. — Smanji livanje da malo stine. ~ se 'utišati se, smiriti se'. — Ne vidiš da se zapinjušilo pa ne teče, pušti da se stine malo, p onda ćeš napunit bocu.

stinjat se -am se svr. 'prestati goreti'. — Niko nije mećo na vatru i stinjala se.

stinjit stinjim svr. 'stegnuti'. — Kad pođeš spavat, nemoj utrnit lampaš samo ga stinji.

stirat -am svr. 1. 'terajući prisiliti koga da siđe s nekog mesta'. — Jedva smo stirali dicu s trišnje toliko i(h) se popelo pa samo bobaje ko vrepci. 2. 'prisiliti sve da se skupe na jednom mestu'. — Stirali smo sve guske u jedan čopor.

stiravat stiravam nesvr. prema stirat.

stiskat (se) stiskam (se) nesvr. prema stisnit (se).

stiskavat (se) stiskavam (se) nesvr. prema stisnit (se).

stisnit stisnem svr. 'učiniti tesnim'. — Stisnila mi je levešku da je ne možem ni zakopčat. ~ se 'stisnuti se na manji prostor'. — Jel smo mi široko natovarili, jel se stisnila kapi.a, pa ne možemo da prođemo.

stisnit -nem svr. 1. 'uhvativši stegnuti'. — Uvatio je vola za rogove i stisko ga nu(z) zid. 2. 'osećati neku teškoću'. — Stisnili me u grlu pa da se zagušim. ~ se 1. 'skupiti se, šćućuriti se'. — Pilići su se stisnili pod krila kvočke i samo njim glave vire. 2. 'ograničiti se'. — Valdar smo se stisnili kad nas je sedmoro u jednoj sobi.

stišat -am svr. 1. 'učiniti tihim ili tišim'. — Majka je toliko stišala glas da smo je jedva čuli, znali smo da joj je došo kraj. Uzimo sam lik, nado sam se da će bol stišat. 2. 'umiriti, obuzdati'. — Stišajte tu dicu malo, ništa se ne čuje od njeve graje. ~ se 'smiriti se, umiriti se'. — Čim je pao mrak, sve se stišalo.

stišavat (se) stišavam (se) nesvr. prema stišat (se).

stišnjavat (se) stišnjavam (se) nesvr. prema stisnit (se).

stiva ž 'vrsta poroznog minerala od koga se prave lule'. — Didina stiva lula je srebrom okovana i sa višnjovim kamišom.

stizat stižem nesvr. prema stić. — Stižu gosti! ~ se 'dolaziti jedan iza drugoga'. — Stižu se oblakovi, oće 1 kiša?!

stoc stoca m v. stolica. —Lipe si stoce kupio.

stočić m dem. od stoc, stolac.

stojat -jim nesvr. 1. 'biti na nogama (o čoveku, životinji)'. — Dokleg ću ja ode stojat? 2. 'nalaziti se (o stvarima)'. — Kuruzi nam još stoje u čardaku, nismo i(h) smrvili; — Staro vino stoji u velikom buretu. 3. 'biti u rđavom ili dobrom stanju'. — Obašo sam žito jutros, sve nam dobro stoji. 4. 'imati cenu, koštati'. — Ova dva konja toliko stoje, da sam za te novce mogo četri krave kupit. 5. 'boraviti, živeti negde'. — Baba Kliderka stoji u onoj žutoj kući priko puta. 6. 'pristajati, priličiti, odgovarati'. — Zadovoljna sam sa sabovkom kako ti je sašila ruvo, zdravo ti lipo stoji. 7. 'nalaziti se na određenom mestu (o Suncu, Mesecu, zvezdama)'. — Nemoj da mi lažeš da si uranio, kad sam te vidio da si išo kad je sunce već visoko stojalo. 8. 'nalaziti se u kakvom nepromenjenom stanju'. — Već su tri cure stigle jedna drugu, a sve stoje neudate. Izr. ne zna ni glava di mu stoji 'vrlo zaposlen'; ne mož ~ na nogama 'slab je od bolesti'. 2. 'sasvim je pijan'; ~ brez riči, ~ ko kip, ~ ukopan, ~ ko skamenjen 'biti jako zaprepašćen'; — dobar za koga 'garantovati, jamčiti'; ~ ko kamen 'biti čvrst'; ~ ko kost u grlu 'imati veliku smetnju'; ~ ko pokiso 'osećati se osramoćen'; ~ ko saliveno 'savršeno pristajati (o odelu)'; ~ na svojim nogama 'sam se izdržavati'; ~ ko ždralovi 'ponosni'; ne stoji kuća na zemlji već na ženi!

stojeći -a -e 'koji je u uspravnom stavu, uspravan'. — Čeko je stojeći na suncu sve dok nije došlo mu rđavo, pa je pao. Izr. dobro ~ 'koji ima dosta imovine'.

stojećki pril. 'stojeći, u stojećem stavu'. — Vi nemate stoca, kad me puštate da vam vako stojećki divanim.

stoka ž 'marva'. — Ko se bavi ratarstvom mora imat i dosta stoke. Izr. krupna ~ 'konji, krave'; sitna ~ 'svinje, ovce'.

stolac stoca m 'stolica'. — Dodaj mi taj stolac da malo sidnem. stotica ž v. stotinjarka.

stotina ž 'sto'. — Evo tebi jedna stotina, da imaš novaca kod sebe, al to ne znači da moraš sve potrošit do poslidnjeg dinara.

stotinjarka ž 'novčanica od sto dinara'. — Kažu, kad Andrija lumpuje da stotinjarke lete na sve strane.

stovarit -im svr. 'skinuti kakav tovar, istovariti'. — Stovari sino s kola, posli ćemo ga unet na tavanac pod naslam. ~ se 'naglo se spustiti na nešto, negde'. — E, Roko, baš se nisi moro stovarit na moj kaput, vidi kako si ga izgužvo.

stovarivat -arivam nesvr. prema stovarit (se)

stra strava m 'strah'. — Tako me je spopo stra, da sam pomislila da ću se oma srušit. izr. bit u stravu 'bojati se'; ~ me vaća 'plašim se'; ~ božji 'strašno, užasno'; utirat kome ~ u kosti 'silno zaplašiti koga'; ~ Boga 'veoma'. — Stra Boga su vfkali na sokaku. straćit -im svr. 'zaturiti'. — Di si straćio onaj lipi plajbas? 2. 'uludo potrošiti, spiskati'. — Trošio je i rasipo na sve strane, nije virovo da će tako friško straćit sve svoje imanje.

stranka ž 'politička organizacija'. — Šta će mi stranka kad me samo onda nađu kad triba za koga vokšovat.

straota ž 'strah'. — Vitar je lomio drveće, a cripovi s kuća su letili na sve strane, prava straota od Boga.

straovat straujem nesvr. 'strepeti; biti zabrinut'. — Straujem i za čovika, al još većma za ono dvoje mali dice, da i(h) mećava ne zavije.

strašan -šna -šno 'koji sadrži u sebi pretnju, koji izaziva osećanje straha, užasan'. — Za nas je maćva bila strašna žena, prava vištica.

strašilo s 'čovečji lik ispunjen slamom u starom odelu, radi plašenja ptica'. — Vrane se ne boje ni strašila, toliko i(h) slece na kuruze i sve će sime iščeprkat.

strašit -im nesvr. 'zadavati strah, plašiti'. — Nane, Ivan me straši u mraku. ~ se 'bojati se, plašiti se'. — Nije se strašio ničeg i nikog.

strašno pril. 'užasno'. — Noćos sam skoro skočio iz kreveta tako sam se uplašio jel sam strašno klapio.

strava ž 'veliki strah koji dovodi do fizičke ukočenosti, do zaprepašćenosti'. — Bila sam sama kod kuće i taka me je strava uvatila da se nisam smila pomaknit s mista sve dok baćo nisu došli kući.

strčanica ž 'deo kola koji spaja prednju i zadnju osovinu (zadnji deo je obično duži, pa se vidi ispod kola)'. — Uvatiću za strčanicu pa ću sam zanet kola.

stresat (se) stresam (se) nesvr. prema strest (se).

strest -sem svr. 'naglim pokretom (ruke ili noge) učiniti da nešto spadne sa čega'. — Rukama strese duda da se sve crnilo ispod drveta. ~ se 1. 'uzdrmati se, zatresti se'. — Tako je zalupio vratima da su se cakla stresla. 2. 'zadrhtati celim telom'. — Popio sam fićok nike bisnjače rakije i sav sam se streso.

strgnit -nem svr. 'silom skinuti, svući s čega ili koga'. — Zašto si strgo jorgan s mene?

stric strica m 'očev brat'. — Ja imam dva strica.

stričev -a -o 'koji pripada stricu'. — Ja ću ć na stričevim kolima.

stričko m 1. v. striko. — Stričko Tome neće doć u svatove, bolesni su. 2. 'dever (odm.)'. — Stričko su kazali da danas neće jašit na vrancu.

stričkov -a -o 'koji pripada stričku'. — Stričkov salaš je udaljen od nas po sata oda.

strigan -ana m 'astrahan (krzno)'. — Našem Mići smo kupili šepicu od strigana.

strija ž 'streha, nastrešnica'. — Vrepci prave gnjizda pod strijom.

striko m odn. stric. — Siitra ćemo ić u goste kod strike.

strina ž 'stričeva žena'. — Strina uvik donese poklone dici.

striž m i ž 'gljivicaj plesan koje se hvataju na površini vina'. — Odavno smo naieli bure s vinom, slabo smo ga trošili, pa se uvatio striž.

striža ž 'striženje stoke (ovaca)'. — Spremite za sutra makaze, biće striža ovaca.

strm -a -o 'koji je nagnut, koji ima oštar nagib ili uspon'. — Mogo bi sać s kola da konji lakše vuku, vidiš da je tune malo strm put.

strmo pril. 'sa oštrim padom, nagibom, nadole'. — Kiša svu zemlju odnese z grede, zato što strmo teče.

strnika ž 'strnište, strn'. — istiraj svinje na strniku nek pasu.

strnit strnem svr. 'ugasiti'. — Poli vodom i strni vatru. ~ se 'ugasiti se'. — Strnio se lampaš, cigurno je nestalo petrolina.

strnjika ž v. strnika (So, Bi).

strovalit strovalim svr. 'oboriti, srušiti'. — Mora da je mačka strovalila zaklopce sa stelažije.

strpat -am svr. 'staviti u nešto zajedno bez kakvog reda, sve ili mnoge potrpati'. — Nemoj da strpaš u šafuner sve jedno priko drugog već sve lipo namisto. ~ se 'nagurati se, natrpati se'. — Strpali ste se svi na jedna kola, a ona druga iđu za vama skoro prazna.

strpavat (se) strpavam (se) nesvr. prema strpat (se).

strpit se -im se svr. 'imati strpljenja, pomiriti se s nečim teškim, neugodnim'. — Strpi se malo, doćeš na red i ti, samo dok još skupimo koji dinar više. izr. Strpljen spašen 'strpljivost se nagrađuje'.

strpljenje s 'sposobnost strpljivog podnošenja nečeg mučnog, neugodnog'. — Najteže je u nevolji sačuvat strpljenje.

stručak -čka m dem. od struk (1.). ~ ubrala sam stručak prvi visibaba.

struk m 1. 'stabljika niske biljke'. — Iščupaj mi iz bašče jedno dva struka peršina. 2. 'najuži deo tela između grudi i bedara'. — Bila je tanka u struku, da si je mogo s rukama obavatit. Izr. ruvo u ~ 'odelo (haljina) tesno pripijena u struku'.

strunit strunim svr. 'dobiti bolove u želucu (usled skakanja ili naprezanja)'. — Manite se skakanja, strunićete trbuv. ~ se 'dobiti bolove, grčeve u trbuhu usled nekog jakog naprezanja (skakanja ili podizanja teškog tereta)'. — Mora bit da se Solo strunio, pa sam pozvala baba Margu da mu pomogne.

strunit -nem svr. 'istruniti'. — Ostavili smo napolju bundeve i sve će nam strunit.

strv ž 'razbacane stvari, nered'. — Brže bolje je očo, a iza sebe ostavio strv.

stuć/stuć stučem svr. 'udarcima stanjiti neki predmet'. — Kad bi mogo ovaj klin malo stuć. ~ se 'udariti se, povrediti se'. — Stuko sam palac, pa mi je otpo nokat.

studeni -noga m 'jedanaesti mesec u godini, novembar'. — Studeni uvik donese sniga.

stup stupa m 'stub'. — Najstariji je od dice triba da postane stup u kući,

stupac -pca m 1. dem. od stup. — Losko je pao priko stupca. 2. 'jedan od četiri uspravna tanja drveta na saonicama na koja se osianjaju daske'. — Kad stupci popuste lako mož ispast iz sonica.

stupčić m dem. od stup, stupac.

stupica ž 'drveni okrugao izdubeni sud u kome se tučkom sitne zrnasti plodovi, stupa'. — Istuči u stupici jedno dvi šake ora.

stupić -ića m dem. od stup.

sturat sturam nesvr. prema sturit.

sturit sturim svr. 'gurnuti dole, zbaciti'. — iđi uvedi onog pijanduru unutra, počo je skidat čakčire, taj će i gaće nasrid avlije sturit.

stuštit se stuštim se svr. 1. 'zamračiti se; naglo pasti (o kiši)'. — Najdared se smračilo, a kiša se stuštila ko iz kabla da lije. 2. 'naglo i brzo jurnuti'. — Ivan istrča napolje, a Đuka se stušti za njim.

stvarat (se) stvaram (se) nesvr. prema stvorit (se)'. — Moja žena uvik štogod stvara u kujni.

stvor/stvor stvora m 1. 'živo biće, čovek' — Kaki si ti stvor, kad mrziš druge ljude, a čovik si ko i svi drugi. 2. 'životinja'. — Bojim se miša, a on je tako smišan, mali stvor. Izr. stvora ti (mu, vam itd.) 'blaža psovka'.

stvorenje s 1. 'stvor, živo biće, čovek'. 2. gl. im. od stvorit (se)' — Nije samo čovik božje stvorenje.

stvorit stvorim svr. 1. a. rlg. 'učiniti da neko ili nešto postane iz ničega (o Bogu i natprirodnim bićima)'. — Bog je za šest dana stvorio svit. b. 'izraditi, proizvesti'. — Moja žena je pravi majstor u ilu, ti njoj samo štogod spomeni, a ona to začas stvori. Izr. bit ko stvoren za koga 'potpuno odgovarati'. bit stvoren jedan za drugog 'slagati se u svemu'; kako ga je Bog stvorio 'onakav kakav je po prirodi od rođenja'. ~ se 'pojaviti se, nastati'. — Nisam ni vidio otkud se tu stvorio.

stvoritelj m rlg. 'tvorac sveta, Bog'. — Da čiste duše izađeš prid stvoritelja.

subata/subota ž 'šesti dan nedelje', dan između petka i nedelje'. Izr. Velika ~ 'dan uoči Uskrsa'.

Subatica/Subotica ž 'grad u Vojvodini'.

Subačanin/Subotičanin (mn. -ani) m 'čovek iz Subotice'.

Subačanka/Subotičanka ž 'ženska osoba iz Subotice'.

subaša m 'čuvar polja'. — Subaša pazi samo na njive čiji su vlasnici platili za čuvanje.

subašluk m 'teritorija koju čuva jedan subaša'. — Mali mu je subašluk, pa bi tio još jedan.

sucki/sucki -a -o 'koji se odnosi na sud i suđenje'. — Sucki troškovi će me upropastit.

sučelit sučelim svr. 1. 'postaviti jednoga pred drugoga licem u lice'. — Moram ja vas dvojicu sučelit, jel vako svako za sebe laže. 2. 'nasloniti jedro na drugo, uz drugo'. — Naša dva salaša smo sučelili, samo nas zid razdvaja. ~ se 'stati licem jedan prema drugome'. — Kad smo se sučelili, baš mu nije bilo svedno.

sučelice pril. 'nasuprot, kome, čemu, preko puta'. — Sučelice starog salaša saziđali smo nov.

sučeljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema sučelit (se).

sud suda (mn. sudovi) m 'sudska ustanova'. — Ne daj Bože da s tobom na sud moram. Izr. bit pod sudom 'biti optužen'; božji ~ 'po religioznom verovanju kazna kojom Bog kažnjava za počinjene grehove'; posiidnji (strašni) ~ rlg. 'božji sud ljudima do koga će doći kad nastupi kraj sveta'.

sud suda (mn. sudovi i sudi) m 'kućna posuda (staklena, glinena, drvena, metalna ili od porcelana), koja služi da se u nju sipa jelo i da se u njoj kuva'. — Nije meni teško skuvat već što posli triba iza nas deset sude prat.

sudat se sudam se nesv. 'često biti na sudu'. — Bać Graco se samo suda, već polak zemlje je moro prodat i podavat prokatorima.

sudakat se -am se nesvr. 'tužakati se'. — Kako mu samo ne dosadi toliko se sudakat?

sudbina ž 1. 'ono što je po praznovernom shvatanju predodređeno (od neke više sile) da se zbiva sa čovekom i oko njega'. 2. 'okolnosti i uslovi života; ono što nekoga očekuje, budućnost'. — Badavad se otima, kad mu je taka sudbina.

sudit sudim nesvr. 'razmatrati nečiju krivicu u sudskom postupku i donositi presudu'. — Šta je zaslužio to će4 dobit, sad mu sude na sudu. ~ se 'imati posla sa sudom radi vođenja spora'. — Ja se za života ni s kim nfsam sudio. Izr. Bog nek mu (njim) sudi 'neka stigne zaslužena kazna'; ko friško sudi friško se i kaje 'brzopletost ima štetne posledice'.

sudnji prid. samo u izrazu: ~ dan rlg. 'poslednji dan sveta'.

sudoper m 'krpa za pranje posuđa'. — Nemaš bolji sudoper, ovaj se već sasvim iskido.

sudovan -vna -vno 'koji miriše na sud u kojem se drži nešto'. — Vino je malo sudovno, osića se na plisnivo bure.

suđen -a -o 1. trp. prid. od sudii (se). 2. 'onaj koji je sudbinom određen da postane nekoj ženskoj osobi muž, suđenik'. — Doće i tvoj suđeni ako je rođen. Izr. suđeno neobađeno 'šta je ko zaslužio dobiće'.

sukat sučem nesvr. 1. 'upredati u jednu nit (o vuni, pamuku i sl.)'. — Blaško suče tri deblje uzice, pravi štrandžice za amove. 2. 'vrteći ude šavati'. — Kad dida tako dugo suču brkove, cigurno štogod veliko šnotaje. 3. 'zasukivati, posuvraćati (o odeći ili delu odeće)'. — Kako, di sam, evo me, sučem rukave od košulje, oću da vam pomognem nadivat divenice.

sukljat -am nesvr. 'snažno izbijati kroz neki otvor'. — Vatra je sukljala kroz pendžere i vrata.

sukno s 'vunena tkanina za odevne predmete'. — Bila je obučena u ruvo od crnog sukna.

suknja ž 'deo ženske odeće od struka nadole'. — Bile suknje su najčešće šlingovane, a suknje od svile su bile rađene sa zlatom i portom. Izr. držat se suknje 'pokoravat se mišljenju svoje žene ili majke'.

suknjaroš m 'onaj koji trči za ženama, ženskaroš'. — Dok je živ on će ostat suknjaroš, to mu je u krvi i gotovo.

suknjica ž dem. od suknja. Izr. izvuć se i(z) suknjice 'postati momak, devojka'.

sukrvica ž 'gnoj pomešan s krvlju'. — Rana se otvorila i počela je teć sukrvica.

sumaglica ž 'laka magla'. — Ne bi tribalo da krećemo đok se ne podigne ova sumaglica.

sumanut -a -o 'skoro lud, sulud'. — Najpre je počo vikat, a onda je otrčo iz avlije ko sumanut čovik.

sumanuto pril. 'na sumanut način, suludo'. — Dico, nemojte sumanuto trčat po sokaku, mogu vas kaka kola pogazit.

sumljat sumljam nesvr. 'imati sumnju u istinitost nečega, sumnjati'. — Ako ti već sada sumljaš u nju, onda zdravo grišiš ako se oženiš š njom.

sumljiv -a -o 'sumnjiv'. — Kad ti je žena sumljiva, što je puštaš u kuću.

sumljivo pril. 'sa sumnjom, nepoverljivo'. — išo je i on s nama, al se furtom sumljivo osvrćo natrag.

sumno pril. v. sumljivo. — Sumno je ić sam noćom; — Ne da se ja bojim, al kad padne noć, sumno mi je sama bit.

sumporača ž 'šibica sa glavom od sumpora'. — Dobra je sumporača, možeš je zapalit o čeg oćeš, ne triba ti škatulja ko za drugu mašinu.

sunašce s dem. od sunce.

sunce s astr. 'sunce'. — Izr. dok je sunca i miseca 'večito'; zubato ~ 'sunčano hladno vreme'; prija sunca 'pre svanuća, pre zore'; pod našim suncom 'kod nas'; sunca mi! 'zaklinjanje suncem'; ~ ti tvoje (vaše) 'blaža kletva, psovka'; ~ mu božje, kalajisano! 'psovka'; tako me ne ogrijalo — 'u zaklinjanju'.

sunčev -a -o 'koji pripada Suncu, koji se odnosi na Sunce'. — Ništa nije tako svitlo ko sunčev sjaj. ~ rađanje, ~ zalazak, ~ žega.

sunit sunem svr. 1. 'napasti na koga rečima, grdnjama, prekorima'. — Baćo su digod malo izostali i kad su se pojavili na vrati, nana tako sunu na nji da su se oma istriznili.

supor m 'opreka, suprotnost; obično sa predlogom u ~ 'nasuprot, suprotno'. — Zašto ti s bratom Antom u supor iđeš?

suprasna prid. (samo u ž. rodu) 'bremenita (o krmači)'. — Samo su mi dvi krmače suprasne.

surija ž 'gomila, mnoštvo'. — Gim su čuli da je došo cirkus, surija dice se okupila na vašarištu di je razapeta bila cirkuska šatra.

surkovat surkujem svr. 'dati, žrtvovati sa svoje strane, predati, stvoriti (kao svoj poklon, učešće u čemu)'. — Ajde, Bolto, surkuj i ti jedno deset iljada, kad su svi dali da se put opravi, sramota je da ko gazda Čovik izostaneš.

surutka ž 'oceđena nakisela tečnost koja ostaje posle spravljanja sira'. — Namišaj mekinja u surutku i napoj prasice.

survat se -am se svr. 'naglo pasti, srušiti se'. — Pomago je dodavat crip kad smo pokrfvali salaš i sa zida se survo na ciglje, obadve noge je slomio.

susrist -itnem svr. 'naići na nekoga ili nešto, sresti'. — Susrila sam Maru, kaže da joj je majka umrla. ~ se 'sastati se s nekim usput, sresti se'. — Nikad da se susritnem s onim Gezom, obećo je da će nam svirat jedared na skupštini.

sustajat/sustajat -jem nesvr. prema sustat.

sustanut -a -o 'iznemogao, umoran, posustao'. — Pa ljudi su došli pišce iz varoši, kako možemo tražit od nji da oma počmu radit kad su sustanuti.

sustat/sustat -nem svr. 'zamoriti se, posustati'. — Ko ne bi susto kad se po vakoj vrućini radi od ranog jutra do mrklog mraka.

sustignit (se) -nem (se) svr. 1. 'idući, trčeći stići do nekog mesta, neke tačke'. — Ti malo požuri, pa ćeš i(h) sustignit prija varoši. 2. 'stići nekoga u razvoju, u uzrastu; izjednačiti se, poravnati se s nekim ko je bio napred i sl.'. — Mlađi brat ga je skoro sustigo po višljini.

sustizat (se) -ižem (se) nesvr. prema sustignit (se).

suša ž 'dugotrajno vreme bez kiše'. — Ubiće nas ova suša, sve će nam žito izgorit.

sušica ž 'tuberkoloza'. — Mladog ga je odnela sušica u grob.

sušičav -a -o 'tuberkolozan'. — Žive u vlaznoj sobi, i slabo se rane, pa nije čudo da je cila obitelj sušičava.

sušit sušim nesvr. 1. 'činiti suvim (obično nešto vlažno, držeći na vazduhu, suncu ili na zagrejanom mestu)'. — Rano smo oprali košulje, prostrli i(h), pa i već na suncu sušimo. Divenice sušimo u odžaku. 2. 'držati strogi post, postiti'. — Kad sušimo, onda osim vode i kruva drugog nema. ~ se 1. 'postajati suv gubeći vlagu'. — Dugo nije bilo kiše, zemlja se suši, već digdi je počela i pucat. 2. 'mršaviti, slabiti (fig.)'. — ide, nije da ne ide, al zašto se iz dana u dan suši? Izr. grlo mi se suši 'osećati žeđ'.

sutra pril. 'sledećeg dana'. — Sutra ćemo ranije ustat. — Da j'e znao šta će sutra čekat, cigurno ne bi došo. Izr. danas jesmo sutra nismo 'svi smo smrtni ljudi'; danas sutra 'pre ili posle'.

suv suva suvo 1. a. 'koji ne sadrži vlage, koji nije mokar'. — Košulje su suve, triba i(h) skupit. b. 'koji je bez vode, presušio'. — Na našoj zemlji, prvi do je sasvim suv, moćemo dobro kosit travu. c. 'koji ima malo padavina'. — Jesen nam je bila suva, ne znam oće 1 sve niknit što smo zasijali. 2. a. 'koji n;je svež'. — Nemamo drugog kruva ~ ovaj je zdravo suv. b. 'uveo'. — Ne znam od čeg je lišće na kruški tako suvo? 3. 'omršavio, mršav'. — Šta je s tobom, Đuso, suv si ko da si na dimu sušen? izr. osićat se ko riba na suvom 'vrlo neprijatno'; 'hrana koja nije kuvana'; suvog grla bit 'biti jako žedan'; ~ zlato 1. 'neko, nešto od najveće vrednosti'. 2. 'naziv od milošte (momka, devojke, roditelja detetu i sl.)'; suva pogača (v. pogača).

suvača ž v. suvaja.

suvaja ž 'mlin u kojem su konji okretalii žrvanj za mlevenje žita'. — Odavno već nema ni jedne suvaje u našem kraju.

suvarak -rka m 1. 'suva grana na drvetu, komad suve grane'. — Evo, nalomio sam ti suvaraka, imaćeš za potpalu vatre. 2. 'neobrano i osušeno grožđe, suvo grožđe'. — Još sam našo malo suvarka u vinogradu, dono sam ga da se zasladimo.

suza ž 'bezbojna, slankasta tečnost koju luče žlezde u očnoj duplji'. — Od radosti što mu se rodio sin, suze su same jftekle. Izr. gicat u suzama 'mnogo plakati'; natirat kome suze na oči 'učiniti da neko zaplače'; ku će suza neg na oko 'svoj svome'; lak na suzi 'koji brzo i lako zaplače'.

suzica ž dem. od suza.

suzit -im nesvr. 'roniti suze od bola, žalosti i sl. plakati'. — Tila bi ja da ne plačem, al kad mi oči same suze.

suzit suzim svr. 'učiniti uskim ili užim'. — Tako mi je suzio ruvo da se jedva možem uvuć u njeg, a lipo sam mu na probi kazo da mi je tisno. ~ se 'postati uskim ili užim; smanjiti se'. — Ne znam šta je mojim čizmama, jel su se one suzile, jel su moje noge narasle, tako me stežu da jedva koracam kad I(h) obujem.

suždribna prid. (samo u ž rodu) 'koja nosi ždrebe, bremenita (o kobili)'. — Mrkuša je suždribna.

svabit svabim svr. 'vabeći skupiti živinu'. — Svabi piliće, podaj njim prikrupe i vode, p onda i(h) zatvori.

svaćat -am nesvr. prema svatit.

svaćen -a -o 'normalan, razuman, pametan'. — Pa ti, Martine, nisi svaćen, kako si mogo puštit tu mladu curu samu na tako dalek put?

svadba ž 'proslava venčanja; venčanje'. — Bice svadba, kako ne bi bila, pa jedinog sina ženimo.

svadit -im svr. 'izazvati svađu, omrazu između dva ili više lica, zavaditi'. — Svadi i(h), Bože, da i(h) natučem. ~ se 'zavaditi se, posvadati se'. — Svadila se dica med sobom ni za šta; — Svadili se momci oko cura.

svadljiv -a -o 'koji počinje svađu, izazivački'. — Teško je š njom štogod ozbiljno započet kad je ona svadljiva žena.

svadljivac -ivca m 'svadljiv čovek'. — Ne tri'ba uvik sve uzet zdravo za gotovo šta drugi kažu, al nemoj da bidneš ni svadljivac.

svadljivica ž i m 'svađalica'. — Samo da mi ne dođe ona svadljivica, jel onda nema pogodbe.

svađa ž 'žučna, žestoka prepirka'. — Svađa je počela još za večerom. b. 'prekid odnosa zbog sukoba, zavada'. — U svađi je bio s rođenim bratom, pa se nisu zvali u goste.

svađat (se) -am (se) nesvr. prema svadit (se).

svagdan pril. 'svakodnevno'. — Šta mi Bolto svagdan dolazi sa istim stvarima i samo me tu gnjavi.

svakidašnji -a -e 'svakodnevni'. — To je naše svakidašnje ilo. ~ oma ću, samo da obučem svakidašnje ruvo.

svalit svalim svr. 1. 'oboriti, srušiti'. — Mačka je skakala po dolafu ] svaula je jednu bocu pa se razbila. — Grša i Šime su se trljali, pa je Grša svalio Šimu u pisak. 2. 'prebaciti na nekoga tuđu krivicu, natovariti'. — Tili su na me da svale svu krivicu, a bilo nas je trojica u krađi trišanja. ~ se 'pasti, srušiti se'. — Svalio nam se stari salaš. — Biž dalje od kola, j'el ako se voz svali na tebe, teško tebi. Izr. svalio mi se kamen sa srca 'osetio sam veliko olakšanje'.

svaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema svalit (se).

svanit s.ane bezl. 1. 'svitati'. — Svaniće a mi još nismo ni počeli plest uža. 2. 'osloboditi se briga, osetitiolakšanje'. — Znam ja kad će meni svanil, kad umrem.

svanuće s 'početak dana, zora'. — Bilo je tako prid svanuće.

svanjivat svanjiva bezl. prema svanit.

svarđat -am svr. 'na brzinu (ne baš ukusno) skuvati jelo'. — Kad si brze svardala, kad sam te još malo pre vi'dio na ćoši da divaniš sa snaš Marijom.

svat m 'učesnik u svadbenoj povorci, gost, na svadbi'. — Svaki svat je dobio perlicu. Izr. stari — 'drugi svedok na venčanju, mladin svedok (prvi je kum, mladoženjin svedok)'.

svatica ž 'ženska osoba svat'. — Ne da sam bila svatica već kuma. Izr. starosvatica 'žena drugog svedoka na venćanju ili druga svedokinj'a (prvi je kum i kuma)'.

svatit -im svr. 'razumeti'. — Pitam te još jedared, jesi I ti svatio šta sam ti ja kazala? 2. 'ovlaš nešto spojiti'. — Malo sam ti svatila puce, da ne spadne dok kući ne stigneš. 3. 'održati se'. — Toliko zaradimo da kakogod svatimo kraj s krajem. ~ se 'početi čvrsnuti'. — Blato i voda se nisu svatili, onda se ni ne mrzne.

svatkovat -ujem nesvr. 'biti u svadbi'. — Nismo svatkovali, ne pazimo se, pa nas nisu zvali u svatove.

svatovac -vca m 'svadbena pesma (koja se naročito peva u trenutku kada devojka odlazi iz svoj'e kuće, kao i kada ulazi posle venćanja u mladoženjinu kuću)'. — Svirajte mi jedan svatovac, pa kolo da se malo razdrmamo.

svatovi zb. im. 'svadba'. — ićemo u nedilju u svatove kod strica Miće.

svatovski/svatovski -a -o 'koji se odnosi na svatove, koji pripada svatovima'. — Bila je velika svatovska šatra za dvi stotine čeljadi.

svatovski/svatovski pril. 'na svatovski način'. — Tri dana smo tirali kera pravo svatovski i lipo.

svažat svažem nesvr. v. svozit. — Svažaje drva i(z) šume.

svečan -a -o 'koji se odnosi na svetkovine, praznični'. — Danas ćeš obuć svečano ruvo. svečano pril. 'na svečan način, praznično'. — Kad već dođe prid sam Božić, tako se niki svečano osićamo.

svećenik -ika m 'sveštenik'. — Didi je zdravo rđavo, tribalo bi zvat svećenika da ga ispovidi.

svedno pril. 'svejedno'. — Bilo bi meni svedno da su i mene zvali, al vako nije. Svedno ću i ja da odem, pa kako mi bidne.

svekar svekra/svekra m 'muževljev otac'. — Svekar kara, a svekrova prigovara.

svekrova ž 'muževljeva mati'. — Svekrova ćer kara, a snaji prigovara.

svekrov/svekrov -a -o 'koji pripada svekru'. — Svekrova rič se morala poštivat u kući.

svekrovin -a -o 'koji pripada svekrvi'. — Svekrovin jezik baš nije uvik pogodan za snaju. svemoguć -a -e 1. 'koji sve može, svemoćan'. — Uzeli smo mi i prokatora, al prid sudom nije ni prokator svemoguć. 2. m 'Bog'. — Šta možemo, svi smo mi u rukama Svemogućeg.

svenit svene(m) svr. 1. 'prestati zeleneti, sasušiti se (o biljci i njenim delovima)'. — Zbog ranog mraza ruže su svenile. 2. 'izgubiti svežinu, fizički oslabiti, oronuti'. — Prizdravio jeste, al je zdravo svenio i oslabio.

svesrdan -dna -dno 'koji se čiri od sveg srca, veoma srdačan'. — Njeva kuća je bila uvik puna gostivi, a svaki doček je bio svesrdan i nasmijana lica.

svesrdno pril. 'na svesrdan način'. — Ništa joj nije bilo teško, ako je tribalo u polju, ako je tribalo u kući, sve je svesrdno radila.

svest svezem svr. 'vozeći dopremiti, skupiti'. — Sprezali smo s komšijom pa smo za dva dana sve žito svezli i sadili u kamare.

sveštenjak m 'vešt i lukav čovek, prepredenjak'. — Da da se zagledala kad je baš na tog sveštenjaka natrevila.

svet sveta sveto 1. rlg. a. 'atribut uz imena svetitelja'. b. 'koji je predmet verskog kulta; koji je u vezi sa crkvom i bogosluženjem: ~ grob, ~ majka, crkva, ~ misa'; c. 'na koga je posvećenjem prenet božji blagoslov i čudotvorna moć: ~ pričest, ~ krizma'. 2. m 'svetitelj, svetac'. — Koji je danas Svet, to ćemo ime dat našem malom sinu. Izr. ~ knjiga 'molitvenik' ~ slika, prilika 'ikona'; Svi sveti 'katolički praznik 1. 11. 'Sveti Matija led razbija 'praznik 24. 3'; Sveta Kata snig za vrata 'praznik 25. 10.'; Sveti otac 'Papa'; Svete pisme pivat.

svetac sveca m 1. rlg. 'svetitelj'. — Svaki svetac sebi ruke drži. 2. 'praznik, blagdan'. — Sutra je veliki svetac, necemo ništa radit. Izr. Sveca mu, sveca ti tvog 'psovka'.

svetica ž 1. 'žena svetac, svetiteljka'. — Lice joj je ko u kake svetice. 2. 'pritvoma ženska osoba koja se pravi skromnom i povučenom (ir.)'. — Al bi volio da se ja dočepam take svetice.

svetit svetim nesvr. 1. 'vršiti nad nečim crkveni obred posvećenja: ~ vodu, ~ jelo o Uskrsu'. — Danas ćemo svetit nov salaš. 2. 'slaviti'. — Ne radimo, svetimo danas. v. po ~. ~ se (kome) 'kažnjavati nekoga iz osvete'. — Neću se ja njemu svetit, nek mu Bog sudi.

svetnjača ž 'posudica od porculana, koja visi na zidu u sobi, blizu vrata, u kojoj se nalazi "sveta" vodica'. — U staro vrime kogod je ušo u sobu, umočio je ruku u svetnjaču i prikrstio se, pa tek onda prišo i sio za astal.

svezan -a -o 1. trp. prid. od svezat. 2. 'koji se teško snalazi, spleten u govoru, nespretan'. .~ oće on i zna, al je svezan kad sam štogod triba da uradi.

svezat svežem svr. 1. 'sastaviti vezu i učvrstiti je čvorom'. — Svezo sam konja za kola; — Svezo sam ti bućur i možeš krenit. 2. 'stegnuti nekome ruku užetom, lancem okovima i sl.'. — Ja sam vidio da su ga žandari svezali i onda su ga prid konjima tirali. 3. a. 'stegnuti otvor nekom vezom'. — Nisu dobro svezani džakovi. b. 'pričvrstiti čvorom, maramu, zavoj i sL'. — Svezala je maramu na dva kuklja. ~ se 'samoga sebe sputati kakvom vezom'. — Svezo sam _se za tebe i to mi je baš dosta za života; — eno ča Nikola se opet naljosko i svezo se za drvo.

svezivat (se) svezivam (se) nesvr. prema svezat (se).

svežanj -žnja m 'više predmeta obavijenih zajedno ili pričvršćenih jednom vezom, zavežljaj, bala, smotuljak'. — Dono sam ti jedan svežanj mladog luka; — Baci koji svežanj kuružne prid krave.

svibanj -bnja m 'peti mesec u godini, maj'.

svicki/svicki -a -o 'koji obuhvata ceo svet ili veći deo'. — Ja sam priživio dva svi'cka rata i meni je zdravo dosta ratovanja. b. 'koji je proputovao mnoge zemlje, koji đobro poznaje svet'. — SIušo sam ga niki dan kako pripovida i meni se učinilo da je on svicki čovik.

svića ž 'šipka valjkastog oblika od voska, loja, parafina i sl. s provučenim fitiljom kroz sredinu koja služi za osvetljenje'. — Mi smo bili blidi, baš ko i mrtac koga su obasjavale sviće. Izr. vidit sto ~ 'videti svetlace pred očima (obično od udarca glavom u nešto)'; ledena — 'kapljanica sa strehe'; prav ko ~ 'potpuno uspravan'.

svićanje s gl. im. od svićat. — Liti se ustaje prija svićanja.

svićat sviće bezl. 'svanjivati'. — Počelo je svićat još dok smo bili na salašu; — Sviće, moramo požurit ako misllmo da prvi bidnemo.

svićica ž 1. dem. od svića. 2. 'dug i tanak komad leda koji se nahvata na predmete sa kojeg kaplje voda'. — Na ambetušu su visile svićice ko dugački zubi.

svidit se -im se svr. 'dopasti se'. — Koja se njemu svidi, ta njega neće.

svidok -oka m 1. 'onaj koji je prisustvovao nekom događaju, onaj koji može potvrditi istinitost nečega'. — Šta mi ko mož, tamo nije bilo svidoka; — Pozvan sam za svidoka na sud. 2. 'kum i stari svat prilikom sklapanja braka'. — Mi smo ti čvrsti svidoci na vinčanju i nema više raskida.

svidočit svidočim nesvr. 'davati izjavu o nekome ili nečemu kao svedok'. — Ja sam vidio kako se dogodilo, pa ako me pozovu zašto ne bi svidočio.

sviđat se sviđam se nesvr. prema svidit se'. — Ništa mu se ne sviđa što mu dam za ilo, samo zanoveta.

svijat svijam svr. 'naterati, prisiliti koga da siđe odozgo dole'. — iđi svijaj Luju s trišnje, ne zna šta je dosta, pa će se priist.

svila ž 1. 'tkanina izrađena od upredenog konca svilene bube'. — Kupili smo pet meteri bile svile i šest meteri svile na grane. 2. 'haljina od svile'. — Kaka mi je to cura koja i priko nedilje svilu oblači. 3. 'tanka vlakna koja u jesen po lepom vremenu lete u vazduhu kao paučina'. — Puno svile leti, biće dugačko babačko lito. 4. 'biljna vlakna na vrhu klipa kukuruza'. — Kad je na kuruzu lipa svila onda je i klip dobar. Izr. nosit svilu i kadivu 'živeti bogato'; ~ s portom 'opšivena sa zlatnim gajtanom'; ~ od nevidlš na nemariš grane svila sa utkanim somotskim šarama (u osnovu tkanine)'; atleska — 'teška svila'.

svilen -a -o a. 'koji je načinjen od svile'. — Stana je dobila svileno ruvo, a Mićo svileni prusluk sa zlatnim granama. b. 'koji je kao od svile, mekan poput svile'. ~ ima dagačku crnu i svilenu kosu.

svinče s v. svinjče.

svinjak -aka m 'mesto gde se drže svinje, svinjac'. — Smraćlva se, triba utirat svinje u svinjak.

svinjar -ara m 'onaj koji čuva i napasa svinje'. — Godinama sam bio svinjar priko lita.

svinjarov -a -o 'koji se odnosi na svinjara, koji pripada svinjaru'. — I svinji su poznavali svinjarov bič, čim on pukne š njim, oni sami krenu.

svinjaruša ž 'ženska osoba svinjar, svinjarica'. — Ja sam svinjaruša al me dika zove garavuša (nar.).

svinjče svinjčeta s (mn. svinji) 'svinja'. — Danas sam utovario tri debela svinjčeta. Izr. poljski svinji 'koji nisu u tovu'.

svinjski -a -o 'koji se odnosi na svinje, koji pripada svinjama, koji je od svinje'. — Nismo ostavili ni deku svinjskog sala, sve smo istopili u mast.

svinjski pril. 'kao svinja, gadno, odvratno'. — Taj Lozija se svinjski ponaša.

svirac -rca m 'onaj koji svira na nekom instrumeatu'. — Dopratio se kući: on naprid u jednlm karucama, za njim puna kola sviraca.

svirat sviram nesvr. 1. 'proizvoditi tonove na nekom muzičkom instrumentu'. — Moj dida su svirali u gajde, baćo još i danas sviraje u vrulu, a ja baš ni' u šta ne sviram. 2. 'proizvoditi zvuke slične zavijanju, pištanju (o crevima i dr.)'. — Kad će već ta užna, criva mi sviraje od gladi. Izr. igrat kako drugi svira 'činiti ono što drugi hoće'.

svircov -a -o 'ono koje pripada svircu'. — To je svircovo dite, tamo što sidi na klupici'.

svirčev -a -o 'koji pripada svircu'. — Svirčeva košulja je sva mokra.

svirka ž 'sviranje, muzika'. — Kad čujem svirku, a u meni sve ništa zaigra.

svisnit -nem svr. 'umreti od žalosti, bola, od jakog duševnog uzbuđenja, telesnog napora i sl.'. — Mislio sam da ću svisnit od vrućine, a nisam tio da se manem dok sve ne ugarim.

svit m 'savet'. — Al mu Mara taki svi't dala...

svit m 'svet'. — Svit je velik, a ljudi su u njemu mali i nesložni. Izr. bižat u ~ 'odlaziti od kuće u tuđe krajeve'; bili ~ 'nepoznati, tuđi krajevi'; vidit svita 'proputovati po raznim zemljama'; daleko od svita 'u zabačenom kraju'; dva svita 'dva različita shvatanja'; dok je svita i vika 'za večna vremena'; donet na — 'roditi'; 'doć na ~ roditi se'; začepit svitu usta 'ućutkati okolinu'; izać na ~ 'pojaviti se'; otisnit se u bili — 'poći neznano kud'; izvan svita 'izdvajajući se od drugih'; mrzi sav ~ 'mrzi svakoga'; na kraju svita 'negde daleko'; na mlađima ~ ostaje 'mladima pripada budućnost'; okrenio mi se cio ~ 'neprijatno sam se iznenadio'; otić na drugi — 'umreti'; smak svita 'propast zemaljske kugle i svega na njoj'; široki — 'ogromno zemaljsko prostranstvo'; — ćuti ko da ni'kom jezik u ustima izraso nije 'strahovlada'; ~ nije stvoren samo za jednog čovika 'na znanje sebičnjacima'.

svitina ž 'velika masa sveta'. — Tolika je svitina bila na proštenju, Margo, da sam jedva došla do šatre da kupim dici šećera.

svitlat -am nesvr. 'čistiti do sjaja'. — Svitlala sam brave na vratima. Izr. svitla pete 'sprema se za ples'.

svitlit -lim aesvr. 'sijati, bleštati'. — Svitli ovaj tvoj lampaš, vidi se ko na danu. ~ se povr. — Nosio je stari, izlizani kaput, a rukavi i leđa su se svitlila ko da i(h) kogod uglanco.

svitlo s 1. 'svetlost, sjaj'. — Zalazi sunce i gubi se svitlo. 2. 'svetiljka, svetlosni izvor'. — Marija, iđi naprid pa upali svitlo da vidimo uć.

svitovat (se) -ujem (se) nesvr. 'savetovat (se)'. — Dicu triba svitovat dok su mala, posli je kasno.

svitovni/svitovni -a -o 'koji nije duhovni; narodni'. — Mi smo svi svitovni ljudi, al ne bi tribalo zato ni dušu zanemarit.

svlačit svlačim nesvr. prema svuć (se).

svladat svladam svr. 1. v. savladat. — Nosi dite da legne, ne vidiš da će ga san svladat. 2. 'obuzdati, suzbiti'. — Nije mogo da se svlada i prid didom se smijo, pa je zaradio batine. 3. 'naučiti, izučiti'. — Naš Miško je već svlado kovački zanat.

svod svoda m 1. 'deo građevine svedenog oblika koji prekriva neki prostor i oslanja se na ivične zidove'. — Podrum je bio pravljen na svodove. 2. (obično s atributom: nebeski) 'nebo koje daje utisak svedenog na luk'. — Kad smo pogledali nebeski svod bio je pun zvizda.

svojski -a -o 'koji je kako treba, valjan, žestok'. — Bio je to svojski rad, ni'ko se nije izvlačio i zato smo ga na vrime uradili.

svojski pril. 'dobro, valjano'. — E pa, Baćo, ja sam se svojski latio učenja i završio sam za doktora.

svojta ž 'rodbina, srodnici'. — To je tvoja svojta, ženo, red je da i(h) dočekaš kako dolikuje rodu.

svoljan -ljna -ljno 'raspoložen, spreman'. — Ta kako ne bi bila svoljna kad se udaje za svog momka.

svozit svozim nesvr. prema svest.

svr predl. 'iznad, povrh, više'. — Ta šumica je svr naše zemlje. Izr. ~ godine 'poslednji dan u godini'. — Čestltamo vam svr godine!

svrabež m 'kožna bolest, svrab scabies'. — Napo ga je niki svrabež po tilu, pa je osto kod kuće.

svraćat -am nesvr. prema svratit.

svratit svratim svr. 1. 'navratiti, svrnuti'. — Ako se vako produži, moja mijana će propast, već dvi nedilje mi nije niko svratio. 2. 'pozvati nekoga u kuću'. — Kad te nanese put na našu stranu, svrati malo kod nas, pokazaću ti novo ruvo naše Cilike.

svrbit -i bezl. 'imati osećaj svraba'. — Kad su mu kazali cinu za nova kola, on se oma počešo po glavi, mada ga nije svrbila. Izr. svaki se češe di ga svrbi, 'svako ima svoju brigu'; svrbl me nos 'znak da ću se nešto ljutiti'; svrbe me dlanovi 'biće novaca'; svrbe ga leđa 'traži batine'; svrbio ga jezik 'izbrbljao se'.

svrpčat -am svr. 'labavo ušiti'. — Kako si to svrpčala, otpašće mi puce čim prviput zakopčam kaput.

svršavat (se) svršavam (se) nesvr. prema svršit (se).

svršen -a -o 1. trp. prid. od svršit (se). 2. 'koji je završio kakvu školu i dobio neko zvanje: ~ doktor, ~ prokator'. — On je svršen popo, već davno je reko misu. 3. 'koji je postao zreo, izgrađen'. — Si'ćam ga se još ko malog derana, a on je sad svršen momak.

svršit svršim svrš. 1. 'dovršiti, završiti'. — Nije dobro ni svršio užnu već je istrčo u sigranje; Dobro je učio al nije svršio za indžilira, došo je na salaš; Svršili smo sav poso, sad se možemo malo odmarat. 2. 'umreti'. — Čula sam da je snaš Kata svrsila svoje. ~ se 'dospeti do kraja, završiti se'. — Svršila se i današnja hajka na zecove.

svuć/svuć svučem svr. 1. 'skinuti (odeću, obuću i sl.)'. — Taki je bio umoran da je zaboravio čorape svuć i lego je u njima. 2. 'vukući skinuti, spustiti sa visoka'. — Svuci mi onu gornju granu, ja ne možem da je dovatim, a tamo su najlipče trišnje. Izr. svuć krevet 'promeniti posteljinu'. ~ se 'skinuti sa sebe (odeću)'. ~ oćeš li se već jedared svuć, samo tebe čekam da legneš, pa da utinem lampaš.

svud pril. 'na sve strane, svugde'. — Svud smo ga tražili, nigdi ga nema.

svudak pril. v. svud. — Ko j to vidio, svudak napravit staze po žitu.

svudan pril. v. svud. Izr. Svudan prođi opet kući dođi.

 

 

 

Š

šacovat šacujem svr. i nesvr. 'ceniti, procenjivati'. — Šta nako šacuješ, koliki mogu bit moji ranjeniki teški?

šačica ž 1. dem. od šaka. 2. 'mala količina čega, mali broj čega.' — Šta će ti dva džaka za tu šačicu grava?

šafar m 'skitnica'. — On se samo pravi da traži poso, a svi ga znadu da je neradnik i šafar.

šafranika ž bot. 'biljka i začin od ove biljke, Carthamus tinctorius.' — Metni malo i šafranike u čorbu.

šafuner m 'jednokrilni orman.' ~ odnela je ona u štafir i jedan šafuner.

šajkača ž 'vojnička kapa u bivšoj srpskoj i jugoslovenskoj vojsci.

šaka ž 1. 'deo ruke od zglavka do vrha prstiju, manus'. — Stisni tu šaku. — Otvori šaku da vidim šta skrivaš u njoj? 2. 'količina nečega što može stati u stisnutu šaku'. — Ne triba mi više od jedne šake šećera. 3. 'mala količina'. — Valdar ti nije teško da sabereš tu šaku trišanja? Izr. golim šakama 'nenaoružan', davat i šakom i kapom 'izdašno'; past šaka 'dobiti batina od nekoga'; ~ duše 'slabašan'; što možeš prstom, nemoj cilom šakom!

šakački pril. 'šakom'. — Šakački ti njega po nosu.

šakat -a -o 'koji ima velike šake'. — Nisam ja toliko šakat da možem s jednom rukom to sve ponet.

šakat se / šakat se -am se nesvr. 'tući se šakama'. — iđi razvadi onu našu dvojicu, šakaje se.

šaketina ž augm. i pogrd. od čaka. — Ima šaketinu ko lopata za kruv.

šala ž 'dosetka, duhovita reč'. — Teško je bilo razabrat jel divani ozblljno jel je šala. Izr. brez šale 'ozbiljan razgovor'; ni mu je do šale 'nije raspoložen (za šalu)'; zamećat, tirat šalu 'ialiti se'; ko od šale 'lako, bez muke'; ne znat za šalu 'ne voli da se šali'; nema tu šale 'to je ozbiljna stvar'; primit za šalu 'uzeti neozbiljno'; udarit u šalu 'početi se šaliti'; šalu na stranu 'govorimo ozbiljno'; šale bogataša uvik su smišne!

šalabazat -abazam nesvr. 'govoriti bez smisla'. — Zdrav čitav čovik, a dođe tu med mladež pa samo šalabaza.

šalaj 'pripev u bećarskim pesmama — šalajdanima'. — Šalaj, diko, pa šalaj, udaću se u Žabalj (nar.).

šalajđan m 'vrsta pesme u kojoj je na kraju reč: šalaj'. — Zelen ora debo lad, blago onom ko je mlad, blago onom ko se voli, srce ga ne boli — šalaj! (nar.).

šalango(v) -ova m 'ukras od kože (na paradnim amovima i na dugačkom biču stočara)'. ~ imam šalangov od žute kože. ← mađ. sallang.

šale pril. 'doista'. — Šale neće doć osim kad bidne moro.

šalit se -im se nesvr. 'praviti šale'. — Baćo se nikad nisu s nama šalili. 2. 'usuđivati se, izvrgavati se opasnosti'. — S puškom se nije šalit. Izr. ne šali se s glavom 'to nipošto ne čini'.

šalukatre ž mn. 'od drveta ili gvožđa rešetkasti zatvarači prozora (izvana), žaluzine'. — Čini mi se da se sprema nika oluja, triba zatvorit šalukatre na penžerima.

šaljiv -a -o 'koj'i pravi šale'. — Njega svi vole u društvu, jel je zdravo šaljiv momak.

šaljivdžija m 'šaljiv čovek, šaljivčina'. — Ljudi znadu da je on šaljivdžija pa ga nikad ne drže za ozbiljnog čovika.

šaljivo pril. 'na šaljiv način, šaleći se'. — Samo što je oči otvorio, već se šaljivo smije.

šamedla ž 'drvena stoličica, niska u obliku klupice bez naslona, na sredini ima prorez za hvatanje rukom pri nošenju, šamla'. — Prid veče kad zaladi, ljudi iznesu mali astal i šamedle, pa se kartaje na sokaku.

šamedlica ž dem. od šamedla, mala šamedla'.

šanac m. 1. 'opkop, jarak'. — Šanac pored puta je skupljo vodu, pa se put dulje održavo. 2. 'dubok rov (odbrana oko grada, tvrđave)'. — Oko stare tvrđave di je crkva, bio je iskopan šanac i napunjen vodom.

šanadan -dna -dno 'manjkav, pod manom'. — Kikad nisam saznala šta je, al kažu da je štogod cura šanadna u noge.

šančić / šančić m dem. od šanac. — Šta je, Ante, ne smiš da priskočiš ni taj šančić?

šantat -am nesvr. 'ćopati, šepati'. — Jedva se deran šantajući dovuko do kola.

šantav -a -o 'hrom, šepav'. — Pulin je šantav na pridnju nogu, kogod ga je udario batinom po nogi i ošanto.

šantikat -am nesvr. 'pomalo ćopati, šantucati'. — Nije to ništa, malo se ubovo, pa sad šantika.

šantucat -am nesvr. 'pomalo šantati'. — Skinili su Stipi gips s nofee, al još iđe s batinom i pomalo šantuca.

šapćat šapćem nesvr. 'govoriti šapatom, šaputati'. — Divani na glas, šta mi tu šapćeš ko da ie to nika tajna.

šapljat šapljem nesvr. 'šaptati'. — Ne razumim šta divane, jel obadvoje šaplju.

šupnit -nem svr. 'izgovoriti šapatom'. — Dođi samo vamo da ti šapnem štogod.

šara ž i m 'ime raznim domaćim šarenim životinjama'. — Di ti je krmača šara?

šara ž 'crtež (obično u boji) izvezen na tkanini, urezan u metalu, drvetu i sl. radi ukrasa'. — Baš je lipa ta šara na marami.

šarac m 'šareni konj'. — Ti pojiš tvog šarca pivom, ko Kraljević Marko njegovog vinom.

šarage pl. t. 'prednji i zadnji deo (samostalan) na zaprežnim kolima, koji je privezan lancima za stranice; stražnji deo kola'. — Pazite da ne izgubite Miška kad ste ga sili u šarage.

šaranac -nca m 'vrsta pesme (u desetercu poput bećarca)'. — Svirajte mi svirci šaranac, nek se znade da sam ja pijanac (nar.).'

šarat šaram nesvr. 1. 'ukrašavati šarama (obično bojom)'. — Šarala sam samo sobu; — Šarala sam jaja za Uskrs. 2. 'biti neveran u ljubavi, u braku'. ~ ima ona dobrog čovika pa zato i šara pored njeg. ~ se 1. 'počinjati zreti (o grožđu)'. — Kadarka je počela da se šara, ako vako vrime potraje, friško će sazrijat. 2. 'sedeti'. — Jel od briga jel od starosti, al našem se baći šara kosa.

šaren -a -o 'kojije od više boja, raznobojan'. — Krava nam je otelila lipo šareno tele.

šarenilo s 'šareno rublje'. — Prvo ćemo prat bilo a šarenilo ćemo ostavit za kraj.

šareno pril. 'raznobojno'. — Voli da tira modu al nikad se ne nosi šareno.

šargaripa ž 'mrkva'. — Ova šargaripa je zdravo slatka.

šarka ž 'gvozdeni okov pomoću koga su pričvršćeni za okvir vrata, prozorska krila, poklopac na kutiji i sl. — Podmaži te šarke na vratima da ne škripe tako.

šarov -ova m 'šareni pas'. — Ne dam ja mog šarova za tvoja tri pulina.

šarovit -a -o 'nepouzdan, sumnjiv'. — Šarovito je vrime, bojim se da će nas kiša polit.

šarulja ž 'šarena krava, ovca ili neka druga šarena životinja'. — Znaš li ti da ona moja šarulja daje više od dvaest litara mlika.

šaš šaša m 'vrsta šaša, bot. Carex, C. acutoformis'. — Šaš je u dolu bio visok da se čovik nije vidio iz njeg.

šašav -a _-o 'umno poremećen, budalast, luckast'. — On se samo pravi da je šašav.

šašavko m 'šašav čovek, budala'. — Onaj moj šašavko svakom viruje.

šašavo pril. 'na šašav način, ludo'. — Šašavo je počelo, valdar će se dobro završit.

šaška ž zool. 'skakavci Pachytilis migratorius'. Izr. gladni ko šaške 'suviše gladni (koji sve jedu čega se domognu)'. — Nakuvala sam ja dosta, jel kad stigne ova moja šaška, sve će to nestat.

šatra ž 'šator'. — Jedva su nam svati stali u dvi šatre, toliki su nam svatovi bili veliki.

šatrica ž dem. od šatra. — Veliki svatovi a mala šatrica.

šav šava (mn. šavovi) m 'linija po kojoj se šije, spoj dva sašivena komada tkanine ili kože'. — To je tako sašila da je od sami šavova.

šavolj m 1. 'drveni sud za vodu (razne veličine)'. — Sipaj u šavolj vruće vode, oću da na parim noge. 2. 'drvena kaca za kupus'. — Evice, peri noge, pa ćeš gazit kupus u šavolju, ostavljaćemo za zimu.

šavoljčić m 'mali škaf za vodu, dem. od šavolj'.

šavoljić m dem. od šavolj.

ščeljavat se ščeljavam se nesvr. 'sučeljavati se'. — Naše dvi kuće se ščeljavaje.

ščepat -am svr. 'brzim pokretom iznenada čvrsto uhvatiti, snažno stegnuti, zgrabiti'. — Ne bi ja to sad znao da kažem, al me je tako odjedared ščepo. — Ona je prva ščepala loptu, a ja nisam tio otimat.

šećer m 'prerađevina od šećerne repe koja služi za zaslađivanje'. — Triba šporovat šećer. izr. krištalj ~ 'šecer u kristalu'; pra ~ 'šećer u prahu'; med i ~ 'veoma blage naravi'.

šećerat -am nesvr. 'sladiti šećerom'. — Ja većma volim pogaču kad je ne šećeraš.

šećkat (se) -am (se) nesvr. dem. prema šetat (se). — Zašto se već toliko šećka snaš Roza isprid naše kapije?

šedit šedim 'stajati, dubiti na glavi'. — Možeš i šedit na glavi, al neceš sa mnom ić i gotovo.

šegrcki -a -o 'koji je kao šegrt'. — Šegrcki zanat nije bio lak, a zarada nikaka. Izr. šegrcka škula 'škola učenika u privredi'.

šegrt m 'učenik u određenom zanatu'. — Kaki si šegrt teško da će od tebe postat kadgod kalfa. Izr. nije mu ni šegrt 'nije mu dorastao'.

šegrtarija ž zb. 'grupa učenika u privredi'. — Kad šegrtarija krene sokakom, onda je bolje digod se sklonit dok ne prođu.

šegrtovat -ujem nesvr. 'učiti zanat kao šegrt'. — Šegrtovo sam četri godine.

šenflik m 'bodljikavo šiblje (obično živa ograda)'. — Kroz šenflik se ni pile ne voli provlačit jel se bode.

šenica ž 'pšenica'. — Šenica je isklasala.

šenit -i(m) nesvr. 'mirno stajati i čekati (obično o psu kad stoji na dve noge). — Ajde lipo šeni pa ćeš dobit mesance.

šenit šenem svr. 'pomeriti pameću, poludeti'. — Siroma, od silnog pića šenio je sasvim.

šenut -a -o 'budalast, luckast'. — Deran jeste pošten al ko da je malo šenut.

šepat -am nesvr. 'šantati, ćopati'. — Šepa on tako još od rođenja.

šepav -a -o 'koji šepa, šantav'. — Di će s nama ta šepava žena?

šeperje s 'donji deo metle (kojim se mete)'. — Istrošilo se šeperje na metli, moraćemo svezat novu metlu.

šep(i)ca ž 'šubara od krzna'. — Šepicu od strigana je natuko na oči.

šepurit se šepurim se nesvr. 'oholiti se, razmetati se, praviti se važan'. — Šepuri se ko naduveni pućak.

šeputka ž 'donji gvozdeni deo levče (natiče se na osovinu točka)'. — Šeputka na jednoj livči se prokinila, moraćemo je nanovo okovat.

šerba / šerba ž 'noćni sud'. — Metni dite prija spavanja na šerbu.

šerbica ž dem od šerba. — Za noć metni šerbicu ispod kreveta, znaš da će tribat maloj curici.

šervanjit šervanjim nesvr. 'besposleno se okolo vrteti, oklevati (oko nekog posla)'. — Kaži Bolti da ne šervanji tamo vamo, već nek iđe pomoć Stipanu kuružnu vozit.

šešir -ira m 'deo odeće koji pokriva glavu'. — iđe Jašan, šešir nakrivio, cigurno je malo trgnio.

šeširdžija m 'izrađivač i prodavac šešira. – Od mene bi sve šeširdžija propale, jel ja uvik nosim šepicu.

šeširetina m augm. od šešir. — Natuko je šeširetinu na oči, pa misli da se sakrije od svita.

šeširić m 1. 'vrsta peciva (kolač sa pekmezom savijen u kiflice)'. — Jednako volim lakumiće i šeširiće. 2. 'mali šešir, dem. od šešir'.

šetalica ž 'klatno na zidnom satu'. — Malo nam kasne sate, triba podignit šetalicu.

šećat (se) šetam (se) nesvr. 'hodati laganim korakom radi odmora i razonode'. — Ako se šetam s tobom, još nisam kazala da te i volim.

šetnja ž 'lagani hod ili vožnja radi odmora i razonode'. — Šta mi divaniš da si bio u šetnji, ko još u ovo doba noći iđe u šetnju?!

ševa ž zool. 'mala poljska ptica pevačica Alauda'. — Ševe uvik rano ujtru pivaje. Izr. pečena ~; čeka da mu padne pečena ~ s neba 'ne voli da radi'.

ševast -a -o u izr. ševasta mu glava 'neraspoložen, nakrivo nasađen'.

ševeljat -am nesvr. 'teturati se, krivudavo ići'. — Točak ševelja kad obruč popušti,

šezlon -ona m 'otoman'. — Nana su najčešće volili da spavaje na šezlonu.

šiba ž 1. 'prut, palica'. — Učitelj je često držao šibu u rukama. 2. 'udarac prutom, palicom'. — Borme sam danas primio od ucitelja pet šiba po dlanu. 3. 'šipka na đermu o kojoj visi kabao'. — izgleda da je u bunaru sve manje vode, moraćemo produžit šibu.

šibari pl. t. v. mladenci (1). — Na šibare se šibaje stariji da bi se dica sačuvala.

šibat -am nesvr. 'tući šibom'. — Zašto šibaš te konje kad vidiš da su kola zapala i da i(h) sami ne mogu izvuć. 2. 'udarati pod naletom vetra (o kiši); duvati u snažnim naletima (o vetru)'. — Kiša je šibala po vratima ko da je kogod bubo u nji.

šiblje s zb. im. od šib, šikara'. — Upo sam u šiblje i sav sam se izgrebo.

šibnit -nem svr. 'udariti šibom'. — Ako te šibnem po ušima.

šic! uzv. kojim se teraju mačke. — Šic, bola vas ne ila mačja, šta se tu drečite.

šickat se -am se nesvr. 'društvena igra (kukuruznim zrnima uz kazivanje reči "Šic")'. — Sta da radim kad je napolju velika zima, u vrućoj sobi smo se šickali.

šifuner -era m v. šafuner (So, Ba, Ka).

šikarit šikarim nesvr. 'čistiti, ribati (obično posuđe)'. — Oprala sam ja već tanjire, šikarim kastrone.

šikćat -će nesvr. prema šiknit. — Posiko sam se na kosu, a krv sve šikće iz prsta.

šikljat -a nesvr. 'izbijati u snažnom mlazu'. — Tako je rasiko nogu na kosu, da mu krv sve šiklja.

šiknit šikne svr. 1. 'izbiti u snažnom mlazu, poteći'. — Krv mu je najdared šiknila iz nosa. 2. 'naglo se rasplamsati i dići u vis, buknuti'. — Ne znamo kako se zapalila, mi smo vid(i)li samo kad je vatra šiknila iznad kamare slame.

šildan -ana m 'prase (osrednje veličine, pre stavljanja u tov)'. — Spremam i ja desetak šildana za tov.

šilo s 'alatka za bušenje rupa'. — Kad kožu šijemo, najpre izbušimo šilom.

šiljak šiljka m 'drveni predmet zašiljenog vrha'. — Šiljak je na debljem kraju probušen i kroz njega provučena šparga ili tanki kajiš, koji se natakne na ruku kad se gule kuruzi šiljkom.

šiljbok m 'stražar, čuvar straže, straža'. — Di si već dugo, stojlm tu ko na šiljboku.

šiljčić m dem. od šiljak.

šiljer m 'vrsta crvenog vina'. — Nasiči nam šunke i donesi jedan bokal šaljera. Izr. ~ dobar, odeš kući modar!

šilježe -eta s 'jagnje od šest meseci'. — Zaklali smo šilježe za proštenje.

šimla ž 'hvataljka kačketa (ujedno i štitnik od sunca)'. — Iznesi mi onu kapu sa šimlom.

šina ž 'tračnica'. — Da nisi išo po šinama.

šindra ž zb. 'daščice, obično borove ili bukove, za pokrivanje krova'. — Tribaće popravit šindru na košari, vitar je na misti načo.

šinik -ika m 'stara mera za težinu i zapreminu (tri šinika = jedna vika)'. — Dao sam mu četri šinika simena žita.

šinter 1. 'strvoder'. — Biću šinter pa ću vaćat kerove. 2. 'veterinar koji loše uradi neki hirurški zahvat na životinji (pogrd.)'. — Mani ga, to je pravi šinter, skroz je iskasapio kravu.

šinternica ž 'prostorija u kojoj su se derale kože uhvaćenim psima lutalicama'. — iđem u šinternicu, moždar ću nać mog kera, ako ga nisu oderali već.

šipak -pka m 1. 'bot. divlja ruža i njen plod'. 2. 'palac stavljen između kažiprsta i srednjaka kao znak poruge ili prkosnog odbijanja, uskraćivanja nečega (pogrd.)'. — Šipak tebi pa ću ja ić misto tebe.

šir m i ž 'mera za zemljište (10. hvati)'. — Nećeš valdar u svu šir sadit ripu?

širgenj m 'brzojav'. — Dobili smo širgenj, dolazi nam Joso na urlap. ← mađ. surgony.

širom / širom pril. 'celom širinom, potpuno'. — Otvori širom vrata kad nam taki gosti iđu.

šišak -aka m 'konjče, ždrebe (do godinu dana, ošišane grive)'. — Pušti šišaka napolje nek se malo protrči.

šišakinja ž 'žensko ždrebe (do godinu dana i sa ošišanom grivom)'. — Veži šišakinju za kola nek se malo prođe.

šišat šišam nesvr. 'skidati ili skraćivati kosu, grivu'. — Zašto me šišate do glave?

šiše (mn. šišad) s 'ždrebe od 6 meseci'). — Ko je skinio sa šišeta ular?

šiška ž 'kratko podsečen pramen ili uvojak kose koji pada na čelo'. — Take su joj dugačke šiške da joj se jedva oči vide.

šiškica ž dem. od šiška. — Ostavi joj na čelu koju šiškicu.

šit šijem nesvr. 'sastavljati iglom i koncem delove tkanine, kože i sl'. — Šijem novo ruvo. ~ se u izrazu: nit se šije nit se para 'ne menja se (obično se kaže osobi u starijim godinama)'.

škapular -ara m 'mala slika nekog sveca ušivena u platnenu kesu, kasnije medaljica (nosi se o vrpci, kasnije na srebrnom ili zlatnom lančiću oko vrata)'. — Kako si se ti pravo kad ni škapular nisi skinio s vrata?

škapulir -ira m v. škapular. — Nosiš škapulir, cuješ ko nekršten.

škatulja ž 'kutija'. — Kupi mi veliku škatulju mašine (v.)'.

škatuljica ž dem. od škatulja, mala kutija'. — Mande, di je ona škatuljica s pucadima?

škembav -a -o 'žgoljav, mršav'. — Kako si mogo kupit take škembave prasice, od ti nikad nece bit ranjeniki.

škembo m 'mršavo, žgoljavo dete (podr.), prase i sl. — Di ćeš, škembo, med debele svinje?

škiljit -im nesvr. 1. 'gledati poluzatvorenih očiju, čkiljiti'. — Moramo škiljit kad smo ušli iz mraka u svitlu sobu. 2. 'odavati slabu svetlost, slabo svetleti'. — U sobi je samo jedna mala svića škiljila.

škip škipa m 'drveni sud, korito'. — Donesi barem po škipa vode da operem noge.

škipić m 'malo drveno korito (za kupanje novorođenčadi)'; 2. dem. od škip. — Mali zdravo voli da se brčka u škipiću.

šklopac -pca m 'grč, kočenje izazvano strahom, fras (obično kod dece)'. — Dite su stegli šklopci i sva je pomodrila.

škljocat -am nesvr. 'odavati kratke oštre zvuke (o pušci, bravi, makazama, zubima i sl.)'. — Čula sam da škljoca brava, cigurno je došo kući Ivan.

škljocnit -nem svr. 'proizvesti škljocaj'. — Ko da je brava škljocnila.

škoda ž 'šteta'. — Velika je škoda što je tolika kuružnja još ostala napolju.

škodit -im nesvr. 'štetiti, smetati'. — Škodi mu mliko, a kako mu ne škodi šunka?!

škodljiv -a -o 'štetan'.—Udišem tvoj škodljivi dim od duvana, bolje bi bilo da ne pušiš.

škopac -pca m 'kastrirani ovan'. — Nemam ni jednog ovna, imam samo jednog škopca.

škrabat škrabam nesvr. 'pisati nečitkim rukopisom'. — Učitelj te cigurno ne uči da tako škrabaš. ~ se 'češati se. — Toliko se škrabaš ko da si pun ušivi, škrama ž 'beznačajna, sitna stvar, mrva'. — Ako me sad ne poslušaš, ne čekaj više od mene ni škrame.

škramica ž dem. od mrva. — Ne dam ti ni škramice, jel ni ti meni nisi dao juče šećera.

škrgućat škrgućem nesvr. 'stvarati škrgut'. — Baćo u snu škrguću zubima.

škripac -pca m 'bolest skočnog zgloba kod konja'. ~ uvatio ga je škripac pa šanta na obadve pridnje noge.

škripit škripim nesvr. 'pokretati nešto stvarajući škripu'. — Cilu noć si se privrćo po krevetu i samo škripio, pa ni ja nisam mogla spavat; — Škripi đerma ko je na bunaru (nar.).

škrljetka ž 'krletka, kavez'. — Kako možeš da držiš tog lipog štiglinca u tako gadnoj škrljetki?

škrobućat škrobućem nesvr. 'hodajući grebati (papučama)'. — Kako to iđeš kad furtom škrobućeš s papučama.

škropit -im nesvr. 1. 'padati u sitnim kapima (o kiši), sipiti'. — Kiša je cio dan škropila. 2. 'prskati kapima vode ili kakve druge tečnosti'. — Lišćem od zimzelena škropili su mrca svetom vodom.

škrt -a -o 'preterano štedljiv, tvrd na novcu'. — Bogat jeste, al ja nisam vid(i)la škrtijeg čovika od njeg.

škrtac škrca m 'tvrdica, cicija'. — Nema većeg škrca od njeg, ni prosjaku nikad nije dao komadić kruva.

škrtica ž i m v. škrtac. — Badavad iđeš kod gazda Joška, on je velika škrtica.

škula ž 'škola'. — Za našu dicu je dobro, blizo nam je škula.

škular -ara m 'poslužitelj u školi'. — Vince je bio škular još i ja kad sam tamo išo u škulu.

škularac -rca m 'učenik škole, školarac'. — Kako se meni čini, on će i omatoriti ko škularac.

škularica ž 'učenica više škole'. — Ćer njim je škularica, uči za patikarku.

škularit (se) škularim (se) nesvr. 'učiti više škole'. — On će se škularit dok u baće traje lanaca.

škularka ž 1. 'žena škulara'; 2. 'žena poslužitelj u školi'. — Naša škularka je zdravo dobra žena.

škutika ž 'prut (kojim učitelj šiba decu)'. — Kad mu dosadi ružit, onda škutika proradi.

šlajer m 'nevestinski veo'. — Kupićemo joj samo lip vinac brez šlajera.

šlajfna ž 'oblica od drveta (stavlja se između krupnih životinja da se ne dodiruju)'. — Jedan kraj šlajfne je svezan za jasle, a drugi obišen o tavanicu tako da ga konji ne mogu zakoračit.

šlampav -a -o 'neuredan, aljkav'. — Svašta sam probala š njim, al ne vridi, uvik je on tako šlampav.

šlem m 'kaciga'. — Dida su doneli šlem iz rata i sad u njemu nasađivaje kvočke.

šlig šliga m 'mulj pomešan sa ilovačom i peskom (koji se izvlači pri kopanju bunara)'. — Šlig sipajte u baru, pa ćemo je tako zatrpat.

šlincat -am nesvr. 'plakati (pogrd.)'. — Ne volim dicu koja samo idu za mamom i šlincaje.

šlingeraj m 'vez na rublju (košulji, suknji i sl.)'. — Av, Roze, tvom šlingeraju nikad kraja: jedno dobro ne zavrsiš, a dva nova počmeš.

šlingovati -ujem nesvr. 'rukom vesti (na belom platnu košulje i suknje praveći rupice i njihovo opšivanje), šlingati'. — Samo ćemo rukave košulja šlingovat.

šliper m 'drveni prag (stavlja se pod šine za tramvajsku ili željezničku prugu)'. — Danas su prodavali stare šlipere.

šloćka ž 'slaba karta (u igri karata)'. —E, u mene se ne uzdaj da ti pomognem, dobio sam same šloćke.

šloser m 'bravar'. — Kad ne voliš kovački poso, a ti izuči za šlosera.

šljiva ž bot. Prunus domestica; žuta ~ , crna ~, suva ~; pekmez od šljiva, rakija od šljiva.

šljivica ž dem od šljiva.

šljivik -ika m 'šljivov voćnjak'. — Najviše imam šljiva, al nije čisti šljivik.

šljivka ž 'šljivovica'. ~ imam komovicu, al dosta i šljivke rakije.

šljivovica ž 'šljivova rakija'. — Nije cudo što tako ukrupno divane, kad su nji trojica popili već litru šljivovice.

šljokadžija m augm. i pogrd. 'pijanica'. — Taj šljokadžija bi popio i očev križ.

šljokat šljokam nesvr. 'opijati se (pogrd.)'. — Ka(d) će se otriznit kad po cio dan šljoka.

šmekla ž 'kovrča kose'. — Niko ne zna tako lipo namistit šmekle ko Lizina Marta.

šmirgla ž 'prah korunda nalepljen na papir ili platno, koji služi za glačanje i čišćenje metala i obrađenog drveta'. — Veliki nož je zarđo, triba ga šmirglom očistit, p onda podmazat mašćom.

šmirglat -am nesvr. 'čistiti, glačati šmirglom'. — Baćo šmirglaje motike, spremaje i(h) za kopanje kuruza.

šmizla ž 1. 'pomodarka, kaćiperka'. 2. 'žena lakog morala'. — Šta ta šmizla traži med poštenim divojkama?

šmokljo m 'šrriokljan, šmoklja'. — Bože, curo, valdar se nisi zagledala u tog šmoklju?

šmrcat -am nesvr. 'plakati jecajući, isprekidano i šumno uvlačeći bale kroz nos'. — Nemoj više šmicat, jel ako te baćo čuju, još ćeš dobit i batina.

šmrcav -a -o 'koji šmrca, balav; plačljiv'. ~ obadvoje dice su mi taki niki šmrcavi.

šmrcavo pril. 'šmrcajući, jecajući'. — Samo nek malo na nju viknem, oma šmrcavo zaplače.

šmrk m 'pumpa, crpka'. — Kopamo nov bunar i na taku dobru smo žilu naišli da ne rnož šmrk da savlada vodu.

šmrkat šmrčem nesvr. 'šumno uvlačiti ili izbacivati kroz nos sluz, bale'. — Dokle ćeš da šmrčeš?

šmrkav -a -o 'koji stalno šmrče; balav'. — Baš si balava ko šmrkava ovca.

šmrkavac -avca m 'balavac, šmrkav dečak'. — On je skoro momak, a otac još uvik š njim postupa ko s šmrkavcem.

šmrkavica ž 'balavica, šmrkava devojčica'. — Smrkavica jedna — i ona bi svileno ruvo!

šmrknit šmrknem svr. 'dunuti ili uvući sline kroz nos'. — Ja šmrknem, a posli mi opet teče na nos.

šmuciger m 'osoba spremna na nečastan postupak, nemoralan čovek'. — Otkud med vama Šimun, taj šmuciger.

šnajco m 'vetropir'. — Nemoj nam dovodit u kuću tog šnajcu Brunu.

šnekla ž v. šmekla. — Visoko poveže marairiu da joj' se bolje vide šnekle na čelu.

šneklica ž dem. od šnekla.

šnjotam nesvr. 'smišljati, razmišljati, misliti'. — Nemojte, bać Lojzija, toliko šnjotat, već prodajte tu kravu kad vam take lipe novce hudimo za nju.

šoco m 'ljubavnik (podr.)'. — Di je našla tog šocu za momka?!

šogor m 1. 'šurak, ženin brat'. 2. 'muž ženine sestre'. 3. 'sestrin muž'. — Doće nam sutra u goste sestra i šogor sa dicom.

šogorica 1. 'svastika'. — To ti, šogorice, kaži tvom ooviku, a nemoj drukput meni poručivat po mojoj ženi a tvojoj sestri. 2. 'druga devojka prethodnoj Kod istog momka (podruglj.)'. — Pazi ti na njeg, još uvik on pogleda na tvoju šogoricu.

šolj(i)ca ž 'manja, okrugla, obično porculanska posuda sa drškom, šalica'. — Daj one malo vece šoljce za mliko.

šopat (se) šopam (se) nesvr. prema šopit.

šopit (se) -im (se) svr. 'udariti šakom ili nečim pljosnatim, pljesnuti'. — Šopi ga po turu, pa će oma reda bit.

šor šora m 1. 'ulica (na selu)'. — Isprid svake kuće u šoru je posaaeno cviće. 2. 'red kuća u ulici'. — Ne znam takog čovika da živi digod u našem šoru.

šorat šoram nesvr. 1. 'mokriti (podr.)'. — Dica su šorala na zid od salaša. 2. 'odbacivati rukom, nogom ili štapom'. — Nemoj šorat tu maramu tamo vamo, ako ti sad ne triba, smotaj je i osta/i.

šorit (se) -im (se) bezl. 'graditi kuće s obe strane ulice'. — Počelo se i naše selo Sorit, sad se već podižu kuće s obadve strane puta.

špajc m 'ostava'. — Nije meni stra od gostivi kad je pun špajc.

špaletna ž 'drveni kapak (obično u mn.), zatvarači prozora (sa unutrašnje strane iz dva ili više delova, od dasaka)'. — Otvori špaletne da se bolje vidi u sobi.

šparga ž 'kanap, uzica'. — Ko je vezivo džak, dobro je stego špargu, ne možem da je odrišim.

špeceraj -aja m 'trgovina mešovitom robom'. — Na drugoj ćoši našeg sokaka otvoren je nov špeceraj.

špencel m 'donji deo bluze (od struka naniže)'. — Špencel na levešu se minja nako kaka je i moda.

špica 1. 'semenka (bundeve, voća i dr.)'. — Nasušila sam špica od oni veiiki bundeva. 2. 'žbica na točku (zaprežnih kola, bicikla)'. — Napukla je jedna špica na točku od kolečke.

špijoda ž 'čioda, igla bez ušica s glavom'. — Triba mi jedna malo veća špijoda da pripnem veliku maramu.

špinat -ata m bot. 'Spinacia oleracea, spanać'. — U našoj kući samo ja volim špinat.

špinot -ota m v. špinat (So, Alj.).

špitalj -alja m 'bolnica'. — Ležo sam u špitalju više od nedilje.

šponđa ž 'sunđer'. — Otkud ti ta vel(i)ka šponđa ~ nisi valdar dono i(s) škule?

šporelj m 'štednjak'. — Iziđali smo nov šporelj.

šporovat -ujem nesvr. 'štedeti'. — Šporovat možeš dok imaš od čega.

špotat špotam nesvr. 'ismejavati'. — Nemoj rođenog brata špotat. — Sva dica me špotaje da će me magarac vijat ako ne dobijem novo ruvo za Uskrs. ~ se 'rugati se, izrugivati se'. — Ako se lipo ne obučete, svi će vam se špotat.

špricer m 'vino pomešano sa sodom'. — Nemoj da se pribrojiš u špricerima.

šprljekat šprljekam nesvr. 'govoriti s manom (koji ne zna da pravilno izgovara sve glasove)'. — Fain šprljeka, jel misto "r" uvik kaže "J", pa ispadne misto mrak ~ mlak.

šreg neprom. prid. 1. 'koso, nagnut, naheren'. — Malo ti je kamara šreg. pril. 2. 'ukoso, kosimice, popreko, nahereno'. — Taj tvoj stup, kako mi se čini, sasvim šreg stoji.

šrek neprom. prid. v. šreg. — Uvuči malo ćošu, šrek dijes slamu.

štacija ž 1. 'stanica, postaja'. — Da si upravo išo na štaciju, ne bi zakasnio ajzliban. 2. 'razmak između dve stanice, dva mesta'. — Ti si fain veliku štaciju pripišačio od Tavankuta do varoši.

štafir -ira m 'devojačka oprema za venčanje'. ~ imala je u štafiru pun dolaf košulja, sukanja, peškira i svega što triba za jednu kuću.

štajer m 'porez, taksa na promet nekretnine. — Još nam nisu izneli štajer za ona dva lanca što smo kupili od Mukije.

štaka ž 'invalidski štap s prečnicom na gornjem delu'. — Izgubio je jednu nogu u ratu i zato je išo na štakama.

štala ž 'staja za krupnu stoku (obično za konje i goveda)'. — Na godinu ćemo nadozidat štalu.

štangla ž 'metalna poluga'. — iđi donesi od komšije štanglu jel samo tako ćemo moć podignit kola i zaminit satrven točak.

štanicla ž 'kesa (od papira) za pakovanje robe u trgovinskim prodavnicama'. — Kupio sam šećera dvi pune štanicle ot po pet kila.

štap štapa m 'valjkasta palica koja služi za oslanjanje pri hodu'. — Sićam se dobro, dida nikad nisu izašli na sokak brez štapa u ruki. Izr, dovest koga do prosjačkog štapa 'veoma osiromašiti koga'.

štapić -ića m dem. od štap. štavit -im nesvr. 'činiti kožu za obradu'. — Štavili smo telećje kožice. Stecla ž v. štezla. štecna ž v. štezla.

štediša m 'onaj koji štedi (najčešće novac)'. on je bio mali štediša al se to vidilo kasnije, skupio se. Izr. u štediše svega biše, u radiše još i više! (posl.).

štedit -im nesvr. 'koristiti što umereno; potrošiti što je manje mogućno'. — Štedi snagu, sinko, tribaće ti i za posli.

štekćat štekćem nesvr. 'isprekidano i često dahtati (od velike želje da se dobije hrana)'. Vidi kako ti ker štekće, mora da je gladan jel žedan.

štempla ž 1. 'žig'. — Poslo me notaroš da udarite na ovaj spis štemplu. 2. 'marka (poštanska ili taksena)'. — Koliko štemple đa zalipim na pismo?

štemplirat štempliram nesvr. 'žigosati, pečatiti'. — Pantim ja za onog rata, kad su još i novce štemplirali.

štenac štenca m 'muško štene; mladi pas'. — Kome ste razdilili tolike štence? Izr. prinet štence 'raskinuti sa starim vezama'; podilit štence 'razvrgnuti nešto zajedničko'.

štenara ž 1. 'kućica za pse'. — U štenari spavaje samo štenad. 2. 'hladna prostorija (pogrd.)'. — Šta ste me metnili da spavam u čistoj sobi, ladna je ko štenara.

štenci štenaca m mn. 1. mn. od štenac. 2. 'ušiven ispust u čakšire sa strane (punjen vatom)'. — Štenci se tako ušivaje da kraj dođe do gornje ivice sara na čizmama.

štene -eta (zb. štenad) s 'mladunče psa, psetance'. — Nije slobodno dirat štene dok ne progleda; — Kera nam ima pet štenadi. Jzr. ~ jedno 'za dete (pogrd. i odm.)'.

štenit šteni nesvr. 'kotiti (o kuji)'. --. Nosi ovu kerušu ako ti triba, neće više da šteni. ~ se 'kotiti se (o kuji)'. — Čim se bidne štenila, dobićeš i dva šteneta ako oćeš.

šteta ž 1. a. 'gubitak u vrednosti; stanje nečega što je postalo gore nego što je bilo'. ~ imali smo štete u svinjama. b. 'kvar nanesen nekom mehanizmu i sl.'. — Kazala sam ti da ne diraš sate, sad si napravio štetu, pa ne iđu, 2. (u službi uzvika) izražava žaljenje'. — Šteta što nisi došla u kolo, tu je bio i tvoj bivši momak. 3. 'uništeni plodovi ili usevi'. — Leđ nam je napravio štetu u kuruzima, dosta je potuko. — Krmača je u komšinskim kuruzima napravila štetu. Izr. jedna ~ sto grija 'dok se ne utvrdi pravi krivac'; živa ~ 'veliki gubitak'.

štetovat -ujem svr. i nesvr. 1. 'izgubiti, pretrpeti štetu'. — Sad ispada da bi bolje bilo da nismo sijali, pa ne bi štetovali. 2. 'propustiti priliku'. — Štetovali ste zdravo što vašeg Maću niste dali na veće škule kad je tako dobro učio.

štezla ž 'gvozdeni navlakač na osovinu (na koju se stavlja levča i čivijom učvršćuje za osovinu kola)'. — Dobro podmaži štezlu kenjačom.

štigat se -am se nesvr. 'stisnuti se (radi dobijanja prostora, mesta)'. — Malo se štigajte vi na klupi, napravite mista još za jednog momka.

štiglinc/štiglinac štiglinca m 1. zool. 'češljugar Fringilla carduelis'. — 2. 'nestašan, živahan dečak (fig.)'. — Di je onaj štiglinc Pajo?

štioc m 'čitalac'. — Mi paori smo slabi štioci priko llta, nema se za to kada.

štipat (se) štipam (se) nesvr. 'stiskati nešto prstima ili štipaljkom'. — Nane, Vranje me furtom štipa.

štipkat (se) -am (se) nesvr. dem. prema štipat. — Dica se štipkaje.

štipnit -nem svr. 'uštinuti'. — Gusan je štipnio ivicu za guzicu.

štir m 'jedna vrsta korova (divlje raste i svinje ga rado jedu), Amaranthus'.

štirka ž 'štirak, skrob'. — Malo ti je gusta štirka.

štirkara ž 'fabrika za proizvodnju skroba, skrobara'. — Ova naša štirkara pravi štirku od brašna.

štirkat -am nesvr. 'potapati veš u vodu sa štirkom'. — Aljine se uvik štirkaje, manje se prljaje posli.

štit štijem 'čitati'. — To je baćin običaj, uvik nediljom posli užne legnu i štiju novine.

štivenje s gl. im. od štit. — Nemam ja vri'-mena za štivenje.

štivo s 'lektira, ono što se čita'. — Nikad on prija ne Iegne dok ne proštije sve njegovo štivo.

štogod zam. 'nešto (izuzetno)'. — Mare, ajde samo vamo, štogod ću ti kazat. Izr. ~ što je lipo 'izuzetno lepo'.

štovat štujem nesvr. 'poštovati'. — Ko ne zna štovat sebe, ne štuje ni druge!

štrafta ž 'linija, crta'. — Povuči štraftu, da znam dokleg je moje, a dokleg tvoje.

štrajfla ž 1. 'prečka koja deli prostor između konja u štali'. — Malo deblju štrajflu triba metnit između ždripca i kobile. 2. 'mera kojom se Ietve na krovu raspoređuju prema dužini crepa'. — Napravio sam vam dvi štrajfle, pa ćete friščije prikivat lece na rogove.

štrandžica ž dem. od štranga.

štranga ž 'uže, debeli kanap; uže u amovima za uprezanje konja'. — Vranci su pokidali štrange u novim amovima.

štrangar -ara m 'proizvođač i prodavalac štranaga'. — Kod štrangara možeš kupit sve štrange i ulare.

štrapac m 'naporan rad, premor'. — Velik je to štrapac, bit domaćica i još ranit toliki josag.

štrapacirat -aciram svr. i nesvr. 'zamoriti; zamarati napornim rauom'. — Neću da štrapaciram konje za dva džaka žita. ~ se 'zamoriti se (hodajući), istrošiti se'. — Zašto ja da se štrapaciram i iđem tamo? Ako mu tribam, nek dođe vamo i gotovo.

štrapat -am nesvr. 1. 'prskati (vodom ili drugom) tečnošću'. — Kad smo mi stigli pod salaš, kiša je već počela štrapat. 2. 'šarati zid (umakanjem vunenog prediva ili male metlice od sirka u farbu, boju i zatim treskanjem po zidu, ostaje šareni trag'. ~ v. ćapkat)'. — Ko vam je tako lipo štrapo pec u sobi?

štrcaljka ž 'šmrk'. — Nijedna vršalica nije mogla bit brez štrcaljke.

štrcat -am nesvr. prema štrcnit.

štrckat -am nesvr. dem. prema štrcat.

štrcnit -nem svr. 'pljucnuti, prsnuti (kroz zube'. — Malo rakije promelja po usti i šfrcne na zemlju.

štrčanica ž v. strčanica. — Uvati za štrčanicu i malo zanesi kola da možem okrenit u avliji.

štrecat -am nesvr. 1. 'žigati, probadati'. — Tako me štogod štreca ispod rebara. 2. 'trzati, drhtati, prezati se'. — Sva štrecam od strava, lud je kad se napije. ~ se 'trzati se'. — Ne diraj me i tako se već strecam od svačeg.

štrecnit -nem svr. 1. svr. prema štrecati, osetiti bol. — 0 srce ga štrecne kad mu samo spomeneš sina. 2. 'trgnuti se'. — Samo nek glas oca čuje, oma ga štrecne. ~ se 'trgnuti se'. — Kata se malo štrecne a srce joj oma zalupa.

štrengla ž 'svitak predene vune'. — Dodaj mi jednu štrenglu one tamnije vune, triba mi da zavrsim čorape.

štrepit -im nesvr. 'strahovati, strepeti'. — Zdravo štrepim za Josu da mu se štogod nije dogodilo kad ga tako dokasno nema.

štricika m 'onaj koji živi od bluda svoje ljubavnice ili žene'. — Nije se znalo od čega živi, a izgledo je ko pravi štricika.

štrikat -am nesvr. 'plesti'. — Mi smo najviše štrikali zimske čorape i rukavice.

štrikeraj -aja m 1. 'orto što se štrika, pletivo'. — Njezin štrikeraj je uvik nosila u nikoj kotarci. 2. 'radnja za štrikanje, pletenje'. — U štrikeraju si mogo dobit svakake viine i gotovog štrikeraja.

štrkalj -klja m 1. 'jurnjava, trka'. — Dico, oma da ste išli napolje u avliju i da mi niste više pravili štrkalj po sobi. 2. zool. 'parazit na telu životinja, Oestridae'. — Štrkalj se uvuko u ovce i imamo dosta bolesni.

štrkljast -a -o 'dugonog, krakat, izdužen (a mršav)'. — Ta iđi, taki je štrkljast momak ko doronga.

štrocat -am nesvr. 1. prema štrocnit. 2. 'postavljati valjak čerpić okomito (radi sušenj'a)'. — Ja turam na kolicama valjke i štrocam i(h) napolju da se suše.

štrocnit -nem svr. 'škljocnuti'. — Na tavanu štogod štrocne i posli se sve smiri. 2. 'pogrešiti u nečemu, napraviti kiks'. — Mislio sam da je sve kako triba, al digod sam moro štrocnit el nije ispalo po mom mišlju.

štrof m 'šaraf, zavrtanj'. — Izgubio sam digod štrof koji drži ravnik na plugu.

štrofit -im nesvr. 'šarafiti, stezati šarafe, zašrafiti'. — Nemoj štrofit tako čvrsto, ko će ga posli skinit.

štrojač -ača 'onaj' koji kastrira domaće životinje'. —r Štrojač će samo krmače štrojit, a nerista ćemo mi sami štrojit.

štrojit -im nesvr. 'škopiti, kastrirati'. — Sutra ćemo štrojit krmačice i neristove.

štrupandla ž 'podvezica za čarape'. — Šta si nadigla te suknje, vide ti se štrupandle na čorapama.

štucat -am nesvr. 'imati napad štucavice'. — Furtom štucam, mora bit da me kogod spominje.

štuckat -am nesvr. dem. prema štucat.

štucnit -nem svr. 'iznenađa jedanput glasno udahnuti vazduh pri štucanju'. — Ja se nasmijem i najdared štucnem.

štucovat -ujem nesvr. 'podrezivati, podšišivati (bradu, brkove)'. — Volio je da štucuje brkove.

študenjak -aka m 1. 'naučnik'. — Otkud ja znam šta je istina, tako su študenjaki napisali, onda j'e valdar tako. 2. 'veliki račundžija, lukav čovek'. — Ako ćeš s Vecom trgovat, onda se pripazi, jel on je velik študenjak.

štukatur -ura m 'postavljanje tavanice na građevini'. — Za grede cemo danas učvrstit trsku, a onda zabacit zemlju u kojoj je umlšana plrva i tako će bit zavrsen i štukatur, pa nek se suši.

štula ž 1. 'štaka'. — On na štulama iđe. 2. 'batina'. — Štulom ti njega po leđima.

šturav -a -o 'oskudan, mršav, jalov, zakržljao'. — Šturavo zrno nema brašna.

šubara ž 'velika krznena kapa'. — Što je smišan kad natuče šubaru na klepave uši.

šuber m 'zapor za prednji i zadnji deo kola (stavlja se umesto šaraga u vožnji kukuruza)'. — Šuber naprid i natrag, a daske sa strane.

šuć u izrazu: šuć muć 1. 'šućkajući i mućkajući, spletkareći'. — Nji dvi uvik štogod šuć muć i kriju od nas, samo da ne ispadne mućak od tog. 2. ~ pa proli (pa opet nadoli) i tako i ovako, u stvari bezvredno; glupost, besmislica'. — To što vas dvojica kujete, to je šuć muć pa proli!

šućka ž 'izraz za neki najsitniji novčić'. — Nemam ni šućke!

šućmurast -a -o 1. 'koji je neodređene boje'. — Al si ti umazala salaš nikom šućmurastoni farbom. 2. 'neodređen, nejasan, zagonetan'. Ja ga pitam za ženidbu, a on mi dao taki niki šućmurast odgovor.

šuga ž 1. 'zarazna bolest praćena velikim svrabom, Scabies'. — Deran nam je digod dobio šugu, kad se tako češe. 2. 'vrsta dečje igre'. — Kad se dica sigraje šuge, onda naprave krug ijedan stane u sridu. Kogod od nji vikne: "šuga" i svi se razbiže. Ako koga onaj sa sride dotakne, onda je taj u sridi misto njeg ili ne mož više stat u krug dok svi ne poispadaje.

šugav -a -o 'koji boluje od šuge'. — Triba izdvojit to šugavo prase. — On je pio, a žena je krala sve ot kuće ko šugavi pacov.

šujtaš m 'ukrasna vrpca, gajtan'. ~ imala je na svili u dva reda šujtaš.

šuk šuka m 'stara mera za dužinu (dve šake sa ispruženim prstima predstavljaju jedan šuk)'. —- Mogo si ostavit malo šira vrata, barem za jedno po šuka.

šukovat se -ujem se nesvr. 'kockati se (snažnim izbacivanjem u vis kovanog novca iz zatvorenih šaka i pogađanjem lica i naličja palog novca)'. — Šta je s ovom dicom, ne znadu se drugog sigrat, već se po cio dan šukaje.

šuljovi m mn. (jd. šulj) 'čvorići na izlaznom delu debelog creva, nastali proširenjem vena na tom delu, hemoroidi'. — Muče me šuljovi, ni sidit ne možem redovno.

šumangele uzv. 'beži, skrivaj se, trči, nestani'. — Kad čuje da iđu žandari, on šumangele u kuruze.

šunegla ž 'ekser za cipele (sa krupnom okruglom glavom)'. — Udari mi šunegle na pete i okolo na đonove.

šunka ž 'svinjski but, obično usoljen i osušen dimlj'enjem; tako pripremljena svinjska plećka'. — Samo smo stražnje šunke ostavili.

šunkaš -aša m ?mesnata svinja od koje se dobija dobra šunka'. — Od šunkaša su dobre i divenice i šunke.

šunkica ž đem. od šunka.

šunjat šunjam nesvr. 'šuljati se'. — Pazi, kei se provuko ispod ograde i šunja vamo. ~ se 1. 'polako i tiho, oprezno se kretati, prikradati se'. — Poslušaj malo, ko da se kogod šunja ispod pendžera?! 2. 'besciljno hodati, lunjati, tumarati'. — Ko j to vldio, samo se šunjaš od salaša do salaša, a ništa ne radiš.

šunjav -a -o 'nespretan, nesposoban'. — Ja nisam vidila šunjavijeg čovika od ovog Bence.

šupa ž 'manja zgrada, obično od dasaka, za smeštaj stočne hrane, alata i sl.'. — Čutke smo sadili u šupu.

šupica ž dem. od šupa.

šupljikanje s gl. im. od šupljikat (se).— Koja je cura znala radit šupljikanje, to je bila velika njezina dika.

šupljikat -am nesvr. 'raditi ručni rad (praveći šupljike na materijalu sa opšivanjem ili izvlačenjem žica i zatim radeći razne mustre'. -- Moja ćer i veze i šupljika. ~ se 'ispunjavati se šupljikama'. — Najviše se rukavi na košuljama i bile suknje šupljikaje.

šurnajst 'mnogo, nebrojeno'. — Jesi 1 vid(i)la digod na peci kod svinja našeg Nikolu? — Nisam, bilo i(h) je tamo šurnajst.

šurovat -ujem nesvr. 'čistiti, ribati'. — Marga kefom šuruje basamage prid kućom. 2. 'tajno se dogovarati, pripremati podvalu'. — Često viđam Vecka i Boltu zajedno, samo da ne šuruju štogod?!

šuster m 'obućar'. ~ on jeste šuster al ne pravi čizme.

šuša ž 'nesposobna, bezvredna osoba (pogrd.)'. — Makar kaka šuša pa kupuje svilu. — Neću valda da mi makar kaka šuša zapovida.

šuše ž pl. t. 'patike pletene od vune ili šivene od štofa'. — Majka su mi naštrikali lipe šarene šuše.

šušanj šušnja m 'neodređeni, nejasni slabi šumovi'. — Čula sam niki šušanj, valdar nemamo miša u špajcu?!

šuškat -am nesvr. 'stvarati slab i nejasan šum'. — Kad iđe, na njoj šuška svila. 2. 'nešto tražiti po stvarima, prevrtati, čeprkati'. — Ama, šta šuškaš već toliko oko te vatre?

šušnjetat šušnjetam nesvr. 'nepravilno, nejasno izgovarati zubne suglasnike, vrskati'. — Ta ni divanit ne zna ko drugi, šušnjeta pa ga ne mož razumit.

šušnit -nem svr. 'proizvesti slab, kratak šum'. — Jesi 1 čula, štogod je šušnilo tu u žbunju.

šuštenje s gl. im. od šuštit. — Ja već odavno čujem šuštenje, da mi ne pokisnemo?!

šuštit -im nesvr. 'stvarati šum, šumiti'. — Šušti kiša, samo što nije i vamo stigla.

šut -a -o 'koji je bez rogova'. — Ne volim šutog vola, zato sam ga prodo. Izr. ~ s rogatim (ne može se bit) 'goloruk ne može izaći na kraj s moćnijim od sebe'.

šutača ž 'levica, leva ruka'. — Kad sam ga onda opalio šutačom, bogo moja!

šuturla ž i m 'dete koje stoji na čelu parova u igri šuturle'. — Nećri tako bit šuturla, jel vi prija potrčite neg što ja viknem: šuturle! 2. 'dečja igra (u kojoj se deca postroje po parovima, a jedan stane na čelo parova i kad vikne: "šuturle", poslednji od parova potrče u želji da se ponovno sastanu obilazeći šuturlu. Ako to postignu, čelni nastavlja igru, ako uspe da uhvati jedno od parova, raspareni postaje tuturla i ide na čelo)'.

Švabica ž 'Nemica (pogrd.)'. — Nikola se oženio sa jednom Švabicom.

švabikat -am nesvr. 'govoriti nemačkim jezikom (netačno)'. — Ma, šta mi tu švabika, ništa ga ne razumim.

Švabo -e m 'Nemac (pogrd.)'. — Ne znam kako se priziva, al znam zacigurno da je Švabo.

švaler -era m 'ljubavnik, milosnik, dragan'. — Kaka bi se ja divojka zvala, kad ja ne bi švalera držala?! (nar.).

švalerat (se) -am (se) nesvr. 'ljubakati se, voditi ljubav, švalerisati se'. — Ja bi se švalerala, al je u švalera vira ko u kera. — Lipa si mi ti žena, kad ti se čovik na očigled švalera!? — Da i(h) stotinu ima, samo sam mu ja vinčana žena, a sve druge su švalerke!

švalerka ž 'ljubavnica, milosnica, dragana'. — Mene pcuju, nani pribacuju: Tvoja ćerka sveg svita švalerka! (nar.).

švalja ž 'krojačica, krojačice'. — Snaš Manda je bila poznata švalja u čitavom kraju.

Švapska ž 'Nemačka (pogrd.)'. — Za vrime rata sam bio u Švapskoj.

švapski pril. 'nemački'. — Još kad bi znao švapski štit.

švićkat -am nesvr. prerna švićnit. ~ se 'gađati se'. — Švićkaje jedan drugog kandžijom.

švićnit -nem svr. 1. 'baciti (daleko)'. — Od Joškice niko nije mogo dalje švićnit kamen. 2. 'bičem udariti'. — Kad ga je onda švićnio po leđima!

švigar m 'vrh biča, opleten od konjskog repa'. — Iz đaleka se čuje kako švigar puca. Izr. na kraju ~ puca 'kad se sve završi, znaće se pravi ishod'.

švigarac -rca m 'momčuljak, šiparac'. — Svirajte mi lagani bećarac, nek se znade da sam ja švigarac (nar.).

švigarica ž 'devojčurak, šiparica'. '— Vidi onu švigaricu, kako je okupila momke oko sebe.

švorat švoram nesvr. prema švornit.

švornit -nem svr. 1. 'baciti (negde u nepovrat)'. — Šta toliko zagledaš, švorni ga tamo digod u ono trnje ni tako ničemu ne služi. 2. 'udariti'. — Miči se odale, jel ću te švomit da ćeš se oma prikošedit.

švrače s dem. od švraka. ~ imaš žvale oko usta ko švrače.

švragat -am nesvr. 'vrteti se, zadržavati se oko nečega; nestručno i nespretno nešto raditi'. — iđi vidi šta onaj tamo već toliko švraga, po sata na njeg čekamo, a triba da smo odavno krenili.

švraka ž zool. svraka. — 'Pica caudata'. Izr. ~ mu mozak popila 'govori gluposti'.

švrćka ž 'okretna devojčica'. — Mlada jeste, al je taka švrćka da joj i divojke mogu zavidit.

švrćkat -am nesvr. 'biti okretan u poslu'. — Ona tako švrćka po kujni, poso joj samo leti iz ruke.

 

 

T

tabak -a/tabak -aka m 'duvan'. ~ imaš li od onog tvog tabaka da jednu zavijem, ovaj moj bagov smrdi da ne mož većma.

taban (mn. tabane) m 'donja strana stopala'. — I tabane dobro operi. Izr. gori mu pod tabanama 'nalazi se u opasnosti'; potprašit tabane (nekome) 'naterati u bekstvo nekoga'.

tabanat -am nesvr. 1. 'dugo mukotrpno hodati'. 2. 'tući, udarati po tabanima'. — Josu su tabanali u zatvoru.

tabla ž 'crna drvena ploča za pisanje kredom'. — Kad god me učitelj pozove na tablu, ja se tako zbunem da ništa ne znam napisat.

tablet m 'ukrasni zastirač odnosno podmetač na stolu'. — Naštrikala sam ti dva tableta da i(h) mećeš pod boce na astalu.

tablica ž 1. dem. od tabla. 2. 'ploča od kamena na kojoj su đaci osnovci pisali'. — Ako i ovu tablicu razbiješ, onda ću ja tvoju glavu razbit. 3. 'niz podataka o rezultatima neke računske radnje do određenog iznosa odnosno računanje u tim okvirima'. — Kaži ti meni, monče, znaš li ti tablicu mloženja?

tabulacija ž 'uknjižba u zemljišne knjige'. — Ne možem ja još pripisat zemlju što sam prodo, bang mi nije skinio tabulaciju, a ja sam zajam vratio još lane.

tabulirat -uliram nesvr. 'staviti hipoteku'. — Pristajem da mi za zajam tabuliraš kuću u varoši.

taca ž 'tacna; poslužavnik'. — Strina je donela punu tacu kolača i metnila na astal prid nas da idemo.

tačka ž 1. 'drveni stub u ogradi korlata'. 2. 'motka, pritka uz koju se vezuje mlado povrće, mlado voće, loza i sl.'. — Moramo poudarat tačke i vezat paradičku. 3. 'konačna odluka'. — To će tako bit kako ja kažem i tačka!

tačkaš -aša m 'povrtarska biljka koja se penje uz tačke, pritke (grašak, paradajz i sl.)'.

tačkat -am nesvr. 'stavljati kočiće (za koje se privezuje povrće ili vinova loza radi višeg rasta)'. — Danas smo tačkali grašak.

tačkica ž dem. od tačka.

taglo(v) -ova m 'poseban čekić za ubijanje goveda (na klanici)'. — Kažu da je taki snažan bik bio da ga ni taglovom nisu mogli ubit. ← mađ. taglo.

tajan tajna tajno 'koji se obavlja krišom, skriveno javnosti'. — To je naš tajan divan i nemoj da zapitkivaš ni tako ti necu ništa kazat.

tajit -im nesvr. 'čuvati kao tajnu, prikrivati'. — Dome, Dome, ti štogod tajiš od mene?!

tajna ž 'ono što se taji, ne priča, krije'. — Čim Maca zna, neće bit više tajna.

tajno pril. 'na tajni način, skriveno'. — Ne volim čovika kod koga se sve ništa tajno radi.

takarac 'uzvik psu da se umiri'. — Takarac odaleg, takarac kad ti kažem ~ koliko se latio lajanja!

takim pril. 'odmah, smesta'. — Takim da si došla vamo kad te zovem.

taknit (se) taknem (se) svr. 'dodirnuti'. — Čim je takneš, oma se dere ko magare, toliko je razmažena.

takoc samo u izrazu: etogac takoc 'eto tako'. — Etogac takoc, kruv sam zakuvala, sad samo nek se krene, pa u pec nek se peče.

takunica ž zool. 'glodar Citellus citellus'. u žitnim poljima i uništava useve'. — Juče smo izlivali takunice (sipanjem vode u rupe uništavali ih).

tal m 'nasledstvo'. — Valdar ne misli da meni, njezinom bratu, triba sestrin tal. Izr. treći ~ 'treći deo'.

talaćkat -am nesvr. 'brbljati'. — Ne triba se čudit što joj je kuća neuredna kad po cio dan talaćka u komšiluku.

talaćkuša ž 'brbljivica'. — Bila bi ona još drugačija da nije taka talaćkuša.

Talijan -ana m 'Italijan'.

Talijanac -nca m 'Italijan'.

Talijanka ž 'Italijanka'.

Talijanska ž 'Italija'. — Moj baćo su bili čak u Talijanskoj u prvom ratu.

talog m 'gušći sloj koji se izlučuje iz kakve tekuće materije i skuplja na dnu posude'. — Badavad okrećeš slavinu, nema više vina u buretu, osto je samo talog.

talovat -jem svr. 'dobiti u nasleđe, naslediti'. — Talovo je i on kad mu je stric umro.

taložit se -i se nesvr. 'padati na dno, nakupljati se kao talog'. — Natrla sam krumpira, sad triba sačekat da se štirka taloži.

taljigaš -aša m 1. 'vozač taljiga'. 2. 'konj koji vuče taljige (obično samo jedan u zaprezi)'.

taljigat (se) -am (se) nesvr. 1. 'voziti taljige, prevoziti teret na taljigama'. — Cio dan smo pisak taljigali. 2. 'mukotrpno raditi vući, tegliti'. — Šta drugo možem već taljigat, kad ranim petoro ustivi.

taljige taljiga ž mn. 'laka kola, dvokolice (obično ih vuče samo jedan konj)'.

tamanit tamanim nesvr. 1. 'uništavati ubijajući, loveći, trujući i sl. istrebljivati'. 2. 'jesti i piti u velikoj količini, satirati jedući i pijući'. — Ja nikog ne čekam već uveliko tamanim batakove. ~ se nesvr. 'uništavati se, upropašćivati se'. — Kad su gladni, onda se pacovi tamane međusobno.

tambura ž 'žičani muzički instrument na kojem se svira trzalicom po žicama'. — Vollm tamburu kad svira.

tamburaš -aša m 'svirač na tamburi'. — Nije da ne volim tambure, al neću da mi sin budne tamburaš.

tamburaški -a -o 'koji se odnosi na tamburaše'. — Nadaleko nema bolje tamburaške bande.

tamburat -am nesvr. 'svirati na tamburi'. — Valdar će bit štogod od njeg, po cio dan tambura.

tamburica ž 'prva (prima) tambura u tamburaškom orkestru'. — Nosi tamburicu pod pazuvom ko Ciganin prase.

tamjan m 'smola dobivena iz mirisnog drveta Bosvvellia, koja zapaljena razvija prijatan miris'. — Ja samo čekam da popo zakadi tamjanom, to zdravo lipo mriši.

tamokar/tamoker pril. 'tamo'. — iđite natrag u avliju, tamokar možete trčat koliko vas noge nose.

tamozit se -im se nesvr. 'krenuti nekuda, udaljavati se odlazeći'. — Ne bi tribalo nikud da se tamoziš sa salaša, dok ja natrag ne dođem.

tanak/tanak -nka -nko 'koji je male debljine'. — Nisi mi mogla tanji komad kruva osić?! 2. 'visok, vitak'. — Deran nam je još tanak, al je mlad, ima kada, ojačaće. Izr. bit tanki ušivi 'vrlo dobro čuti'. ~ na ~ led navest 'prevariti'; past na tanke grane.

tandrčak -čka m 'vrsta narodnog kola'. Tan, tan, tandrčak, 'sila baba na zvrčak, a divojka na sviću, svi je ljube a ja necu (nar.).

tandrkat (se) tandrčem (se) nesvr, 'stvarati lupu kotrljajući se, udarajući po tvrdoj neravnoj površini'. — Žandar je obisio sablju pa š njom tandrče i šepuri se ko pućak.

tane -eta (zb. mn. tanad) s 1. 'puščano ili topovsko zrno'. — 2. 'teg (za merenje na vagi)'. ~ imaš li dosta tanadi da možemo izmirit deset meteri.

tanko/tanko pril. a. 'u tankom sloju, s malom debljinom'. — Alaj si mi tanko namazala kruv pekmezom. b. 'visokim tonom, zvonko'. — Ja ću tebi zapivat tanko i lipo.

tanucak -cka, -cko 'dem. od tanak, tanušan'. — i to mi je niki momak, tanucak je ko konac.

tapšikovat -ujem nesvr. 'udarati dlan o dlan u znak odobravanja, radosti i sl., pljeskati'. — Tako sam lipo deklamovala da su mi svi u škuli tapšikovali.

tarabe ž pl. t. 'vrata od dasaka ili letava na nekoj ogradi'. — Zatvori tarabe za sobom da ne uđu pilići.

tarabice ž dem. od tarabe.

taraj -aja m 'kresta (kod petla)'. — Vidi kaki je taraj u našeg pivca, crven ko krv i velik.

tarana ž 'testo izmrvljeno na protaku (rešetu) u zrnaste mrvice'. — Kaka mi je dika povraćena ko tarana triput podgrijana (nar.).

tarčuk m 'čobanska torba'. — On sve potrpa u tarčuk, uzme štap i ajc za ovcama. 2. 'želudac, stomak (fig.)'. — Kako možeš toliko ist, koliki je to tarčuk?!

tarmat -am nesvr. 'omalovažavati, ogovarati, rušiti ugled, nipodoštavati'. — Znaš šta ću ja tebi reć, Luce, ti tarmaš Stanu, a i sebe, jel si gora od nje.

tarni -a -o 'tovarni, teretni'. — Nije tribalo upregnit te mlade konje u tako tarna kola.

tašak taška m 'vrsta nadevenog i kuvanog testa'. — Nane, skuvajte nam tašaka s pekmezom.

tatlacat -am nesvr. 'mucati'. — Niko ga ne mož iščekat da kaže šta oće, toliko, siroma, tatlaca kad divani.

tatoš m 'vrač'. — Kažu da je njegov otac bio tatoš, svi su se bojali da njim štogod ne uvrača.

tava ž 'kuhinjski sud sa dugačkom drškom u kome se prže jela, tiganj'. — Baciću ovu zagorenu tavu.

tavan -vna -vno 1. 'taman, mračan'. — Kad dođu one tavne noći, borme se i ja bojim sama. Tavna noći i ti si mi kriva, što moj đragi kod druge noćiva (nar.). 2. 'koji je zatvorene boje ili nijanse, mrke, crn'. — Nisi tribala toj mladoj curi kupit tako tavno ruvo.

tavan m 'prostorija između krpva i pregrade koja odvaja potkrovni prostor od donjih prostorija'. — Eto, jel je sramota jel nije, ja se još nisam popela na tavan otkako sam se udala za Ivana, bojim se listava.

tavanac -nca m 1. dem. od tavan. 2. 'tavan na manjim sporednim zgradama (služi kao spremište za seno i kao ostava za alate)'. — Zaključaj tavanac.

tavanica ž 'strop, plafon'. — istirajte tog mačka napolje, svud skače po krevetima i astalu, još samo da mi se i na tavanicu popne.

tavanski -a -o 'koji se odnosi na tavan'. — Ko je ostavio tavanska vrata otvorena?

tavnica ž 'tamnica'. — Teško onom ko u tavnicu dospije. 2. 'osuda na zatvor i izdržavanje te kazne'.— Bio je osuđen natri godine tavnice.

tavno pril. 'bez svetlosti, mračno'. — Napolju je tavno ko u džaku, ja se bojim ić sam.

tavorit -im nesvr. 'živeti oskudno, životariti'. — Čovik mi je često bolesan, a dica su još mala, onda znaj kako smo, tavorimo kako znamo.

tecivo s 'stečena imovina'. — Sedam lanaca zemlje je zajedničko tecivo otkako živimo zajedno ja i moj čovik.

tečevina ž v. tecivo. — To je materina tečevina.

teć teče(m) nesvr. 1. 'neprekidno se kretati od izvora prema ušću (o reci, potoku); kretati se na sličan način (o drugoj tečnosti)'. — Sav višak vode iz jezera tečeu Tisu. 2. 'kolati, strujati (o krvi, struji i dr.)'. — Kako se ne bi razljutio, pa i u njegovim žilama krv teče. 3. 'curiti'. — Digod je popuštio obruč i počelo je vino iz bureta da teče. 4. 'liti, slivati se (o suzama, znoju i sl.)'. — Tako je peklo sunce da mi je znoj i u gaće teko. 5. 'proticati (o vremenu, životu)'. — Vrime teče i godine prolaze, tio ti il ne tio. 6. 'stvarati, sticati'. — Pokojni bać Vranje je teko, a sin mu sad rastiče.

tegetovski -a -o 'tamnoplav'.,— Kupili smo Kati tegetovsko ruvo.

teglica ž 'naprava za izvlačenje tečnosti iz bureta, natega'. — Donesi mi onu caklenu teglicu da navučem malo vina u bokal.

teglicat -am nesvr. 'izvlačiti vino na teglicu'. — Ja ako budem još malo teglico, opiću se od sage a ne od vina.

teja ž 'čaj'. — Bolesna je, popila je veliku šoljicu teje i legla je u krevet.

teka ž 'pisanka. — Šta si radio kad ti je teka sva išarana crvenom tintom?

tekunica ž v. takunica. — Tekunice su puno simena uništile, pa neće niknit kuruzi.

tele -eta s (zb. telad) 1. 'mladunče krave'. 2. (fig.) pogrd. 'čovek slabe pameti, glupak, budala)'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata.

telećnjak -aka m 'ranac'. — Kad pomislim na telećnjak, oma se i rata sitim.

telence -eta s dem. od tele.

telešce s dem. od tele.

telit (se) teli (se) nesvr. 'donositi tele na svet (o kravi)'. — Krave su se telile a u isto vrime su se krmače prasile. 2. 'dolaziti na svet (o teletu)'. — iđe dobro, teli se. 3. 'mučiti se na nekom poslu (fig.)'. — Mani me, već tri dana se telim s ovim orom i nikako da ga raspilam.

telud m 'tupa strana noža'. — Ne ostavljaj nož na teludu.

temelj m 'podloga koja služi kao oslonac zidovima'. — Temelj smo već nabili, sutra krećemo na zidove.

tentat/tentat am nesvr. 'nagovarati, navoditi, nutkati'. — Šta ga toliko tentaš, ako oće, oće, ako neće, ni ne triba mu.

tepat -am nesvr. 1. 'izgovarati nepravilno neke glasove, slično detetu koje počinje govoriti'. — Slatko malo bakino ditence. 2. 'nadevati reči od mila, nežno govoriti nekome'. — Lipa moja medena čeiica, jedina curica nanina.

tepcija ž 'tepsija'. — ispekla sam tri tepcije prisnaca, taki je sav se razbolio.

tere vezn. 'te'. — Ostavite motike tere friško s nama ajte.

teret m 1. 'ono što neko nosi; što je natovareno na prevozno sredstvo radi prenosa'. — Bacio je brime s ramena i uzdanio jel se oslobodio tereta. 2. 'težina'. — Grane su se lomile pod teretom velikog roda. 3. 'nevolja; briga'. — Ne mogu da danu od tereta, a kupuju kožni sersam. 4. 'zalog nekretnine za dobijeni zajam, hipoteka'. — Ne mož on uzimat novi zajam, sva mu je zemlja već pod teretom.

termut -ina m 'rok'. — Kratak termin, gotova laž!

tesarski -a -o 'koji se odnosi na tesare', ~ čakanjac 'čekić sa prorezom na gornjoj strani za vađenje eksera'.

tesat tešem nesvr. 1. 'stružući obrađivati drvo'. — Teso sam jedno sapište za motiku i posiko sam se. 2. 'doterivati; vaspitavati'. — Tribala si ti njega tesat dok je bio deran, sad je kasno kad je posto momak.

teško/teško pril. 1. 's mukom, s naporom'. — Teško je majki da iđu pišce. 2. 'neugodno, neprijatno'. — Teže mi je kad moram iskat na zajam, nego kad možem kome da dam štogod. 3. 'tužno, bolno'. — Svakoj materi je teško kad joj sin odlazi u katane. 4. 'veoma, u velikoj meri'. — Sestra mi je teško bolesna već godinu dana. 5. 'nerado, s negodovanjem'. — Teško se rastaju kad su zajedno od mladosti. 6. 'zlo, rđavo, mučno'. — Svi su vid(i)li da mi je teško, pa su mi pomogli da legnem. 7. 'pogrdno, ružno'. — Sramota je tako teško pcovat prid dicom. Izr. — Teško meni; 'teško tebi kad baćo dođu kući, očeš fasovat, monče! teško je rastavit nokat od mesa, 'svoj svom teži'; teško onom na koga pistom pokazivaje! teško kurjaku za kojim kerovi ne laju!

teta/teta ž 'tetka'. tetak -tka m 'tetkin muž'. tetica ž dem. od teta. tetin/tetin -a -o 'koji pripada teti'. tetka ž 1. 'očeva ili majčina sestra'. — Joso, ićeš kod tetke za položaja na Božić. 2. 'vaši'. — Imaš tetke u glavi.

tetkica ž dem. od tetka.

tetkicin -a -o 'koji pripada tetkici'.

tetkin -a -o 'koji pripada tetki'.

tetkov -a -o 'koji pripada tetku'.

tetošit -im nesvr. 'nežno ugađati nekome, umiljavati se, maziti'. — Strinu smo zdravo volili, ona nas je uvik tetošila kad su nas nana ružili.

teturat (se) -am (se) nesvr. 'ići nesigumo, povoditi se, posrtati'. — Kad me je steglo u prsima, počela sam se teiurat ko pijana, jedva sam se do kuće dovukla.

teturav -a -o 'koji se tetura, koji posrće'. — Pantim didu kako iđu po avliji, a korak njim sitan i teturav.

teturavo pril. 'nesigurno hodajući, posrćući'. — Kako mož pijan čovik ić drugačije već teturavo.

tevljat (se) -am (se) nesvr. 'halapljivo jesti i često'. — Kadgod ja dođem, a ti samo tevljaš.

tezmat -am nesvr. 'sa velikim naporom nositi, vući, tegliti'. — Zašto tezmaš malog brata, nije to za tebe.

težak teška teško 1. 'koji ima veliku težinu'. — To su teška kola za vako blatnjav put. 2. 'neprijatan, zagušljiv'. — Od čega je taka teška saga u podrumu? 3. 'koji je (po svojim negativnim osobinama) iznad proseka, velik'. —: On je teška pijanica; Osuđen je na tešku robiju. 4. 'koji ugrožava život, opasan'. — Pribolio je tešku bolest i zato je taki slabašan. 5. 'nesnosan, nepovoljan, mučan'. — Nadošli su teški dani strogog posta. 6. 'trom, spor, nezgrapan'. — Poznala sam ga po njegovom teškom batu. 7. 'pogrdan, uvredljiv'. — Moj otac nikad nije u kući izgovorio koju tešku rič. 8. 'nemiran (o snu)'. — Noćos sam tako nemirno spavala, mučio me je niki težak san. 9. (samo u ž. rodu) 'u drugom stanju, bremenita (o ženi)'. ~ ima tome već dva miseca da je Teza teška. Izr. bit teške ruke, imat tešku ruku 'imati jak udarac rukom'; glava mi je teška 'boli me glava'; srićan koliko je ~ 'veoma srećan'; ~ ko top 'o nepokretnim ljudima (šalj.)'; s teškim srcom 'bezvoljno, nerado'; teško nogama pod ludom glavom (v. izr. glava); ostat teška 'postati bremenita'; teško pravom dok se kriv ne nađe! teža je rana od jezika nego od mača! teška zima, težak snop! 'biće rodna godina'.

težak -aka m 'zemljoradnik, ratar'. — Dok je nas težaka biće i kruva.

težina ž 1. 'određena mera, količina čega utvrđena merenjem'. — Ne znam kako ste izmirili, al meni se čini da je tu veća težina neg što vi kažete. 2. 'težak osećaj (u glavi, osećaj gađenja, muka'. — Najdared me je spopala nika težina u prsima i da nisam oma legla, cigurno bi pala.

težit -im nesvr. 1. 'biti težak, imati izvesnu težinu'. — Mislio sam da taj vo više teži. 2. 'osećati čežnju za postizanjem kakvog cilja'. — Od malena sam težio da imam trkačke konje i evo kad sam odraso, želja mi se ispunila.

tiba ž dem. od trbuh (deč.).

tica ž 'ptica'. — Vidila sam jednu malu šareno ticu na našem dudu.

ticat se tiče se nesvr. (koga, čega) 'odnositi se na koga, mariti za koga, što, interesovati se za koga, što'. — Šta se njega tiče za našeg sina.

tičar m 'ptičar'. — i ja imam kera tičara.

tiče -eta s dem. od tica.

tičica ž dem. od tiče.

tičiji -a -e 'koji pripada ptici'. — Tice su već odavno očle di je toplije, ostala su na drveću sama tičija gnjizda. Izr. ~ mliko 'vrsta jela od mleka u kome su skuvane noklice od umućenih jaja sa šećerom'.

tičurina ž augm. i pogrd. od tica. — Malopre sam vid(i)la jednu tičurinu a nije roda.

tiganj -anja m 'tava'. — Šta nam dobrog cvrčite na tiganju?

tiganjica ž dem. od tiganj. Izr. Rugala se ~ loncu, a obadvoje umrčeni!

tiji tija tijo (komp. tiše) 'tih'. — Bio je tiji divan, al sam čula da o meni štogod kažu; Taj se kolač mora peć na tijoj vatri. Izr. tija voda brig roni!

tijo pril. 'tiho'. — Nana su tijo divanili da dica ne čuju.

tikva ž bot. 'jednogodišnja baštenska biljka, Lagenaris vulgaris'. — Uzmi teglicu od tikve i donesi vina. 2. (fam. i podr.) 'glava (fig.)'. — Zaslužio si da ti razbijem tu tvoju tvrdu tikvu. 3. 'boja karte'. — Tikva je adut.

tikveni -a -o 'koji se odnosi na tikve: tikvena teglica, ~ dolnjak, gornjak, kecem 'pikovi žandar, dama, as'.

tikvica ž dem. od tikva.

tikvičica ž dem. od tikvica.

tili pril. za pojačanje u izrazima: za (u) ~ čas, 'odmah, vrlo brzo, začas'. — Za tili čas se obukla kad triba ić u varoš.

tilo s 'čovečji ili životinjski organizam, shvaćen u svojoj celovitosti'. — Izbacio mi se niki svrabež po cilom tilu. Izr. bit dušom i tilom (uz koga ili što) 'biti vatreni pristalica koga ili čega'.

tilor -ora m 'tanka kockasta tkanina'. — Kupili smo tilora za marame na glavu ženskoj čeljadi.

tilorski -a -o 'koji je od tilora': ~ marama; v. marama.

Tilovo s crkv. 'katolički praznik u junu (v. Bršančevo)'.

timar -ara m 'negovanje, čišćenje i uredno hranjenje (najćešće konja)'. — Kaki je timar tako će ti konj i vuć.

timarit timarim nesvr. 'čistiti češagijom i četkom (najčešće konja)'. — Mogo bi malo češće da timariš tog konja.

time -ena s 'najviši deo, vrh glave, lobanje'. — Ti'me mu golo ko krmski mijur. Izr. Palo slime na time! 'preuzeo odgovornost'.

tinta ž 'mastilo za pisanje'.

tinj m 'fitilj (za lampu petrolejku)'. ~ ima dosta petrolina, tinj je izgorio, pa se zato utrnio lampaš.

tinjat -a nesvr. 1. 'goreti slabo, bez plamena'. — Izvučite malo većma tinj jel vako vam samo tinja lampaš. — Ta tvoja vatra ni ne tinja više.

tinjav -a -o 'koji tinja'. — Šta, ti nemaš petrolina kad ti je tako tinjav lampaš?

tinjavo pril. 'na tinjav način, tinjajući'. — Tinjavo ti gori vatra, nikad se neće skuvat užna.

tipsa ž 'stipsa'. — Posiko sam se brijačom, jedva sam tipsom zaustavio krv.

tirat -am nesvr. 1. 'prisiljavati nekoga da se udalji'. — Nema ko da tira vrane s kuruza, prave nam štetu. 2. 'idući za domaćim životinjama, goniti ih u nekom pravcu'. — Sutra ćeš ti tirat svinje na strniku. 3. 'upravljati kolskom zapregom'. — Tiraj te konje da malo friščije iđu, nikad nećemo stignit u varoš. 4. 'puštati pupoljke, izdanke (o biljci)'. — Možem vam kazat da žito zdravo lipo tira. 5. 'svojim postupcima dovoditi nekoga u neko stanje (obično nepovoljno), nagoniti'. — Valdar nećete tirat tu lipu i dobru vašu ćer da se uda za matorog čovika samo zato što on leži na lancima. 6. 'živeti na određeni način'. — Ona je uvik tirala modu, zato se i atar pomalo smanjiva. 7. 'podsticati na nešto, dražiti'. — Ne podnosim pivo, oma me tira napolje. Izr. ~ kera 'bećarski živeti'; ~ mak na konac 'cepidlačiti'; ~ u laž (nekoga) 'dokazati da ne govori istinu'; ~ svoje 'raditi po svome'. ~ se 1. 'sporiti se, parničiti se, suditi se'. — Kako njim nije sramota, dva rođena brata i već tri godine se tiraje sudom. 2. 'pariti se (psi, mačke i sl. životinje)'. — Otkad se već kera tirala, a još se nije oštenila.

tisan -sna -sno 1. 'uzak; koji steže'. — Nane, da znate da su nove cipele malo tisne. 2. 'koji ne podnosi protivljenje; koji se brzo naljuti'. — Mani Stipana, on je zdravo tisnog nosa.

tiskat tiskam nesvr. 'nasrtati'. — Ovna su naučili da se bucka, pa sad i na dicu tiska. tisnit -nem svr. prema tiskat.

tisno pril. 1. 'uže nego što treba'. — Tisno su napravili put pa se ne možemo razminit s kolima.

tisto s 1. 'masa od brašna zamešenog vodom (ili drugom tečnošću i dodacima)': ~ za kruv, ~ za kolače, ~ za čorbu. 2. 'jelo od testa': nasuvo (v.), kolači i sl.'. — Šta je, gazdarice, danas je nedilja, a nema tista? Izr. Mrak ko — 'mrkli mrak'.

tišljer m 'stolar'. — Bio sam u svatovima kod mog komšije tišljera.

tišljeraj -aja m 'stolarski zanat'. — Najmlađi mi sin uči tišljeraj.

tišljerov -a -o 'koji pripada tišljeru'.

tištit -im nesvr. 'zadavati bol, teškoću, mučiti (fizički ili psihički)'. — Vidimo mi da deran već dva tri miseca samo ćuti al nece da nam kaže šta ga tišti.

tit oću 'hteti'. — Ona bi tila da se nađe s momkom al se boji nane; — Ja bi zdravo volio, al ne znam oće 1 ona tit?

titrat -am nesvr. 1. 'treperiti, podrhtavati'. 2. 'ugađati, posebnom pažnjom se odnositi (prema kome)'. — Sad kad joj je zapritio da joj neće ništa ostavit posli njegove smiti, titra ona oko njeg, samo što ga na rukama ne nosi.

titrica ž 'bot. kamilica, Matricaria chamomilla'.

tkač -ača m 'onaj koji tka'. — Margi za udaju smo sve ponjavice kupili gotove kod tkača.

tkački -a -o 'koji se odnosi na tkača ili na tkanje'. — Znam ja tkat, al nemam tkaoki razboj.

tkalja ž 'ona koja tka'. — Postala je prava tkalja, zdravo lipe pregače tka. tkaljin -a -o 'koji pripada tkalji'.

tkanje s gl. im. od tkat. — Tkanje je bilo ženski poso zimi.

tkat -am nesvr. 'izrađivati tkaninu na razboju'. — Juče sam tkala krpare, a danas ću pregače.

tlo tla s 'zemlja, zemljište'. — Di bi mogli orat, kad ne možemo s plugom ni uć na to mokro tle.

tmuran/tmuran -rna -rno 1. 'mračan, taman'. — Već tri dana je vako tmurno vrime. 2. 'namrgođen; neraspoložen'. — Tmuran sam, brate, ko i ovo današnje vrime.

tmurno pril. 'na tmuran način, mračno; natmureno, neveselo'. — Ušo je ćutećki i tmurno pogledo.

tocilo s 'brus u obliku točka koji se okreće oko svoje osovine'. — Samo ti donesi nožove, imam ja tocilo pa ću ti sve naoštrit.

točak -čka m 'predmet kružnog oblika koji se okreće oko osovine i služi za pokretanje kakvog mehanizma, odnosno vozila'. — Ej, Stipane, pašće ti šina s točka. Izr. nisu mu svi točkovi na mistu 'u psihičkom pogledu nešto nije u redu'; bit peti ~ (u kolima) 'suvišan'.

točit -im nesvr. 'prodavati, krčmiti (piće)'. — On je svoje vino i rakiju sve točio od kuće, makar nije imo na to pravo, nikad ga nisu uvatili ni kaznili.

točkić -ića m dem. od točak.

tok toka 'korice'. — Ovaj brijač je imo tok, ne znam ko ga je straćio.

tolit -im nesvr. 'ublaživati, smirivati'. — Mali brat je plako, a starija sestra ga je tolila.

tolmačit tolmačim nesvr. 'tumačiti'. —- Šta ćeš ti meni tolmačit ko je bio gazda Antun kad sam ja kod njeg radio deset godina.

tolsar m 'držalo za pero'. — Nane, kupite mi novi tolsar, stari se slomio. ← mađ. tollszar.

tolja ž 'alat za košenje trske'. — Što je sfp za žito, to je tolja za trsku.

top topa m 'vrsta artiljerskog oruđa'. — Izr. gluv ko ~ 'sasvim gluv'; spavat ko — 'tvrdo spavati', ko iz topa 'iznenada (upasti, reći)'.

topdžija m 'vojnik koji je obučen da rukuje topom, artiljerac'. — Moj je čovik poginio u prvom ratu ko topdžija.

topit -im nesvr. 'prevoditi u tečno stanje pod uticajem toplote'. — Mast ćemo sutra topit. ~ se a. 'taliti se'. b. 'rastvarati se u kakvoj tečnosti, otapati se'. Izr. ~ se od miline 'jako uživati zbog čega'.

topola ž 'rod visokih listopadnih drveća, Populus'. — Kažu da ćedu sve topole pored' puta posić.

tor tora m 'ograda u koju se zatvara stoka, obor'. — Sprati ovce u tor.

toran m 'toranj'. — Stara crkva je imala najpre samo jedan toran.

torazan -zna -zno 'neobrađen, nečist'. — Neću da uzmem pod arendu tu toraznu zemlju. Izr. ~ kruv 'loše pečen hleb'.

torba ž 'vrećica koja s'e nosi o ramenu'. — Na prosjaku tri torbe vise.

torbar -ara m 'čoveksa torbama preko leđa koji prosi, prosjak'. — iđe jedan torbar, podaj mu komad kruva i malo slanine.

torbarka ž 'žena torbar, prosjakinja'.

torbica ž 'manja torba (u kojoj su kosci držali babicu (v.), čekić za otkivanje kose i dr.)'.

torbonoša m i ž 'pripadnik "Kraljica" (v.) koji nosi torbu za darove'.

torit -im nesvr. 'dubriti zemljište'. — Svake godine torimo našu zemlju, zato nam tako dobro i rodi.

tornjat se -am se nesvr. 'brzo se udaljiti, gubiti se (obično u grdnji)'. — Tornjaj mi se isprid očivi.

torta ž 'vrsta kolača sa jajima, šećerom i raznim dodacima'. — Što je bilo lipi torta u svatovima.

tortica ž dem. od torta. — Nane, valdar nećemo onu torticu nosit u svatove?

tovarit -im nesvr. 1. 'stavljati, slagati, podizati, na kola radi prenošenja'. — Tovarimo ovršeno žito i nosimo u džakovima na tavan. 2. 'opterećivati koga (čime) (fig.)'.. — Dotleg su tovarili poslove na njeg dok se deran nije razbolio.

tozla ž 'tabakera'. — Otkud mi tozla kad ni cigaretle nemam.

trabunjat -am nesvr. 'govoriti nerazumno, besmisleno'. — Siroma, skrenio je pa sad trabunja.

trabuvan -vna -vno 'mamuran, pospan'. — Ku(d) ćeš tako trabuvnog derana slat.

trackat se trackam se nesvr. 'neukusno se šminkati'. — Kako se samo možeš tako trackat, izgledaš ko kaka mašćara.

traćit -im nesvr. 'uludo rasipati', gubiti (vreme, novac)'. — On će traćjt dok traje zemlje, a onđa će u prosjake; — Šta sidiš tu i traćiš vrime, kreni već jedared na poso.

trag m 1. 'otisak stopala, noge, točka i sl. na nekoj površinif. —, Ode se viđi trag dičije cipele. 2. 'predmet, pojava ili nešto drugo što služi kao potvrda nečemu, što ukazuje na nešto; đokaz'. — Moždar je odan prošo, al nigđi mu traga ne vidim. Izr. brez traga nestat 'otići ne ostavivši belegu'; zavarat ~ 'vešto izbeći poteru'; zamevo mu se ~ 'izgubio se'; ni traga ni glasa 'ništa se ne zna'; uć u ~ 'uhvatiti'.

tragač -ača m 'kolica sa jednim točkom'. — Ja na mom tragaču i po meter kuruza oturam do krupare.

tragačat -am nesvr. 'obavljati posao tragačem'. — Nije lako po cili dan tragačat ciglju.

trajat -jem nesvr. 1. 'protezati se na duži vremenski period'. — Zdravo su se veselili, svirka je trajala cilu noć. 2. 'održavati se u određenom stanju'. — Dok ove čizme traju, druge necu kupovat. 3. 'biti dovoljan za. nešto, doticati'. — Svi su trošili dok je trajalo lanaca.

traktirat (se) traktiram (se) nesvr. 'razmetati se, trošeći (novac) preko svojih mogućnosti'. — Sad se traktiraje i svaki dan mesa kupuju, a posli će ist soparne čorbe.

tralja ž 1. 'prnja, krpa'. 2. 'traljava, neuredna ženska osoba'. — Čula sam da se u njevu kuću štogod miša i ona tralja Marga, bolje bi bilo da malo spremi ono đubre po svojoj kući.

traljav -a -o 1. 'dronjav, iscepan, neuredan'. — Šta ne baciš taj traljav kaput, ko da nemaš za čeg drugi da kupiš. 2. 'slab, bez vrednosti'. ~ ima on jednog traljavog konja i to mu je sve.

traljavo pril. 'na traljav način; rđavo'. — Ove godine su nam lubenice zdravo traljavo rodile.

trančirat trančiram nesvr. 'rezati pojedine komade zaklane životinje ili živine'. — Nisam volila ni zaklat, a još većma trančirat zlklano pile.

tranvaj -aja m 'ulično, električno vozilo na šinama, tramvaj'. — Mi, Subačani smo imali tranvaj do Palića.

trap trapa m 1. 'donji deo, osnova kola'. 2. 'jama u zemlji u kojoj se čuva krompir, šargarepa, peršun i drugo povrće'. — Vrime je da otkopamo trap.

trapav -a -o 'koji nespretno, tromo hoda, nespretan uopšte'. — Kako si mogo kupit tako trapavog konja?

trapavko m 'onaj koji je trapav (podr.)'. — Žena te vara, a ti joj još kupuješ svilu. Oj, moj trapavko!

tratakat tratačem nesvr. 'trubiti'. — Dokleg ćeš već tratakat, uši si mi otrvo s otom trumbetom.

trava ž bot. 'zeljasta jednogodišnja ili višegodišnja biljka, Graminae'. Izr. kudan katanšag prođe tu trava ne raste! đa nema nosa travu bi paso 'vrlo glup'; ne lipcaj magarče doktrava naraste 'suviše dugo čekafi'.

travanj -vnja m 'četvrti mesec u godini, april'.

travčica ž dem. od travka.

travica ž dern. od trava.

travka ž sing. od trava.

travnat -a -o 'obrastao, pokriven travom'. — Čija je ono tako lipa travnata avlija.

trav(i)njak m 'zemljište obrasio travom'. — Dotiraj ovce da opasu malo ovaj naš trav(i)-njak.

travuljina ž augm. i pogrd. od trava, korov'. — Baba je zgrabila svu travuljinu i brže bolje š njom u vatru.

tražit (se) tražim (se) nesvr. 'truditi se da se pronađe ono što je izgubljeno, skriveno'. — Baćo, jutros su vas dida tražili, di ste bili? 2. 'zahtevati, iskati'. — Ne tražim ja od tebe da ti ne vratim, al sad mi triba a ja nemam. 3. 'imati potrebu za čim, iziskivati'. — Velika trava traži da se pokosi. Izr. ~ dlaku u jajetu 'cepidlačiti'; ~ proju kraj pogače 'ne biti zadovoljan onim što se ima'.

trbu(v) m 'trbuh'. — Snig je bio konjima do trbuva. Izr. držat se za trbuv od smija 'mnogo se smejati'; trbuvom za kruvom 'ići za zaradom'; pun ~ 'sit'; puštit ~ 'ugojiti se'.

trbušast -a -o 'sa povećim stomakom, debeo'. — Ne poznam ga, to je jedan mali trbušast čovik.

trcat trcam nesvr. 'krzati, habati, cepati'. — Oma da si skinila tu lipu suknju, bila bi u stanju trcat je u sigri (So, SM). ~ se 'krzati se, habati se, cepati se, prljati se'.

trcav -a -o 'otrcan; pocepan'. — Valdar nećeš u tom trcavom kaputu ić med svit?

trckat -am nesvr. 'raditi na parčiće, nepovezano'. — Zašto se ti ne latiš pa da okopaš taj bostan kako triba, već svaki dan pomalo trckaš, to nf.ie nikaki poso.

trčat -čim nesvr. 'kretati se vrlo brzo, juriti'. — Trčo sam ja, al trčo je i on, blo je friščiji od mene i nisam ga stigo. 2. 'brzo prolaziti, teći, juriti (fig.)'. — Što si stariji, vrime sve friščije trči. Izr. ~ prid rudu 'uplitati se'.

trčeći pril. 'jureći, trkom'. — Mogo bi otić tamo trčeći.

trčećki pril. v. trčeći. — A sad, Beno, trčećki i tamo i vamo!

trčkarat -am nesvr. dem. od trčati. — Anice, zašto i ti štogod ne uradiš, već samo trčkaraš po sobi?

trćak -ćka m 'nešto malo, neugledno (sitnež)'. — Ako ng bi našla boljeg, al ni s takim trćkom ne bi išia, ćeri moja.

trćit se trćim se nesvr. 'isturati zadnjicu'. — Jedna kobila se toliko trći, da ne mož od nje prić žagrama.

trećak -aka m 'arendaš koji obrađuje zemlju na treći deo (trećinu)'. — I Losko je trećak, uzo je ove godine u arendu Troćinu zemlju na treće.

tren m 'najkraći deo vremena, časak'. — U jednom trenu bio je na vratima.

trenak m dem. od tren; trenutak.

trenica ž 'naprava za struganje, ribanje (sira, voća i povrća)'. — Snaja mi je ko ren, al zato sam ja ko trenica!

trenicat -am nesvr. 'strugati, ribati na trenici'. — uvik plačem kad trenicam ren.

trenit -nem svr. 'zaspati na čas, prispavati malo'. — Vi naspite džakove žitom i metnite na kola, a ja ću za to vrime malo trenit.

trepavica ž (obično u mn.) 'dlake na ivici očnih kapaka'. — Moje oći, moje trepavice.

trepćat trepćšm nesvr. 'treptati'. — Nemoj mi tu vazdan trepćat već oma da si kazo šta ste tamo nagazdovali?

treperenje s gl. im. od treperit. — Da nije sjaja, ne bi bilo ni treperenja.

treperit -im nesvr. 1. 'presijavati (se)'. — A sviia na njoj sve treperi. 2. 'podrhtavati'. — Ta vist me je toliko uzbunila da sam sva treperila. 3. 'pokretati se lagano, obično uz šum'. — Ođ vitra je kuruzovo lišće treperilo i šuškalo.

treptit -tim nesvr. 1. 'lepršati se, vijoriti se'. — Na svakoj kući treptio je barjak, bilo je zdravo svečano. 2. 'svetlucati se'. — Opet je imala novo ruvo, lipo sašiveno i sve trepti.

treskav -a -o 'koji pravi buku'. — Nisi baš moro po ovom treskavom putu tirat kola.

tresnit -nem svr. 1. (koga, što, kime, čime) 'naglo udariti s treskom'. — U bisnoći tako je tresnio s vratima, da sam pomislila da će se sva cakla sasut. 2. 'malo istresti, izlupati'. — Tresni malo napolju pokrovce, p onda i(h) smotaj i unesi u sobu.

trest/trest tresem nesvr. 1. 'drmati, drmusati'. — Pušti me već, šta me treseš?! 2. 'izazivati drhtavicu'. — Uvatila me nika jeza pa me trese po cilom tilu. 3. 'otresti (plodove sa drveća)'. — Tresemo šljive, sve ćemo skupit u cefru. 4. 'igrati živo, cupkajući'. — Svi lipo igraje al pogledaj Ciliku kako ona trese. ~ se 1. 'drmati se; podrhtavati, ljuljati se'. — Blizo nam je salaš i kad naiđe ajzliban, uvik nam se penđžere tresu. 2. 'biti zahvaćen drhtavicom (od zime, straha, jakog uzbuđenja i sl.).' — Sva se trese od groznice.

trevit -im svr. 1. 'pogoditi (pri gađanju)'. 2. 'slučajno naići, pogoditi doći'. — Baš si sad trevijo doć. ~se 1. 'desiti, dogoditi se, zbiti se'. Tako mi se trevila nesrića iznenada. 2. 'naći se, zadesiti se'. — Ja sam se tamo trevio i sad moram da snosim. Izr. trevio si ko prstom u pekmez 'veoma uspešno'.

trevljat -am nesvr. prema trevit. — Majka već po sata trevljaje i ne možedu du udiju konac u iglu.

trganaca zb. im. 'dečja igra (u kojoj se deca, u parovima, drže za ruke, vrte se u krug po ritmu otegnuto izgovorenog teksta jednog od igrača': "trga, trganaca, suvi rizanaca, a ja sio pa poio, p onda kazo hop"! ~ zatim, naglo čučne i ko to, od suigrača, istovremeno ne učini, ispada iz igre)'. — Ajte, dico, vaćajte se po ruke, da se sigramo trganaca.

trgnit -nem svr. 1. 'naglo izvaditi'. — Mara kine i trgne moju maramicu iz džepa; — Da nisam t'rgla dite za rukav, otrčalo bi upravo pod kola. 2. 'naglo popiti, ispiti'. — Komšija, došli stno, ako ti je još u životu ona tvoja šljivka, da trgnemo koju. 3. 'naglo poteći, pocuriti'. — Kako ga je udario šakom po nosu, oma mu je krv trgla na nos. — Ošine konje, oni trgnu, a mi se svi poizvrćali u koli. 4. 'osvestiti'. — Mora bit da si štogod veliko smišljala kad sam te trgla ulazeć unutra. ~ se 1. 'naglo se probuditi iza sna'. 2. 'cimnuti unatrag (o vatrenom oružju)'. — Ako je dobro ne nasloniš na rame, puška se trgne pa mož vilicu da slomije.

trgovac -ovca m 'onaj koji se bavi trgovinom': marveni, svinjarski, drvarski ~.

trgovat trgujem nesvr. 'baviti se kupoprodajom kao zanimanjem'. — Jesi 1 trgovo štogod na peci? — Nisam, al nije bilo ni trgovaca.

tribat -am nesvr. bezl. 'biti potrebno, nužno'. — Dok smo imali, nikom nije tribalo, sad kad više nema, svi oće trišanja. Izr. nisam (kako) ko što triba 'slabo je sa zdravljem'; zlu ne tribalo 'nek se nađe za svaki slučaj'; malo je tribalo 'zamalo'; tako mu i triba 'zaslužio je'; kako triba, ko što triba 'valjan, pošten čestit'.

tribit tribim nesvr. 'čistiti, odvajati ono što je nečisto, pokvareno, štetno'. — Tribimo višnje za dunc. ~ se 'čistiti se, biskati se'. — Tribe se od ušivi.

triplirat -ipliram nesvr. 'uveća(va)ti tri puta, utrostručiti'. — Mož on odustat od prodaje al onda mora triplirat kaparu.

trired pril. 'triput'. — Trired se ženio i isto toliko puti se rastajo.

trišnja ž a. voćka Prunus avium. ~ b. 'plod te biljke'. — Lice joj je rumeno a usne ko trišnja,

trišten -a -o 'potpuno, sasvim'. — Kaži Kati da joj iđe čovik, al je trišten pijan.

trizan -zna -zno 'koji nije pijan; koji se otreznio'. — Kako ne bi bio čovik trizan kad nikad ne pije.

triznit triznim nesvr. 'činiti da neko postane trezan'. — Kako da ga triznim kad on furtom nadoliva. ~ se 'postajati trezan'. — ide kiselog kupusa i s otim se trizni.

trk trka m 1. 'najbrži konjski hod, galop'. — Konji najdared krenu u trk, a ja ispadnem is kola. 2. 'najbrže kretanje, trčanje'. — Dica su se dala u trk za kerom. 3. pril. 'brzo, žurno, trkom'. — Ajde, Joso, trk za njima.

trka ž 'trk, trčanje'. — To je bila prava trka po svoj avliji: vaćali smo pobiglu ždribad.

trkač -ača m 1. 'onaj koji dobro trči; takmičar u trčanju'. 2. 'konj koji dobro i istrajno trči; trkački konj'.

trkački -a -o 1. a. 'koji se odnosi na trke i trkače, koji služi za trke': ~ staza'. 1. b. 'podešen za brzo kretanje; obučen u trčanju': ~ kola, ~ konj.

trkaći -a -e 'trkački: ~ konj'.

trkat se -am se nesvr. 'učestvovati u trci; utrkivati se'. — Kako ćemo se tikat kad ja imam mazgu a ti konja?

trkefulja ž i m 'trčilaža'. — Ne volim da iđeš s otim Lazom, on je prava trkefulja i bolje ga se kloni.

trknit trknem svr. 'brzo poći, potrčati nekud blizu, skoknuti'. — Mogo bi Ivan trknit do bać Luke pa da ga zovne vamo.

trkom pril. 'u trku, trčeći'. — Čim je sigra u pitanju, onda on trkom ode.

trlica ž 'naprava za drobljenje grožđa pre presovanja u prešu'. — Lakše je prešovat grožđe kad se prvo propušti kroz trlicu.

trljat trljam nesvr. 'pritiskujući prevlačiti rukom preko nečega'. — Dokleg ćeš već trljat te oči, sve su ti zakrvavile od žuljanja. Izr. ~ ruke 'radovati se zbog nečega'; ~ se 'rvati se'. — Nji dvojica se uvik trljaje.

trn m 'igličast izraštaj kod biljaka koji bode'. — Ubovo sam se na trn. Izr. bit kome ~ u oku 'smetati, biti na putu'.

trnak -nka m dem. od trn.

trndoflija ž bot. trandofilje a. beli slez Althaea officinalis. b. pitomi slez Althea rosea.

trnit -nem nesvr. 'gasiti (sveću, lampu, vatru)'. — Nemoj tinit lampaš dok ne legnem. ~ se 'gasiti se'. — Mi smo kasno polazili, sviće su se već uveliko trnile po salaši.

trnit -i(m)/-e(m) nesvr. 1. 'izazivati jezu, prožimati trncima'. — Trni me noga, valdar sam je prisidila. 2. 'kočiti se, premirati od straha'. — Sva trnem toliko sam se uplašila.

trnodla ž 'ukosnica od metala'. — Našeg Josu nadigli na modu, zadili mu u dupe trnodlu; Joso trči, a trnodla zvrči, Joso stane, a trnodla pane! (nar.).

trnovit -a -o 1. 'pun trnja, bodljikav'. — Kud si nas dovo baš na ovaj trnovit put? 2. 'pun teškoća, mučan, (fig.)'. — Bio je to, dico, oma posli rata još uvik trnovit život.

trnjak -aka m 'bodljikavo žbunje divljeg šiblja (od koga se pravi i drljača brana, poljoprivredna alatka)'. — Danas, nema više ni trnjaka ni stari drljača.

trnje s zb. im. od trn. Izr. provo se ko bos po trnju 'nastraaao'.

troćkoš m 'slabić, mlakonja'. — Šta ste zvali tog troćkoša, on nije vridan ni u svojoj kući red da napravi.

trogoče -eta (zb. mn. trogočad) s 'trogodišnje ždrebe ili tele'.

trogodac -o(t)ca m 'mužjak domaće ili divlje životinje od tri godine'.

trojak -a -o 'koji se pojavljuje u tri oblika, na tri načina, koji je od tri vrste'. — Dosad je već trojake visti o deranu čuo, to ga je zbunjivalo.

trojan -jna -jno 'trostruk'. — Trojna me je nevolja stigla, moj komšija: cikla mi krava, u pilež nika kuga udarila, a sad mi se i konj razbolio.

trojanica ž 'svadbeni običaj ~ tri čaše napitnice ~ koje piju mastalundžije u čast dva čuvarastaćale i novog zeta. (Tri čaše su spojene i pri dnu imaju otvore. Kad se iz jedne čaše pije, iz druge i treće vino se u nju uliva)'.

trojica ž 'tri muškarca'. — Za vas trojicu će bit dosta ila, a drugima koliko dotekne.

trojstvo s crkv. tri oblika jedne pojave: Otac, Sin i Duh sveti.

trokrak -a -o 'koji ima tri kraka': ~ e vile.

trom -a -o 'koji se teško, sporo i lenjo kreće'. — Posli nediljne dobre užne, svi smo tromi bili.

tromf m 'adut (u kartama za igru)'. — Udri tromfom, ako imaš.

tromfovat -ujem nesvr. 'adutirati (u kartama za igru)'. — E, nećeš me više tromfovat, svi su tromfovi u mojim rukama.

tron m 'vladarska stolica, presto'. — Skiniće i njeg jednog dana s trona.

tronovat -nuje nesvr. 'sedeti na noćnom sudu, vršiti nuždu u noćni sud (podruglj.)'. — Di ti je mali Lacko? — Ne diraj ga, tronuje u sobi.

tronožac -ošca m 'niska stoličica na tri noge, bez naslona'. — Dida njev tronožac po ciloj avliji nose, jel di stanu oma sidnu na njeg.

tropa pril. u izrazu: on je tropa 'izgubio je (na kartama, u igri), propao je, stradao je'.

tropnit -em svr. 'naglo se spustiti na sedište, sručiti se'. — Roze, mogla bi i ti štogod pomoć u kujni, a ne oma si tropnila za astal čim si došla, ko da si ti glavni gost.

tropreg 'zaprega od tri konja'. — Malo je tvrda zemlja, tribaće nam tropreg za oranje.

troskot m 'vrsta samonikle trave'. ~ bot. Polygonum aviculare.

trostruk -a -o 1. 'sastavljen od tri niti, tri sloja i sl.': ~ pređa, ~ kandžija, ~ vrengija. 2. 'tri puta veći': ~ iznos.

trostruko pril. 'u trostrukom iznosu, tri puta više'. — Samo ti dobro potori zemlju, vratiće ti se trostruko.

trošadžija m 'onaj koji mnogo i nerazumno troši, raspikuća'. — Otac mu je vridan i pošten čovik, a vidi sin kaki je trošadžija da ne mož veći bit.

trošak -ška m 'izdatak, rashod'. — Velik je to trošak, radit toliko zemlje. Izr. davat se u — 'izlagati velikim izdacima'; o jednom trošku 'istom prilikom, istovremeno'.

trošan -šna -šno 'u raspadanju, sklon rušenju'. — Na proliće ćemo nabijat novu volaricu, ova sadašnja je toliko trošna da je ne vridi popravljat.

trošar -ara m 'službenik pijačne uprave koji naplaćuje pijačnu taksu na ulazu u grad. (U Subotici se na svim ulaznim putevima nalazila zgrada "Trošarine" u kojoj su trošari naplaćivali taksu svim zaprežnim kolima prilikom ulaska u grad)'.

trošarina ž 1. 'taksa za ulazak u grad na pijacu'. 2. 'zgrada gde se naplaćivala trošarina'.

trošit -im nesvr. 1. a. 'izdavati novac, činiti izdatke'. — Ne mož tako imat kad na glupost zaradu troši. b. 'rasipati, razvlačiti (podrug.)'. — Troše mu imanje i njegovi is kuće i oni što mu dođu radit. 2. 'uništavati, kvariti'. — Dabome da se vrata troše kad se furtom otvorizaje. 3. 'slabiti, iscrpljivati (snagu, zdravlje i sl.)'; gubiti (vreme)'. — Badavad trošiš vrime, tu nećeš iskopat vodu. 4. 'upotrebljavati (hranu, piće)'. — Sidajte za astal, mi već trošimo i koiač od juče. ~ se povr. prema trošiti (2, 3).

troškarit troškarim nesvr. 'davati kome novac za sitne troškove'. — Jedva sirota ima i za sebe, a još i sina neradnika troškari. ~ se 's malo novca podmirivati svoje potrebe'. — Zarade toliko da se troškare od dana do dana.

trovat trujem nesvr. 1. 'ubijati otrovom'. — Mećali smo otrov u ranu i tako trovali pacove. 2. 'vršiti rđavi uticaj na koga, kvariti'. — Šta će taj matori momak med onom dicom, samo i(h) truje svojim glupavim divanom. ~ se 1. 'izlagati se (svesno ili nehotično) delovanju otrova': ~ rakijom, ~ duvanom. 2. 'potpadati pod tuđi uticaj, kvariti se'. — Truje se on od pića a ne od bolesti.

trpat -am nesvr. 1. 'stavljati, gomilati bez reda jedno na drugo'. — Trpala je u maramu sve što joj je pod ruku došlo. 2. 'uzimati mnogo i bez reda (o jelu)'. — Samo trpaš toliko u sebe, a posli te boli trbuv. Izr. ~ ko pijan u tur! ~ u svoj džep 'prisvajati'. ~ se 'gurati se gde ne treba, nametati se'. — Šta se ti, Mace, trpaš med divojke, ti si se rastala od čovika i nemaš mista med mladim curama.

trpeljiv -a -o 'koji može da trpi; strpljiv'. — Taka je Mara trpeljive naravi.

trpeljivo pril. 'na trpeljiv način; strpljivo'. — Sve je ona podnosila čutećki i trpeljivo.

trpit -im nesvr. 1. 'podnositi teškoće, nevolje, patiti'. — Trpila je ona pijanog čovika, svekra i svekrovu i razuzdanu dicu u kući. 2. 'podnositi koga ko je nepoželjan'. — Ne trpi snaju, jel je ona drugu curu tila sinu za ženu. ~ se 'podnositi jedan drugog'. — Braća su, al se ne trpe.

trsit se -im se nesvr. 'brinuti se, truditi se'. — Trsi se, sine, da dobro učiš.

trsje s zb. im. 'seme od trave za seno'. — Skupili smo dosta trsja di je bila najbolj'a trava za sino.

trska ž bot. Phragmites communis. — Cura joj je mršava, pa izrasla tanka i visoka ko trska.

trščara ž 1. 'koliba od trske'. — Napravill smo samo jednu trščaru u vinogradu, baš toliko da imamo di sklonit glavu ako kiša naiđe. 2. 'kuća sa krovom od trske'. — Kuća je prava trščara, nije cripom pokrivena.

trščica ž dem. od trska.

trt tarem nesvr. 1. 'trljati; masirati'. — Nana su me s maramicom umočenom u rakiju trli po leđima i tabanama, jel sam imo vrućinu. 2. 'strugati'. — iđi tamo dalje, šta mi ode pod nosom tareš ren da i ja moram od njeg plakat. 3. 'brisati'. — Nemoj oma trt čim si napiso, samo trošiš tu gumu. Izr. trla baba lan da joj prođe dan! ~ glavu 'razmišljati'. ~ se 1. 'žuljati se jedno o drugo'. — Razmrsi uzde, vidiš da se tako taru. 2. 'gložiti se, prepirati se'. — Svaki dan se taru, ko da nisu rođena braća.

trtica ž 'zadnji deo tela peradi i ptica, koji čine zakržljali repni pršljenovi, na kome raste perje; donji deo kičme kod čoveka uropygium, coccyx'.

truc m 'prkos, inat'. — Ne bi bila ona Jula, kad ne bi malo u truc tirala.

trucirat truciram nesvr. 'prkositi'. — Ne iđu više zajedno, al zato obadvoje truciraje jedno drugom.

truckat (se) -am (se) nesvr. 'tresti se, kretati se drmajući se (o kolima)'. — Put je bio grudvav i smrznut, pa su kola truckala, da Bog sačuva.

truckav -a -o 'koji je izazvan truckanjem, koji je posledica truckanja'. — Da sam znala da je tako truckav put, ne bi išla s tobom na kolima u varoš.

truckavo pril. 'na truckav način, truckajući se'. — Teško je bilo, morali smo polagano ić i truckavo.

trucovat -ujem nesvr. 'prkositi (kome)'. — Kupili su i meni nove knjige, nećeš mi više trucovat, da ja učim iz stari knjiga (So, Bj).

trud m 1. 'napor koji se čini pri vršenju nekog fizičkog ili umnog rada'. — Tribalo je za to rada, truda i novaca. 2. 'plod, rezultat rada'. — Izgorilo nam je žito na nogama, ode naš trud.

trudan -dna -dno 'umoran'. — Trudan čovik je skoro pao na prag, izdala ga je snaga od rada i gladi.

trudit trudim nesvr. 'zadavati kome trud, činiti da se neko trudi, zamarati'. — Mlogo trudiš, Lazo, te tvoje ruke, jel što je tušta tušta je, moraje ti i drugi pomoć. ~ se 'ulagati trud, starati se'. — Trudi se on, nije da neće, al ne iđe mu od ruke.

trudna prid. 'koja je u drugom stanju, bremenita (o ženi)'. — Bila je ona već trudna prija nego što se vinčala.

trudnica ž 'trudna žena'. — Puštite da sidne ta trudnica.

trudno pril. 's mukom, s trudom, teško'. — Bio je još mlad i trudno je nosio na ramenu velike džakove žita na tavan.

trudnoća ž 'stanje u kome se nalazi trudna žena'. —- Lako je podnosila trudnoću i zato je toliku dicu izrodila.

trudovi mn. m 'porođajni bolovi'. — Kod snaje Teze su počeli trudovi, bićeš, baćo, dida.

trukovat -ujem nesvr. 'štampati, tiskati (prvenstveno motive za ručni rad)'. — Nosila sam trukovat, sa(d) ćemo šlingovat rukave za košulje.

trulež m i ž 'ono što je trulo'. — Baci na đubre, šta će ti taj trulež.

trumbeta ž 'truba'. — Stričko mu je kupio trumbetu, pa sad po cio dan samo tratače.

trumbetaš -aša m 'onaj koji svira u trumbetu'. — Ajde, friško na sokak, iđu trumbetaši.

trun m 'vrlo sitan delić čega smrvljenog, mrva'. — Pao mi je trun u oko. Izr. Ni truna 'nimalo, ni mrve'.

trunak -nka m dem. od trun.

trunčica ž dem. od trunka.

trunić -ića m dem. od trun.

trunit -nem nesvr. 'postajati truo'. — Jabuke su padale i trunile ispod voćke.

trunit (se) trunim (se) nesvr. 1. 'prljati trunjem'. — Nemoj mi trunit u mliko. 2. 'otresti, stresati'. — Ko j to vidio, otresaš gar s cigaretle i svud mi po čaršapu truniš. 3. 'činiti, nanositi kome neprijatnosti'. — Nemoj mi trunit pod nos.

trunka ž 'trun'. —Alaj je to laž, on ni trunke nije dao.

truntaš -aša m 'lenština, gotovan, trut'. — Svit je pun truntaša.

truntav -a -o 'nezgrapan, trom, koji teško korača'. — Pere je truntav kad triba radit, na ilu nije.

truntavo pril. 'nezgrapno, tromo'. — iđe, iđe, al mi se čini pijano i truntavo.

trunto(v) -ova v. truntaš.

trunjav -a -o 'u kome ima trunja'. — Od čega ti je trunjava slanina?

trunje s zb. im. od trun. — Šta si radio, kad ti je kosa puna nikog trunja?!

trupa ž 'vojna jedinica, vojska'. — Nismo našli Janka, kazali su nam da je njegova trupa očla na front.

trušan -šna -šno 'čvrst, nabijen'. — Cura je malo trušna, al je vako dolična. Izr. Trušan i rušan 'pun snage, svega i svečega, živi u izobilju'.

trušnica ž 'hleb za pse (pečen od mekinja)'. — Opet si zaboravila ispeć trušnice za kerove.

trut truta m 1. 'pčelinji mužjak koji vrši samo funkciju oplođenja matice, a posle toga ga pčele izbacuju iz košnice'. 2. 'čovek koji živi od tuđeg rada, gotovan, lenština (fig.)'. — Dica i žena mu rade povazdan, a on samo ko kaki trut dođe na gotovo i jos zanoveta.

trutina m i ž augm. i pogrd. od trut.

trvalja ž 'maserka'. — Dobro bi bilo nać jednu trvalju da ga sirćetom istare.

trvat -am nesvr. 'trajati, postojati'. — Samo triba izdržat, neće valdar ni njegova vlada do'-vlka trvat.

trvenje s gl. im. od trt (se). 2. 'svađa, sukob'. — Otkako njim je otac umro, među braćom je samo trvenje.

trzavica ž (obično u mn.) 'nesporazum, nesuglasice (fig.)'. — Dobro stoje i svi rade, al kod njl su uvik nike trzavice po sridi.

trzalica ž 'tanka pločica, obično koštana, kojom se udara u žice na tamburi i sl. muzičkim instrumentima'. — Jariko je izgubio tizalicu od kože, pa sad samo prstima svira u berdu.

trzat se -am (se)/tržem (se) nesvr. prema trgnit (se). — Moraćemo odnet malog kod doktora, često se u snu trza.

tucak tucka m 'tvrdo jaje (na uskrs se deca tucaju crvenim, šarenim kuvanim jajima, pri čemu onaj čije se jaje na vrhu ne razbije, postaje pobednik'. — Ivan je svojim tuckom svima porazbijo jaja. Izr. Zdrav ko tucak 'puca od zdravlja'.

tuce -eta s 'celina od dvanaest komada'. — Snaš Veca je opet rodila, sad ima tuce dice.

tuckat se -am se nesvr. 'udaranjem jaje o jaje razbijati'. — Cilo poslipodne dica se tuckaje sa crvenim i šarenim jajima, koja su dobili za Uskrs.

tuča ž 'međusobno udaranje dveju ili više osoba'. — Počelo je zadirkivanjem a završilo se tučom i nožovima.

tučan -čna -čno 'debeo, mastan (fig.)'. — Malo tučnija rana da bidne.

tučnjava ž v. tuča. — Kaka je to tučnjava bila, kad je nji deset u špitalj dospilo!

tuć/tuć tučem nesvr. 1. a. 'udarati nekoga nanoseći mu bol'. — Trći, eno, tuče ti se sin. b. 'udarati po nečemu, padajući, zapljuskujući, duvajući'. — Kiša je padala s vitrom i cilu noć je tukla u pendžere. 2. 'udarati u kratkim i ritmičkim kucajima'. — A srce mi je tuklo samo što ne iskoči iz grudi. 3. 'vršiti neku radnju udaranjem (u kućnim poslovima)': ~ maslo, 'bućkati'; ~ j'aja u čorbu 'razmutiti jaja u čorbu'. ~ se 'biti sklon tuči'. — Šta da radim š njim, kad voli da se tuče?

tudak pril. v. tudan. — Ej, monče, nije tudak staza.

tudan pril. 'tim putem, u tom pravcu, tuda'. — Ja sam ga vidio, tudan je prošo.

tudank pril. v. tudan. — Ako te vidim da još jedared tudank prođeš, noge ću ti slomit.

tuđ tuđa tuđe 1. a. 'koji pripada drugome, drugima'. — Ne znam šta mu bi, ušo je i sio za tuđ astal; — Sram te bilo, uvlk ti je veće tuđe. 2. 'koji je iz druge zemlje, inostran'. — Šta ćeš ti u tom tuđem svitu? Izr. vodit tuđu brigu 'mešati se u život drugoga'.; kitit se tuđim perjem 'nezasluženo prisvajati nečije zasluge'.

tuđe pril. 'čudno, neobično'. — Tako mi je sve izgledalo tuđe.

tuđin m 'stranac, tuđinac'. — Kod nas je došo jedan tuđin, nismo ga nikako razumili, pa smo ga odveli kod učitelja.

tuđina ž 'inostranstvo'. — iz našeg mista se ritko ko otisko u tuđinu.

tuđit se tuđim se nesvr. 1. 'postajati tuđ, izbegavati koga ili što'. 2. 'ponašati se kao tuđin, ustručavati se, stideti se'. — U poslidnje vrime se ivša niki tuđi od nas.

tuga ž 'duševni bol izazvan nekom nesrećom ili velikom čežnjom, duševna patnja, žalost'. — Tugo moja privejika.

tugovat tugujem nesvr. a. 'biti tužan, osećati tugu, žalost'. b. 'izražavati tugu, žalost, žaliti, oplakivati'. — Tuguje za dragim, ostavio je; — Tugovaću dok sam živa.

tuk m 'udarac'. — Moždar tuk i nije bio tako jak, al ker je pao ko pokošen. Izr. udario ~ na luk 'sudar dvoje jednakih'.

tukatuka 'uzvik za dozivanje ćuraka'.

tuknit -ne nesvr. 'zaudarati'. — Taj se valdar nikad ne pere, kad se pribllži sve tukne od njeg.

tuliba ž 'podmukla ženska osoba'. — Čuvajte se Lize, te tulibe, zna se došuljat i sve izgledat, a onda nalaže ko kera.

tulipan -ana m 'lala'. ~ imam punu bašču crveni tulipana.

tuljak -ljka m 1. 'gvozdena osovina u roljki (naprava za roljanje zemljišta)'. — Klama se tuljak na roljki. 2. 'gvozdena navlaka (navučena na osovinu kola, drži točak)'. — Kako si metnio livču kad si zaboravio tuljak sa točka?

tuljčit -im nesvr. 'uglavljivati žbicu (u glavčinu točka zaprežnih kola)'. — Odneli smo dva nova točka kod kovača da i tuljči.

tumarat -am nesvr. 'lutati bez cilja'. — Tumara oko salaša i tare pamet 'duboko razmišlja'. ~ oću da znam di ćete i ka(d) ćete doć, neću da tumarate po varoši cio dan.

tumbat (se) -am (se) nesvr. 'obrtati'..— Ko ti je kazo da tako tumbaš taj kovčeg?

tunja ž gunja, Cvdonia vulgaris. — Nisam ove godine tušta metnila dunca od tunj'a, malo je rodilo.

tunjav -a -o 'koji teško shvata, tupoglav'. — Za drugog se i nije mogla udat neg za tog tunjavog Iliju.

tup tupa tupo 1. 'koji nije dovoljno naoštren'. — Teško onom kome tupim nožom kožu deru. 2. 'bezizražajan; prazan (o licu, pogledu, očima)'. — Stojo je i samo me je tupim očima gledo. 3. 'potmuo, prigušen, nejasan (o zvuku)'. — Čuli su se tupi udarci al nismo znali od čega dolaze. 4. 'koji se neprijatno oseća, neprijatan (o bolu)'. — Tupo stezanje ispod pleća nije prolazilo.

tupit (se) tupim (se) nesvr. 'zatupljivati'. — Ne triba to tesat s nožom, tupiš ga tako.

tur tura m 'stražnjica'. — Dobio je danas prutom po turu. 2. 'stražnji deo hlača'. — Njegove su čakčire uvik bile na turu zakrpljene. Izr. pun ~ veselja 'veliki strah'.

turanje s gl. im. od turat. — Nije lako cili dan turanje kolica mokri valjaka.

turat turam nesvr. 1. 'gurati'. — Turali smo zemlju na kolicama. 2. 'terati na nešto'. — Šta me turate, znam ja i sam tamo otić, ako oću. Izr. ~ nos svudan 'mešati se u sve'. ~ se 'gurati se'. — Đuka se tura kroz svit i, vidićeš, prvi će stignit mladence.

Turčin m 'pripadnik turskog naroda'. 2. 'okrutan, svirep, nemio čovek (fig.)'. — Pravi je Turčin, uvik se svađamo kad triba ić digod u goste. Izr. puši ko ~ 'mnogo i strasno puši'.

Ture -eta s 'mladi Turčin'. — iđi, sine, med cure, valdar nisi Ture da bižiš od svog roda.

turgulja ž 'vrsta rane crvenkaste šljive'. — Turgulje su već zrile, možete i(h), dico, ist.

turić -ića m dem. od tur.

turit turim svr. 1. 'staviti nešto u unutrašnjost nečega'. — Beno, turi ruku u džep. 2. 'pomaknuti, odgurnuti (fig.)'. — Turi Antun pun tanjir isprid sebe.

Turkinja ž 'ženska osoba turske narodnosti'.

Turkinjica ž 'mlada Turkinja'.

turnir -ira m 'pojas za žene (u kojem je ušivena vuna i kad se potpasuje suknje imaju lepše držanje, jer okruglo i ravnomerno na njemu vise)'. — Sašila sam nov turnir, stari se sav iskido.

turnit -nem svr. 'kratkim snažnim pokretom učiniti da se neko ili nešto pomakne, odgurnuti'. — Nisi ga tribo tako jako turnit, mogo je deran na nos past. b. 'kratkim, brzim pokretom staviti, gurnuti u nešto'. — Stričko su nam uvik davali novaca kad smo kod nji išli u goste, a strina je, da niko ne vidi, znala nam turnit u šaku od svog novca.

turpija ž 'ručni alat različitog oblika sa zupcima koji služe za struganje metala, drveta i sl.'. ~ uzmi onu malu turpiju i naoštri veliku pilu.

turpijat -am nesvr. 'strugati turpijom'. — To je suviše debelo divo, ne možeš ga samo turpijat, triba ga najpre makljom orendisat.

turpijetina ž augm. i pogrd. od turpija.

turpijica ž dem. od turpija.

turski -a -o 'koji se odnosi na Turke i na Tursku, koji pripada Turcima i Turskoj': ~ narod, ~ a vojska, ~ a vira. Izr. otić u Tursku 'samo da ne vidi nevolju oko sebe'; proć ko pokraj turskog groblja 'praviti se nevešt'.

tušta ž 'mnogo, bezbrojno'. — Tušta si tražio, zato nisi dobio ništa; Izr. ~ puti 'mnogo puta'; — i tma 'sva sila'.

tute pril. 'tu'. — Dobićeš ti svoje kad tute dođeš.

tutek pril. v. tute. — Sad je tutek bio.

tuteka pril. v. tute. — Donesi tuteka košar.

tutekar pril. v. tute. — Tutekar su se sigrali dok ti nisi izašo napolje.

tutkalo s 'lepilo dobiveno preradom kostiju i kože'. — Kupio sam tutkala pa ćemo zalipit onu uzgljančicu što se odlipila sa ama.

tutor m 'lice kome je vlast poverila brigu i staranje o maloletn:m, umobolnim i sl. osobama, staratelj'. — Rođeni stric mu je određen za tutora dok on ne bidne punolitan.

tuvit -im nesvr. 1. 'dobro držati u pameti, pamtiti'. — Tuvio je on dobro, al je posli zaboravljo. 2. 'ubedljivo savetovati, sugerisati kome'. — Njoj su to tuvili od malena.

tužan -žna -žno 'koji oseća tugu, žalostan'. — Danas je za nas tužan dan.

tužit se tužim se nesvr. 'žaliti se nekome ili nečemu zbog nečega'. — Svakom se tužio na nerodnu godinu. — Unuk se tužio didi da je gladan, a nana mu ne da ist.

tužno pril. 'žalosno'. — Nana su tako tužno žalili didu, da smo svi plakali.

tvor tvora m 'malena zver iz porodice kuna Putorius putorius'. — Smrdi ko tvor. tvorić -ića m dem. od tvor.

tvorov -a -o 'koji pripada tvoru'. — Naišo sam na tvorov trag.

tvrd tvrda tvrdo 1. a. 'koji se teško obrađuje': ~ drvo; ~ zemlja; b. 'koji ne menja oblik pod teretom': ~ postelja; ~ uzgljanca; c. 'obložen kamenom i sl.': ~ put; d. 'zamešen sa više brašna': ~ kruv; 2. 'načinjen od čvrstog materijala'. — Salaš smo ziđali s tvrdim valjkima. 3. 'škrt'. — Luka je tvrd na ričima, al i na novcu. Izr. ~ na ušima 'nagluv'; ~ na ustima (o konju) 'ne prima zauzdavanje (žvalu u usta)'.

tvrdica ž i m 'preterano štedljiv čovek, škrtica'. — Ča Vranje svaki dinar triput vrate u džep, p onda ga potroše.

tvrdit tvrdim nesvr. 'iznositi nešto kao nepobitnu istinu'. — Bać Šime tvrdi da je vidio Lazu i da su mu jednu nogu ocikli, a znaš da bać Šime nikad ne laže.

tvrdoglav -a -o 'koji uporno ostaje pri svome, svojeglav'. — Sve bi to dobro bilo da moj baćo nisu tako tvrdoglavi, pa kad štogod kažu, nema popuštanja.

tvrdoglavo pril. 'na tvrdoglav način, nepopustljivo'. — Svi smo ga nagovarali da i on ode s društvom, a on, ne da nije očo, već je samo tvrdoglavo sidio i ćutio.

tvrdoust -a -o 'konj sa tvrdim ustima (teško prima "žvale", a još teže se sa njime upravlja u zaprežnim kolima)'. — Bolje će bit da ti ne dekaš tog tvrdoustog konja, slabe su ti ruke.

tvrdovat tvrdujem nesvr. 'preterano štedeti, škrtariti'. — E, pa nećemo valdar i sad tvrdovat kad sina ženimo?!

 

 

U

 

ubacat ubacam nesvr. 'bacati jedno za drugim u nešto'. — Ja ću natirat kola blizo, a ti ćeš onda samo ubacat bundeve.

ubacit ubacim svr. 'baciti, hitnuti u nešto'. — Kogod je ubacio loptu u našu avliju. ~ se 'umešati se, upasti u razgovor'. — Nisu me pitali al ja sam se sam ubacio u njev divan.

ubacivat -acivam nesvr. prema ubacit (se). Nikola, ti si opet ubacivo ciglje u bunar?!

ubadat (se) ubadam (se) nesvr. prema ubost (se).

ubalavit (se) -im (se) svr. 'postati balav'. — Otari ditetu nos, sav se ubalavio.

ubalegat (se) -a (se) svr. 'umazati se, zaprljati se balegom'. — Kudan si išo kad si tako ubalego čizme?

ubalit -im svr. 'zamazati, uprljati balom'. — Pazi, ubaliće ti konj kaput. ~ se povr.

ubardat -am svr. 'upamtiti, zapamtiti'. — Ubardala sam svaku didinu rič.

ubica m 'onaj koji je izvršio ubistvo'. — Tužna i kukavna ja, šta doživi, da mi sin po~ stane ubica?!

ubidit ubidim svr. 'iznošenjem dokaza uveriti nekoga da je ono što mu se kaže istinito, da veruje u nešto'. — Najpre ga zaplašiš s guskom, a onda triba ja da ga ubldim da on mož čuvat te iste guske. ~ se 'uveriti se u istinitost nečega'. — Odvedi ga da vidi ždribe koje si kupio, pa će se i sam ubidit da je istina što kažeš.

ubiđivanje s gl. im. od ubiđivat (se). — Katkad je za ubiđivanje potribna i batina.

ubiđivat (se) ubiđivam (se) nesvr. prema ubidit (se).

ubijat ubijam nesvr. prema ubit. Izr. ~ vrlme 'provoditi vreme u bilo kakvom poslu'. ~ se nesvr. prema ubit se.

ubijen -ena -eno 1. trp. prid. od ubit (se). 2. a. 'povređen, ranjav'. — Ne možem ja nikud s ovim ubijenim nogama. b. 'izubijan'. — Od voća samo jabuke nisu ubijene. 3. 'nabijen, utaban'. — Sad je ovo dobar i tvrdo ubijen put. 4. 'utučen, slomljen (bolom, nevoljom)'. — Nemojte zvat nanu, sva je ubijena od kako su nam majka umrli.

ubijeno pril. 'utučeno, skrušeno'. — Nikad ga dosad nisu vid(i)li da tako tijo i ubijeno divani.

ubilužavat (se) ubilužavam (se) nesvr. prema ubilužit (se).

ubilužit -im svr. 'upisati, zabeležiti'. — Kad je tako, ubilužite i mog sina Paju. ~ se 'upisati se, zapisati se'. — Nane, pitall su u škuli čiji roditelji nemaje zemlje, ja sam se ubilužio med taku dicu.

ubirat (se) ubiram (se) nesvr. 'praviti nabore (na čemu), nabirati (što)'. — Ubiram sukno, Margi za suknju.

ubistvo s 1. 'nasilno oduzimanje života'. — Bio je godinama u zatvoru zbog ubistva komšije. 2. 'propast, uništenje'. — Ako nam sad još i poplava uništi to malo usiva, eto nam onda pravog ubistva.

ubit ubijem svr. 1. 'usmrtiti, ustreliti, uloviti (životinju)'. — Meni bi žao bilo i zeca da ubijem. 2. 'uništiti, utući (o mrazu, poplavi i sl.)'. — Samo da nam mraz ne ubije mlade voćke u cvatu. 3. 'dovesti do propasti'. — Dugovi su ga ubili. 4. 'izmučiti, satrti (snagu, zdravlje)'. — Obi me ova vrućina. 5. 'prekratiti, utoliti'. — Daj mi makar koji gutljaj da ubijem žeđ. 6. 'skratiti vreme, ubiti dosadu'. — Cio dan pada kiša, pa moram čimegod ubit vrime i zato radim tako makar šta. 7. 'povrediti, ozlediti, nažuljiti'. — Desna čizma mi je ubila n'ogu. 8. 'karte odneti jačom kartom'. — Ja ću punit, a ti ubi ako možeš. Izr. Bog te (ga, vas) ubio! u kletvi: 'neka da Bog da nestaneš'; jednim udarcom ~1 dvi muve 'u isti mah obaviti dva posla'. ~ se 1. 'oduzeti sebi život'. — Dida Piko su se ubili. 2. 'jako se udariti, ozlediti se'. — Nemoj da zaspeš i padneš s kola, možeš se ubit. 3. 'mnogo se truditi oko čega (fig.)'. —-Joško se ubi svirajuć, a ona nikako da se uvati u kolo i da zaigra.

ublatnjavit (se) -im (se) svr. 'uprljati blatom, ublatiti'. — Šta si radio i kudan si išo kad si do kolina čakčire ublatnjavio?

ubljuvat (se) ubljujem (se) svr. 'zaprljati (se) pri bljuvanju'. — Što se on opio, al se i sav ubljuvo.

ubljuvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema ubljuvat (se).

ubod m 1. 'ranjavanje oštrim šiljatim predmetom, žaokom i sl.'. — Nikako da mi splasne ovaj ubod čele. 2. 'bod pri šivenju'. — Sidi još malo, imam samo nikolko uboda i gotova sam sa šivenjem.

ubog/ubog -a -o 'veoma siromašan, jadan'. — Moja kuća je uboga prema vašoj gazdačkoj.

ubogaljit (se) -ogaljim (se) svr. 'učiniti bogaljem, osakatiti'. — Nemoj ga sekirat, dosta je njemu što ga je bog ubogaljio, pa je osto mali i gurav.

ubogo/ubogo pril. 'siromašno, jadno, bedno'. — Zar baš kod vas mora sve tako ubogo da izgleda.

ubokorit se ubokori se svr. 'razviti se u bokore (o biljci)'. — Žito se lipo ubokorilo, sad samo da ga pokrije snig.

uboksat -sujem svr. v. boksat. ~ oćeš i moje cipele uboksat kad već čistiš tvoje čizme.

uboksovat -sujem svr. v. boksat. — Oboksovala sam i tvoje papuče.

ubor m 'nabor'. — Ko je take lipe ubore napravio na košulji?

ubost (se) ubodem (se) svr. 1. 'oštrim, šiljatim predmetom, žaokom i sl. raniti'. — Ne znam šta me je ubolo, al sva mi je noga pocrvenila. 2. 'neprijatno dirnuti, uvrediti'. — Kad mi je to kazala, ko da me je nožom u srce ubola.

uboški -a -o 'koji se odnosi na uboge, siromaški'. — Danas su onog starog čovika odneli u uboški dom.

ubrajat (se) ubrajam se nesvr. 'stavljati u red čega, uvršćavati'. — Nemojte mene ubrajat med vaše goste, jel zvali me ili ne, ja ni tako neću doć.

ubran -a -o 1. trp. prid. od ubrat. 2. 'naboran'. — Malo ti je većma ubrana suknja nego što bi tribalo.

ubrašnjavit (se) -im (se) svr. 'posuti brašnom'. — Ko ti je ubrašnjavio kosu?

ubrat uberem svr. 1. 'uzabrati'. — Ja najvećma volim da sama uberem voće koje ću poist. 2. 'napraviti nabore'. — Danas će mi ubrat suknju i sutra ću je već probat.

ucat -am nesvr. 'stalno ići nekuda uz izbegavanje posla, lutati, skitati'. — Priko nedilje ne radi već uca po selu, a nediljom spava.

ucmekat ucmekam svr. 'ubiti, umlatiti (pogrd.)'. — Neću ja tebi noge lomit, ucmekaću te ako mi sestru ostaviš.

ucrvat se -am se svr. 'dobiti crve, ispuniti se crvima'. — Rana na krmači se ucrvala, tribaće je namazat kenjačom. 2. 'postati nestrpljiv od iščekivanja (fig.)'. — Dugo mi je, ucrvaću se od čekanja.

ucvarit se -im se svr. 'preznojiti se (zbog neprikladnog odevanja u tople dane), ispržiti se'. — Teško je na ovoj vrućini za njim rukovetat, sva sam se ucvarila.

ucvilit ucvilim svr. 'rastužiti'. — Nana su bili ucviljeni i plakali su cio dan.

učaklaisat (se) -išem (se) svr. 'usijati (se) od dugotrajne upotrebe'. — Nosiš te čakčire već ko vo kožu, sve su ti na turu učaklaisane.

učan učna učno 'naučen'. — Nisam znao da je ona tako učna žena.

učatlaisat (se) -išem (se) svr. v. učaklaisat (se).

učenjak m 'onaj koji se bavi naukom; obrazovan čovek'. — Mirko, zato što čita novine, pravl se učenjak.

učevan -vna -vno 'školovan, obrazovan'. — Tako učevan čovik a velik lažov.

učičkat -am svr. 'napuniti se čičkom uednom vrstom bodljikavog ploda koji se lako hvata na odelo čoveka)'. — Di si, curo, učičkala skute? — U šenfliku, čekala sam diku! (nar.). ~ se 'napuniti se čičkovima'. — Naš veliki ker se sav učičko.

učinit učinlm svr. 1. 'izvršiti, izvesti'. — Danas je mali Ante učinio prvi korak. 2. 'pomoći, izići u susret'. — Učini mi to, Milka, ja ću tebi vratit kad ti ustribalo. 3. 'naneti zlo, šcetu'. — Kako si mogo to učinit, bratu rođenom?! 4. 'uštaviti (kožu)'. — Učinili su mi ovčije kožice, imaćemo lipu i veliku opakliju. ~ se 'pričiniti se, prikazati se'. — Divanio sam s Gezinom Tezom, učinila mi se bolesna.

učit -im nesvr. 'sticati kakvo znanje u školi i zanatu'. — Kako ne bi učio kad iđem u škulu. Izr. Ko uči znaće, ko radi imaće! (posl.).

učitavo pril. 'ujedno, u jednom komadu'. — Ti si meni dao sitno, a ja ću tebi vratit učitavo jednu iljadarku.

učitelj m 'prosvetni radnik koji radi u osnovnoj školi'. — Danas mi je učitelj kazo da sam najbolji u računu.

učiteljica ž 'žena učitelj'. — Nane, imamo novu učiteljicu,

učoporit se učoporim se svr. 'skupiti se u čopor'. — Ovce su se učoporile, vrime je da i(h) tiramo na salaš.

učovičit se -Im se svr. 'odrasti, sazreti, postati čovek'. — E, moj Janko, i ostarićeš al se nećeš učovičit.

uć/uć uđem svr. 1. 'idući dospeti na kakav zatvoren prostor'. — Nemoj zaključat vrata, ja ću uć malo posli; — Još malo pa će snaja uć u našu kuću. 2. 'stupiti u određeno doba života, starosti i sl.'. — Borme je naša cura ušla u šesnajstu godinu. Izr. ~ u volju 'dopasti se'; ~ u glavu 'razumeti'; ~ u godine 'postati stariji'; ~ u trag (kome, čemu) 'otkriti (koga, što)'; ušo vrag u njega 'pomamio se'.

ućapkat -am svr. v. ćapkat. — Bać ste lipo ućapkali ambetuš.

ućarit ućarim svr. 'doći do zarade, zaraditi, izvući neku korist (ne baš na najpošteniji način)'. — Ako se štogod mož ućarit, onda će Lozija cigurno tamo bit (v. ćar).

ućutit (se) -im (se) svr. 'prestati govoriti, zaćutati'. — Čuo sam mu glas iz kuće, a kad sam ja ušo unutra,on je ućutio. 2. 'primiriti se, utišati se'. — Cvrčak se ućutio, valdar je očo na spavanje.

ućutkat -am svr. 'primorati nekoga da ućuti'. — Koce, možeš li ti tu tvoju dicu malo ućutkat, ne čujemo se od nji. ~ se 'zaćutati, utišati se'. — Udarila je kiša, pa su se i vrepci ućutkali.

ućutkavat (se) ućutkavam (se) nesvr. prema ućutkat (se). — Dokleg ćeš, Kristo, misliš da ućutkavaš tvog Stipana, pušti ga nek divani s ljudima, pa on je već odavno momak posto.

ućutkivat (se) ućutkivam (se) nesvr. v. ućutkavat (se).

ućvala m i ž 'pokvarenjak, uštva, ulizica, dvoličnjak'. — Šta se on miša med pošten svit, ućvala zgažena!

udaja ž 'stupanje ženske osobe u brak'. — Moju udaju nikad neću zaboravit, sav sokak je svatkovo kod nas.

udanit udanem svr. 'udahnuti'. — Toliko sam se poplašila da nisam mogla ajer da udanem.

udaren -a -o 1. trp. prid. od udarit. 2. 'malo lud, ćaknut'. — Divani on i radi ko i drugi svit, al pokatkad izgleda ko da je malo udaren. Izr. ~ mokrim obojkom 'luckast'.

udarit -im nesvr. 1. a. 'lupiti, mlatnuti'. — Nane, Vince me udario šakom po nosu. b. 'zahvatiti sobom i prodrmati ili opaliti'. — Grom je udario u dud, po sridi ga je rascipio. 2. 'pogoditi izazivajući oduzetost ili smrt'. — Bać Lazu je vitar udario i samo što je još živ. 3. 'naleteti na nešto, lupiti o nešto'. — Nismo se mogli s kolima zaustavit i rudom smo udarili u zid. 4. 'propisati, nametnuti'. — Oni nama udare porciju, ne pitaje možemo 1 i ne možemo platit. 5. 'ukucati, zabiti'. — Udari kočiće da se vidi da je zemlja izmirena. 6. a. 'sav se predati nečemu'. — Majka su se diigo suzdržavali, al onda su najdared tako udarili u plač i žalenje' da smo se svi gušili u suzama. b. 's apetitom jesti ili piti'. — Dobro ste osolili pečenje, sad kad udarimo u vino, biće pisme do zbre. 7. 'krenuti, poći unekom pravcu'. — Najbolje ćeš naći njegov salaš ako oma iza našeg salaša udariš priko njiva. 8. 'početi padati; snažno grunuti (o vetru, mećavi)'. — Sve je bilo dobro dok kiša nije udarila. 9. 'izazvati povremene promene u čoveku (o piću)'. — Bilo je veselo dok ga vino nije udarilo u jezik. Izr. udarila ga čaša u glavu 'opio se'; ~ glavom o zld 'tvrdoglavo srljajući naići na poteškoće; ~ na sva zvona 'razglasiti'; u visoko drvo grom najprije udari; udri brigu na veselje 'odbaci nevolju'. ~ se 'zadati sebi udarac'. — Eno ga, leži u krevetu, udario se o drvo.

udat -am svr. 'dati kome za ženu (kćer, sestru, rođaku)'. — Odali smo i našu najmlađu ćer. ~ se 'stupiti u brak (o ženskoj osobi)'. — Moja nana su rano ostali brez čovika, poginio je u ratu, al su se nanovo udali kad smo se ja i sestra podomile. Izr. Kako sam se nadala, dobro sam se i udala!

udavača ž 1. 'devojka koja je stigla za udaju'. — Ženiću se, kako ne bi, samo dok nađem udavaču za mene. 2. 'isprošena devojka (u periodu do venčanja)'. — Kako vaša udavača, je 1 je spremate za vinčanje?

udavat (se) udajem (se) nesvr. prema udat (se).

udavit udavim svr. 1. 'zadaviti'. — Toliko je nanu moj mlađi brat namučio da je ćesto znala kast da joj je žao što ga nije udavila kad se rodio. 2. 'utopiti'. — Dica su puštila piliće u vodu da vide kako znadu plivat i sve piliće su udavili. 3. 'mnogo namučiti, izmoriti (npr. dosadnim pričanjem)'. — Sinoć me je Lacko skoro udavio, tri sata mi je dosađivo pripovidajuć već po ne znara koji put kako su ga privarili kad je pućke prodavo. ~ se 'utopiti se'. — Nemam ja nikog, imo sam jednog brata, al on se davno udavio u Paliću.

udebljat (se) -am (se) svr. 'postati debeo, postati deblji'. — iđe i on stariji, pa se malo udebljo i posto prosid.

udesan -sna -sno 'zgodan'. — Borme je to još kako udesan momak i naočit.

udesit -im svr. 1. 'srediti, načiniti'. — Tome, zašto već ne udesiš tu bravu da možemo redovno zaključat vrata? — Lozika, udesi da i tvoja sestra sutra dođe u kolo. 2. 'dovesti koga u nepriliku'. — Kako nas je Lujo udesio, to nije svakidašnje: napravio se bolesan i mi ga odneli na leđima kući, a on se onda prid svima poćo tako smijat da se sav zacinio. ~ se 1. 'urediti se, doterati se'. — Za koga si se ti, Tezo, tako udesila? 2. 'nagoditi se, složiti se'. — Jesmo, udesili smo se i od sutra su vranci vaši.

udesno pril. 'na udesan način, zgodno'. — Ne znam oće 1 baš bit udesno da tiraš svinje na njegovu strniku dok ga ne pitaš.

udešavat (se) udešavam (se) nesvr. prema udesit (se).

udilit udilim svr. 'dati milostinju'. — "Udilite siromaku" i "Udilite siromaku koji ne vidi u mraku" su česte izreke prosjaka prid crkvom ili na groblju.

udit udijem svr. 'udenuti (konac u iglu)'. — Majko, vama su malo kratke ruke da udijete u iglu!

udit -im nesvr. 'nanositi štetu, zlo, škoditi'. — Zna on da mu udi zdravlju, al kaže ne možda se ostavi pića.

udivanit (se) udivanim (se) svr. 'dogovoriti se'. — Samo ti iđi, ja i tvoj otac smo se već udivanili.

udivat udivam nesvr. prema udit. — Slabo vidim, pa ne možem više udivat.

udlićkat se udlićkam se svr. 'izvršiti veliku nuždu s prolivom'. — Bolto i Marta su toliko ili duda, pa su se obadvoje udlićkali.

udomit (se) udomim (se) svr. 'udati'. — Blago tebi, Joško, ti si tvoju ćer udomio.

udovac -ovca m 'čovek kome je umrla žena'. — To je ćer onog udovca sa Sebešića.

udovački -a -o 'koji se odnosi na udovce i udovice'. — Ni udovački život nije lak.

udovčev -a -o 'koji pripada udovcu'. — Vidi udovčevi sinovi kako su fainski.

udovica ž 'ona kojoj je umro muž, udova'.

udovicin -a -o 'koji pripada udovici'. — To je udovicina zemlja ostala neuzorana.

udriroza ž 'nastrana i pomalo luckasta žena (pogrd.)'. — Ko se za tom udrirozom okrene i taj baš ne mora bit treću noć dočuvan.

udrobit udrobim svr. 'drobeći u sitne komade (hleb i sl.) staviti u nešto tečno'. — Kate, za večeru dici udrobi kruva u vruće mliko.

udrvenit se udrvenim se svr. 'postati kao drvo, ukrutiti se'. — Mogla si ovo ilo malo i pogrijat, sve se već udrvenilo.

udubit udubim svr. 'dubeći načiniti šupljinu u nečemu'. — Kako si to mazo zid kad si ga tako udubio? Blaško je udubio kruv, poijo je svu sridinu. ~ se 1. 'dobiti udubinu'. — Zemlja se od vode prid košarom sasvim udubila, moraćemo je nasut. 2. 'zadubiti se (fig.)'. — Koce, tako si se udubila u to šlingovanje da me ni ne vidiš ni ne čujes.

udušak pril. 'naiskap, nadušak'. — Možeš mislit koliko je bio žedan, kad j'e po litre vode udušak popio.

udvostručit (se) -im (se) svr. 'dvaput uvećati, udvojiti'. — To je bilo lane, sad ćeš, borme, morat udvostručit ako oćeš ja da ti orem.

uđi -a -e 'bolji, vredniji, viđeniji'. — Zašto se Lozika ne bi udala za Danču, kad je momak dobar, a iz uđe obitelji je.

ufanje s gl. im. od ufat (se). — Moje je ufanje u tebe, Bože, neizmerno (molitva).

ufat (se) -am (se) nesvr. 1. 'nadati se, verovati, uzdati se'. ~ ufa se on da će do zaoda sunca već bit kod svoje majke. 2. 'usuditi se, osmeliti se'. — Posli oni batina što je dobio, ja virujem da se neće više ufat da i jednu rič prozbori.

ufircat -am svr. 'krupnim bodom igle ušiti novoskrojenu haljinu, odelo i sl. (nakon probe se šije po tome kako je ufircano)'. — Zato je samo ufircano da na probi popravimo što nije dobro.

uflićkat se uflićkam se svr. 'dobiti proliv'. — Kad se prase uflićka, to je znak da je bolesno.

ufonjat se -am se svr. 1. 'umokriti se'. — Nikoli su nogavice od flundra sasvim mokre, mora da se ufonjo. 2. 'uplašiti se (f ig.)'. — Ajde iđi, šta si se ufonjo, valdar si ti muško pa se ničeg ne bojiš.

ufriško pril. 'ubrzo'. ~ ufriško će se smrknit.

ufugovat -ujem svr. 'uglačati malter između cigala'. — Ti samo ziđaj, ja ću ufugovat di triba.

ugaćit se -im se svr. 'obući gaće, pojaviti se u gaćama'. — Tebi je, Tome, valdar vrućina kad si se ugaćio?

ugaćnjak m 'učkur, svitnjak'. — Ukljukaj ugaćnjak, visi ti do kolina.

ugađat ugađam svr. i nesvr. prema ugodit.

ugagricat se -a(m) se svr. 'dobiti gagrice'. — Jedna šunka se ugagricala.

uganit uganem svr. 'povrediti nogu ili ruku iskretanjem zgloba, iščašiti'. — Mož bit da si uganio nogu kad ne možeš na nju stat.

ugar 1. 'njiva koja se posle žetve preore da odstoji pre dubokog oranja i novog jesenjeg sejanja'. 2. 'plitko oranje posle skidanja useva'. — Zemljište je pripravljeno za ugar.

ugarak ugarka m 'ogoreli komad drveta'. — Poli vodom vatru, nemoj ni jedan ugarak da ostane.

ugareap m 'kraća loza na čokotu, koja se ostavlja za iduću godinu na rod'.

ugarit ugarim svr. i nesvr. 'uzorati obradivo zemljište i ostaviti izvesno vreme nezasejano, da bi se odmorilo i postalo plodnije'. Izr. orat pod ugar 'ugariti'.

ugarnice ž mn. 1. 'ugarena njiva'. 2. 'zemlja koja se nalazi neposredno do prvih kuća grada)'. — Tu nam je zemlja oma u ugarnicama iza varoši.

ugasan -sna -sno 'zagasit, taman'. — Kupili su mi moji jedno ugasno ruvo.

ugasit ugasim svr. 'utrnuti'. — Ugasila se vatra u šporelju. Izr. ~ žeđ 'uzimanjem vode ili kakve druge tečnosti utoliti osećaj žeđi'. ~ kreč 'preliti živi kreč vodom radi dobivanja gašenog kreča'. ~ se 1. 'prestati svetleti'. — Baš sad se jedna zvizda ugasila na nebu. 2. 'umreti'. — Svačiji će se život jedared ugasit. 3. 'izumreti'. — Umro je brez roda i grana mu se ugasila.

ugazit -im svr. 1. 'gazeći zgnječiti (što)'. — Napravili su stazu priko žita i jsve ga ugazili. 2. 'uprljati gazeći po čemu'. ~ oma da si skinio te blatnjave cipele, oćeš valdar da mi ugaziš pokrovce u sobi.

uginit -nem svr. 'lipsati, crći'. — Nemam vise ovaca, sve su uginile.

uginuće s 'smrtnost životinja'. — Ove godine sam imo manja uginuća u prasicama nego lane.

uglancat -am svr. 'usjati, uglačati'. — Tako sam uglanco daske, svi će mišovi popadat!

uglavit (se) uglavim (se) svr. 1. 'namestiti da nešto čvrsto stoji, učvrstiti'. — Uglavi tu bocu s mlikom da se ne privrne. 2. 'ugovoriti, dogovoriti se'. — Da, da, biće svatova, uglavili smo već i dan vinčanja.

uglavljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema uglavit (se).

ugledat -am svr. 'spaziti, primetiti'. — Kad ugledam toran Gradske kuće, onda znam da sam blizo Subotice. ~ se 'poći za nečijim primerom'. — Ako se ugledaš na tvog strica, bićeš valjan čovik. 2. 'videti svoj lik (u ogledalu, vodi i sl.)'. — Nisam virovo da mi je toliko nateko nos, od uboda čele, sve dok se nisam ugledo u ogledalu.

ugledat (se) ugledam (se) nesvr. prema ugledat (se).

uglibit se uglibim se svr. 'uplesti se, zapetljati se u nešto neprijatno (fig.)'. — Taki zgodan momak i uglibio se u ženu s troje dice.

ugnjizdit se ugnjizdim se svr. 1. 'napraviti, saviti gnezdo'. — Opet se roda ugnjizdila na svom starom mistu, na odžaku. 2. 'smestiti se ugodno (fig.)'. — Samo kad si se ti ugnjizdio, a drugi nek gledaje di će sist.

ugodit -im svr. 'ispuniti želju (kome)'. — Ugodi ti didi, pa se ne boj da neceš dobit novo ruvo za Uskrs; Ko bi svima ugodio, kad vas tušta ima.

ugojit ugojim svr. 'utoviti, uhraniti (stoku, živinu)'. — Nisi tribo tako ugojit bika, neće tit skakat. ~ se 'postati debeo'. — E, jesi se ugojio, izgledaš ko melak.

ugrabit -im svr. 'dočepati se prvi nečega'. — Kako vidim, ti si ugrabio najveći komad pečenja, a drugima šta ostane.

ugrijat -jem svr. 1. 'učiniti toplim, zagrejati'. — Ugrij mi vode za nogej Triba ugrijat peć. 2. 'obasjati, zagrejati'. — Čim se magla raziđe i Sunce ugrije: — Dobro si ga ugrijo s litrom vina. Izr. ~ tabane 'žurno ići, mnogo plesati'. ~ se 1. 'postati topao, zagrejati se'. — Site nuz peć pa ćete se ugrijat. 2. 'biti pripit'. — Nazdravljajući često, gosti su se fain ugrijali.

ugrijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema ugrijat (se).

ugrist -izem svr. 'zariti zube u nekoga, ujesti'. — Čuvaj se kera, da te ne ugrize. Izr. ~ za srce 'duboko uvrediti'. ~ se 1. 'sam sebe ozlediti zubima'. — 2. 'slepo ići za nekim, ugledati se u nekoga'. — Ugrizo se u Mandinu ćer, pa je 1 ona, jel nikoja druga. Izr. ~ za jezik 'pokajati se zbog nepromišljenih reči'.

ugruvat se ugruvam se svr. 'izudarati se (padom)'. — Bać Vincin Ivan je pao s konja i fain se ugruvo.

ugurat uguram svr. 1. 'tutnuti'. — Dok sam se ja okrenila, dida su joj ugurali atoš u šaku. 2. 'izraditi službu nekome'. — Rođenog brata je uguro za poljara. ~ se 1. 'tiskajući kroz gomilu, ići'. — Dotleg se guro dok se nije uguro u prve redove i opet je najbolje od nas vidio svatove. 2. 'ugurati (2.)'. — Kako se uguro to on zna, al glavno je da radi.

uguravat (se) -uravam (se) nesvr. prema ugurat (se).

ugušit ugušim svr. 1. a. 'zadaviti'. — Ugušio je rođenu ženu i onda se obisio. b. 'onemogućiti razvoj, rastenje'. — Korov je ugušio kuruz. ~ se 1. 'udaviti se'. — Ugušio se u dimu kad je spašavo konje iz košare koja je gorila. 2. 'zadaviti se (zalogajem, gutljajem, od grča u grlu pri jakom uzbuđenju i sl.)'. — Kažu da se ugušila od suza.

ugušivat (se) -ugušivam (se) nesvr. prema ugušit (se).

ugužvat (se) -am (se) svr. 'pritiskajući učiniti nabore na nečemu'. — Kad sidaš, pripazi malo, nemoj da ugužvaš novo ruvo.

uja ž 'vreme kojim se označava prekid nekog rada, odmor'. — Dok vi otkujete kose, ja ću jednu uju da otspavam. — Samo da dođe vrime za uju, al izgleda do užne neće bit ništa.

ujac m v. ujak. — Roze, kad vam je bio ujac u gostima?

ujak m 'materin brat'. — Neceš se valdar stidit od tvog ujaka?

ujakov -a -o 'koji pripada ujaku'. ~ ujakov salaš je najlipči u kraju.

ujašit -šim svr. 1. 'ući jašući, ujahati'. — Da ste i(h) vid(i)li kad su nji pet ujašili u avliju. 2. 'uvežbati konja za jahanje'. — Moraš najpre ujašit konja p onda se možeš pokazivat.

ujčev -a -o 'koji pripada ujacu'. — Ujčevi su konji, al i(h) ne tira ujac.

u(j)idat u(j)idam svr. nesvr. prema u(j)ist. — On ne bi b'io taj što jeste da koga uvik ne u(j)ida! ~ se 'ugrizati jedno drugo'. — Moraćemo i(h) rasparit, otkako smo nabavili ovog novog kera, samo se u(j)idaje.

ujin -a, -o 'ujakov'. — Ujini risari su već sve pokosili.

u(j)ist u(j)idem svr. 1. 'zagristi, ubosti zubom, rilicom i sl.'. — Ujio ga je ker za nogu. 2. 'uvrediti, pecnuti (fig.)'. — Kad je to kazo, ko da me je za srce u(j)io. Izr. koga je zmija u(j)ila taj se i guštera boji! ~ se 'ugristi samoga sebe'.

ujit -im nesvr. 'hujati'. — Čujete 1 vi kako zdravo uji vitar napolju?

ujna ž 'ujakova žena'. — Od sviju, dica najvećma vole ujnu Tezu.

ujnica ž dem. od ujna. — Kako ti imaš mladu ujnicu?!

ujnin -a -o 'koje pripada ujni'. — Ujnina bašča je puna šarenog cvića.

ujo m 'ujak'. — Kad ujo dođu u goste, nana uvik peču kolača.

ujtru pril. (u jutarnjim časovima), ujutro' — Nećemo ujtru orat, mokra je još zemlja

ujurit ujurim svr. 'jureći ući kuda'. — Je l se štogod dogodilo kad si tako ujurio ko brez duše?

ukakat se -am se svr. 'izvršiti veliku nuždu (deć.)'. — izgleda da se dite ukakalo, tribalo bi prominit pelenu.

ukakit se ukakim se svr. v. ukakat se (deč.)'.

ukalamit -im svr. 'upelcovati'. — Juče sam dvi trišnje, a danas pet zerdelija ukalamio.

ukaljat ukaljam svr. 1. 'uprljati blatom, zaprljati'. — Kudan si ti, Lazo, išo kad si tako ukaljo te nove cipele? 2. 'osramotiti, obrukati'. — Sve bi mu oprostio samo da nam ime nije ukaljo. ~ se 'uprljati se, zaprljati se blatom'. — Valdar ste se u blatu sigrali kad si se do vrata ukaljo?

ukapat -am svr. 'kapima pokvasiti ili upr. ljati'. — Kako ti je to ilo, kad ideš paprikaša; ti, redovno košulju ukapaš?! ~ se 'pokapati se'. — To sam se u kuvanju ukapala pekmezom.

ukasat -am svr. 'ući kasajući, ući trčeći'. — Moro je ukasat da se pokaže kake konje ima.

ukasnit -nem svr. 'zakasniti'. — Nemoj ukasnit jel mi ujutru rano krećemo.

ukatranisat se -išem se svr. 'umazati se katranom'. — Mazo sam uštrojene svinje i sav sam se ukatraniso, ne znam kako ću ruke oprat.

ukebat ukebam svr. 'uhvatiti, uvrebati, uloviti, obično u čemu nedopuštenome'. — Neka, neka, kad nećete da kažete ko krade grožđe iz vinograda, ukebaću ja lopova, al onda teško njemu.

ukečit -im svr. 'nogom udariti loptu u neki prostor'. — Ukečio bi on kad bi znao, vidićeš, rukom će je bacit u avliju.

ukenjačit se -im se svr. 'umazati se kenjačom, kolomazom'. — Podmazivo sam kola, pa sam se i sam fain ukenjačio.

ukipit se ukipim se svr. 'skameniti se, ukočiti se'. — Ajde, Bartule, privati se i ti motike, šta si se ukipio i gledaš druge kako rade.

ukiselit -im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo (stavljanjem u sirće, vrenjem ili dodavanjem kultura)'. ~ ukiselili smo tri boce krastavaca; — Ukiselili smo jedan lonac od pet litara kiselne za risare. ~ se 'postati kiseo'. — Ukiselili su se oni krastavci što smo metnili na sunce, probala sam i(h), možemo i(h) trošit.

ukiselo pril. 'pripremiti testo sa kvascom za kolač' (supr. uslatko.) — Juče je bilo kolača pečenog ukiselo.

uklanjat (se) -am (se) nesvr. prema uklonit (se).

uklapat (se) -uklapam (se) nesvr. prema uklopi (se).

uklatica ž 'romboidni komad platna koji se ušiva kao umetak među nogama muških dugačkih gaća'. — Uklatica pomaže da kosac može pravit veći korak pri košenju, a da ne raskine nogavice od gaća.

uklepat -am svr. 'ugurati, dati kome što; prodati (mimo volje kupca)'. — Nije ni primetio kad mu je uklepala motiku u ruke. — Gledaj da ti ne uklepaje kake bolesne svinje. ~ se 'uvući se, ugurati se, nametnuti se'. — Ti si kriva, zašto si je puštila da se ona uklepa do tvog momka.

uklesat uklešem svr. 'urezati (obično u kamen)'. — Kad si bila na groblju, neznamjesu 1 uklesali didino ime na križ?

uklet -a -o 1. trp. prid. od uklet (se). 2. 'jadan, nesrećan, gonjen kletvom'. — Ne mož tamo niko dugo da se skrasi, ko da je nika ukleta kuća.

uklet ukunem i ukletem svr. 'prokleti'. — Mater ga je klela i to mu je ostalo ko da ga je uklela, pa nikad više sriće nema. ~ se 'prokleti samog sebe'. — Često se i za svašta kune, samo da se ne uklete naposlitku.

uklonit uklonim svr. 'premestiti, skloniti sa mesta; odstraniti'. — Uklonite one andramulje isprid ambetuša, dosta mi je već vašeg nereda. Izr. ~ s puta (s očivi) 'nestati'. ~ se 'skloniti se, izmaknuti se'. — Ukloni se, ne vidiš da ne možem od tebe proć; — Ukloni se dalje, da ujo sidnu.

uklonjat (se) -am (se) nesvr. v. uklanjat (se).

uklopit uklopim svr. 1. 'uramiti'. — Jesl 1 vid(i)la kako su lipo uklopili vinčanu sliku Marije i Vince? 2. 'uglaviti, namestiti'. — Samo ti dobro uklopi dovratke, onda će i vrata ležat kako triba. ~ se 'naći mesta, prilagoditi se'. — Valdar zato što su oni druge vi're, nikad se nije mogla uklopit u njevu kuću.

ukljukat (se) ;am (se) svr. 1. 'utoviti živinu (kljukajući)'. — Ukljukali smo ove godine više od stotinu giisaka. 2. 'nešto što visi ukljukati (košulju u čakšire)'. — Ukljukaj te krajeve od marame da ti ne vise ko balci i'z nosa.

ukljukavanje s gl. im. od ukljukavat. — Ne vridi ukljukavanje košulje u stan kad je košulja kratka, pa se izvuče čim se sagnem.

ukljukavat -ukavam nesvr. prema ukljukat.

ukobat se ukobam se svr. 1. 'zavoleti nekoga, zaljubiti se'. — Jašo se ukobo u Jelicu i sad trći za njom ko lud za Bogom. 2. 'uporno ostati pri svojim tvrdnjama čak i ako nije u pravu'. — Svi kažu da nisi stigo na vrime, samo si se ti ukobo da je istina ono što ti kažeš.

ukočit ukočim svr. 1. 'onemogućiti okretanje točka (na vozilu, bunaru i sl.)'. — Ukoči točak da kabo ne padne opet u bunar. 2. 'upraviti netremice pogled'. — Pogled ukočio pa ni da trepne. ~ se 1. 'zaustaviti se u kretanju, u radu'. — Ukočio se točak i kola su stala. 2. 'izgubiti sposobnost kretanja kao posledica kakvog psihičkog stanja'. — Od strava su se svi ukočili. 3. 'biti paralizovan, oduzeti se'. — Vranji se ukočila ruka, ništa ne mož š njom da radi.

ukolenčit -im svr. 'tankim užetom ili specijalnim okovima, sapeti (konja, goveda) ispod kolena'. — Ukolenči krave i pusti i(h) da pasu.

ukomit ukomim svr. 'upraviti, uputiti (oči)'. — Ukomio oči na dinju ko mačka na mišju jamu.

ukonakovat -ujem svr. 'ukonačiti, nastaniti se, naći prenoćište'. — Nismo mogli sve ukonakovat koji su bili u prošijunu, tušta nji je moralo prinoćit pod vedrim nebom. ~ se povr.

ukop m 'sahrana, pogreb'. — Malo je bilo svita na ukopu.

ukopat -am svr. 1. 'staviti u jamu i zakopati'. — Okopali smo stupove za ogradu. 2. 'sahraniti'. ~ ukopali su ga pored njegove žene. ~ se 1. 'utvrditi se, ušančiti se'. — Okopali smo se mi, a ukopali su se i oni, pa je tako počo rovovski rat. 2. 'čvrsto ostati pri svome stavu (fig.)'. — Ne volim kad se kogod ukopa i ne popušta od svog a vidi da nije u pravu.

ukopeštit ukopeštim svr. 1. 'ukočeno, sa iskolačenim očima gledati'. — Bar da kaže štogod, već samo ukopeštio te svoje velike oči i ćuti. 2. 'tvrdoglavo, uporno tvrditi što'. — Kad si već ukopeštio, onda ni ne popuštaj. ~ se 1. 'usprotiviti se tvrdoglavo'. — Vo se ukopeštio s pridnjim nogama pa niko da ga krene. 2. 'zagledati se ukočeno, iskolačiti oči'. — Ante se ukopeštio u strinu, ko da je nikad dosad nije vidio.

ukoracit ukoracim svr. 'ući, stupiti u nešto'. — Nije dobro ni ukoracio u ambetuš, a baćo ga opale po ušima.

ukordepit (se) ukordepim (se) svr. 1. 'stvrdnuti se, ukrutiti se (veš od zimskog mraza)'. — Ostavili smo noćos košulje na štrangi, pa su se sve ukordepile od mraza. 2. 'ukočiti se (od iznenađenja) (fig)'. — Kreći već, šta si se ukordepio, valdar se nisi uplašio zime?

ukorit ukorim svr. 'učiniti kome prekor, prigovoriti (kome što)'. — Nana su češće znali ukorit nas dicu, al smo se većma bojali baće.

ukorovit se -i se svr. 'zarasti u korov'. — Čija je ovo zemlja kad se tako ukorovilo ko da gazde nema.

ukosirit se -osirim se svr. 'zauzeti oholu pozu (pri hođanju, sedenju, razgovoru), praviti se važan'. — Roza se ukosirila u pročelje, sirota, misli da je ona kogod i štogod.

ukosit ukosim svr. 'koso postaviti, naheriti'. — Kako si to dio kamaru kad si je tako ukosio?

ukoso pril. 'u stranu, u kosom pravcu, postrance'. — Glava mi je visila doli i sve mi je ništa ukoso izgledalo.

ukoštac pril. u izrazu: uhvatiti se, hvatati se u koštac 'poceti se rvati, gušati, tući; početi, počinjati odlučnu borbu'. — Triba brat kuruze a kiša nikako da stane, moraćemo se još i s kišom vaćat u koštac.

ukraćivat -aćivam nesvr. prema ukratit.

ukraj predl. 'pored, kod, kraj'. — Ni ukraj pameti.

ukrast -adem svr. 'izvršiti krađu'. — Ako mi je ne date, ja ću vam ukrast ćer, a to će onda bit vaša a ne moja sramota. ~ se 'iskrasti se'. — Kad tvoji zaspu, a ti se ukradi.

ukratit ukratim svr. 'oduzeti, lišiti čega, uskratiti'- — Kad voli da uči, nemojte je u tom ukratit.

ukratko pril. 'u nekoliko reči'. — Ti njima samo ukratko, a oni kako oće.

ukrivo pril. 'krivim pravcem, nakrivljeno, nakrivo, koso, u stranu'. — Nemaš ogledalo ~ kad si tako ukrivo svezala maramu?

ukriž pril. 'križajući se'. — Kad je čula Jocka da je i njezin sin cilu noć bančio, ukriž se dala.

ukrmačit -im svr. 'pišući mastilom umrljati, napraviti mrlju'. — Sve bi dobro bilo samo da nisi ukrmačila irku (v.).

ukrupno pril. 'mnogo, jako'. — Jel se svađaje ne znam, al da zdravo ukrupno divane, to je istina.

ukrvavit ukrvavim svr. 'umazati krvlju, okrvaviti'. — Šta si radio kad si obašvu od košulje ukrvavio? ~ se 'umazati se krvlju, postati krvav'. — Ti ko da nisi bio na disnotoru, nigdi se nisi ukrvavio.

ukućanin (mn. -ani) m 'stanar jedne kuće'. — Otkako je ostala sama u kući uvlk je imala ukućana.

ukućanka ž 'stanarka'. — Uđite samo, to je moja ukućanka.

ukuvat -am svr. a. 'dužim kuvanjem dovesti do veće gustine'. — Ukuvat pekmez. b. 'staviti kao dodatak jelu koje se kuva'. — Ukuvala sam rizance, ako friško ne dođu da idu, sve će se zgusnit. ~ se 'zgusnuti se pri kuvanju'. — Pa moalo se ukuvat, otkad se već kuva a vas nema rna užnu.

ukvacat (se) ukvacam (se) svr. v. ublatnjavit, — Ti cigurno biraš najveće blato sridom puta, kad svaki dan dođeš ukvacan do kolina.

ukvarit ukvarim svr. 'pokvariti, iščašiti'. — Tako je klizavo, na ćoši sam pao i ukvario ruku. ~ se 'pokvariti se (o namirnicama)'. — Zaboravili smo za kruške i sve su se ukvarile.

ukvasit -im svr. 'pokvasiti, ovlažiti'. — Zasuči te rukave, ne vidiš da ćeš i(h) tako ukvasit? ~ se 'pokvasiti se, ovlažiti se'. — Ukvasila se i sad plaće što joj je mokra suknja.

ulagat se ulažem se svr. 'dodvoriti se ulagivanjem'. — Od malena je bila taka da se znala ulagat.

ulagivanje s gl. im. od ulagivat (se). — I za ulagivanje triba imat niku narav.

ulagivat (se) ulagivam (se) nesvr. prema ulagat (se)'. — Često je gore prošo od drugi, al Lajčo se nije volio ulagivat.

ular ulara m 'konopac oko glave konja (za kraj se konj vodi ili se njim vezuje)'. — Kad je nov konj, nek je i nov ular.

ulazit -im nesvr. prema uć.

uleć ulegnem svr. 1. 'ugnuti, saviti'. — Krov od salaša je ulego sa jedne strane. 2. 'smestiti na spavanje (nekoga)'. — Ulegla sam dicu, sad možemo pripovidat. ~ se 'spustiti se, slegnuti se'. — Kamara se malo ulegla, samo da ne bidne kiše, mož žito zakisnit.

uledenit se uledenim se svr. 'ohladiti, slediti'. — Di ste tako dugo, čorba se već sva uledenila.

ulegnuće s 'ulegnuto mesto, udoljica'. — Na tom ulegnuću uvik ostane podzemna voda.

uletit -im svr. 1. 'ući leteći'. — Uletio nam je slipi miš u sobu. 2. 'neočekivano ući, dojuriti'. — Tome je uletio u sobu da smo svi zastali od iznenađenja. 3. 'preduzeti nešto (obično nepromišljeno)'. — Da si se malo raspito, nS bi tako uletio u tu kupovinu.

uležat se -žim se svr. 'omlitaviti od dugog ležanja, nerada'. — Vince, jel ti znaš da je već podne, kad misliš ustat,kako se nisi uležo,toliko bit u krevetu?!

ulickat -am svr. 'ugladiti, doterati'. — Neće se ona manit dok sve po sobi ne ulicka. ~ se 'udesiti se, doterati se'. — Zna se ulickat pa se svi za njom okreću.

ulićat ulićem nesvr. prema uletit. — Zatvori ta vrata od volarice da ne uliću vrepci.

uligat (se) uležem (se) nesvr. prema uleć (se). — Vrime je da se dica uligaje.

uligivat (se) uligivam (se) nesvr. prema uligat (se), uleć (se). — Neću više da vas uligivam, dosta ste velika dica, pa se možete i sami spremit za spavanje.

ulinit se ulinim se svr. 'postati len'. — Kod vas se, gazda, čovik ne mož ni ulinit, furtom ste nam za petama.

ulipčat (se) -am (se) svr. 1. 'učiniti lepim ili lepšim'. — Došla sam da vidim kako ćeš ulipčat ambetuš? 2. 'prikazati nešto lepše nego što je (fig.)'. — Poznam ja njegovo dobro, ne moraš ništa da ulipčaš.

ulipčavat (se) ulipčavam (se) nesvr. prema ulipčat (se). — Zato je divojka i triba da se ulipčava.

ulipit (se) ulipim (se) svr. 1. 'sastaviti lepilom, prilepiti'. — Zamuti malo brašna s yodom, pa ulipi taj list što ti se iskinio is knjige. 2. 'oblepiti'. — Ulipićemo bubljama od plive kokošinjac i za kokoške i onaj mali za piliće. 3. 'umazati, uprljati'. — Ulipila si tistom rukav od kaputa.

ulit ulijem svr. 1. 'nasuti neku tečnost u nešto'. — Uli vode u lavor da operem ruke. 2. 'učiniti da neko stekne neko svojstvo, usaditi nešto'. — Moraš sam učit, sine, ja ne možem da ti ulijem znanje ako se sam ne potrudiš.

ulitit -im svr. 'obući nekome letnje odelo'. — Nisi ti malo rano ulitila tvog derana? ~ se -im se svr. 'obući se u letnje odelo'.

ulivat ulivam nesvr. prema ulit. — Meni nemoj više ulivat.

ulivo pril. 'na levu stranu, levo'. — Na raskršću skreni ulivo.

ulizat se uližem se svr. 1. 'izlizati se'. — Nije volio ić med društvo, jel je imo samo jedno ulizano ruvo. 2. 'doterati se, ulickati se'. — Nju uvik triba čekat dok se ne uliže. 3. 'dodvoriti se, ulagati se'. — Zna se cura ulizat i zato je tako vole.

ulizica ž i m 'onaj koji se rado ulizuje'. — Ni kera ne volim ulizicu a ne čovika.

ulizivat se -izivam se nesvr. prema ulizat se. — Badavad se ulizivaš, moraš ustat i na poso.

uloćkat se -am se svr. v. ulopat se. — Svu sam suknju uloćkala, toliko je velika rosa bila jutros.

ulopat (se) ulopam (se) svr. 'jako isprskati blatom'. — Gaće ćeš ulopat, zasuči i(h).

ulovit (se) ulovim (se) svr 1. 'uhvatiti ili ubiti u lovu'. — Nisam danas imo sriće, ništa nisam ulovio. — Naša mala cfca je ulovila miša. 2. 'veštinom steći, dobiti (fig)'. — Kako mi se čini, ode je baba ulovila zeta.

ulubit (se) ulubim (se) svr. 'ugnuti površinu nečega ravnog ili ispupčenog'. — Komšija mi danas vratio koto, na dva mista ga je uiubio.

uludo pril. 'beskorisno, ludo'. — Ne mož se tako živit i trošit uludo.

uljuljat uljuljam svr. 'ljuljajući uspavati'. — Nogom je ljuljala kollvku i friško ga je uljuljala. ~ se 'zaspati ljuljajući se'. — Sam se uljuljo.

uljuljivat (se) uljuljivam (se) nesvr. prema uljuljat (se), uljuljivat (se)'.

uljuljkat (se) -am (se) svr. dem. prema uljuljat. — izgleda da će Josu Marica uljuljkat.

uljuljkavat (se) uljuljkavam (se) nesvr. prema uljuljkat (se), uljuljkivat (se).

uljuljkivat (se) uljuljkivam (se) nesvr. v. uljuljkavat (se).

um m 'pamet'. — Bio kazat pa bi znala kako da se vladam, a vako otkud da znam šta si ti na umu imo. Izr. na ~ past 'setiti se'; na umu držat 'pamtiti'; pomračio mu se ~ 'poludeo je'; s uma smetnit 'zaboraviti'; što na umu, to na drumu 'otvoreno govoriti; izbrbljati (podsm.)'; ~ caruje, sila klade valja! (posl.).

umackat (se) -am (se) svr. 'zamazati, uprljati'. — Sve si ruvo umacko.

umakat umačem nesvr. prema umočit. – Toliki komad kruva umače u kiselnu, da ga ne mož u usta metnit.

umaknit umaknem svr. 'krišom se izvući; pobeći'. ~ imali smo noćos lopova, al dok nismo izašli u avliju, umaknio je.

umandrat se -am se svr. 'umazati se, uprljati se'. — Lipo to i, sva ćeš se umandrat.

umanut -a -o 'sulud, defektan'. — Šta se vrzma oko naše Lozike taj umanuti Beno?

umarat (se) umaram (se) nesvr. prema umorit (se). — Ne umara mene poso, već bolesno srce.

umastit (se) umastim (se) svr. 'uprljati, umrljati nečim masnim, zaprljati dugim nošenjem i sl.'. — Kako sam siko slanine, malo sam umastio rukav od kaputa.

umazat -ažem svr. 1. 'uprljati, zamazati, umrljati (ruke, odeću)'. — Umazala sam sve pfste od pekmeza. 2. 'okrečiti, obojiti (zidove, kuću)'. — Juče sam tako lipo umazala krečom salaš, a noćos mi kiša sve uštrapala. ~ se 1. 'uprljati se, umrljati se'. — Kako si to io, kad si se pekmezom umazo svud po licu. 2. 'samo u izrazu: Jeste 1 se umazali (da li je završeno krečenje onoga što je započeto)'.

umećat umećem nesvr. prema umetnit. — Triba 1 još da umećem u ovaj košar?

umeljat (se) umeljam (se) svr. 'umazati se'. — Di si došo do farbe kad si se sav umeljo i po rukama i po licu.

umetnit umetnem svr. 'staviti nešto unutra, između nečega; naknadno uneti'. — Kazo sam sabovu da umetne još jedan red vatelina u zlmski kaput. ~ se 'biti sličan nekom od rodbine'. — Umetnio se na njegovog dida Nikolu.

umilit se -im se svr. 'ući u volju (nekome), steći nečiju naklonost'. — Nije zato što je najmlađa, ona se zna umilit, pa je zato svi vole.

umiljavanje s gl. im. od umiljavat se. — I mačka zna za umiljavanje.

umiljat -a -o 'mazan, prijatan; mio, ljubak'. — Ima ona dvoje umiljate dice. Izr. umiljato jagnje dvi ovce sisa! (posl.).

umiljavat se umiljavam se nesvr. 'nastojati da se postane mio, da se steče naklonost'. — Stana se zna umiljavat ko mačka.

uminit umini(m) svr. 'smanjiti intenzitet, popustiti'. — Metni rakije na zub, moždar će te malo uminit.

umirat -rem nesvr. prema umrit. — Nane, dođite friško, majka umiru.

umirit (se) umirim (se) svr. 'učiniti da neko prestane biti nemiran, da prekine buku, svađu i sl. smiriti'. — Baćin samo j'edan pogled je umirio dicu: — Jedva sam i(h) umirila da se ne svađaje.

umirivat (se) umirivam (se) nesvr. prema umirit (se). — Ne trpe se ova dva nova konja, pa i često moram umirivat.

umirovit umirovim svr. 'penzionisati'. — Nije dočeko da ga umirove, umro je na astalu u zvaniji.

umirovljenik -ika m 'penzioner'. — Naš prvi komšija u varoši je jedan stari umirovljenik.

umišat umišam svr. 1. 'sasud u neku drugu materiju, dodati i izmešati'. — Umišaj mekinja u spirine i napoj svinje. 2. 'uvući, upetljati (obično u nešto nepovoljno)'. — Ti ni sam ne znaš u čega su te oni umišali. Izr. ~ piste u nešto 'imati udela (skrivenog) u nečemu'. ~ se 1. 'preduzeti neke mere; uplesti se'. — Da se ja nisam umišo, ti bi se zlo provo. 2. 'upasti, ubaciti se (u razgovor)'. — Tako vam i triba, kad ste puštili da vam se dica umišaje u divan.

umit m 'alatka (služila u ručnoj i vršidbi sa konjima), mlatilo'. — Donesi umit pa ćemo, kad se konji uklone još malo ono klasje bliže sridi dobro izudarat.

umit (se) umijem (se) svr. 'upotrebljavajući vodu oprati (telo, lice)'. — Nema ručka dok ne umiješ ruke, lice, usi i vrat.

umivanje s gl. im. od umivat (se). — Ala je to umivanje kad na uvetu blata imaš.

umivat (se) umivam (se) nesvr. prema umit (se).

umnjak m 'poslednji zub kutnjak'. — Lazi je ispo umnjak.

umočit umočim svr. 'delimično uroniti u neku tečnost'. — Ko dite, ja sam volio da umočim lepanju u kiselnu. ~ se 'ukvasiti se, smočiti se'. — Jesi 1 ti puštio štene u kreč da se umoči?

umokrit (se) umokrim (se) svr. 1. 'ovlažiti, ukvasiti'. — Podigni malo suknje da i(h) ne umokriš, vidiš da je velika rosa na travi. 2. 'pokvasiti ispuštanjem mokraće'. — Ej, monče, nisi ti, kandar, malo umokrio flundre?!

umolovat -ujem svr. 'obojiti, ofarbati stan'. — Za dva dana ćemo umolovat dvi sobe i ambetuš.

umoljčavit se -i se svr. 'biti napadnut, izgrizen od moljaca'. — Nanina ona lipa otunka, s kožicom iznutra, sva se umoljčavila.

umor m 1. 'malaksalost usled dugog i napornog rada, zamor'. — Znamo da se ris mora što prija uradit, pa čovik ni ne osića umor dok radi, posli ga savlada. 2. 'umiranje, smrtni čas'. — Javili su nam da je strina na umoru. Izr. padat od umora 'biti potpuno iscrpljen'.

umoran -rna -rno 'koji oseća umor'. — Jedva sam se dovuko do kreveta tako sam bio umoran. kr. mrtav ~ 'premoren'.

umoreno pril. 'umorno, posustalo, iznemoglo'. — U licu je potamnio i izgledo umoreno.

umorit (se) umorim (se) svr. 1. 'dovesti u stanje umora, zamoriti'. — Umorila cura momka, šta bi bilo da ste kopali a ne igrau. 2. 'ubiti, usmrtiti'. — Da Bog da te kuga umorila.

umorno pril. 'zamoreno'. ~ umorno je pogledo iđu 1 kaka kola da ga ponesu.

umotat -am svr. 'zaviti, upakovati, uviti'. — Valdar nećeš u novinu umotat slaninu? ~ se 'uviti se'. — Ja se uvik umotam u jorgan i tako legnem.

umotavat (se) umotavam (se) nesvr. prema umotat (se).

umrčit se -Im se svr. 'ugaraviti se'. — Iđi na ogledalo da vidiš kako si se umrčio, ko da si u peći bio.

umrit umrem svr. 'preminuti'. — On živi život i ne vodi računa što će jednog dana i da umre.

umrlica/umrlica ž 'posmrtnica'. — Jedino se umrlicom mož dokazat da kogod nije živ.

umrljat (se) umrljam (se) svr. 'uprljati, ukaljati'. — Umrljala si tintom novu knjigu.

umrsit (se) umrsim (se) svr. 'učiniti da se konci, vlasi i sl. zapletu'. — Kazala sam ti da ne diraš vunicu da ćeš je umrsit.

umrvit -Im svr. 'staviti mrve u nešto, udrobiti'. — Umrvila sam čitav komad kruva u šoljicu mlika.

umućivat (se) umućivam (se) nesvr. prema umutit (se).

umudrit se umudrim se svr. 'zamisliti se, uozbiljiti se'. — Ko bi ga znao šta mu je, bio je veso i pripovido je čitavo vrime, sad se najdared umudrio.

umuknit umuknem svr. 'prestati govoriti, ućutati'. — Ka će već da umukne s tom vrulom, komšijin deran po cio dan u nju ćurliče.

umusit se umusim se svr. 'utonuti u neraspoloženje'. — Šta si se ti, Vranje, umusio, oma da si išo med dicu, sigrat se.

umutit umutim svr. 'muteći izmešati'. —-Sa ću ja časkom umutit fanaka. ~ se 'smešati se s nečim čineći jednoličnu masu'. — Dobro su se umutila jaja sa šećerom, biće torte.

unakaradit (se) -aradim (se) svr. 'učiniti nakaradnim, nagrditi'. — Ne fali to ništa što nije lipa, samo da je mater nlje tako unakaradila u ruvo.

unakarađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema unakaradit (se). — Valdar Jaga nema u kući ogledalo kad se tako unakarađiva.

unakazit (se) unakazim (se) svr. 'učiniti nakaznim, osakatiti'. — Ne možeš pazit kudan šibaš kandžijom, mogo si bratu Hce unakazit.

unakrst pril. 'popreko jedno u odnosu na drugo, ukršteno'. — Unakrst metne dvi grančice da zna di je stala sa sijanjem.

unaprid pril. 'pre nego što će doći do nečega; pre nego što je nešto zasluženo, dobijeno'. — Meni bi zdravo tribalo ako bi mogo štogod unaprid dobit.

unašat unašam nesvr. v. unosit. finatrag pril. 'unazad'. ~ ima dosta vrimena otkako mi sve iđe unatrag.

unatraški pril. 'krećući se unatrag, sa leđima okrenutim u pravcu kretanja'. — Solo krene unatraški i naiđe na rudu od kola.

uncucki -a -o 'koji je lukav, obešenjak'. — Takl je stvoren da mu je priroda uncucka.

uncušag m v. uncutarija. — Čuvajte se Albe, moždar je opet smislio kaki uncušag.

uncut m 'mangup, lola, bekrija'. — Ne kažem da je rđav, al je velik uncut.

uncutarija ž 'smicalica, lukavština, nevaljalstvo'. — iđi, al pričuvaj se malo, moždar je to kaka uncutarija po sridi.

uneredit se -eredim se svr. 'obavljajući veiku nuždu zaprljati se, umazati se'. — Moraćeš malog Lazu oprat, sav se uneredio.

unesrićit (se) -im (se) svr. 1. 'učiniti nesrećnim'. — Baš mi je žao, dvoje mladi su unesrićili. 2. 'povrediti'. — Oluja i led su načisto unesrićili cilo selo.

unet unesem svr. 'noseći dopremiti, smestiti, staviti unutra'. — Nismo mogli sve žito da unesemo pa nam je ono napolju pokislo; — Unesi s kola pokrovce u sobu.

unkav -a -o 'kijavičav'. — Nemoj ić blizo mene, unkava sam.

unkavica ž 'kijavica'. — Mene svaka unkavica uvati.

unosit unosim nesvr. prema unet. — Ako mi niko ne pomogne, ni ja necu da unosim slamu u volaricu.

unuče (zjj. im. unučad) s dem. od unuk i unuka. — Čim su unučad došla, oma je puna kuća veselja.

unučica ž dem. od unuka.

unučić m dem. od unuk.

unuk m 'sinovljev ili kćerin sin'. — Nemam ni jednog unuka.

unuka ž 'sinovljeva ili kćerina kći'. — Unuka mi je u gostima.

unutra pril. 'u okviru, u granicama nečega'. — Unesi stocove unutra.

unutri pril. v. unutra. — Unutri je vruće.

unjkat -am nesvr. 'govoriti kroz nos'. — Dolnja usna mu je falila, u ratu mu je šrapnel otkinio, pa je s divanom unjko da smo ga jedva mogli razumit.

uočan -čna -čno 'otvoren, neposredan'. Maja je uvik bila uočna, al to joj je donelo više zla neg koristi.

uoči pril. 'dan pre; neposredno pre'..~ uoči Božića smo krenili na put.

uokat se uokam se svr. 'umoriti se, premoriti se (posle dugog hodanja)'. — Čekaj malo da se oduvam, uokala sam se, došla sam pišce iz varoši.

uopće pril. 'uopšte'. — Ja uopće tebi ne virujem; — Ni s kim se uopće ne triba svađat.

uortačit uortačim svr. 1. 'uzeti za ortaka'. — Ico uortačio Nacu i sad su nji dvojca najjači monci u selu. 2. 'uneti u ortakluk neku imovinu, vrednost'. — Uortačili su po vola, pa sad sve zajedno rade. ~ se 'stupiti u ortakluk s nekim, udružiti se u nekom poslu'. — Nji dvoj(i)ca su se uortačili i sad niko š njima ne mož izać na kraj.

uozbiljit uozbiijim svr. 'učiniti ozbiljnim, zamišljenim'. — Grom udari buzo nji i sve i(h) uozbilji. ~ se 'postati ozbiljan; zadubiti se u misli, postati brižan'. — Znala sam da si štogod nagazdovo kad si se tako uozbiljio.

upačit -im svr. 1. 'pokazati prstom, rukom, uperiti'. — Zašto si na me upaćio pistom, kad ja ništa nisam kriv; — Nane, Lazo je na me upačio pušku.

upačivat upačivam nesvr. prema upačit. — Ti si stariji brat, nauči već Nikolu da ne upačiva p'rstom na ljude.

upadat -am nesvr. prema upast. — Kako je ovo blato kad do kolina upadam?

upalit upalim svr. 1. 'zapaliti'. — Roze, upali lampaš u sobi. — Kriste, upali letriku u ambetušu da vidimo istovarit u avliji. 2. 'poći za rukom, uspeti'. — Probo je i Nikola kod nje, al ni njemu nije upalilo. ~ se 'početi goreti, zapaliti se'. — Upalila se slama kod bać Stipana.

upaljivat (se) upaljivam (se) nesvr. prema upalit (se). — Ker matori, kad god kasno dođe kući, ne upaljiva lampaš.

upantit -im svr. 'zapamtiti, upamtiti'. — Upanti dobro što ti majka bidnu kazali.

upanjit se upanjim se svr. 'ukočiti se od čuda i iznenađenja, zaprepastiti se'. — Kad je Lazo čuo da mu je cura uskočila za drugog, tpliko se upanjio da se pomaknit iz mista nije mogo.

uparadit se uparadim se svr. 'urediti se, _doterati se kao za paradu'. — Kud si se ti, antune, tako uparadio?

uparit uparim svr. 'sastaviti dvoje da zajedno nešto urade'. — Upario sam mog mrkova sa komšinskim riđom i sad zajedno oremo. ~ se povr. — Baš su se nji dvoje dobro uparili.

uparit (se) -im (se) svr. 'učiniti da se nešto prožme parom'. — Zatvori vrata od sobe, sve će se uparit od ove pare iz kujne. 2. 'osetiti jaku vrućinu'. — JSdva sam čekala da skinem otunku, od vrućine sva sam se uparila.

uparložit -im svr. 'zapustiti, ne obraditi (zemlju, vinograd)'. — Kako si mogo uparložit tu dobru zemlju? ~ se 1. 'zaparložiti se, zapustiti se'. 2. 'umrtviti se (fig.)'. — Sve mu je propalo, pa mu se i život uparložio.

uparožit -im svr. 'staviti konju ular'. — E, sad ga uparoži ti, kad si ga puštio brez ulara.

upasat upašem svr. 'uvezati pojasom'. — Upaši tu košulju, nećeš valdar ić u varoš ko lotroš.

upasirat upasiram svr. 1. 'staviti na odgovarajuće mesto, umestiti'. — Nikako ne možem da upasiram vrata u dovratke. 2. 'sporazumeti se, ugoditi nekome'. — Mogo bi kad bi tio da mi upasiraš da se ja nađem s Veckom.

upast upadnem svr. 1. a. 'pasti odozgo dole'. — Čuo sam da se Beno tako naljosko da je upo u jamu s krečom. b. 'zapasti u nešto; počiniti nešto neželjeno'. — Upo je u nevolju ni kriv ni dužan; — Upala je u tešku bolest. 2. 'iznenada doći, banuti'. — Upo je u kuću kad smo mu se najmanje nadali. 3. 'umešati se, uplesti se u govor'. — Kako si smila baći da upadneš u divan? Izr. upala mu sikira u med 'poslužila ga sreća'. ~ u dug 'zadužiti se'; ~ u oči 'privući pažnju'; ~ u šake 'naći se u nečijoj vlasti'.

uperit uperim svr. 1. 'upraviti (prst, pogled ili drugo što)'. — Nane, Miško je uperio u me prst, a ja ništa nisam bila kriva. 2. 'usmeriti, nanišaniti'. — Nece on priznat da pušku u njeg uperiš.

uperjavit (se) -Im (se) svr. 'pokriti, posuti perjem'. — Kako sam guske čupala još sam i kosu uperjavila.

upertlat -am svr. 'uplesti, uvezati pertlama (cipele, mider i sl.)'. — Upertlaj mi mider i krajeve dobro sveži.

upet upnem svr. 'zapeti, napregnuti'. — Upni, monče, i ti malo s tvojim nogama. Izr. — iz sve snage 'zapeti svom snagom'. ~ se 'napregnuti se'. — Konji su zajedno se upeli i izvukli kola iz blata. Izr. ~ iz petnih žila 'zapeti svom snagom'.

upetljat -am svr. 'umešati, uplesti'. — Nadam se da mene nećeš u to upetljat. ~ se povr. — Nek se diugi mišaje, a ti se nemoj upetljat š njima.

upetljavat (se) upetljavam (se) nesvr. prema upetljat (se).

upicanit se upicanim se svr. 'nakinđuriti se'. — Vidi Solu, kako se upicanio ko paradeški konj.

upicanjivat se -anjivam se nesvr. prema upicanit se.

upinjat (se) -njem (se) nesvr. prema upet (se). upisan -a -o u izrazu: lip ko upisan 'vrlo lep, lep kao slika.

upisat (se) upišem (se) svr. 'zapisati u spisak određene namene'. — Upisali smo našeg Ivana u škulu.

upisivat (se) upisivam (se) nesvr. prema upisat (se).

upišanko m 'muško dete koje se često upiša (pogrd.)'. — Dico, da znate, Josica ima novo ime: zove se upišanko.

upišat (se) -am (se) svr. 'pokvasiti mokraćom'. — Šta si radio kad si upišo flundre?

upitat upitam svr. 'postaviti pitanje, zapitati'. — Nikad te nisam upitala, kako tvoja ćer živi? ~ se 'postaviti pitanje samom sebi'. — Kome je tiro da odan iđem, upito sam se kad sam pao u jendek.

upiždrit (se) uplždrim (se) svr. 'zagledati se široko otvorenih očiju i uprta pogleda'. — Vidi ga kako je upiždrio očima u konja, ko da je lipu curu ugledo.

uplakat se -čem se svr. 'imati tragove suza na licu usled plača'. — Možeš mislit kako joj je kad se svako jutro uplakana budi.

uplašit -im svr. 'prepasti nekog'. — Uplašio si me. ~ se 'prepasti se'. — Sta ste se uplašili?

uplest upletem svr. 1. 'napraviti pletenicu, načiniti venac od luka i sl.'. — Kosu upleti u pletenicu. — Upleti štrangu, nikol(i)ko niti se pokidalo. — Mara nek uplete pantljike u kosu. 2. 'umešati (nekoga u nešto)'. — Žao mi je što sam i mlađeg brata upleo u moju nevolju. ~ se 1. 'zapetljati se, upetljati se u nešto'. — Triba odmrsit kravu uplela se u šenflik. 2. 'umešati se'. — Nisam ja ni dobro počela, kad se Vranje uplete i sve pokvari.

uplićat (se) -ćem (se) nesvr. prema uplest (se). — Koji te andrak tira da se uplićeš u moj divan?!

upljuvat upljujem svr. 1. 'pokriti upljuvcima'. — Pendžere su upljuvale muve. 2. 'popljuvati'. ~ upljuvo je bradu. ~ se 'popljuvati se'. — Tako divani da se sav upljuje.

upljuvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema upljuvat (se).

upoganit (se) -im (se) svr. 'izbaciti izmet (na nešto)'. — Uzmi metlu i lopatu pa očisti, ono ždribe se upoganilo baš prid vrata ot kuće.

upokoso pril. 'iskošeno, koso'. — Kako god gledam to što si sadio izgleda mi upokoso.

upolak pril. 'do polovine, upola'. — Ove godine nam je upolak manje rodilo žita neg lane.

upole pril. 'po polovinu'. — Kupićemo zajedno i upole podilit.

uporužit -im svr. 'udružiti, upariti (npr. dva konja na zajednički posao)'. — Uporužili smo volove i sad na njima oremo.

uprašit uprašim svr. 'naprašiti'. — Uprašio si šešir. ~ se 1. 'uprljati se prašinom, naprašiti se'. — Al si se ti, Tome, uprašio, skoro ti se oči ne vide od prava. 2. 'uvrediti se (fig.)'. — Valdar se Stipan nije zbog te jedne riči uprašio, pa sad ćuti.

upravan -vna -vno 'koji leži upravo'. ~ upravna brazda da ti prva bidne, da ne bi sve oranje izašlo upokoso. Izr. ~ ko Stipićeva brazda 'orali a plug nisu držali rukama'.

upravo pril. 1. 'pravo, ne skrećući'. — Nemoj nigdi svraćat, i'đi upravo kod uje. 2. 'uspravno, vertikalno'. — On se i danas još tako dobro drži, i'đe upravo ko svića.

uprckat se -am se svr. 'zamazati se po licu jelom, biti musav po licu'. — Ne moram te pitat šta si i'o, sav si se uprcko s pekmezom.

upredat (se) upredam (se) nesvr. prema uprest. — Kome, ti, Koce, toliku vunu upredaš?

upregnit -nem svr. 1. 'vezati konja uz rudu ih vola u jaram'. — Izvuči karuca iz naslama i upregni konje. 2. 'angažovati koga da radi, uvući u težak posao (fig.)'. — Tako triba, malo i mladog gospodara upregnit u ovaj parasnički poso. ~ se a. 'ući u jaram i povući kola (plug itd.)'. — Triba 1 ja da se upregnem u plug i da orem?! b. 'angažovati se u nekom teškom poslu (fig.)'. — Vidili smo da dolazi oluja i svi smo se upregli da sadijemo žito u krstine.

uprest upredem svr. 1. 'ispresti od više niti jednu'. — Ja sam te ostavila da vunu upredeš. 2. 'predući utrošiti'. ~ uprela Sam sve što je bilo da se uprede. ~ se 'uvrteti se, usukati se'. — Sva se vriža uprela od suše.

uprezat (se) uprežem (se) nesvr. prema upregnit (se).

uprigat (se) -am (se) svr. 'upržiti (se)'. — Čobani su kuvali uprigani paprikaš, koji njim je bio fina rana za nikolko dana.

uprit uprem svr. 1. 'snažno pritisniti'. — Ranko upru na vrata i ona se otvore. 2. 'napregnuti (snagu), zapeti'. — Ako svi zajedno upremo, konji će izvuć kola iz gliba. 3. 'upraviti pogled, oči'. — Deran upro oči u kesu i sve misli da će štogod dobit. 4. 'udariti (o svetlosti)'. — Kad smo izašli napolje, a ono sunce već uprlo u oči, ne mož gledat. 5. 'pokazati, upraviti, uperiti'. — Još samo da ste i pist uprli na me, ja bi u zemlju propo; — Žandar sjaši s konja i oma upre pušku u baću. ~ se 'odupreti se'. — Stipe se upro u zid pa ni da se pomakne.

upropastit -opastim svr. 'dovesti do propasti, uništiti'. — Ova kiša nas je načisto upropastila. ~ se 'biti uništen, propasti'. — Kako se ne bi upropastio kad ga bolest godinama muči.

uprtit -im svr. 'poneti, uzeti teret'. — Ja na tvom mistu ne bi dite uprtila sa sobom. ~ se 'uzeti teret na leđa'. — Ala si se uprtio kod babe, tako ti triba kad si se udo.

upržit -im svr. 'pržiti dok ne bude gotovo, ispržiti'. — Uprži malo taranu, p onda je metni da se kuva. ~ se 'zgotoviti se prženjem'. — Skini meso s vatre da se ne uprži.

upućivat (se) upućivam (se) nesvr. prema uputit (se).

upuj (se) 'uzvik za malu decu kada sede raskrečeno, pa im se vidi među noge'. — Upuj, vidi ti se guza.

upušćat (se) upušćam (se) nesvr. prema upuštit (se).

upušit (se) -im (se) svr. 'udimiti (šunke i kobasice kao vrsta konzerviranja)'. — Kad izvadimo šunke iz prisolja, onda ćemo i(h) dobro upušit.

upuštit upuštim svr. 'propustiti, ne iskoristiti'. — Taku priliku nisi smila upuštit. ~ se 'nepromišljeno se predati čemu'. -r Ko bi to i pomislit mogo da će se svekar sa snajom upuštit.

uput pril. 'odmah, pravo'; — Ako ćeš uput tamo ić, ponesi mu zimski kaput.

uputit uputim svr. 'posavetovati, poučiti'. — Uputi ga, Bože, stariji si mu brat. ~ se 1. 'poći u nekom pravcu'. — Kud si se ti, Vince, tako upicanjen uputio? 2. 'naučiti, upoznati se'. — Kako se ne bi uputio u sav poso, kad već treće lito radi kod nas.

upuvat se upuvam se svr. 'nečujno pustiti vetrove'. — Ko prdi ne smrdi, al ko se upuva, da ga Bog sačuva!

upuzat (se) upužem (se) 'ući puzeći'. — Jesi 1 vid(i)la, da se mala Katica sama upuzala u sobu.

uradit uradim svr. 1. 'obraditi, poorati'. — Svu zemlju sam uradio i posijo što je tribalo. 2. 'sašiti'. — Uradila sam ti rukave od košulje i dala šlingovat. 3. 'izvršiti, izvesti neki posao'. Ko je to tako lipo uradio? 4. 'učiniti nešto neprilično'. — Šta ste uradili od tog dobrog čovika!

uranit -im svr. 'rano ustati, prispeti'. — iđemo spavat, jel sutra tri'ba uranit; — Al je zima uranila.

uranit (se) uranim (se) svr. 'utoviti'. — Ove godine smo uranili sto ranjenika.

ureć urečem/ureknem svr. 'baciti urok (na nekoga)'. — Nemoj joj gledat u oči, kažu da ona zna ureć čovika. Izr. Ko ureko u dupe uteko 'reči koje se izgovaraju za skidanje uroka'.

uriktat (se) -am se svr. v. riktat (se). — E, i naša cica se uriktala.

uriktavat (se) -iktavam (se) nesvr. prema uriktat (se). — Di je Marija? — Eno je u sobi prid ogledalom, uriktava se.

urizan -zna -zno 'neskladno obučen'. — Baš si urizan! — Kako si se samo mogo tako nakaradit i onda ić kod divojke? — Svi ćete ismijat.

urlap m 'odsustvo (vojno)'. — Doće mi sin za Božić na urlap.

urlat -am nesvr. 'zavijati jakim glasom'. — Šta ovaj ker tako urla ko da je kurjak?

urlikat urličem nesvr. v. urlat. — Kad se napije, on misli da piva, a samo urliče (fig.)'.

uroljat uroljam svr. v. roljat. — Uroljala sam sve navlake za krevet.

uručitelj m 'onaj koji uručuje razne zvanične spise'. — Bio nam je uručitelj, dono je poziv za sud.

urukovat urukujem svr. v. narukovat.

usadit usadim svr. 'zasaditi, posaditi'. — Na proliće ćemo nuz ogradu usadit dračove.

usamit se usamim se svr. 'ostati sam'. — Eto, šta je dočeko, od toliko dice, sad nema nikog š njim, potpuno se usamio.

useknit useknem svr. 1. 'obrisati nos kome'. — Uzmi maramicu i usekni već taj nos, furtom tu šmrcaš. 2. 'odseći fitilj (lampe, sveće)'. — Skini cilindar s lampaša, pa makazama usekni malo taj tinj da bolje svitli. ~ se 'obrisati nos šmrčući'. — Kad se dida useknu u veliku crvenu maramicu, čak se u drugu sobu čuje.

usfalit -im svr. 'ponestati'. — Ako vam usfali simena, dođite pa ću vam dat.

usićit se usićim se svr. 'zasesti, dugo ostati sedeći na mestu (koje pripada drugom)'. — Mande, oćeš ić oma onamo me(d) dicu, kako se samo usićila za astal i slukti šta se tamo divani?!

usidit se -im se svr. 'dugo sedeti na istom mestu'. — Usidilo se dite, nije čudo što je postalo nemirno.

usirit -im svr. 'stavljanjem u mleko kiselog soka iz sirišta ili sirevine učiniti da se mleko pretvori u sir'. — Ne možem ti, Stane, danas dat mlika, sve sam jutros usirila. ~ se 1. 'progrušati se, ukvariti se, pretvoriti se u sir (mleko)'. — Ne fali ništa što se usirilo mliko, volim ja i sir. 2. 'zgrušati se (krv)'. — Tribalo bi saprat usirenu krv i zavit ranu.

usitno pril. 'sitno, u malim delovima'. — Bać Tome, možete 1 mi razminit sto dinara usitno?

usiv m 'ono što je posejano i izniklo'. — Usiv se lipo pokazo, al triba iščekat kraj.

uskakat uskačem nesvr. prema uskočit. — Ja sam Loki kazala: udat se oću, al uskakat neću.

uskisnit -nem svr. 'postati kiseo, prokisnuti'. — Nisam metnila dosta šećera u dunc ot krušaka, pa mi je tri boce uskisnilo.

usko pril. 'na uzan način'. — Malo su ti usko skrojene gaće.

uskočit uskočim svr. 1. 'skoćiti u što'. — Ja sam turo kolica, a Ivan je uskočio i onda smo se izvrnili, pa sad plače. 2. 'udati se bez saglasnosti roditelja i bez venčanja, odbeći'. — Je 1 istina da ti je noćos ćer uskočila?

uskočkinja ž 'odbegla devojka'. — I moja je bila uskočkinja, pa šta joj fali?!

uskraj pril. 'po strani, na samom kraju'. — Stani malo uskraj, da ne smetaš starijima kad prolaze.

uskrajak -ajka m 'okrajak (hleba)'. — Ne diraj uskrajak, znaš da to baćo vole da poidu. Uskrs m crkv. 'hrišćanski praznik koji se svetkuje na dan Hristova uskrsnuća'. — Na Uskrs sam se rodila, nane (nar.).

uskrsnit -nem svr. 'ustati iz mrtvih'. — isus je treći dan uskrsnio.

uskukurikat se -uričem se svr. 'razgalamiti se kukurekanjem'. — Pivci su se noćos dvared zdravo uskukurikali, ne znam šta i(h) je tako uzbunilo?

uskušljat se -a se svr. 'postati čupavo (štof, marama i sl.)'. — Skupo smo platili taj materijal za ruvo, a ćakčire su se već sve uskušljale.

uskuvat (se) -am (se) svr. 'pustiti na jedno vrenje, na brzinu skuvati manju količinu'. — Daj nam slanine i uskuvaj malo mlika da što~ god vrućeg popijemo.

uskuvavat (se) -uvavam (se) nesv. prema uskuvat (se).

uslast pril. 'sa slašću (nešto pojesti)'. — Zacigurno da je dobro bilo kad smo uslast poili sve što je na astalu bilo. Uslatko pril. 'testo spremljeno za kolače bez kvasca (supr. ukiselo)'. — Nane, pečite nam bundevare, al uslatko.

uslid predl. 'zbog'. ~ uslid velike magle nismo ni krenili na put.

uslišit uslišim svr. 'saslušati i udovoljiti, ispuniti (nečiju molbu)'. — Sam Bog mi je molbu uslišio, pa mi je sin ozdravio.

usmrdit -im svr. 'učiniti da nešto postane smrdljivo'. — Plivila sam luk i sve sam ruke usmrdila. ~ se 1. 'postati smrdljiv, pokvaren; zasmrdeti'. — Stari krumpir je proklijo i usmrdio se. 2. 'pustiti vetar'. — Koji se od vas trojice tako usmrdio ko tvor?!

usmrtit (se) -im (se) svr. 'lišiti života, ubiti'. — Konji su počeli bižat i on je pao doli, pa su ga kola usmrtila.

usna ž 'jedna od dve mesnate pokretne ivice spoljašnjeg dela usta'. — Dolnja usna mu je visila ko blenda. Izr. razvuć usne 'nasmešiti se'; ugrist se za usnu 'Jecnuti se'.

usnat -a -o 'koji ima debele usne'. — Malo je grdi što je usnata cura.

usnica ž dem. od usna.

usnovak -ovka m 'osnovne niti za tkanje koje su provučene kroz brdo'. — Najduže mi trva dok ne postavim usnovak.

usnovat usnujem svr. 'postaviti usnovak ~ osnovne niti u brdo'. — Niko ne mož da mi pomaže, sama moram da usnujem.

usolit usolim svr. 'obilnim soljenjem zaštiti od kvarenja'. — Meso ćemo i šunke usolit u onom starom kortu.

usoljavat usoljavam nesvr. prema usolit.

uspalit uspalim svr. 'učiniti da neko padne u vatru, razdražiti'. — Baćo su štogod vikali, kogagod ružili, pa su i didu uspalili. ~ se 'pasti u vatru zbog nečega, jako se razdražiti'. — Nana su se toliko uspalili da smo svi pobigli i(s) sobe.

uspaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema uspalit (se).

uspavat uspavam svr. 'ućiniti da neko zaspe'. — Ja ću odnet malog da ga uspavam. ~ se 'zaspati'. — Bio je zdravo umoran pa se uspavo.

uspentrat se -am se svr. 'popeti se pentrajući se'. — Niko nije znao kad se đite uspentralo na tako visoko drvo.

uspit uspijem svr. 1. 'imati uspeha, poći za rukom'. — Odavno mi nisu vako dobro uspili kuruzi ko ove godine. 2. 'imati vremena, stići'. — Nisam uspio da skočim s kola kad su se izvrćala, zato je na me palo žito.

uspitat uspitam svr. i nesvr. 'zapitati'. — Kaži da smo i(h) pozdravili, ako te uspitaje za nas.

usplairit se -airim svr. 'jako se uzbuniti, uznemiriti'. — Juče smo štrojili svinje pa su se zato tako usplairili.

usporavat -oravam nesvr. prema usporit.

usporit usporim svr. 'smanjiti brzinu, olakšati. — Čim ajzliban uspori, ti skači, a ja ću za tobom.

uspravan -vna -vno 'koji stoji pravo, okomito, vertikalno'. — E, rano moja, kadgod su i moja leđa bila uspravna.

uspravno pril. 'pravo, vertikalno'. -— Svako prase ako je zdravo rep drži uspravno.

usprdak -tka m 'prvo sneseno jaje u kokoške mladice (baca se jer je suviše malo)'. Izr. i to mi je čovik, ko usprdak.

usprkos pril. i predl. 'uprkos'. — Baš je često čovik tuče, a ona usprkos radi šta oće.

usprotivit se -otivim se svr. 'pokazati protivljenje, neslaganje'. — Svi smo bili zajedno, on se nije usprotivio, a sad kaže da smo ga privarili.

uspuvat se uspuvam se svr. 'činiti se silnim, šepuriti se'. — Čerez čega se onaj blendavi Bolto uspuvo?!

uspuzat (se) -žerrt (se) svr. 'popeti se puzeći'. — Ako se zmija mož uspuzat na drvo, zašto se ja ne bi mogo na jablan?

usrat userem svr. 1. 'zagaditi izmetom'. — Usro tur pa ćuti. 2. 'uplašiti se'. — Čim si čuo da baćo iđu, a ti usro gaće. Izr. ~ bičalje 'zabrljati u neiem'. ~ se 1. 'unerediti se'. 2. 'jako se uplašiti (fig.)'. — Mani ga, taki je ko baba, samo nek kaka nevolja stigne, on se oma usere.

usrićit -im svr. 'učiniti srećnim, doneti sreću, dati sreću'. — Virovali smo u zemlju i ona nas je usrićila. ~ se 1. 'postati srećan, steći sreću'. — Malo je radio u mladosti, pa se nije usrićio ni u starosti. 2. 'srećno se udati ili oženiti'. — Oženio se al se nije usrićio.

usroš m 'nesposoban čovek, slabić, seronja (vulg.)'. — Da da mu neće uspit, kad je usroš uvik bio.

usta ž mn. 'oralna šupljina'. — Ne možeš svom svitu usta zatvorit; — Samo da metnem koji zalogaj u usta; — Ko će tolika gladna usta naranit? Izr. bacit u ~ 'prezalogajiti nešto'; divanit na sva ~ o nekome, nečemu 'javno govoriti'; začepit ~ kome 'ućutkati'; pogana ~ imat 'zlo govoriti'; iđe mi voda na ~ 'gladan sam'; iz tvoji ~ u božje uai 'daj Bože da tako bude'; iz ~ mu teče med i mliko 'lep na rečima'; iz ~ si mi izvadio 'to sam baš hteo reći'; od~ do ~ 'širiti vesti'; na sva ~ (vikat, falit'i sl.) 'ne uzdržavajući se (vikati, hvaliti i sl.)'; od svoji ~ otkidat 'davati kad ni sam nema'dovoijno'; otvorit ~ 'progovoriti'; otet rič iz ~ 'reći iznenada'; prst na ~ 'treba ćutati'; puna su mu ~ (koga, čega) 'pohvalno govori'; skakat sam sebi u ~ 'raditi nešto protiv samoga sebe'; mećat kome rići u ~ 'naturati svoje mišljenje'; što mu na ~ dođe 'ne birajući reči'; ~ ko pusta 'nekontrolisano, suvišno pričanje'.

ustajat -jem nesvr. prema ustal.

ustat -a -o 'koji ima velika usta'. — Kako možeš kazat da Tona nije ustata kad su joj usta od uveta do uveta.

ustat -anem svr. I. 'dići se na noge iz sedećeg ili ležećeg položaja'. — Ustanite lini, Bog sriću dili. 2. 'napustiti bolesničku postelju, ozdraviti'. — Jel ti brat Joško još uvik bolesan? — Nije, usto je prija dva dana.

ustegnit se ustegnem se svr. 'uzdržati se, savladati se'. — Teško je ditetu da se ustegne da ne primi kad mu daju da uzme ono što voli; — Tila sam ga ćušit, al sam se ustegla, jel znam da bi mi posli bilo žavo.

ustezat se ustežem se nesvr. prema ustegnit se.

ustirat -am svr. 'probuditi, podići nekoga (ko lenčari)'. — Ustiraj ga, kad je noćom momak nek onda i ujtru momački ustane, a ne da spava do podne.

ustopce pril. 'prateći u stopu'. — Zašto ustopce iđeš za mnom, samo mi smetaš u radu.

ustovarit se -im se svr. 'natovariti na koga još jedan teret'. — Tolika veiika cura, pa si se ustovarila nani u krilo.

ustrašit -im svr. 'zadati strah, upiašiti, zastrašiti'. — Lako je zeca ustrašit. ~ se 'upiašiti se'. — Ustrašili su se ijudi zatvora.

ustravit ustravim svr. 'ustrašiti'. — Nemoj tako na glas, ako čuje još većma ćeš ga ustravit. ~ se 'ustrašiti se'. — Lošin brat se ustravio, pa ne smi ništa pitat.

ustražit ustražim svr. 1, 'zaiskati, zatražiti'1 — Daću vam ja simena kad god ustražite. 2. 'potražiti (koga)'. — Dico, javite mi ako me ko ustraži.

ustrčat se -im se/ustrčem se svr. 'užurbano i smeteno početi ići tamo amo'. — Vidi babu, kako se ustrčala kad joj je zet u goste došo.

ustreperit -eperim svr. 'zatreperiti, uzdrhtati'. — Toliko ga, kaže, voii, da kad mu samo glas čuje sva ustreperi.

ustribat -am svr. 'biti potreban, zatrebati'. — Neću sad nosit, al doću akp mi ustriba.

ustručavanje s gl. im. od ustručavat se. — Nema kod njeg ustručavanja.

ustručavat se -učavam se nesvr. 'ustezati se, snebivati se, stideti se'. — ite, pite, gosti moji, nemojte se ustručavat.

ustuknit ustuknem svr. 'odstupiti'. — Da nisam na vrime ustuknio samo za po koraka, pao bi mi crip s kuće na glavu.

ustvrdit ustvrdim svr. 'izjaviti nešto tvrdeći, reći'. — Kako si mogo da ustvrdiš da je baš Đuro tiro kola priko naši kuruza, a u to vrime si bio u varoši?!

ustvrdoglavit se -im se svr. 'postati tvrdoglav'. — Kad se Losko ustvrdoglavi, gori je neg mazga.

usudit se usudim se svr. 'imati hrabrosti, smeti, odvažiti se'. — Ne bi se on usudio da ode tamo ni sama da je kot kuće.

usukat se usučem se svr. 1. 'veoma omršaviti'. — Otkađ joj je čovik umro, Marga se sva usukala. 2. 'svenuti od suše (o biljkama)'. — Kuruzi su se usukali od suše.

usut uspem svr. a. 'naliti, nasuti'. — Uspi i meni jedno po čaše. b. 'izručiti nešto rastresito, sasuti'. — Uspi iz džaka čistog brašna u krušnu kotar(i)cu.

usvajat usvajam nesvr. prema usvojit.

usvitovat se -ujem se svr. 'opametiti se (upornim dobrim savetima)'. — Omatoriće a neće se usvitovat.

usvojit usvojim svr. "uzeti tuđe dete pod svoje'. — Kad su saznali da neće imat svoje dice, usvojili su dvoje iz ielenca (v.).

usvuduž pril. 'po ceioj dužini: uzduž'. — Pušti marvu nek usvuduž pasu ditelnu.

usvušir pril. 'po svoj širini'. — Nemojte večeras da usvušlr divanimo o svatovima, još je rano za to.

uš uši ž 'vaška'. — Nemoj se družit s bać ilijinom Kristom, nakupićeš se ušivi od nje.

uščupat -am svr. 'uzabrati'. — Samo probaj uščupat to lipo cviće iz bašče, pa ćeš dobit po turu.

ušeprtljit (se) -Im (se) svr. 'upetljati se, zbuniti se'. — Nije čudo što se žena ušeprtljila, ta nedolazejoj svaki dan tako velika gospoda iz varoši.

ušica ž 1. 'metalni deo alatke u koji se uvuče držak'. — Pukla je ušica na sikiri. 2. 'platnena traka (ušivena u gornji deo sare od čizarna, provuče se prst pri navlačenju čizama)'. — Zakljukaj ušicu u čizmu da ti se ne vidi. 3. 'otvor na igli kroz koji se udeva konac'. — Nije lako udit u iglu, kad je tako mala ušica.

ušićarit ušićarim svr. 'izvući korist iz čega, okoristiti se (nečim)'. — Šta se cerekaš, nisi baš ništa ušićario, svi smo dofoili podjednako.

ušikat ušikam svr. 'zgrabiti, čvrsto uhvatiti, đočepati se (koga)'. — Čekaj samo dok te ja ušikam za te velike uši, oćeš fasovat (v.). ~ se 'uhvatiti se (za što), dočepati se (čega ili koga)'. — Ušikaj se za grivu, al iz sve snage, pa te neće konj zbacit.

ušit ušijem svr. 1. 'šivenjem učvrstiti, prišiti'. — Di si ostavio to puce što ti je otpalo, da ga ušijem. 2. 'šivenjem zatvoriti, zašiti, suziti'. — U struku mi još možete malo leveš ušit.

ušikarit ušikarim svr. 'posebno čistiti posuđe (da sija)'. — Onu veliku kastronu triba lušijom ušikarit.

ušivat ušivam nesvr. prema ušit.

uškopit uškopim svr. 'kastrirati'. — Uškopili smo onog najvećeg pivca, zdravo se tuko s drugim pivcima.

uškribat se uškribam se svr. 'uhvatiti se (čvrsto za koga ili što)'. — Potukle smo se, al kad sam se ja uškribala u njezinu kosu, nisam je puštila dok nas nisu razvadili.

ušljiv -a -o 'vašljiv'. — Ušljiva su njim dica, ko da nemaje sapuna da se operu.

ušljivac -ivca m 'vašljivac'. — Zato što je jedared imo ušivi, ne mora dite bit ušljivac.

ušljivko m v. ušljivac.

ušmrknit (se) ušmrknem (se) svr. 'ušmrkati, useknuti'. — Pere ušmrkne nos prstima.

ušocat ušocam svr. 'uhvatiti (fig.)'. — Znam ja da je slatko zabranjeno voće, al jednog dana će te ušocat pa šta ćeš onda?!

ušoravat -oravam nesvr. prema ušorit.

ušorit ušorim svr. 'planski izgraditi (selo, kuće) praveći ulice'. — Salaši su razbacani po zemljama, ko će i(h) ušorit.

ušpicat ušpicam svr. 'uhvatiti na delu'. — Samo sam se jedared popo na komšinsku višnju i oma su me ušpicali.

ušporovat -ujem svr. 'uštedeti'. — Dobra gazdarica zna više ušporovat nego što vi muški i pomislit možete.

ušreg pril. v. koso. ~ ušreg ti je stup ukopan.

ušrek pril. v. ušreg.

uštap m 'vreme kad je pun mesec'. — Kad je uštap onda je vidno, jel misec sja.

uštapit se uštapim se svr. 'ukočiti se'. ~ obadve noge su mi se smrzle i uštapile se.

uštinit uštinem svr. 'uhvatiti prstima ili nečim malo prignječiti kožu'. — A ako ja tebe uštinem?! ~ se 'samog sebe uhvatiti za kožu i nagnječiti je'. — Uštinila se za oforaz da bidne rumenija.

uštirkat -am svr. 'umočiti u štirak'. — Sve bile košulje triba uštirkat.

uštit -i nesvr. 'hučati'. ~ ušti atar, drveće se lomi od vitra.

uštrapat -am svr. 'poprskati'. — Tako je bilo blato napolju da sam tu lipu suknju uštrapala; — Lipo ste uštrapali ambetuš.

uštrkljivat se uštrkljivam se nesvr. 'trkati se'. — Šta vridi što sam frišak, kad se ne možem uštrkljivat sam sa sobom.

uštrojit uštrojim svr. 'kastrirati'. — Nerista ćemo sutra uštrojit.

ušuknit ušuknem svr. 'zakinuti (obično na rneri)'. — Moraš dobro gledat kad miri meso, jel Lajčo mesar oće ušuknit tamo di mož.

ušuljat se ušuljam se svr. 'krišom se uvući'. — Ne volim ostavljat nezaključana vrata, mož se kogod ušuljat u kuću.

ušunjat se ušunjam se svr. v. ušuljat se. — Eno, mačak se ušunjo u zapećak i spava.

ušur m 'naknada u brašnu za mlevenje, ujam'. — Da ne spadaš i ti u one koji dvared uzimaje ušur, jedared brez gazde, a drukput da i gazda vidi.

ušvrćkat se -am se svr. 'razieteti se (pripremajući što), uzvrteti se'. — Ajde, Tone, ušvrćkaj se to malo većma, samo što ti gosti nisu na prag banili.

utabanat -am svr. 'ugaziti (tabanajući) zemlju, tlo'. — Priko našeg žita utabana je staza.

utamanit utamanim svr. 'potpuno uništiti, zatrti, istrebiti'. — Utamanili smo sve pacove.

utan pril. 'već odavno, već dugo'. — Vi ste još bili na putu vamo, a mi smo već utan kopali.

utanačit utanačim svr. 'dogovoriti se, ugovoriti'. — Utanačili smo s preteljem sve za svatove našeg Ivana š njevom Marijom.

utažit utažim svr. 'ublažiti, utoliti (glad, žeđ)'. — Samo malo da utažim glad, eto mene za vama.

uteć uteknem svr. 'pobeći, umaći'. — Pazi, nemoj da ti jaganjci uteknu. ~ se 'umešati se u reč'. — Znala sam da će se Ante uteć stričku u rič, a to nije lipo,

utija ž 'gvozdena livena pegla'. — Utija se ne puni žarom već se zagrijava na vrilom šporelju ili na žeravi, pa kad se ugrije, onda se š njom pegla.

utijat (se) -am (se) svr. 'stišati (se)'. ~ utijo je vitar; ~ utijala su se dica, valdar su pozaspavala.

utirat -am svr. 'terajući nagnati'. — Utiraj prasice u svinjak. ~ utiraj kola prit kuću. Izr. Utiro mu stra u kosti 'prestrašio ga'.

utiravat utiravam nesvr. prema utirat. — Nemoj još utiravat krave u voiaricu.

utolit utolim svr. 'stišati, ublažiti (bol, glad)'. Dajte mi komad kruva da malo utolim glad: ~ imate l malo rakije da metnem na zub, moždar će me malo utolit bol.

utorak -orka m 'drugi dan posle nedelje'. Nije bilo ni svakog utorka mesa za užnu.

utovarivat -arivam nesvr. prema utovarit.

utovarit -im svr. 'smestiti u kola radi otpreme, prevoza'. — Danas smo utovarili debele svinje.

utravalo izr. 'preko mere, suvišno, nepotrebno'. — Zašto ga tiraš da ide u travalo, kad je deran, kako sam kaže, malopre užno.

utrčat -im/utrčem svr. 'ući trčeći'. — Vidio sam velikog pacova, utrčo je u jamu pod svinjakom.

utrčavat utrčavam nesvr. prema utrčat.

utrkivat se utrkivam se nesvr. — Kad sam bio mali, zdravo sam se vouo utrkivat, najbolje sam trčo od svakog.

utrnit -nem svr. 'prestati goreti, ugasiti'. — Utrni lampaš pa da legnemo. ~ se 'ugasiti se'. — Utrnila ti se cigaretla.

utrnit utrne bezl. 'prožeti se trncima, žmarcima'. — Utrnila mi noga, prisidio sam je.

utrpat -am svr. 1. 'bez reda nagurati, natrpati u nešto'. — Dok nisam došo kući, ni ja nisam znao šta su mi utrpali u kola. 2. 'sa svih strana pokriti'. — Dobro utrpaj paradičku, nek još jedared i u bocama provre. ~ se 1. 'pokriti se s mnogo pokrivača'. — Samo se ti dobro utrpaj, pa ćeš se iznojit i sutra će te već proć unkavica. 2. 'uvući se, uvaliti se (fig.)'. — Graco se utrpo med gazde.

utrpavat (se) utrpavam (se) nesvr. prema utrpat (se).

utrt utarem svr. 'utrljati'. Ja ću ti maio rakijom utrt to misto di sa se udario, pa će oma bolovi popuštit.

utrunit (se) utrunim (se) svr. 'natruniti'. — Utrunio sam oko.

utuckat -am svr. 1. 'proćerdati'. — Ko mu je kriv što je sve utucko bančeći. 2. 'pobiti'. — Utuckali smo sve takunice koje su nam pravile štetu u žitu.

utučen -a -o 1. trp. prid. od utuć. 2. 'bezvoljan, tužan'. — Šta si ti, komšija, tako utučen?

utučeno pril. 'bezvoljno, tužno, potišteno'. — Zdravo je utučeno izgledala, al nisam znao zašto.

utuć utučem svr. 1. 'ukucati, zakucati'. — Utuči jedno dva klina u vrata da imam di obisit staro ruvo. 2. a. 'uludo, nekorisno potrošiti, straćiti'. — Pijančio je i utuko to malo zemljice, sad su mu komšije krive što on ništa nema. b. 'prekratiti (vreme)'. — Nemam snage da štogod radim, pa šetam da utučem vrime.

utupit utupim svr. 'učiniti tupim, zatupiti'. — Ne znam šta je cipo, al je sasvim utupio sikiru. ~ se 'istupiti se'. — Dodaj mi turpiju da malo naoštrim motiku, utupila se od kopanja.

uturat (se) uturam (se) svr. 'ugurati se, uvući se, nametnuti se'. — Vidi onog luckastog derana, uturo se čak do snaše i đuvegije.

uturavat (se) uturavam (se) nesvr. prema uturat (se).

ututkat (se) -am (se) svr. 1. 'zavući sa svih strana (pokrivač)'. — Dobro sam ga ututkala, neće se otkrit. 2. 'tutnuti'. — Kad smo pošli, majka su mi ututkali deseticu u ruku da dida ne vide.

ututkavat (se) ututkavam (se) nesvr. prema ututkat (se).

utuvit -im svr. 'upamtiti'. — Nemoj zazjavat livo desno već pazi šta divanim i utuvi da se znaš vladat kako triba.

utvara ž 'avet, sablast, priviđenje'. — Ajde, kreći, šta stojiš tu u mraku ko kaka utvara?

utvarat se utvaram se nesvr. prema utvorit se. — Nije lud, utvara se samo prid svitom.

utvorit se utvorim se svr. 1. 'stvoriti se, pojaviti se kao utvara'. — Iz magle se utvorio ko strašilo i uplašio me. 2. 'pričiniti se'. — I sinoć mi se utvorilo da kogod za mnom bakti, a kad sam se okrenila, nigdi nikog nisam vid(i)la.

utvrdit utvfdim svr. 1. 'osigurati, obezbediti da nešto čvrsto stoji'. — Triba dobro utvrdit vrata od bašče, da krmača opet ne provali u bostan. 2. 'učiniti odlučnim, ubediti'. — Jesi 1 utvrdila Bencu, da nikom ne kaže da ćeš večeras uskočit za mene. 3. 'dogovoriti se o nečemu, ugovoriti'. — Mi smo tako utvrdili, s pretelj Mijom, da se naš sin Vranje i njeva ćer Ana uzmu i na jesen vinčaje, i sad njim triba to kazat da znadu; — Dobro, Tome, ondaker smo i to utvrdui, koliko ću ja tebi sad dat brašna, a koliko ćeš ti meni u žitu vratit kad ovršeš, i nemoj da posli bidne nikog divana o(d) tog. 4. 'ispitujući saznati'. — Ko je utvrdio da je baš Tuna krao kokoške? — Žandari su to utvrdili kad su ga uvatili.

utvrđivat utvrđivam nesvr. prema utvrdit. —-Nećete mi vi utvrđivat ka(d) ću se ja ženit i koga ću uzet za ženu: — Ti, ako oš oš, ako neš, to je tvoje, ja te više neću utvrđivat kako da se vladaš.

uvabit uvabim svr. v. vabit. — iđi uvabi prasice u svinjak.

uvalit uvalim svr. 'uvući u što, obično neprijatno ili neprilično'. — Ne samo što sam vrimena izgubila, već me i u trošak uvalio. ~ se 'ugurati se, uvući se (u što); naći se (u čemu)'. — On se, nako pijan, uvalio u zakoš ko da su njegova kola.

uvaljat (se) uvaljam (se) svr. 'uprljati'. — Di si b'fo kad si toliko uvaljo taj nbvi kaput?

uvaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema uvalit (se). — Neću ništa da znam, pa me nemoj ni uvaljivat u nevolju.

uvance/uvance -eta s dem. od uvo. — U ovo tvoje uvance ne mož ni menđuša stat.

uvar m 'insekt koji se uvlači u uvo'. — Nemoj leć na golu zemlju, mož ti uvar uć u uvo.

uvarat -am svr. 'varkom uzvati (koga)'. — Dotleg joj je pripovido i ulagivo se dok je nije uvaro u sobu.

uvašce/uvašce -eta s dem. od uvo.

uvat -a, -o I. 'koji ima velike uši'. — Baš je gadna ova tvoja uvata krmača. 2. 'koji ima drške (lonac, kotao)'. — Donesi onaj uvati lonac od deset litara.

uvatit -im/uvatit uvatim svr. 'uhvatiti'. — Dok su meni ove moje noge niko me neće uvatit. Izr. ne moć ~ ni za uši ni za rep 'ne moći razumeti'; uvatilo ga 'dobio napad'; ~ maglu 'pobeći'; uvatilo ga piće 'opio se'; ~ zeca 'pasti'. ~ se svr. 1. 'ući u igračko kolo'. — Uvatio se i Beno. 2. 'udružiti se s kim'. — Šteta što se Lajčo uvatio s onom bitangom Vecom.

uveče pril. 'kad nastane veče'. — Radili smo cio dan i po najvećem suncu, a uveče smo skoro već popadali od umora.

uvel(i)ko pril. 'u znatnoj meri'. — Mi smo već uvel(i)ko kopali, a oni još nisu ni počeli.

uvenio -ila -ilo 1. 'koji je izgubio svežinu'. — Sta to kod vas u sobi tako ništa mriši ko uvenilo cviće? 2. 'slab, propao, oslabio'. — Đeno je za ova dva tri miseca, sasvlm uvenio, mora bit da ga kaka bolest tišti.

uvenut -a -o v. uvenio. — Ruža je malo uvenuta al zdravo lipo mriši.

uvenit -im svr. 1. 'izgubiti svežinu, boju, sjaj'. — Ni'ko mi nije zalivo cviće i polak je uvenilo. 2. 'oslabiti, ostariti'. — I ti ćeš uvenit ko i svi koji starost dočekaje.

uvertat se -am se svr. 'uputiti se, ući u neki posao'. — Nemoj plakat, kad se još malo bolje uvertaš, niko neće li'pče čitat o(d) tebe.

uvest uvedem svr. 1. 'vodeći učiniti da neko, nešto uđe u određeni prostor, na određeno mesto'. — Tezo, uvedi pretelja u sobu. 2. 'posvetiti, uputiti koga u što'. — Poćo je i najmlađeg sina da uvodi u poslove ratara. 3. 'namestiti, sprovesti neke uređaje'. — I mi smo uveli letriku u kueu u varoši. 4. 'zavesti, ustanoviti'. — Otkad su uveli trošarinu riđe iđeu na pecu. 5. 'vozeći uneti, dovesti (nekoga ili nešto) na određeno mesto'. — Čim komšija uveze njegovo, oma ćemo i mi naše uvest. I~.r. ~ red 'urediti'. ~ se 1. 'uputiti se u što, snaći se'. — Ne starajte se vi za njeg, uvešće se on friško, kad voli taj poso. 2. 'vozeći se prispeti, stići kuda'. — Uvezlo se, borme, sve ž'ito a sad samo čekamo mašinu pa da vršemo.

uvezat uvežem svr. 'vezanjem pričvrstiti'. — Nemojte tako uvezat da ne možem posli odrišit. ~ se 'samog sebe uvezati'. — Krava se uvezala, iđi odmrsi je.

uvezivat (se) uvezivam (se) nesvr. prema uvezat (se). — Nemoj tako uvezivat taj bućur, ko da ćemo na kraj svita š njim.

uvijat uvijam nesvr. 1. 'nesvr. prema uvit'. 2. 'izbegavati neposredan odgovor, okolišiti (o čemu)'. — Ja ne znam uvijat, što kažem, to je tako i nikako drugačije. 3. 'činiti kružne pokrete nekim delovima tela, izvijati'. — Tako lipo igra, uvija se ko da nema košćura u njemu. 4. v. vijat. — Dotleg su ga vijali, dok ga nisu uvijali u avliju i tu su ga uvatili. ~ se 1. nesvr. prema uvit se. 2. 'povijati se, savijati se'. — Taki si lin da se pod tobom zemlja uvija kad iđeš. 3. v. svijat se.

uvik pril. 'u svako vreme, u svakoj prilici, svaki put; stalno'. — Ovik su nana otvarali kapiju kad su se baćo vraćali iz varoši s kolima.

uviravat uviravam nesvr. prema uvirit. 2. 'tvrditi'. — Ja vas uviravam da to nije istina. 3. 'pružati dokaze o čemu'. — Svakim danom je uviravo svojim radom da je vridan i pošten radnik. 4. 'obećavati'. — Ti si me uviravo da nećeš ništa tražit ako i mi ne tražimo, a sad se sudaš sa sestrom. ~ se 1. nesvr. prema uvirit se. 2. 'postepeno, sve više postajati uveren u što'. — Što je češće viđo, sve se većma uviravo da ne mož brez nje.

uvirit -im svr. 'dokazati kome istinitost, ubediti (koga)'. — Jedva smo Gracu uvirili da pošalje jedinca na visoke škule. ~ se 'osvedočiti se: uvideti'. — Najskuplje je kad se na svojoj koži moraš uvirit.

uvit (se) uvijem (se) svr. a. 'umotati, poviti, obaviti (što oko koga, čega)'. — Bože, Rozika, kako si uvila to dite, kad su mu noge gole? b. 'staviti u omot, upakovati'. — Uvi to ogledalo u artiju da se ne razbije.

uvlačalo s 'kost u vidu igle za uvlačenje (svitnjaka u gaće), uvlakač'. — Evo, Tone, napravio sam ti od košcure jedno uvlačalo.

uvlačilo s v. uvlačalo. — Zašto se mučiš s otim ugaćnjakom? ~ uzmi uvlačilo i za čas posla je gotovo.

uvlačit (se) uvlačim (se) nesvr. prema uvuć (se). — Nađi koga drugog za taj poso, mene nemoj uvlačit, ne čini mi se baš zdravo čist.

uvo uva/uveta (mn. uši) s 1. 'organ čula sluha kod čoveka i životinja'. — Nose nam, braca, jednog zeca, drže ga za velike uši. 2. 'sluh (fig.)'. — Za to što ne triba ima ona još kako tanko uvo. 3. 'polukružna drška (na sudu), petlja (na čizmi, cipeli i sl. za koju se hvata pri obuvanju)'. — Je 1 bi ti znala zašit ovo uvo na čizmi, pokidalo se. Izr. bit tvrd na ušima 'nagluv'; vuć koga za uši 1. 'kao kazna'; 2. 'kao običaj pri čestitanju rođendana'; začepit uši (kome) 'onemogućiti da nešto sazna'; iščupat uši (kome) 'kazniti povlačenjem za uši'; iz tvoji usta u božje uši 'želja da se ostvari zamišljeno'; jedno drugom do uveta 'kad su se deca često rađala, pa je mala razlika među njima'; magareće uši 'zavrnuti listovi knjige'; kroz jedno ~ uđe kroz drugo izađe 'olako uzimati, brzo zaboravljati'; naćulit uši 'podići uvis (kod životinja da se bolje čuje)'; punit kome uši 'svašta napričati'; ne virovat svojim ušima 'biti iznenađen'; ni uvom maknit 'ne hajati'; niko te nije po ušima šibo (tuko) 'nepotrebno se istrčava'; otvorit dobro uši 'pažljivo slušati'; parat uši 'neprijatno je slušati'; pokrit se ušima 'stideti se'; pocrvenit do ušivi 'jako pocrveniti, zastideti se'; pritvorit se u — 'zainteresovano slušati'; probit uši (čime, kome) 'dosađivati'; provuć se kroz iglene uši 's mukom nešto učiniti'; puštit kome buvu u uši 'uneti nemir'; sve mu puca za ušima (kad ide) 'jede sa velikim apetitom'; svojim ušima, na svoje uši čut 'lično, neposredno čuti'; sidit na ušima 'biti nepažljiv, rastresen'; slušat s po uveta 'nepažljivo slušati'; usta od uveta do uveta 'velika usta'; češat se iza aveta 'biti u nedoumici; zbuniti se'.

uvod/uvođ m 'prvo pojavljivanje porodilje u javnosti posle porođaja (po isteku šest nedelja provedenih u komarniku (v.)'. — Luci je prošlo šest nedilja, pa ćemo je nosit u crkvu na uvod.

uvodit uvodim nesvr. prema uvest (1 — 4). uvodit se uvodim se nesvr. prema uvest se. uvozit uvozim nesvr. prema uvest (5).

uvračat uvračam svr. 'vračanjem naneti zlo, ureći'. — Ne znam šta je, al otkad je Roska kod nas bila, ko da nas je uvračala, ne dadu nam se pilići.

uvratilo s 'drvena deblja oblica na koju se namotava osnova za tkanje a druga sa prorezom kroz sredinu iste debljine, služi za namotavanje otkanog materijala'. — Nosila sam uvratilo da mi pripreme novi usnovak, tkaću maveske pregače.

uvratine ž mn. 'kraj oranice na kom se okreće plug i druga oruđa pri radu na njivi'. — Odnesi ručak na uvratine, pa kad tamo stignem, ja ću ist.

uvrćat -em nesvr. prema uvrtit. — Štogod se dite uzvirilo, kad sarro ćuti i uvrće maramicu.

uvrebat uvrebam nesvr. 1. 'vrebajući uloviti'. — Motrim mačka oće 1 uvrebat miša. 2. 'izviđanjem (posebnom pažnjom) saznati'. — Neće da mi kaže, al uvrebaću ja nju s kim iđe.

uvrida ž 'reči, postupak kojima se pogađa nečije dostojanstvo'. — On je taka bangalola da me ni njegova uvrida ne vriđa. Izr. uvride valja bilužit u pisak, a dobročinstva u kamen.

uvridit uvridim svr. 1. 'naneti kome povredu'. — Kako si mogo uvridit tog starog čovika?! 2. 'dodirom, pokretom povrediti ranu'. — Pazi da ne uvridiš ranu kad se bidneš penjo na kola. ~ se 'primiti nešto kao uvredu'. — Al ti ma!o triba, makar zašto se uvridiš!?

uvriđeno pril. 'na način koji odaje uvređenog, pokazujući se uvređen'. — Bać Joško su mirno ustali od astala al se vidilo da su uvriđeno očli.

uvrit uvre(m) 'vrenjem ispariti, zgusnuti se', — Kad uvre, nadoli još malo vode.

uvrnit uvrnem svr. 1. 'uvijanjem dati naročiti oblik'. — Kako je bać Nikola znao uvrnit brkove niko mu u tom ravan nije bio. 2. 'smanjiti ili ugasiti lampe'. — Uvrni malo lampaš, ja ću ga utrnit kad se svučem.

uvrnut -a -o 1. trp. prid. od uvrnut. 2. 'smušen, sulud'. — Sta možeš od uvfnutog čovika čekat?!

uvrtit (se) -im (se) svr. 1. 'vrćenjem učvrstiti'. .— Nemam ključ a prstima ne možem da uvrtim ovaj štrof. 2. 'usukati'. — Uvrtila mi unuka vunicu pa je moram rasplest.

uvuć uvučem svr. 1. 'vukući uneti'. — Sama sam morala uvuć velik džak brašna. 2. 'udenuti'. — Uvuči mi bilog konca u iglu i donesi vamo. 3. 'povući natrag nešto istureno; skupiti, sakriti'. — Ne mož on uvuć trbu kad je debo; — Kako mačka zna kad se sigra da triba uvuć čapke; — Vidićeš, kuća je na put leđa, malo uvučena. 4. 'upiti'. — Virange su uvukle dim pa tako smrde, moraćemo i(h) oprat. 5. 'uplesti koga u što (obično neprijatno)'. — Žao mu je bilo što je i rođenu ženu uvuko u nevolju. ~ se 1. 'neopaženo, tiho ući, ušunjati se'. — Eno ga spava u sobi, da mi je znat samo kad se i kako uvuko?1 — izgleda da nam se uvuko miš u špajc. 2. 'skloniti se, povući se'. — Jedva smo dočekali lipo vrime pa da bidnemo napolju, a ti si se sad uvuko u sobu. Izr. ~ kome pod kožu 'dodvoriti se'; ~ u sebe 'odvojiti se od ljudi (najćešćezbognepoverenja)'.

uzabrat -berem svr. 'ubrati'. — Uzaberi koju ružu iz bašče.

uzaimat -am nesv. prema uzajmit.

uzajmit uzajmim svr. 'uzeti na zajam (od koga), dati na zajam, pozajmiti'. — On je ove godine uzajmio žito za sime od mene a lane sam ja od njeg.

uzajmljivat uzajmljivam nesvr. prema uzajmit.

uzak uska usko 'koji je male širine, tesan'. — Na uskom krevecu smo se nas dvoje gurili.

uzalud pril. 'bez koristi, bez potrebe, (za) badava'. ~ uzalud sam stojo toliko u redu i čeko, kad sam došo na red, kazall su da nema vise takog simena za ripu.

uzastopce pril. 'jedno za drugim, zaredom'. — Dolazio je on tri dana uzastopce.

uzavrit uzavre svr. 1. 'provreti, proključati'. 2. 'uskomešati se, uzbuniti se'. — Ne bi ja to znao iskazat, al čim je vidim, u meni sve uzavre. 3. 'početi previrati pod uticajem fermenata'. — Sve smo šljive metnili u cefru, čekamo dauzavru pa ćemo peć rakiju.

uzbrat uzberem svr. 'ubrati'. — Jesi 1 uzbrala koju krušku dici da poneseš?

uzbrbljat se -am se svr. 'zaneti se u brbljanju'. — Koca se uzbrbljala da niko ne mož od nje do riči doć.

uzbunit uzbunim svr. 'izazvati uznemirenost, uznemiriti (koga)'. — Dođe tu pa svašta napripovida i samo dicu uzbuni. ~ se 'uznemiriti se, uzbuditi se, uskomešati se'. — Mora bit da koga ima u avliji kad su se vaške tako uzbunile.

uzbunjivat (se) uzbunjivam (se) nesvr. prema uzbunit (se). — Zašto, da ga uzbunjivam kad ne znam je ] to istina što kažu o njegovom bratu.

uzburlat (se) -am (se) svr. 'ispreturati, uzmuiiti'. — Šta tražiš po svoj zdili, samo ćeš ćorbu uzburlat; — Sve si uzburlo u fijoki.

uzdanica ž 'osoba u koju se ima pouzdanje'. — To je naš unuk, naša uzdanica.

uzdanit uzdanem svr. 'uzdahnuti'. — Dida su još jedared uzdanili i izdanili.

uzdat se -am se nesvr. 'imati pouzdanja, poverenja (u nekoga, nešto), nadati se'. — Mi se još uzdamo u jednu dobru kišu. Izr. Uzdaj se u se i u svoje kljuse!

uzde ž mn. 'prtene vođice, pletene od lana (obično korišćene za upravljanje konjima pri radovima u poljoprivredi; kožne kajase u svečanim prilikama)'. Izr. držat u rukama ~ 'gospodariti (nečim, nekim)'; popuštit ~ 'dati više slobode'; uzet ~ u svoje ruke 'zagospodariti (nekim, nečim)'.

uzdisat -šem nesvr. prema uzdanit. — Vazdan uzdiše i plače, ne mož da prižali svoju mater.

uzdrćat se -em se svr. 'uzdrhtati'. — Prvo mu je bilo vruće, a onda se uzdrćo toliko da ga dugo nismo mogli smirit.

uzduž pril. 'po dužini, dužinom'. —Najpre podrljaj zemlju uzduž, p onda popriko.

uzengija ž 'deo jahaćeg pribora u obliku metalne papuče koja visi o kajišu s obe strane sedla, u koju jahač stavlja nogu'. — izmakla mi noga iz uzengije, pa mal nisam pao iz sedla; — Pokido se kaiš koji drži uzengiju, moraćemo kod sarača kupit nov.

uzet -a -o 'oduzet, paralizovan'. — Udario ga je vitar i uzeta mu je čitava Iiva strana.

uzet uzmem svr. 1. 'prihvatiti, dohvatiti rukom'. ~ uzme motiku i krene na njivu; — Uzmi kad ti se daje. 2. 'pribaviti, kupiti'. — Moj otac nije volio ništa da uzme ne dug. 3. 'sklopiti brak, oženiti'. — Kadgod su se uzeli mladi, a da se prija vinčanja nisu ni vid(i)li. 4. 'angažovati za izvršenje nekog posla'. — Moraćemo uzet indžilira da nam izmiri i razdili zemlju. 5. 'najmiti, zakupiti'. — Kad nađeš misto, uzmi i meni krevet di ću prispavat. 6. 'uputiti na odsluženje vojnog roka, regrutovati'. — Čula sam da Miškovog Luku m'su uzeli u katane. Izr. Bog ga uzo sebi 'umro'; ni uzmi ni podaj 'bezličan'; uzmi vraga brez blaga, pa plači dok si živ! ~ se 1. a. 'uhvatiti jedno drugo za ruku'. 2. uz povr. 'sklopiti brak, venčati se'. — Mara i Loko su se uzeli. 3. 'paralizovati se'- — Osto je posli bolesti bogalj, uzele su mu se obadve noge.

uzgajivač -ača m 'onaj koji uzgaja (životinje ili biljke), odgajivač'. — Bać Joško su poznat uzgajivač konja.

uzgljanca ž 'jastuk'. — Suza suzu briše, uzgljanci se tužim (nar.).

uzgljančica ž dem. od uzgljanca, mali jastuk.

uzgrnit uzgfnem svr. 1. 'podići, posuvratiti'. — Morala sam suknju uzgrnit na leđa, jer mi je bilo ladno. 2. 'grtanjem prikupiti na gomilu, zgrnuti'. — Uzgrni lopatom žito još malo okolo, da rpa bidne deblja. ~ se 'zagrnuti se, zadići malo presavivši, posuvratiti, zavrnuti (svoje rukave, nogavice, suknju i sl.V. — Tezo, kako si se to uzgrnila kad su ti kolina gola?

uzica ž 'vrpca, kanap'. — Daj mi tu uzicu da napravim kandžiju od nje.

uziđat uziđam svr. 'ugraditi u zid'. — Ulazna vrata smo već uziđali.

uziđivat -iđivam nesvr. prema uziđat. — Kad tijo uziđivat pendžere, javi mi, doću da ti pomognem.

uzimaća prid. 'u stalnoj vezi: ~ košulja (nosila se samo zimi i u svečanim prilikama)'. — Kate, pripravi baći uzimaću košulju i metni puca.

uzimat (se) -am (se) nesvr. prema uzet.

uzinatit se uzinatim se svr. 'postupati za inat (kome), tvrdoglavo ostati pri čemu, uzjoguniti se'. — Badavad je sad zovete, ja znam Klaru kad se uzinati ne vridi joj ništa divanit.

uzjašit -im svr. 'uzjahati'. — Obadvoj(i)ca uzjaše i odu.

uzjogunit se -ogunim se svr. 'postati jogunast, tvrdoglavo ostati pri svom stavu, zainatiti se'. — Uzjogunio se bik pa se ne da uvest u košaru.

uzlagat se uzlažem se svr. 'početi Iagati'. — Šta si se tu uzlago ko da te kogod plaća za to, oma da si kazo kako je zapravo bilo.

uzlajat se -je se svr. 'udariti u lajanje'. — Smiri tog kera, ne znam šta se tako uzlajo.

uzlatat (se) -am (se) svr. 'okititi zlatom'. — Ala je Doca njezinu ćer uzlatala, na vratu joj sve veliki dukati.

uzletit -im svr. 'dići se u visine leteći'. — Morkače su uzletile na dud pa i(h) ne možem utirat u kokošinjac. ~ se 'rastrčati se uznemireno'. — Joso se uzletio po komšiluku da svima javi da mu je brat došo is katana.

uzlićat (se) uzlićem (se) nesvr. prema uzletit. — Neće patak više uzlićat, posikli smo mu krila.

uzlivanca ž 'razlivaonica (žitko testo od jaja, brašna, mleka, posuto slatkim kajmakom i pečeno)'. — Tušta je risara pa je nana morala dvi velike tepcije uzlivance da ispeče.

uzlupat (se) uzlupam (se) svr. 'početi lupati'. — Valdar sam se uplašila, jel srce mi je tako uzlupalo ko nikad dotleg.

uzmigoljit se -im se svr. 'početi se migoljiti'. — Kad je grom puko, svi su se uzmigoljili.

uzmlačit uzmlačim svr. 'smlačiti'. — Uzmlači vode za noge.

uzmlačivat -ačivam nesvr. prema uzmlačit.

uzmložan -žna -žno 'moćan, silan'. — Na poštenje i uzmložnu slavu tvoju (molitva).

uzmložit uzmložim svr. 'prema umnožiti, uvećati'. — Koji nam je uzmložio izvrstitu ljubav (molitva); — I da ti nisi to rđavo uzmložio, ništa mi je tušta novaca za tri džaka mekinja.

uzmoć uzmognem svr. 'moći, biti u stanju, naći snage'. — Čim uzmognem, doću i ja.

uzmorat uzmoram svr. 'biti primoran'. — Ja njim zacigurno neću otić sve dok ne budem uzmoro.

uzmucat (se) -am (se) svr. 'početi mucati, zamucati'. — Kad je vidio da je i Stana došla kod nas, Blaško se tako uzmuco da nije znao rič da kaže.

uzmućivat (se) -ućivam (se) nesvr. prema uzmutit (se).

uzmućkat (se) -am (se) svr. 'učiniti mutnim, zamutiti'.

uzmutit (se) uzmutim (se) svr. 'učiniti što mutnim, uzburkati'. — Da nisi podizo bure, ne bi uzmutio vino u njemu.

uzmuvat se -am se svr. 'početi se muvati, početi se vrzmati'. — Samo nek gazdaricu opaze, guske se oma uzmuvaje.

uznećkat se -am se svr. 'početi se nećkati'. — Spočetka se uznećkala, ko nova mlada, al je posli uzela više od svi drugi.

uznojit (se) uznojim (se) svr. 'učiniti da nekoga oblije znoj'. — Kako vidim, dobro si uznojio tvog riđana.

uzobit uzobim svr. 'uhraniti, ugojiti'. — Ti si baš fain uzobio tvoje konje, tribalo bi malo više da i(h) tiraš.

uzodat se uzodam se svr. 'ushodati se'. — Zašto je Naco tako nemiran, od ranog jutra se uzodo po avliji, a nikom ništa ne kaže.

uzolit se uzolim se svr. 'postati ohol, uzoholiti se'. — Nisam virovala da će se tako uzolit, samo zato što se udala u gazdačku kuću.

uzorat uzorem svr. 'oranjem pripremiti zemlju za sejanje'. — Danas sam uzoro i poslidnji lanac.

uzrakoljit se -i se svr. 'udariti u rakoljenje'. — Čuješ ovu kokošku kako se uzrakoljila ko da druge kokoške ne nose jaja.

uzugarit uzugarim svr. 'završiti ugarenje (zemljišta)'. — Čim moje uzugarim, pomoću i tebi ako triba.

uzvat uzovem svr. 'pozvati nekoga da uđe unutra'. — Uzovi Anku pa ćemo je zadržat na užni.

uzventrat se -am se svr. 'uzverati se, uspentrati se'. — Samo što smo mi ušli unutra, on se već uzventro na kola.

uzverat se uzverem se svr. 'popeti se verući se, uspentrati se'. — Mali Bruno se uzvero na sino, triba ga skinit da ne pane.

uzvijat uzvijam svr. 1. 'početi vijati, terati'. — Baćo su uzvijali golubove da lete; — Nemojte, di'co, toliko trčat odan isprid kuće, samo ćete uzvijat pra. 2. 'probuditi, terajući iz kreveta'. — Baćo su me rano uzv jali i moro sam na oranje, a znali su da sam kasno lego. ~ se 'početi vijati jedno drugo, juriti j'edno drugo, razigrati se'. — Vi ste se baš uzvijali ko da ste mlada ždribad.

uzvikat se uzvičem se svr. 'razvikati se'. — Uzvikali ste se ko da kuća gori.

uzvikivat -ikivam nesvr. prema uzviknit.

uzviknit uzviknem svr. 'podviknuti'. — Ajde, kumo, uzvikni i ti štogod da te čujemo.

uzvirit (se) uzvirim (se) svr. 'pogledati unezvereno, uplašeno'. — To malo dite ste toliko uzvirili s doktorom da ga niko neće odvest tamo kad bidne bolesno.

uzvištit uzvišti svr. 1. 'ukiseliti se, prokisniti'. — Zaboravili smo da u onom velikom loncu još ima kiselne, sva je uzvištila. 2. 'poraniti (fig.)'. — Šta je bilo Stipanu da jutros još u dva sata uzvišti, nisam mogo posli od njeg zaspat.

uzvitlat -am svr. 'podići kovitlac, uskovitlati'. — Vitar je svalio kamaru s plivom, pa je zajedno sa slamom uzvitlo i nosi je svud po šoru. ~ se 'početi vitlati se, uskovitlati se'. ~ uzvitlala se prašina, triba zatvorit pendžere na sobi.

uzvlačit (se) uzvlačim (se) nesvr. prema uzvuć (se).

uzvrpoljit se -im se svr. 'uznemiriti se, uzvrteti se'. — Čovik se uzvrpoljio jel je ušo stra u njeg.

uzvrtit se -im se svr. 'početi okretati se, uzvrpoljiti se'. — Ajde, lati se već kakog posla, šta si se tu samo uzvrtio ko prdež po turu.

uzvuć -učem svr. 1. 'odvući naviše'. — Ko je odno malog Lojziju gori na kamaru? — Ja sam ga uzvuko. 2. 'uzbuditi, izazvati'. — Dotleg ga je grizla dok ga nije uzvukla pa je moro pobić od kuće.

užarit (se) užarim (se) svr. 'pripremiti peć za pečenje (hleba, kolača i sl.), ugrejati'. — I kruv će se krenit dok ja ne užarim peć.

uže -eta s 'upletena stabljika žita za vezivanje pokošenog i u snoplje skupljenog žita'. — Risaruša koja rukoveta za risarom ima na leđi

svezan snop uža i po jedno meće ispod pokošenog i skupljenog snopa žita.

užeć užežem svr. 'upaliti, zapaliti'. — Kate, užeži lampaš u sobi; — Sveti oče, užeži ljubav u nama da te možemo slidit (molitva). ~ se 'zapaliti se, upaliti se'. — Kad sam prolazio već su se užegle sviće. 2. 'pokvariti se od stajanja i vrućine (o slanini, masti i dr. masnoćama)'. — Dali su nam za ručak slanine koja se sva bila užegla.

užegurit se užegurim se svr. 'uplašiti se (nečega ili nekoga)'. — Smije se što su se oni tako užegurili čim su njega spazili, a Lovro ko Lovro, samo se šali al nikog ne dira.

užiškat se -a se svr. 'napuniti se malim crvima (insektima)'. — Brašno je bilo dugo zatvoreno u vlažnom kovčegu i sve se užiškalo; — Žito nije bilo privrćano na tavanu pa se užiškalo.

uživat uživam nesvr. 'osećati zadovoljstvo, prijatnost, udobnost'. — Dosta su radili, sad nek uživaje stečeno.

uživljenje s 'plodouživanje (kod darovanja)'. — Dida i majka su dali baći zemlju da je rade, al oni dobijaje uživljenje dok su živi i baćo ne možedu prodat zemlju brez njevog pristanka.

užna ž 'ručak'. — Eto, stiglo je podne, a užna je na astalu. Izr. mala ~ 'obrok između ručka i večere'.

užnat -am svr. i nesvr. 'ručati'. — Donela sam vam užnu, pa užnajte dok se ne oladi.

užutit užuti(m) svr. 'načiniti žutim'. — Mogla si i drugom farbom umazat salaš, ne volim što si ga toliko užutila.

 

 

V

vabit vabim nesvr. 'zvati znacima i rečima, sakupljati (stoku, pse, živinu), mamiti'. — Badavad toliko vabiš, pulin je očo za kolima.

vaćat -am nesvr. 'hvatati'. — iđi vaćaj pilež što ćemo nosit na pecu. Izr. ~ za tanji kraj 'hvatati se lakšeg posla'. ~ se 'hvatati se'. — Ajde, cure, monci, vaćajte se u kolo!

vadit -im nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što iz čega'. — Ajte, baćo, otvorite kesu i vadite te novce; — Ajde, vadi bricu pa siči kruv. 2. 'kakvim sudom grabiti, crpsti iz dubine, sipati (iz kabla, činije)'. — Ujo, vadite čorbu vi prvi, gost ste nam. 3. 'iskopavati (krompjr, repu i sl.)'. 5. 'spasavati, oslobađati'. — On se napije pa u zatvor, p onda ga otac mora vadit. ~ se 'oslobađati se, spasavati se, braniti se'. — Neću ja da se mišam, vadi se sam kako znaš.

vag m 'gvozdena poluga ili sprava kojima se dižu veći tereti'. — Na ~ 'iskoristiti, podići na koso (neki predmet)'.

vagaš -aša m 'usek od točka na mekanom putu, točkovima utrt kolski put'. — Konji ni u mraku neće sać iz vagaša.

vagat važem nesvr. 'težiti, biti težak'. — A koliko misliš da važe taj tvoj bik?

vagnit vagnem svr. 1. svr. prema vagat. — Sta misliš, Mukija, oće 1 ovaj moj mrkov vagnit sedam maža? 2. 'pretegnuti, pomeriti se iz ravnoteže'. — Gledaj da tiraš po ravnijem putu, bojim se da ne vagnečitav voz. 3. 'doteći, imati da se pokrije'. — Čujem da bać Joso prave velike svatove sinu Ivanu, a ja kažem, panek, ako će mu vagnit!

vagon -ona m 1. 'železnička kola za putnički i teretni promet'. — Lopovi se popnu na vagon izbacivaje drva, a posli skupe i prodaju. 2. 'mera za količinu robe koja stane u vagon'. — Štroco je juče prido vagon žita.

vagov m 'nož za rezanje trske savijen poput srpa'. — Malo ko da mi je tup vagov. ← mađ. vag 'seći' ← vago.

vajan -jna, -jno 1. 'jadan, žalostan'. — Doće skoro kraj i ovom mojem vajnom životu. 2. 'tobožnji (prezr.)'. — I ti si mi niki vajan muški kad te cure istuku!

vajda(r) part. 'valjda'. — Vajdar sam i ja tu?!

vajkat se -am se nesvr. 'kajati se'. — Sad je kasno da se vajkaš, bio uzet dok su nudili.

vajling m 'velika činija sa drškama, vangla'. — Zakuvala je fanaka u velikom vajlingu.

vaki -a -o v. ovaki. — Vaki veliki deran, a drži se mamine suknje?!

vako pril. 'ovako'. — Vako ti njemu poruči.

valatat -am nesvr. 'oštro govoriti; brbljati, blebetati'. — Samo ti pošalji Martu, kad ona počme valatat niko joj nije ravan.

valda(r) part. 'valjda'. — Valdar su vid(i)Ii kad su tu bili.

valovnica ž 'prijava imovnog stanja u cilju oporezivanja'. — Kako se popuni valovnica taka će i porcija bit.

valjak (mn. valjki, g. valjaka) m 'ispečena cigla, od blata i pleve, pravljena u specijalnom kalupu; ćerpič'. — Salaš od valjaka.

valjan -ana -ano 'dobar, ispravan'. — Bio je Tome valjan čovik. — Ne bi se baš mogo pofalit da mi je zdravlje valjano.

valjano pril. 'kako valja, kako treba, dobro'. — Vaijano ste uradili.

valjat -am nesvr. 1. 'vredeti, imati vrednost ili cenu'. — Kad bi ti valjala zemlja, ja bi je prvi kupio. 2. 'biti koristan ili dobar za što, služiti'. — Ne valja mi kapija pa sam je moro potpačit. 3. 'biti u dobrom zdravstvenom stanju'. — Cilog prolića štogod ne valjam. Izr. ne valja ti poso 'loše radiš'; ne valja ni keru 'nije ni za šta'.

valjat valjam nesvr. 1. 'kotrljati oble ili vaijkaste predmete'. — Pajice, valjaj to bure, lakše će ti bi't. 2. 'prljati'. — Nemoj sad nove cipele oma da valjaš u tom blatu. ~ se 1. 'prevrtati se u ležećem položaju (životinje se valjaju na suvom, u vodi ili blatu)'. 2. 'prljati se'. — Eno dica se valjaje u pravu, izgledaje ko prasici. Izr. ~ od smija 'grohotom se smejati'.

valjkar -ara m 'onaj koji izrađuje valjke'. — Juče sam i ja bio valjkar.

valjušak -ška (mn. valjuške) m 'testenina pravljena kao za rezance, ali se kida vrhovima prstiju (za supu)'. — Makar na početku svaki dan krumpira i valjušaka imo u kastroni, al na svojim nogama stoj!

valjuščić m 'dem. od valjušak'.

valjuškat -am nesvr. 'kotrljati'. — Otirajte dalje dicu od kola, valjuškaje bundeve po avliji. ~ se 'kotrljati se'. — Popeli su se na slamu i valjuškaje se jedan za drugim doli.

vamo pril. v. ovamo. — Vamo donesi tu bocu s vinom.

vancaga ž 'široka bradva'. — Šta si se poplašio od to malo kiše, ko da vancage padaje.

vandizat se -ižem se nesvr. 'hvalisati se, ponašati se iznad normalnih svojih mogućnosti'. — Šime bać Tunin se toliko vandiže, ko da je u sto lanaca odraso!

vandrovač -ača m 'skitnica, vandrokaš'. — Tebi je jopet svaki vandrovač, čim nije iz našeg kraja.

vandrovački -a -o prid. i pril. 'skitnički'. — Obuko se čovik vandrovački i očo ot kuće.

vandrovat vandrujem nesvr. 'skitati'. — Vandruje po svitu.

vandrovka ž 'skitnja'. — Dosta je već i tvoje vandrovke!

vapit -im nesvr. 'žudeti za čim ili što (fig.)'. — Zemlja vapi za dobrom kišom; — Ta tvoja zloća već zdravo vapi za batinama.

var vara m i ž 'ražareni ugljen (u kovačnici)'. — Kad je dobra var, onda je lako i kovat.

varagovat -ujem nesvr. 'strugati kožu pripremljenu za štavljenje'. — Dok ja varagujem, ti počni sa štavljenjem.

varalica m i ž 'osoba koja vara'. — Ja se samo šalim, al nisam varalica.

varat -am nesvr. 'činiti prevaru, obmanjivati, dovoditi u zabludu koga'. — Vara on druge za svoju korist. ~ se 'biti u zabludi, pogrešno suditi o čemu'. — Sad i mi vidimo da smo se varali u procini.

varav -a -o 'varljiv'. — Obuči se dobro, jel znaš da je marc varav!

vardat -am nesvr. 'neekonomicno trošiti hranu'. — Zašto, Kate, kuvaš toliko ila, ja bi kazala da ti voliš vardat, vas je troje, a skuvala si ko da vas je devetoro.

varica ž 'vareno, kuvano mleko, varenika'. — Čim se varica malo proladi, naii u cuclu i podaj ditetu, cigurno je gladno kad furtom plače.

varit varim nesvr. 1. 'kuvati u vodi'. — Meso još nije dosta vareno. 2. 'probavljati (hranu u želucu)'. — Taki mi je težak trbuv, ko da mi criva ne vare. 3. 'spajati kovine, metale pomoću plamena'. — Odnesi ravnik kovaču da ga vari.

varka ž 'prevara'. — Čuvaj se ti, moždar je to kaka varka.

varljiv -a -o v. varav.

varmeđa ž 'županija'. — Kažu da je posto zvaničnik u varmeđi. ← mađ. varmegve.

varnica ž 1. 'iskra'. — Mašina je izbacila varnicu i zapalila nam žito pored gvozdenog puta. 2. 'sevanje pred očima od udarca po glavi'. — Kad su me baćo ćušili, oma sam varnice vidijo prid očima!

varnjača ž 'drvena kašika, varjača'. ~ oma da si išo dalje, jel ćeš sad zaradit varnjaču po njokalici.

varoš m 'grad'. — Dico, ako bidnete dobri, sutra ćete ić z baćom u varoš.

varošanin m 'čovek iz varoši'. — Stigli naši varošani.

varošanka ž 'žena iz varoši'. — Justika je nadigla nos otkako je postala varošanka.

varoščanin m 'čovek iz varoši'. — Stigli nama mladi varoščani.

varoščanka ž v. varošanka.

varošica ž 'dem. od varoš'.

varoški -a -o prid. i pril. 'koji se odnosi na varoš'. ~ kuća 'opštinska zgrada'; ~ toran 'toranj gradske kuće ~ opštinske zgrade'; ~ fijaker 'fijaker za službeni prevoz opštinskih činovnika'; nosi se —.

varzilat -am nesvr. 'bojiti varzilom (uskršnja jaja)'. — Znaš da nisam varzilala jaja, ni'gdi nisam mogla kupit varzila, već sam i(h) samo lukovinom ufarbala.

varzilo s 'crvena boja kojom se farbaju uskršnja jaja'. — Varzilano jaje 'jaje farbano varzilom (za Uskrs)'.

vašanga ž 'maskirano lice (čestitari o pokladama i drugim praznicima, kada je to običaj)'. — iđu poklade, biće vašanga.

vašar m 1. 'sajam'. ~ majuški ~, jesenski ~. 2. 'mnoštvo ljudi na jednom mestu, gungula'. — Je, koliko vas ode ima, pravi vašar! 3. 'nered, zbrka'. ~ oma da ste pokupui te vaše drangulije, neću da trpim po sobi vašar. Izr. Lako je tuđu kožu na vašar nosit!

vašartija ž 'dar kupljen na vašaru'. — Svi čekaje da baćo dođu s vašara i da dobiju vašarfije. ← mađ. vasarfia.

vašarište s 'mesto gde se drži vašar, sajmište'. — Kuća mi je oma kraj vašarišta.

vašarit -im nesvr. 'kupovati'. — Vi'dim da si u varoši, jesi 1 vašario štogod?

vašarski -a -o 1. 'koji se odnosi na vašar, koji je kao na vašaru'. — Počelo je vašarsko pogađanje. 2. 'nesolidan, slabo urađen, slabog kvaliteta: ~ roba'.

vašarski pril. 'kao na vašaru, kojekako'. — Ko je da je, al je ovo baš vašarski napravio.

vaščiji -a -e 'koji pripada vaškama, pseći'. — Nije to za piliće, to je vašćija zdilica.

vaške vašaka ž pl. t. 'psi'. — Mi naše vaške samo noćom puštamo, a danjom su svezane.

vatelin/vatelin -a/-ina m 'pamučne ili vunene izrađevine za postavljanje zimskih kaputa'. — Metnila mi je sabovka u dva reda vatelina u otunku.

vatirat vatiram nesvr. 'podstaviti vatom (zimski kaput)'. ~ imam ja dobar zimski kaput vatiran.

vatra ž 1. 'prirodna pojava koja nastaje kad što gori'. — Salaš je zaćas vatra progutala. 2. 'povišena temperatura tela, vrućica'. ~ imam vatru, osićam se ko da sva gorim. 3. 'žestina nekog osećanja ili uzbuđenja; zanos, oduševljenje'. — Kad sam opet čuvo tambure, a u meni vatra samo što ne plane. Izr. nać se između dvi vatre 'biti u dvostrukoj opasnosti, nevolji'; bojat se koga ko žive vatre 'jako se bojati'; dat ruku u vatru za nekoga 'čvrsto jamiiti'; sipat ulje na vatru 'pogoršavati već ionako tešku situaciju'; di ima vatre, tu ima i dima 'u dobru ima i zla'; igrat se vatrom 'lakoumno, nepažljivo rukovati opasnim stvarima'; nema dima brez vatre 'sve ima svoj uzrok'; padat u vatru 'razgneviti se, razjariti se'; sasut na koga vatru 'napasti ga oštrim rečima'; skočit za nekoga u vatru i vodu 'žrtvovati se za koga'; vadit za koga kestenje iz vatre 'izvrgavati se opasnosti za drugoga'; živa ~ 'živahan, vatren čovek'; ~ i voda su dobre sluge, al zle gazde!

vatrenka ž 1. 'vršaća mašina'. — Bać Grga je prodo njegovu vatreriku. 2. 'mlin na parni pogon'. — U Bajmaku je dobro brašno što se melje u vatrenki.

vatrenjača ž v. vatrenka.

vatrica ž dem. od vatra.

vavlit -im nesvr. 'težiti za čim'. — Šta ga nagovaraš, on ne vavli za škulom.

vavoljit/vavoljit -im nesvr. 'dosadno i dugo govoriti'. — Dokleg će već vavoljit? 2. 'grudvicu u prstima ili zalogaj u ustima valjati'. — Smista da si progutala taj zalogaj, već po sata ga vavoljiš u ustima.

vazdan pril. 1. 'celi dan'. 2. vrlo dugo, neprekidno'. — Što mi se vazdan vučeš, požuri malo! 3. 'mnogo'. — Kad nam teta dođu u goste, oni donesu vazdan milošće za dicu.

vazduk m 'vazduh'. — Kaki vam je ode vazduk, sve se crni od dima (So).

veče s 'vreme oko svršetka dana i početka noći'. — Znam da ti je momak, al baš ne bi moro svako veče dolazit. izr. Badnje — 'uoči Božića'.

večera ž 'večernji obrok'. — Večera je na astalu, ko je gladan nek dođe. Izr. tajna (poslidnja) ~ 'po hrišćanstvu poslednja večera Hrista s njegovim učenicima'.

večeras pril. 'danas uveče'. — Vidićete da će još večeras padat kiša.

večerat -am svr. i nesvr. 'pojesti večernji obrok jela'. — Majka su bolesni pa nikad ne večeraje.

večernje s 'služba božija koja se vrši u crkvi posle podne i uveče, večernica'. — Juče sam malo zakasnila na večernje.

većma pril. 'više, bolje'. — Vecma volim lito neg zimu.

vedar -dra -dro 1. 'koji je bez oblaka'. 2. 'čist, nepomućen; bezbrižan, raspoložen'. — Subota je danas, biće još i vedrog dana; — Otkako se udala nije v'iše Marga taka vedra ko prija. Izr. ko grom iz vedrog neba 'iznenada'; pod vedrim nebom 'napolju, izvan kuće'.

vedrit (se) -im (se) nesvr. 'postajati vedro, razvedravati se'. — Vedrit i oblačit 'biti svemoćan'. Izr. Veđri li se travanj noću, škodi vinu ko i voću!

vedro pril. 'na vedar način, s vedrinom, raspoloženo'. — Sve podnese hrabro i vedro.

vedro s 1. 'mera za zapreminu (18 1.)'. — Daću ti tri vedra zobi za sime. 2. 'otvoreni sud za nošenje vode (različite zapremine)'. — Donesi puno vedro, al ladne vode (So, Čo).

veksla ž 'menica'. — Nije mogo da isplati vekslu i banga mu je prodala zemlju.

velečasni prid. 'titula za sveštenika'. — Tamo je bio i velećasni gospodin župnik.

velim (mn. velimo/velimo) svr. i nesvr. 1. 'kazati, govoriti'. — Lipo ti velim da sađeš s ote trišnje. 2. 'misliti, držati'. — Mož bit da si ti u pravu, al ja ko niki velim da se pridomisliš.

veljača ž 'drugi mesec u godini, februar'.

venit -em nesvr. 1. 'gubiti svežinu, sušiti se (o biljkama)'. — Zali cviće, počelo je da vene. 2. 'gubiti snagu, zdravlje, fizički slabiti; čeznuti'. — Već je tri godine od kako se Manda udala, a Joso još uvik vene za njom.

veatrat se -am se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. — iđi, kaži onoj dici da se ne ventraje na keriteš, pokidaće se.

veajer m 'svetiljka (u kojoj gori sveća, uljanica ili petrolejska lampa), fenjer'. — Iznesi venjer da vidimo ispregnit konje.

verat se verem se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. — Gledaj onog derana, kud se vere kako gaće ne podere?!

veresija ž 1. 'davanje robe na dug, kredit'. — Veresije nema, pisalo je u mijani na zidu. 2. 'novac dat na određeno vreme uz kamatu'. — Uzimo je on novac na veresiju al je uvik pošteno vraćo.

veresijat -am nesvr. 'uzimati, kupovati što na veresiju'. — Čitavog života je veresijo.

vergla ž 'mehanička muzička sprava na koju se okretanjem ručke svira uvek ista melodija'. — U mijani svira jedna stara vergla.

verglaš -aša m 'svirač na verglu'. — Stara je bila vergla a valdar još stariji verglaš.

verglat -am nesvr. 1. 'svirati na verglu'. — Sokakom je sviro na verglu i prosio. 2. 'brzo i mnogo govoriti (u jednom dahu ne razmišljajući)'. —. Mani njezinog divana, ona samo vergla.

veriga ž (obično u pl.) 'karika u lancu; lanac sa velikim verigama'. — Na verigama je visio velik koto. Izr. stavit u verige (koga) 'okovati (ga)'.

versat -am nesvr. 'govoriti kao kad se recituje'. — Versa ona, božem prosti, ko da is knjige štije.

veruga ž 'karika u brani (drljači)'. — Ne fali ni jedna veruga, nova je brana.

verugat -am nesvr. 'krivudati, vrludati'. — Kako Mijo zna da veruga, ni jedno dite ne mož da ga uvati!

verugav -a -o 'krivudav, vijugav'. — Kud vodi ovaj verugav put?

veselit -im nesvr. 'činiti veselim'. — Veselilo bi me da i moja dica izuče velike škule. ~ se 'biti veseo, radovati se'. — Svi smo se veselili na Božić.

veselo pril. 's veseljem, radosno'. — Veselo se pivalo i igralo svu noć.

veseljačica ž 'ženska osoba veseljak, veseljakinja'. — I moja je žena veseljačica.

veseljak -aka m 'onaj koji je vesele ćudi'. — Ja još nisam vidio takog veseljaka ko što su moj dida bili.

veselje s 'bezbrižno i radosno raspoloženje. — Time se topi od veselja kađ je kraj njeg njegova cura. Izr. udarit brigu na veselje 'zaboravit teškoće'.

veslat -am nesvr. 'pokretati veslima čamac ili drugi plovni objekat'. — Ajte, ostaćete zdravo iza nas jel mi već uveliko veslamo. Izr. ~ kašikom 'brzo i halapljivo jesti'.

veso -ela -elo 1. 'radostan, razdragan'. — Vesela je nana kad sina ženi. 2. 'pripit, pijan'. — Ako sam dobro vid(i)la, ono je bać Nikolin Losko, čini mi se da je fain veso.

vest vezem nesvr. i svr. 1. 'ukrašavati, kititi vezom'. — Moja Mara šupljika i veze. 2. 'sitno igrati, plesati'. — Svi monci lipo igraje, al niko tako ne veze nogama ko Katin Miško. 3. 'naširoko i kićeno pričati'. — Kad počme da veze, nikad kraja.

vez (mn. vezovi) m 'ukras (izvezen obično na tkanini)'. ~ imala je rukom rađeni vez na rukavima od košulje.

vezan -a -o 'spleten u govoru i ponašanju nespretan'. — Šteta što je momak tako vezan.

vezat vežem svr. i nesvr. 1, 'spojiti dva kraja užeta čvorom ili omčom'. — Veži konje za kola. 2. 'spojiti nekom duhovnom vezom'. — Veže i(h) što su rođena braća. Izr. bit vezan za postelju 'ležati bolestan', bit vezani rukivi 'nemati slobode odlučivanja'; ~ mačku o rep 'odbaciti kao bezvredno'. ~ se — Tuna se vezo pijan za drvo, pa kuka što neće da ga pušte; — Nije luda da se za njeg veže, takog neradnika.

vezen -a -o 'šarama iskićen'. — Priko ruke je nosila vezenu maramu.

vezidba ž a. 'vezivanje loze u vinogradu'. — Nas dvoj(i)ca smo obavili svu vezidbu. b. 'vreme kad se vinograd veže'. — Od nedilje ćemo obavit vezidbu vinograda.

vezilja ž 'žena koja veze'. — Malo ima pravi vezilja danas.

vezivat (se) vezivam (se) nesvr. prema vezat (se). — Nemoj vezivat krave, nek se slobodno krecu po korlatu.

vicinal -ala m 'sporedna Iokalna železnica'. — To je vicinal, iđe samo do Čantavira, a tamo je kraj svita.

vičan -čna -6no 1. 'naviknut'. — Ako je čovik vičan siromaštvu, zašto taki i da umre!? 2. 'iskusan, vešt, spretan'. — Moj brat baš nlje imo najbolji alat, al je bio vičan u svaoem.

vičit -a -o v. vični.

vični -čna -čno 'beskrajan po vremenu, koji nema ni početka ni svršetka, koji neprekidno traje; koji nikad neće prestati, nestati, umreti'. — Toliko tvrduje i otima o(d) drugi, ko da će imat vioni život.

vičnost -osti ž 1. 'svojstvo i stanje onoga što je večno'. — Toliko trošiš na tu kuću, ko da ceš tu provest čitavu vičnost. 2. 'osobina onoga koji je vičan čemu'. — Kad se mladost i vičnost udruže.

vičnji -a -e v. vični.

vićat vićam nesvr. 'savetovati se, dogovarati se o (čemu)'. — Starci štogod ozbiljno vićaje.

vićnik m 'član kakvog veća, većnik'. — ivacko je izabran za općinskog vićnika.

vid m 'sposobnost opažanja očima'. — Kaži mi kako te vid služi? Izr. kokošiji ~ 'slab vid, noćno slepilo'; za vida 'dok traje dan'.

vidan -dna -dno 'svetao, kao dnevna svetlost, vidno'. — Mi smo išli kroz kuruze, a nismo se zbunili jel je bio pun mi'sec i noć je bila dosta vidna; — Ne misliš, Kate, da je to malo vidno ruvo za tebe?

vidat (se) vidam (se) nesvr. 'lećiti rane (najčešće narodnim lekovima), uopšte lečiti'. — Majka mu vidaje rane.

vidik -ika m 1. 'prostor koji oči mogu sagledati'. — Tribalo bi okresat malo dud, zaklanja nam vidik. 2. 'granica do koje dopire vid'. — Na kraju vidika, ja ne vidim nikoga. Izr. bit na vidiku 'padati u oči'; držat na vidiku 'motriti'; izgubit s vidika 'nestati'; Izać na ~ 'pojaviti se'; svom svitu na vidiku 'javno'.

vidilo s 'svetlost, svetlosni izvor'. — Upali vidilo. Izr. doće dilo na vidilo 'saznaće se'.

vidit (se) -im (se) nesvr. 'videti'. — Dida već odavno ne vide. Izr. nema ga šta ~ 'malen je, nejak, a vredi'; ne možem ga ~ očima 'odvratan mi je, mrzak mi je'; viš ti njega 'uzvik blagog ukora'; ~ sve zvizde 'posle udarca u glavu'; ~ svoga Boga 'u pretnji: zapamtiće ga'; volio bi to ~ 'sumnja u moguće'; vidi trn u tuđem oku, a ne vidi balvan u svom! Vidi se otkud vitar duše 'sve je jasno'; vidi se da mu mudrost počima rđat 'postaje zaboravan, sklerotičan'; ne ~ ot posla 'preopterećen radom'.

vidovit -a -o 'koji ima natprirodnu moć da predviđa budućnost'. — Valdar si s vragom vezo kontrak, kad misliš da si vidovit...

viđat (se) viđam (se) svr. i nesvr. prema vidit. — Bili smo uvik dobri drugovi, al sad se ne viđamo često, ostarili smo.

viđen -a -o 1. 'trp. prid. od vidit'. 2. 'cenjen, uvažen, ugledan čovik'. — Bać Joško je viđen čovik. Izr. rado ~ 'dobro primljen'; nerado ~ 'nepoželjan'.

vig m 'zamka u vidu omče (za hvatanje ptica)'. — Da sam tica nikad ne bi upala u tvoj vig.

vigov m 'klopka za zveri, zamka'. — Uvatijo se tvor na vigov.

vija ž 'dečija igra vijanja (jedan vija, a drugi beže da ih ne uhvati)'.

vijar m 'vihor'. — Vijar je lomio grane i skido trsku s kuća.

vijat -jem nesvr. 1. 'gusto padati (o snegu)'. — Bilo je ladno, a još je i snig vijo. 2. 'pomoću vetra čistiti žito od pleve'. — Baćo i braća viju žito na vitru.

vijat vijam nesvr. 'goniti, terati nekoga'. — Vijali smo kokoške iz avlije. Izr. Vijaće te magarac 'kaže se onome ko o prazniku nije ništa novo obukao'. ~ se 'juriti se međusobno'. — Monci i divojke se vijaje ko da su mala dica!

vijavica ž 'snežna oluja'. — Taka nas je vijavica pratila cilog puta da nismo mogli oči otvorit.

vijola ž bot. 'ljubičica, Viola odorata'.

vijorit (se) -im (se) nesvr. 'lepršati (se)'. — Kad je trčala, kosa joj je sve vijorila.

vik (mn. vikovi) m 'vek'. — Nije bio dugog vika. Izr. Dok je svita i vika 'uvek'; Otkako je svita i vika 'oduvek'; ~ vikovat 'živeti'; ~ izvikovat 'proživeti'; ko ima vika, taj ima i lika!

vika ž 'mera za žito (25 kg. ili 2 zasipača)'.

vika ž 'galama, graja'. — Šta si tu nadigo viku? Izr. Vika do boga amena 'galama po ceo dan (povazdan)'.

vikat vičem nesvr. 1. 'jakim ili visokim glasom govoriti'. — Vikala je od strava. 2. 'zvati jakim glasom, dozivati, pozivati'. — Vikala je da dođu ko da kuća gori. Izr. ~ na sva usta 'prodornim glasom vikati'; viče ko z badnja (tavana) 'govoriti povišenim tonom'.

viknit viknem svr. prema vikat. — Vikni baću da dođu na užnu.

vikom pril. samo u izrazu: vikom Boga 'stalno'; vikom vikat 'jako vikati, neprekidno'; vikom vičeš na tu dicu.

vikovičan -čna -čno v. vičan.

vikovičnost ž v. vičnost.

viks m 'pasta za cipele'. — Kupi jednu škatulju viksa.

viksat -am nesvr. 'mazati (obuću) viksom'. ~ uvik ja moram baćine čizme viksat.

viksovat -ajem nesvr. v. viksat.

vila ž 'po narodnom verovanju, natprirodno žensko biće, mlado i lepo, s dugačkom raspuštenom kosom, koje može i leteti'. Izr. Juri ko da ga vile nose 'kao da leti'; koje su te vile donele 'otkuda si se tu našao'; vile te ne grlile! (u kletvi); kad dođu vile očima (v. izr. pod oko).

vilanj m 1. 'tramvaj'. — Žuri, sa će naić vilanj. 2. 'elektrićno svetlo'. — Upali vilanj; — Este 1 i viuvukli vilanj? ← mađ. villany.

vilast -a -o 'koji ima oblik vila'. — Ovaj jarac ima vilaste rogove.

vile vila ž mn. 'rašljasto oruđe sa dva, tri ili četiri roglja (paroška): gvozdene ~; drvene ~. — Metni na kola i jedno dvoje drveni vila, tribaće za privrćanje sina.

vilenjak -aka m 'po narodnom verovanju čovek natprirodne moći, štićenik vila; veštac'. — Nemojte, dida, pripovidat o vilenjaku i višticama, jel ja se onda uveče bojim.

vilica ž dem. od vila.

vilica ž 1. 'čeljusna kost u koju su usađeni zubi'. — U krivoj vilici su i zubi krivi. 2. 'viljuška'. — Mali deran i kako lipo ide s vilicom.

vilin -a -o 1. 'koji pripada vili; koji se odnosi na vilu'. — Ko pogleda u viline oči, postane začaran. 2. 'kao sastavni deo naziva biljaka; ~ kosica; ~ metlica.

vilinski -a -o 'koji pripada vilama; koji je kao vila; čaroban, fantastičan'. — Ovik me poplaši njezin vilinski pogled.

vilištan -ana m 1. 'držalje za vile'. — Za nove vile kupijo sam i nov vilištan. 2. 'batina'. — Ako te napadnu, a ti nji vilištanom, pa po leđi!

vilovit -a -o 'plahovit'. ~ ovo je lito pravo vilovito ~ malo, malo, pa naiđe oluja.

vime -ena (mn. vimena, g. vimena) s 'mlečne žlezde sa sisama kod ženki sisara'. — Šta ti znaš za mužu, kad ja svaki dan sidim ispod kravljeg vimena i muzem.

vimešce s dem. od vime.

vinac -nca m 1. 'ukras od cveća i lišća spleten u obliku kruga'. — Jedan risar je nabro cvića, a risaruša je napravila lip vinac. 2. 'splet plodova i jestiva u krugu'. — Isprid kuće su visili vinci paprike i bilog luka. Izr. bit pod vincom 'biti venčan'.

vinašce s dem. od vino.

vince s v. vinašce. Izr. ušlo ~ u lice 'zacrveneo se'.

vincilir -ira m 'čuvar vinograda'. — Dobar vincilir mož sačuvat vinograde od lopova. ← mađ. vinceller.

vinčanica ž 'ono što je vezano s venčanjem: a) isprava o venčanju, izvod iz matice venčanih'. — Ako nisi dobio vinčanicu, niko ti neće priznat ni da si vinčan. b) 'haljina za venčanje'. ~ običaj je da đuvegijina strana pravi vinčanicu za mladu.

vinčanje s 1. gl. im. od vinčat (se). 2. 'obred sklapanja braka'. — Vinčanje je bilo zdravo lipo i sveoano.

vinčat -am svr. 'izvršiti nad kim obred sklapanja braka'. — Kažu da će ga lično biskup vinčat. ~ se 'stupiti u brak'. — Vrime je bilo da se vinčaje, jel diigo su već živili nevinčano.

vinčavat (se) vinčavam (se) nesvr. prema vinčat (se).

vinčić m dem. od vinac.

vinčina ž augm. i podsm. od vino.

vinkla ž 'alatka kojom se određuje prav ugao u nekim zanatskim poslovima'. Izr. Ziđat na vinklu 'zidati pod pravim uglom'.

vino s 'alkoholno piće dobiveno vrenjem grožđanog soka'. bilo ~; crno ~. Izr. ~ ne kaže iđi, već sidi! u sičnju vode, ~ nam ode! 'kad u januaru promrznu vinogradi nema roda'; Vedri li se travanj noću, škodi vinu ko i voću!

vinograd m 'zemljište zasađeno vinovom lozom'. — Rizali smo i polivali vinograd.

vinogradar -ara m 'obrađivač vinograda'. — Nemam ja druge zemlje, ja sam samo vinogradar.

vinogradarski -a -o 'koji se tiče vinogradara i vinogradarstva'. ~ čakanjac (v.); i vinogradarski poso nije lak.

vinski -a -o 'koji je od vina, koji se odnosi na vino ili služi za vino'. — Donesi nam vinske čaše. Izr. ~ sirćet 'sirće dobiveno vrenjem od vina'.

vira ž (g. mn. vira) 'religija'. — Nevolja je što momak nije naše vire. Izr. ni vire ni pare 'nigde ništa, niko i ništa'.

viran -rna -rno 'odan'. — Dugo ga je čekala, al mu je ostala virna.

virandžica ž dem. od viranga.

viranga ž 'zavesa'. — Tribaće metnit virangu na ambetuška vrata, da ne ulaze muve u sobu.

virastovat -ujem nesvr. 'sudelovati u noćnoj molitvi kod mrtvaca; bdeti pored pokojnika uz čitanje molitve'. — Cilu noć smo virastovali kod pokojnika. ← mađ. virraszt.

virgast -a -o 'ukočenih očiju'. — Nikad u životu nisam vid(i)la tako virgasto malo dite.

virit -im nesvr. 1. 'gledati skriven (iza ugla, kroz rupu i sl.)'. — Vidim jte, viriš iza slame. 2. 'pomaljati se, strčati'. — Šta ti to viri iz džepa? Izr. ispod mire tri vraga vire 'kaže se za onoga ko je naoko miran, a u stvari je pravi đavo'.

virnik m 'onaj koji ispoveda kakvu veru, religiju'.

virno pril. 'na veran način, privrženo, odano'. — Virno je živio do smrti.

virnost -osti ž 'osobina onoga koji je veran'. — Kad bi med svitom bilo malo više virnosti, lakše bi nam svima bilo.

viroučitelj m 'nastavnik veronauke'.

virovanje s 1. gl. im. od virovat, 2. 'molitva'. — Nane, Kata je zaboravila molit virovanje.

virovat -ujem nesvr. 1. 'smatrati da je nešto onako kako neko govori'. — Možeš ti njemu divanit šta oćeš, kad on samp svojoj ženi viruje. 2. 'imati poverenja (u nekoga, u nešto), pouzdavati se, oslanjati se'. — Bać Vranje ne viruje ni samom sebi. 3. 'biti religiozan, držati se taćno onoga što vera nalaže'. — On viruje u ono kako mu vira kaže.

visak viska m 'gvozdeni teg na tankoj žici ili kanapu (služi za utvrđivanje vertikalnog položaja'. — Jesi 1 izmirio s viskom da nam ne iđe ukrivo zid.

visibaba ž bot. rano prolećno cveće Galanthus nivalis.

visit -im nesvr. 1. 'lebdeti obešen'. — Pogledaj taj lampaš što visi, ništa mi se zdravo ljulja da ne padne. 2. 'stalno boraviti, zadržavati se gde'. — Svaki dan od jutra do kasno u noć fvša samo kod Cile visi. Izr. ~ kome o vratu 'biti na čijoj brizi'; visi, visi visuljak, trči, trči trčuljak, moli Boga trčuljak da padne visuljak 'mačak i kobasica ←zagonetka)'.

visok -oka -oko 1. 'koji je velikog rasta'. — Naš sin je, borme, vrlo visok momak. 2. 'prodoran (o glasu)'. — Ja volim a i možem visoko pivanje.

visoko pril. 1. 'znatno iznad osnove od koje se meri'. — Popo se visoko i na tanke grane, koje su se slomile i zato je pavo doli. 2. 'u visokom tonu'. — Alaj pivam visoko pa lipo, kako možeš da ne čuješ, diko? (nar.). Izr. ~ uzdignit nos 'uobražen'.

vist ž 'glas, novost'. — Znali smo da si se svuko: Marko nam je dono vist o tebi još prošle nedilje.

višalica ž 1. 'naprava na koju se veša odeća'. — Uzmi višalicu i ostavi to ruvo u armar. 2. 'dva klipa kukuruza vezana u par'. — Višalice kuruza zimi skuvamo i poidemo.

viščinit se -im se nesvr. 'praviti se da se nešto ne vidi, praviti se neveštim'. — Badavad se viščiniš kad znam i tako da si nas još iz daleka pripoznala.

višćura ž 'veštica'. — Najbolje će bit da se kloniš te višćure!

višlji -a -o komp. od visok. — Ento je višlji od Pilipa za po glave, a istog su dana rođeni.

višljina ž 'visina'. — Kud si ti, Antune, krenijo u višljinu?

višnja ž bot. 'Prunus cerasus'.

višnjov(i) -ao 1. 'koji je od višnje načinjen'. — Baš vam je lip taj višnjov kamiš. 2. 'koji je boje kao višnja (plod)'. — Kupila sam lipu višnjovu maramu.

višnjovac -ovca m 'štap od višnjevog drveta'. — Nije se tuko, al sa sobom je uvik nosio podeblji višnjovac.

višpidla ž 'opaka žena, žena sklona nemoralu'. — O Klari divanite: ta, to je višpidla da joj para nema.

višt -a -o 1. 'koji dobro ume, spretan, umešan'. — Višt je on s konjima, samo vi njemu dajte kajase u ruke, pa se ne bojte! 2. 'koji se zna izvući iz teškog položaja, prepreden'. — To je višt lopov — svi kažu da krade, a niko ga ne mož da uvati na dilu. Izr. ~ lakumog privari!

vištac višca m 1. 'čovek natprirodne moći koji uz pomoć zlih duhova čini ljudima zla'. 2. 'ranoranilac (podsm.)'. — Rani ko ~.

vištica ž 'žena koja po narodnom verovanju ima moć da može ljudima nanositi zlo'. 2. 'svadljiva žena'. — Š njom ne možeš ništa ozbiljno započet, taka je ko kaka vištica. Izr. ~ te ne davila (u kletvi).

vitar -tra m 1. 'struja vazduha koja se kreće', jak —; vruć ~. 2. 'gasovi koji se razvijaju u crevima'. — Puštit vitar. 3. 'moždani udar'. — Siroma bać Antun, juče ga je udario vitar. Izr. divanit u ~ 'govoriti uzalud'; kako ~ duše 'prilagođavati se prema prilikama'; doletio (ušo) ko ~ 'naglo ući'.

vitina ž 'gvozdena poluga (na kolima vezana za jarmac i osovinu, služi za penjanje na kola)'. — Metla nogu na vitinu pa sve veli neću (nar.).

vitlić 1. dem. od vitlo. 2. 'malo povesmo'.

vitlo s 1. 'naprava za namotavanje prediva'. — Jocka je namotala novu pređu na vitlo. 2. 'vratilo oko kojega se namotava bunarski lanac'. — Čula sam da se lanac na vitlu odmotava i da je kabo bućnijo u vodu.

vitranjača ž 'mlin na vitar'. — Odavno već naša vitranjača ne radi.

vitrić -ića m dem. od vitar.

vitrina ž augm. i pogrd. ođ vitar.

vitrovit -a -o 'koji je izložen vetru, koji ima vetra, pun vetra'. — Dokleg će ovo vitrovito vrime? 2. 'vetropirast'. — Ako ste s Ivanom udivanili, onda nemojte uzet zdravo uozbilj, jel on je u svakom poslu pomalo vitrovit.

viz(i)tacija ž 'regrutacija'. — Prošo sam viz(i)tacjjii i osto na tri godine katana.

vižla ž 1. 'jalova i mršava krmača, koja je nesposobna za tov'. — Neće se ta krmača nikad uranit kad je vižla. 2. 'spretna, okretna žena'. — Jeste Tona malo jezičava al je na poslu prava vižla!

vižlast -a -o 'spretan, žilav, gibak'. — Kad se Lajčo š njima uvatio, naki vižlast kaki je, za čas je napravio reda.

vižlav -a -o v. vižlast.

vlas ž i m 'nit kose, dlaka. — Sve su mu vlasi osidile, a on se još uvik miša med mlade. Izr. neće mu past ~ s glave 'ništa mu se neće dogoditi'; pod side vlasi 'u starosti'.

vlasan -sna -sno 'koji je kao vlas, nalik na vlas'. — Šta si uradila, gazdarice, kađ ti kruv baš nije vlasan? Izr. ~ kruv 'sveži hieb, koji se može cepati tanko kao vlasi'.

vlat (mi. viatovi, zb. vlaće) m 1. 'stabljika, struk u biljaka'. — Ni jedan vlat trave nisu ostavile krave, sve su opasle. 2. 'klas pšenice, ječma, zobi'. — Vlaće žita se leluja na vitru.

vlatat -a -o 'koji ima krupne vlati'. — Zob je vlatata, samo ako i zrno bidne tako dobro.

vlatat -a nesvr. 'klasati, razvijati klasove (u kojemu se zameću zrna)'. — Ječam već vlata.

vlatić -ića dem. od vlat. — Čim je sunce ogranilo, a vlatić je oma provirijo.

vlažit (se) -im (se) nesvr. 'činiti što vlažnim'. — Čim padne jača kiša, zidovi od košare počmu vlažit. Izr. Vlaži kiša 'lagano i sitno pada'; vlaži zid 'probija vlaga na zidu'; vlaze se košulje 'pre peglanja'. ~ se 'postajati vlažan'. — Vidim da joj se oči vlaže od suza; — iđe veoe, pokupi košulje sa štrange da se ne vlaže.

vo vola m 1. 'muško goveče (obično uškopljeno), koje se upotrebljava kao tegleća životinja'. — Sve je manje volova, konji su i(h) zaminili. 2. (fig.) 'glup čovek'. — Tako mi i triba, kad ja s onim Lukom volom trgujem. Izr. teglit ko — 'raditi teško i dugo'.

voče -eta s dem. od vo.

vočić m dem. od vo.

voćak -aka m 'ovan predvodnik ovaca'. — Izgubili smo tako dobrog voćaka i ovce za njlm bleje.

voće s 1. 'plodovi raznih voćaka'. — Od ranog voća stigle su samo trišnje. 2. 'voćke'. ~ imamo dosta voća u avliji, od šljiva, trišanja, jabuka do oraja.

voćka ž 'drvo na kojem raste voće' — U avliji imamo desetak voćaka.

voćajak m 'mesto zasađeno voćkama'. — Moro sam polak voćnjaka iskrčit i zasadit mladice.

voda ž 1. 'prozirna tečnost, hemijski spoj vodonika i kiseonika'. 2. 'tečnost koju izlučuje živi organizam ljudski, životinjski ili biljni: mokraća, znoj, suze, pljuvačka', Izr. ~ te odnela idi bestraga; vatra i ~ dobre su sluge, ali zli gospodari! vuć vodu mrtvima 'hrkati'; ko malo vode na dlanu '(gledati, paziti, čuvati) kao nešto vrlo dragoceno'; ko kap vode u more 'sasvim rrialo, neznatno'; ko! vrućom vodom poliven 'neugodno iznenađen'; krov (kuće) na jednu vodu (iii na dve, četiri vode) 'kuća na jednu stranu (ili dve, četiri krovne strane)'; krv nije — 'ne može se biti ravnodušan prema nekom srodniku'; luk i ~ 'nešto bezvredno'; tušta će vođe proteć 'mnogo vremena';, pitka ~ 'voda za piće'; mutit kome vodu 'stvarati neprilike nekome gde se nije nadao'; privest koga žednog priko vode 'obmanuti, prevariti koga'; tija ~ brig roni 'upornim radom savladavaju se i najveće poteškoće'; u mutnoj vodiiovit 'koristiti se nesređenim prilikama'; ušla mu ~ u uši 'uobrazio se zbog slave'; ko u rešetu ~ 'nepouzdan'; mrišljava ~ 'kolonjska voda'.

vodenica ž 'rtilin na vodi'. — U Bačkoj nije bilo vodenica.

vodica ž dem. od voda. Izr. sveta ~; vodicu mirit 'bajati (verovanjem da se ispiranjem očyu, te pijenjem te vode odstranjuje urok (kod dece i glavobolja)'.

vodit vodim nesvr. 1. 'davati pravac kretanja kome idući ispred njega'. — Vodi nas, ti znaš put. 2. 'silom odvoditi, terati'. — Luku su vezanog vodili žandari. 3. 'dovoditi mladu mladoženjinoj kući'. — Čuje se svirka, vode šnašu. 4. 'brinuti se o poslovima (u granicama čega)'. — On u polju radi, a Marga kuću vodi. 5. 'pružati se, protezati se u određenom pravcu'. — Tragovi tvora vode upravo u kokošinjac. 6. 'dovoditi do čega, imati za posledicu'. — Ti, samo piješ, a znaš li čemu to vodi?! 7. 'tražiti bika, pariti se (o kravi)'. — Vodim kravu pod bika. Izr. ~ brigu 'brinuti se (o čemu)'; ~ tuđu brigu 'mešati se u tuđe posiove'. ~ se 1. 'biti evidentiran, uknjižen'. — Ne vodlm se ja ode, nisam se još prijavio. 2. 'tražiti bika, pariti se (o kravi)'. — Krava je zdrava, al ne znam zašto se j'oš ne vodi.

vodnar m 'vodonoša'. — Dugo nema vodnara.

vodnjikav -a -o a. 'vodnjikast koji ima u sebi suviše vode, pun vode'. — Ovaj nov krumpir je toliko vodnjikav. b. 'sličan vodi, razvodnjen, razblažen vodom. — Vodnjikavo mu vino.

vodoplavan -vna -vno 'izložen poplavi'. — Jedan komad naše zemlje, onaj bliže dolji je baš dosta vodoplavan.

vodurina ž augm. i pogrd. od voda. — Nemoj pit toliku vodurinu, samo ćeš piškit od nje.

vojevat vojujem nesvr. 'učestvovati u ratu'. — Borme, moj čovik vojuje već više od tri godine.

vojna ž 'rat, vojevanje'. — Dva sina su nam na vojni.

vok voka m 'veštački odvodni kanal (kroz naseljeno mesto)'. — Baš kroz našu avliju protiče vok.

vokš m 'glas (na izborima)'. — Da izađu na izbore, ostali bi brez vokša, ko operušana švraka!

vokšovat -ajem nesvr. 'glasati na izborima'. — Šta me pitaš kad ni ja još ne znam za koga ću vokšovat.

volar -ara m 'čuvar volova'. — Oj volaru, volaru, najlipči si u ataru (nar.).

volarica ž 1. 'ženska osoba koja čuva volove'. — Bila sam i ja ove godine volarica. 2. 'štala za rogatu stoku'. — Ispregni volove, uvedi i(h) u volaricu!

volat se volam se nesvr. 'teturati se, zanositi se'. — štogod mi se vola u glavi, pa ne smim da se sagnem; — Vidla sam ti ćovika, kako se vola sokakom, izgleda da se faln "nasiso".

volić -ića dem. od vo.

volit volim nesvr. 'voleti'. — Ne volim svekrovu al ni ona mene. — Volila bi kad bi moglo bit tako kako ja zamišljam. ~ se 1. 'voleti se'. 2. 'zabavljati se'. — Ima tom dosta vrimena otkako se Mara i Janko vole.

volovski -a -o 'koji se odnosi na volove'. — Velika bron3a je visila na volovskom vratu. Izr. Dida, jel daleko daleko?— Odaleg do volovski rogova 'toliki je njegov vidik'.

volovski pril. 'kao vo'. — Volovski je gledo na me, kad me je ugledo, toliko se iznenadio.

volja ž 'proširenje jednjaka u ptica gde se hrana zadržava pre nego što pređe u želudac'. — Volju i criva od pileta sam već bacila maokama.

volja ž 'svojstvo čovečjeg duha da nešto hoće, da se može odlučiti na kakvo delo ili postupak. — Nemam volju da iđem u te svatove. — Kako ne bi mogo, samo malo pokaži čvršcu volju. Izr. bit po volji 'dopadati se'; imat volju (za nešto, nekoga) 'zavoleti nešto, nekoga'; bit dobre volje 'raspoložen'; 'bitizagrejan alkoholom (fig.)'; do mile volje 'koliko hoćeš'; bit rđave volje 'biti neraspoložen'; izać iz volje 'zasititi se koga ili čega'; ostavit kome na volju 'prepustiti da odluči po želji'; drage volje 'rado'; poslidnja volja 'testament'; činit kome po volji 'ugađati'; protiv svoje volje 'nerado, pod moranjem'; uvuć se kome u volju 'dopasti se, dodvoriti se'; uz najbolju volju 'i pored želje (ne mogu)'; ~ božja 'tako je Bog hteo'; od volje ti je ko Šokcu post 'radi kako hoćeš'.

vondir -ira m 'naprava, najčešće od roga, u kojoj se drži brus za oštrenje kose'. — Nali vode u vondir i ponesi ga sa sobom.

vonđat se vonđam se nesvr. 'potezati se sa nekim u rđavom društvu, vucarati se, kurvati se'. — Vonđala se sa svakim, pa su svi otrli nogu o nju i ni živom vragu ne triba.

vontat -am 'držati nekoga u neizvesnosti, nesiguraim obecanjima'. — Vonta ona njega za nos a on ko slipac trči za njom.

vorgule mn. ž 'orgulje'. — U velikoj crkvi su kupili nove vorgule.

voštan -a -o 1. 'koji je od voska'. — Donela sam od Mare dvi voštane sviće. 2. 'impregniran voskom'. — Pokri džakove voštanom ponjavom da priko noći ne pada vlaga na žito.

voštit -im nesvr. 'tući, mlatiti'. — Jesam ja za lipu rič, al kad to ne pomaže, nema druge već triba voštit!

votka ž 'neprepečena rakija'. — Dosta dugo smo čekali da poteče votKa.

voz (mn. vozovi) m 'kola sa tovarom slame, sena, pšenice i sl.'. — Još jedan voz i žito je svezeno.

vozat vozam nesvr. 1. 'voziti tamoovamo, više puta; voziti radi zabave, šetnje'. ~ oće dica malo da i(h) vozam na koli. 2. 'raditi, upravljati s kim po miloj volji'. — Krista njega napije, p onda ga voza kako ona oće!

vozenica ž 1. 'bure u kojem se nosi grožđe iz vinograda'. — Slabo je rodilo grožđe, nećemo imat više od jedno dvi vozenice.

vozidba ž 'prevoz žitarica na gumno'. — Samo kad smo vozidbu na vrime svršili, neće nam napolju pokisnit žito.

vozikat (se) -am (se) nesvr. prema vozat se. — Bać Ilijin Nesto se svaki dan vozika na vrancima da se svitu pokaže šta oni imadu.

vračara ž 'žena koja vrača, gatara'. — Zna da baca karte, prava je vračara.

vračarica ž v. vračara.

vračaricin -a -o 'koji pripada vračarici', — To je nika vračaricina trava.

vračarin -a -o 'koji pripada vračari'. — Ja na tvom mistu ne bi ulazio u vračarinu kuću.

vračat vračam nesvr. 'gatati, čarati'. — Ona kobajage vrača, a samo izvlači novac.

vračka ž 'vradžbina'. — Ne diraj rukama, moždar je to kaka vračka.

vraćat (se) -am (se) nesvr. prema vratit. — Kad tako oćeš, iđi, al onda se više ne vraćaj!

vrag (mn. vragovi g. mn. -ova, -ova) m 1. 'đavo, sotona'. 2. 'naziv za bilo koje biće, predmet i dr. u ljutnji, grdnji'. 3. 'nestašno, nemirno dete, nemirna osoba, vragolan'. — Još njim i šećera dajete, a to nisu dica, već pravi vragovi! Izr. ~ ne spava, već o zlu misli! do vraga! nek te ~ nosi! ~ te odno! 'kletva kojom se nekom želi zlo'; koji mu je ~ 'što mu je'; ne da mu ~ mira 'uvek nešto kopka'; ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaje! ~ bi ga znao, ~ zna 'niko ne zna'; vragu dušu prodat 'predati se zlu'.

vragbaba ž 'žena sklona da drugom zlo čini'. — Ka će već ta vragbaba odapet ~ samo zlo čini ljudima.

vragbabin -a -o 'koji pripada vragbabi'. ~ košar 'kovitlac, zračni vihor'.

vran (mn. vranovi) m 'čep, drveni zapušač na bačvi, buretu'. — Gotovo je vrenje, tribaće udarit vran na burad.

vran -a -o 'crn'. — Vrana cura.

vrana ž (mn. g. vrana) 'zool. ptica Corvus corviu'. Izr. bila ~ 'velika retkost, nešto sasvim neobično, upadljiv izuzetak'; ~ mu popila mozak 'pošašavio, pa ne zna šta radi'; ~ vrani oči ne vadi! 'istomišljenici jedan protiv drugog ne rade'.

vranac -nca m 'konj vrane, crne dlake'. — Šibaj, pa nek vranci pokidaje štrange.

vrančev -a -o 'koji pripada vrancu'. — Vrančev rep je dugačak do zemlje.

vrančić -a/vrančić -ića m dem. od vranac.

vranetina ž augm. i pogrd. od vrana.

vrančina ž augm. i pogrd. od vranac.

vranica ž 'kobila vrane, crne dlake'. — Kupijo sam par mojoj vranici.

vranica ž dem. od vrana.

vranilo s 'crnilo, crna boja'. — Doce, imaš li kako vranilo da malo nagaravim ove moje bile obrve?

vranin -a -o 'koji pripada vrani'. — Vranin kljun je žute farbe.

vranit vranim nesvr. 'crniti, bojiti što u crno, vrano'. — Šta ti Imaš da vraniš kad su ti obrve ko ugalj crne?!

vrat m 1. 'deo tela koji spaja glavu s trupom'. 2. 'deo nekog predmeta koji spaja njegova dva dela: ~ kose 'koji se grivnom učvršćuje za kosište'; ~ tambure. Izr. obisit se kome oko vrata 'zagrliti koga'; bit kome na vratu 'biti na teretu'; do vrata 'preko mere'; savit ~ 'pokoriti se'; sidit kome za vratom 'stalno ga kontrolisati'; stat kome nogom za ~ 'uništiti ga'; slomit ~ 'stradati, (fig.) oženiti se, udati se'; zadužit se do vrata 'preko mere se zadužiti'; zakrenit ~ 'uništiti koga'.

vrata ž mn. 'otvor u zidu zgrade, prostorije, na ogradi i sl. kroz koji se izlazi i ulazi; krilo, krila kojim (a) se taj otvor zatvara'. — Ko je ostavio širom otvorena vrata na kući? Izr. gledat ko tele u šarena vrata 'blenuti'; otvorit ~ kome 'dati slobodan pristup'; počistit, pomest prid svojim vratima 'urediti prvo svoje stvari'; obijat ~ 'prositi'; zaglavit ~ 'pobeći u paničnom strahu'; zatvorit kome ~ 'odbiti koga'; ~ kažu: smrkni bože! krevet kaže: svani bože! slime (v.) kaže: kako mi je, tako mi je! '(i danju i noću mora da drži gredice i tavanicu)'.

vrataca mn. ž 'dem. od vrata, mala vrata iz hodnika "ambetuša" koja vode na ulicu (kuća ima i veliku kapiju za izlaz na ulicu za zapregu) vratanca'. — Tone, zaključaj vrataca, sad nam i tako neće više niko doć.

vratašca ž dem. od vrata.

vratić -ića m dem. od vrat.

vratilo s 'drveni valjak na bunaru (oko kojega se namotava lanac sa kablom, kada se izvlači voda iz bunara, vitlo)'. — Okrecala sam gvozdenom drškom vratilo i namotavala lanac, al kad sam tila uvatit pun kabo s vodom, izmakne mi se drška iz ruke, lanac se odmota i kabo padne u bunar.

vratit vratim svr. 1. 'dati natrag ono što se uzelo'. — Tereska je vratila Stipi prsten natrag. 2. 'učiniti da ko ili što pođe natrag'. Vratio se Tome natrag na poso. 3. 'dobiti opet ono što je bilo izgubljeno, što se imalo'. — Meni se u starijim godinama vratio vid. Izr. ~ žao za sramotu, milo za drago 'odgovoriti istom merom'. ~ se 'doći natrag, doći onamo odakle se pošlo'. ~ oma da si se vratio natrag u sobu, jel sa će bit svašta o(d) tebe.

vratni -a -o 'koji se odnosi na vrat'. — Tako mi je natekla vratna žila.

vratni -a -o 'koji se odnosi na vrata'. — Trlba oprat vratna cakla, svega su i(h) muve usrale.

vratnjak m 'gornji deo jarma'.

vražji -a -e 1. 'koji se odnosi na vragove'. — To su vražji poslovi, bolje je ne mišat se. 2. 'vragolast, nestašan, nemiran'. — Vidi ti vražjeg derana, friščiji je i ot kera.

vrba ž 'listopadno drvo koje raste kraj vode i na vlažnom tlu, Salix'. — Od vrbinog pruća smo pleli košarove. Izr. žalosna ~ 'Salix baby-lonica'; kad na vrbi rodi grožđe 'nikad'.

vrbina ž 'komad od razbijenog tanjira ili zdele (grnčarija)'. v. rbina. — Baci ove vrbine na đubre.

vrcat -am nesvr. 'pomoću centrifugalne sprave izdvajati med'. — Vrcaćemo dračov med. Izr. ~ se 'prezati se, trzati se'. — Baš nju briga nimalo se ne vrca što su stariji tu.

vrcnit se -em se svr. 'prenuti se, trgnuti se'. — Kad jedared nasrada, vrcniće se i ona na to šta je uradila.

vrčelje s 'vrh, čelo stola, mesto za najstarijeg, pročelje'. — Dico, izlazite iz vrčelja, nije, to misto za vas.

vrčit -im nesvr. 1. 'ljutiti se'. — Ne znam šta vrči na mene? 2. 'boleti'. — Moraću vadit zub, cilu noć mi je vrčio.

vrć vršem nesvr. 'mlaćenjem, konjima ili mašinom vršilicom obavljati vršidbu'. — Stigla je mašina u naš šor, kroz tri dana i mi eemo vrć. Izr. ~ po sobi 'praviti nered'.

vrebac -pca m 'vrabac'. — Vrepci čapaje zrile trišnje. Izr. Bolje je vrebac u ruki neg golub na grani!

vrebat vrebam nesvr. 1. 'skriven čekati da se ko ili što pojavi s ciljem da se napadne'. — Gledaj mačka kako vreba miša. 2. 'čekati da se nešto ostvari'. — Vrebo je ka će vrata ostat otvorena pa da i on utrče u avliju.

vrengija ž 'debelo uže, obično za vezivanje voza'. — Malo sam veći voz žita natovario, pa sam moro vezat vrengijom da se ne privrnem.

vrepčanje s 'dečja igra sa palicama'.

vrepčar -ara m zool. 'Accipiter, kobac'.

vrepčat se -am se nesvr. 'igrati se vrepčanja (dve grupe dečaka palicama odbacuju komad drveta ~ duž. 10 cm ~ na oba kraja zašiljenog i koja grupa prva osvoji obeleženu crtu na sredini, izlazi kao pobednik)'.

vreteno s 1. 'drven obao štapić (na krajevima šiljast, a po sredini deblji) na koji se pri predenju namotava pređa (drži se na dole, a družica na gore)'. 2. 'drveni ili metalni valjak koji se okreće oko svoje osovine (i namotava pređa)'.

vreva ž 'graja, žagor mnoštva'. — Šta radite, kad je tu taka vreva kod vas, dico?

vridan -dna -dno 'vredan'. — Vridan je to čovik i radan ko čela. Izr. ~ leže sa krajcarom, a ustaje sa dvi!

vridit -im nesvr. 1. 'imati vrednost, valjati'. — Vridi moja krava ko one tvoje dvi. 2. 'biti od koristi, isplatiti se'. — Ne vridi š njim ni započinjat. Izr. ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi ništa'.

vridovan -vna -vno 'lako uvredljiv, preosetljiv'. — Moraš pazit kako ćeš mu kazat, jel Veco je zdravo vridovan čovik.

vriđat vriđam nesvr. 1. 'nadraživati (ranu, povredu, bolno mesto)'. — Mogo bi ja uvatit s obadve ruke, al neću da vriđam ranu na livoj ruki. 2. 'nanositi uvredu'. — Da nisi vriđala rođenog brata. ~ se povr. — Zato se ne moramo vriđat ako se srdimo jedan na drugog.

vrilo s 'jako izvorište vode'. — Kopali smo bunar i naišli smo na zdravo dobro vrilo.

vrilo pril. 'veoma vruće'. — Pazi, vrilo je, ispećeš usta; — Al je vrilo i pripeklo.

vrime vrimena s 'vreme'. — Došlo vrime da se monci žene. — Vrime će to izličit; — Vrime je za berbu; — Samo da vrime bidne dobro; — Samo mi je stra od vrimena. Izr. da prođe ~ 'radi zabave'; doće i naše vrime 'sačekaćemo i mi naš trenutak'; traćit ~ 'uzaludno što raditi'; na ~ 'u pravi čas'; s vrimena na ~ 'pokatkad'; prigazilo ga je ~ 'postao je nesavremen'; s vrimenom 'postepeno'; sve u svoje ~ 'sve po redu'; u naše ~ 'kada smo bili mladi'; u prvo ~ 'u početku'; za vičita vrimena 'zauvek'.

vrimenit -a -o v. vrimešan.

vrimešan -šna -šno 'koji je zašao u godine, postariji'. — Bila je ona već vrimešna žena kad se podrukput udala.

vrio vrila vrilo 'vrlo topao, vruć' (vrila voda; vrila mast; vrila čorba). — Ne volim vrilo ilo.

vrisak -ska m 'kratkotrajan prodoran glas, krik'. — Čujem spolja niki vrisak diteta.

vriskat vriskam nesvr. 'zapomagati visokim prodornim glasom'. — Vrrskala je sirota da ti srce pukne.

vrišak -ška -ško v. frišak.

vrištit -im nesvr. v. vriskat.

vrit -je (r. prid. vrio, vrila, vrilo) nesvr. 1. 'komešati se zbog unutrašnje pare, stvorene jakim zagrevanjem, ključati'. — Vrije čorba. 2. 'kretati se u neredu, komešati se'. — Ne znam šta se tamo događa, sokak je pun svita i vrije ko u košnici. 3. 'biti zahvaćen kakvim snažnim osećanjem'. — U meni sve vrije.

vriža 'stabljika nekih jednogodišnjih biljaka (lubenica, dinja, tikva i sl.)'. — Vriža je fain, ne znam oće 1 i lubenice take bit. Izr. Kaka ~ taka i bundeva!

vrkočit se vrkočim se nesvr. 1. 'šepuriti se (golubovi, grlice, petlovi i sl.)'. — Pivac se samo vrkoči a ne skače na kokoške. 2. 'kicošiti se, kočoperiti se'. — Ne volim take monce koji se vrkoče ko kaki pućkovi!

vrli -a -o 'odličnih osobina, čestit, valjan'. — Triba lipo da ga dočekamo, to je naš bivši ali i sad štovani i vrli učitelj.

vrlina ž 'blagodet". ~ imat bunar u kući, to je prava vrlina.

vrlo pril. 'veoma, jako'. — Vrlo si mi lipa večeras u tom ruvu.

vrljika ž 'tanja motka (preko koje se vešaju kobasice, šunke, vreće i dr.)'. — Kako se samo miš popo na vrljiku i prigrizo dvi divenice, pa su pale doli.

vrpoljit se -im se nesvr. 'nemirno stajati ili sedeti pokrećući se čas amo, čas tamo, vrteti se'. — Sidi s mirom na tom stocu, nemoj se furtom vrpoljit ko mačka s repom.

vrtalj -alja m 'četvrt'. — Vrtalj litre; vrtalj kile; tri vrtalja soli; tri vrtalja na četri 'četvrt do četiri ~ tri časa i petnaest minuta (So)'.

vrtit -im nesvr. 1. 'okretati, obrtati'. — Samo ćuti i vrti šešir u ruki. 2. 'micati nekim delom tela tamo amo'. — Badavad vrtiš glavom, i tako moraš ić. ~ se 1. 'okretati se, obrtati se (u krug)'. — Vrti se kolo. 2. 'vrpoljiti se'. —- Nemoj se vrtit na tom stocu već sidi s mirom. 3. 'vrzmati se, motati se'. — Ne vrtiš se ti, monče, oko Cilike? Izr. vrti mi se u glavi 'hvata me nesvestica'.

vrtljiga m 'prevrtljivac'. — Tribalo bi da dobro otvoriš oči kad s Bencom trguješ, on je poznat ko velika vrtljiga.

vršalica ž 'mašina za vršenje žita'. — Došla nam je jedna stara vršalica.

vršalj -alja m 1. 'mesto gde se vrše žito'. — Na vršalju se dosta žita raspe. 2. 'snoplje žita za jedno vršenje konjima'. — Ni konju nije lako jurit na vršalju. Izr. — Dico, da niste pravili vršalj u sobi! (opomena deci, kada o Božiću na slami igrajući se, dižu prašinu u sobi).

vršidba ž 1. 'vršenje žita'. — Ne prilazi gumnu dok traje vršidba, jel će ti kosa bit puna plive i prava. 2. 'vreme kada se vrše'. — To je bilo o vršidbi zobi.

vršnjak -aka m 'onaj koji je sa nekim istih godina'. — Danas su ti i dica mudrija, moraš š njima divanit ko s vršnjacima.

vršnjakinja ž 'ona koja je s nekim istih godina'. — Ja sam uvlk mislila da je tvoja Krista vršnjakinja s mojom Đulom.

vruć vruća vruće komp. vrući, najvrući 1. 'koji ima visoku temperaturu, jako zagrejan, topao, vreo; ~ ko žerava. 2. 'nov, svež, skorašnji'; ~ kruv; vruća lepanja.

vrućica ž 'visoka telesna temperatura'. — Već dva dana je mori velika vrućica.

vrućina ž 'visoka temperatura vazduha zbog prisustva jačeg toplotnog izvora'. — Nije lako bilo kosit na takoj vrućini.

vrula ž 'duvački narodni instrument od drveta, frula'. — Svira vrilla, iđe moja dika (nar.).

vrulaš -aša m 'svirač na fruli'. — On je najbolji vrulaš u našem selu.

vrulica ž dem. od vrula, frulica.

vr(v) vrva (mn. vrvovi) m 'vrh'. — Metni još malo na vr, tako mirlš ko da si u pateki. Izr. bit na vr jezika 'toga časa hteti reći'.

vrvit -im nesvr. 'kretati se u velikom broju, bezjeda, tiskati se (o ljudima i životinjama)'. — Čim je cirkus došo, svit je počo da vrvi sa svi strana.

vrzmat se -am se nesvr. 'kretati se tamoamo, motati se, vrteti se'. — Šta se već toliko vrzmaš oko salaša, uzmi metlu i meti redom!

vucarat -am nesvr. 'vući, povlačiti, ići bez cilja'. — Di' vucaraš to dite vazdan sa sobom?! ~ se 1. 'skitati se, smucati se'. —- Samo se po mijanama vucara. 2. 'dugo se nalaziti u neregularnim intimnim odnosima'. — Ta vucara se ona š njim već dvi godine, ne znam zašto se ne vinčaje, pa da se srede ko i drugi svit?!

vucibatina ž 'propalica, nitkov'. — Niko ga drugačije ni ne zove već vucibatina.

vuć vučem nesvr. 1. 'povlačiti što, ne odvajajući od površine: ~ kola, ~ plug'. 2. 'voditi silom'. ~ on se otimo, a žandari su ga vukli ko kaki džak. 3. 'voziti u kolima: ~ drva, — đubre, ~ žito'. 4. 'nositi što stalno uza se'. — Nikad ni s kim se nije priričio, al zašto je furtom sa sobom vuko veliku batinu, to niko ne zna. 5. 'izvlačiti, vaditi' ~ trn, ~ zub. 6. 'sisati'. — Mater mu je dala sisu u usta, a dite je oma počelo da vuče. 7. 'povlačiti čime, ostavljajući vidljiv trag'. — Vuče plajbasom po zidu. 8. 'micati, pomerati'. — Nemaš više šta da vučeš, sve sam ti kuruze odno (u dečjoj igri mice (v.). 9. 'uvlačiti dimove pušeći'. — Većma vuči na tu lulu, ako oćeš da se duvan zapali 10. 'privlačiti, primamljivati'. — Lako je sad kazat "da nije išo", al njega je štogod tamo vuklo. 11. 'raditi teško, naporno, mučiti se'. — Ostala je sama i vukla dok je mogla ... dok je bolest nije svalila. Izr. ~ bolest, 'biti bolestan'; ~ na svoju stranu, za sebe 'biti sebičan, gledati svoj interes'; ~ za jezik (koga) 'navoditi koga da kaže ono što ne želi'; ~ zanos (koga) 'varati'; ~ vodu mrtvima 'hrkati'. ~ se 1. 'teško, sporo se kretati'. — Vidi ga kako se vuče, ko da su mu noge od olova! 2. 'živeti u nedopuštenim ljubavnim odnosima'. — Vukla se ona i sa onim bitangama, pa je zato sad ni jedan valjan momak neće. 3. 'otezati se, odugovlačiti se'. — Skoro po godine se vukla moja molba od pisara do pisara. Izr. ~ po sudovima 'tužakati se'; ~ ko gladna godina 'beskrajno dugo'.

vućat -am nesvr. 'bacati (što)'. — Ajd da vidimo, dico, ko će još vućat Ioptu? ~ se 1. 'bacakati se, mlatarati nogama'. — Samo se ti vućaj, al večere nema dok se ne maneš, pa sad kako oćeš! 2. 'bacati se (kamenom i sl.), gađati'. — Kaže da ga je ker ugrizo, a ja sam lipo kazala da se ne vuća grudvom na kera.

vućit -i(m) svr. prema vućat. — Vući ako smiš?! ~ se 1. prema vućat se. 2. 'ritnuti se (stoka)'. — Ne ulazi med konje, jel se lako mož kobila vućit i eto ti nevolje ako te udari.

vugnit -ne(m) nesvr. 'vlažiti'. — Ostavite snoplje noćos nesadiveno nek slama malo vu'gne, lakše ćemo svozit sutra.

vukarit -Im nesvr. 'vući koga ili što kao suvišan teret, vucarati'. — Di vukariš tu džačinu?!

vuna ž 'dlaka od ovce; predivo od te dlake'. — Malo i'mamo ovaca, pa smo i malo vune skupili.

vundarat -am 'neuredno ostavljati svoje stvari'. — Ako ti kaput ne triba vi'še, ostavi ga di mu je misto i nemoj da ga vundaraš svud po sobi. 2. 'vući za sobom, povlačiti'. — Šta tu mačku vundaraš vazdan sa sobom ostavi je već jedared!

vunen -a -o 'koji je od vune'. — Uzmi onu deblju vunenu maramu, ladno je napolju.

vunica ž dem. od vuna.

vunica ž 'upredena obojena vunena vlakna'. — Kupila sam tri štrengle vunice: jednu bilu, jednu drapovsku i jednu bordovsku.

vunto(v) -ova m 'gomila, mali plast sena, naviljak'. — Nema tušta sina, svega pet vuntova smo sadili.

 

 

Z

zaajkat -am nesvr. 'početi ajkati, lutati, besposličiti'. — Misto da se brine o kući i dici, ona zaajkala po komšiluku.

zabacat zabacam nesvr. v. zabacivat. — Drž tu glavu upravo, šta je furtom zabacaš ko kaki konj.

zabacit zabacim svr. 'podići nešto (na rame) zametnuti'. — Daj, zabaci mi ovaj džak na rame; — Zabacio je pušku na rame i očo u lov. 2. 'pokrenuti, pomeriti unazad'. — Bećarski je zabacio šešir na potiljak. 3. 'zagubiti, zaturiti'. — Opet si zabacila onu lipu maramicu što ti je kuma kupila. ~ se 1. 'udobno se smestiti na sedištu'. — Di si se ti, Bartule zabacio u pročelje, to je misto za starij'u čeljad. 2. 'pomeriti se, naheriti se'. — Vranje je dotrčo ko brez duše a šešir mu se zabacio na jedno uvo. 3. 'zaturiti se, zagubiti se'. 3. — To je uvik tako, kad se štogod uzme i ne vrati posli na misto, mora se zabacit.

zabacivat -acivam nesvr. prema zabacit.

zabačen -a -o 1. trp. prid. od zabacit. 2. 'veoma udaljen'. — Prodali smo onaj lanac zabačene zemlje.

zabadat (se) zabadam (se) nesvr. prema zabost. Izr. ~ nos u nešto 'neopravdano se mešati'.

zabadavad pril. v. badavad. — Neće ti bit to zabadavad; — Zabadavad cmizdriš ri tako neš dobit.

zabadžurat se -am se svr. 'preterano se uviti, umotati; previše navući na sebe (razne opreme)'. — Anka se tako zabadžurala ko da je srid zime, a vidi kako sunce peče.

zabambadavad pril. v. badavad. — Pa ne možem ti dat baš zabambadavad.

zabasat -am nesvr. 1. 'izgubiti put, skrenuti s pravca, zalutati'. — Ne iđemo dobro, izgleda da smo zabasali. 2. 'zaći u tuđu njivu prilikom oranja'. — Komšija, nisam vidio kočić pa sam malo zabaso u tvoju zemlju i odoro dvi brazde. 3. 'raspričati se nadugačko i naširoko o nevažnim detaljima'. — Al si ti zabaso u tvom divanu, skrati malo ako možeš. 4. 'prevršiti meru, preterati, prekardašiti'. — Ja sam ti malo s društvom zabaso i fain sam se navuko.

zabat m 'trouglasti deo zida iznad bočne strane kuće'. — Triba popravit ulazna vrata na zabatu, ne mogu se zaključat pa nam je tavan otključan.

zabataljit -ataljim nesvr. 'zapustiti, zanemariti, napustiti'. — Tribalo bi mu kakogod pomoć, jel ako vako bude dalje živio, zabataljit će i sebe i kueu. ~ se 'zapustiti se'. — Mora bit da ga štogod boli kad se toliko zabataljio i niko mu ne triba.

zabatnjak m 'karabatak, zabatak'. — Sad možeš tražit štogod za glabanje kad si dva zabatnjaka već smazo.

zabatrgat (se) -am (se) v. batrgati. — Tako sam zabatrgo, samo što se nisam opružio koliki sam dugačak.

zabatrgavat (se) -rgavam (se) nesvr. prema zabatrgat (se).

zabašurit -ašurim svr. 1. 'zataškati, sakriti, prikriti'. — Da zabašure kartanje, počnu na glas učit. 2. 'straćiti, zabaciti, zaturiti'. — Di je samo znala taj lipi plajbas zabašurit?!

zabašurivat -urivam nesvr. prema zabašuriti.

zabava ž 1. 'rad, zanimanje'. — Sad svaki dan kuva i za komšiju, a to je za nju zabava za cio dan. 2. 'pogreška, mana'. — Znaš kako ono kažu: lako j gotovom ditetu nać zabave. 3. 'razonoda, veselje'. — Lopta njim je zabava.

zabavit -im svr. 1. 'učiniti da neko prijatno provede vreme, razonoditi, razveseliti'. — Ritko se nađe taki domaćin ko Antun što je, ili smo i pili koliko smo mogli, a još nas je i svirkom zabavio. 2. 'prigovoriti, naći mane nekome'. — Pretelje triba lipo dočekat, nemojte da nam štogod zabavit mogu. 3. 'privući, zadržati neiju pažnju, zadržati nekoga'. — Zabavi kera dok ne izađu gosti iz avlije. ~se 1. 'zadržati se, provesti vreme'. — Očla sam na po sata, a toliko sam se tamo zabavila. 2. 'zaposliti se nečim'. — Dala sam njim da motaje vunicu, pa su se s tim zabavili.

zabavljat (se) -am (se) nesvr. prema zabavit.

zabazdit -im svr. 'poćeti bazdeti'. — Je 1 to Benco tako zabazdio, ko da sam pokraj cefre prošla.

zabezeknit se -ezeknem se nesvr. 1. 'začuditi se, zaprepastiti se'. — Toliko me je to iznenadilo da sam se sva zabezeknila. 2. 'tupo se u nešto zagledati'. — Zabezeknio se u Boltu, ko da je ovaj iz mrtvi usto.

zabezeknuto pril. 'zaprepašćeno, zgranuto, zapanjeno'. — Ja pitam, a on samo zabezeknuto stoji i digod gleda.

zabijat (se) zabijam (se) nesvr. prema zabit. — Zabijam kočić na drugo misto, da krava ima šta da pase.

zabilužit -im svr. 'zapisati, upisati; pribeležiti'. — Zabiluži ti mene da znam kad sam na redu za meljavu. ~ se 'upisati se'. — Ja sam se zabilužila za Lurd, iće se u lipnju.

zabit zabijem svr. 1. 'zabosti, ukucati'. — Ja sam juče svud zabio kočiće, ti sad ukopaj kamen na misto svakog kočića. 2. 'staviti, zavući, uvući, zagnjuriti'. — Mlad momak pa si zabio glavu, još ti samo fali da i zaplačeš što te cura ostavila. ~ se 'uvući se, sakriti se'. — Ja ga vičem, a on se zabio u slamu pa spava.

zablebećat (se) -em (se) svr. početi blebetat.

zablejit -jim svr. početi blejati. ~ se v. blenit se. — Ko se ne bi zablejio u nju kad je tako lipa.

zablenđucan -a -o 'zablenut, začuđen'. — Nisi moro dovest tog tvog zablenducanog komšiju.

zablenducat se -enducam se svr. v. zablenit se.

zablenit se -nem se svr. 1. 'tupo se zagledati u što'. — Zablenio se ko tele u šarena vrata. 2. 'zagledati se, zaljubiti se'. — Zablenio se momak u curu, pa sad nit vidi nit čuje.

zablenuto pril. 'tupo, bezizrazno, zaćuđeno'. — Zacigurno nije svatio o čemu se divani kad tako zablenuto gleda po sobi.

zabluda ž 'mišljenj'e zasnovano na pogrešnom saznanju, obmana'. — On je već kupovinu rđavo obavio, bio je u zabludi da je to dobar poso.

zabludit zabludim svr. 1. 'poći pogrešnim putem, zalutati, pogrešiti'. — Bila je dobra cura, al velika varoš je zabludila. 2. '(nekoga) na prevaru zadobiti'. — Toliko je zabludio Anicu da mu je sve novce dala.

zaboga uzvična rečca 1. 'za izražavanje čuđenja'. — Kako ste, zaboga, mogli ostavit samo to malo dite?! 2. 'u molbi, preklinjanju'. — Nemoj, zaboga, tako na rođenu mater. 3. 'za isticanje'. — Ko kaže da nije istina, zaboga, pa ja sam rođenim očima vid(i)la.

zabogmat se -am se svr. 'zakleti se bogom; početi se bogmati'. — A ako se zabogmam, ni onda mi nećete virovat?!

zabolit -i svr. 1. 'početi boleti; pojaviti se (o bolu u nekom delu tela)'. 2. 'naneti bol, uvrediti'. — Najvećma me zabolilo kad mi je rođena sestra kazala da moju ćer ne želi da vidi u svatovima svog sina. Izr Duša me zabolila 'jako se ožalostila'; Zbog tog nece da te glava zaboli 'neće ti se ništa desiti (samo uradi kako ti se kaže)'.

zaboravit -im I. 'izgubiti iz sećanja; prestati se sećati (koga ili čega)'. — Zaboravio sam pamet. 2. 'oprostiti'. — Mara neće zaboravit dok je živa što je rođeni otac istiro is kuće kad se po drukput oženio. Izr. I Bog ga j'e zaboravio 'dugo se zadržao'. ~ se 'izgubiti kontrolu nad svojim postupcima, zaneti se, predati se osećanjima'. — Samo ti svakog zapiši kome šta daš, ljudi se zaborave, pa je bolje tako, da ne bidne posli nevolje kad tribaio vraćat.

zaboravljat (se) -am (se) nesvr. prema zaboravit. — Majka svakim danom sve više zaboravljaje.

zabost zabodem svr. 'napraviti prodor u nešto šiljatim ili oštrim predmetom; takav predmet zabiti u nešto'. —: Nane, Maca mi zabola iglu u prst, pa mi teče krv.

zabranit zabranim svr. 'zapovediti da se nešto ne sme (u)činiti'. — Kako da mu zabranim kad je moj i još jedinak.

zabranjivat -anjivam nesvr. prema zabranit. — Možete vi zabranjivat koliko oćete, al ja ću se udat za Jakova.

zabrazdit zabrazdim svr. 1. 'početi praviti brazde, početi orati'. — Ja sam zabrazdio, ti sad ori dalje. 2. 'zaorati, zaći oranjem u tuđu njivu'. — Lajčo, ti ko da si malo zabrazdio u moju njivu. 3. 'preterati u nečemu, zastraniti'. — Pa neće baš valdar tako bi't? Čini mi se da si malo zabrazdio!

zabrbljat -am svr. 'početi brbljati'. — Već se zabrbljo! ~ se 'raspričati se, zaneti se u brbljanje'. — Joj, ja sam se zabrbljala, a kod kuće me čovik čeka.

zabrekćat -ćem svr. 'poćeti brektati'. — Sutra ću s mojom mašinom kod tebe da zabrekćem.

zabreknit zabreknem svr. 1. 'otkloniti rasušenost drvenih sudova (najčešće burad) stavljanjem vode da zabreknu i obruč da stegne'. — Polivamo vodom burad da zabreknu. 2. 'napuniti se, odebljati'. — Ivan je toliko zabreko da mu se oči ne vide!

zabridit zabridi svr. 'početi brideti'. — Ti kažeš da me nisi zdravo udario, al mene je baš fain zabridilo.

zabrinit -nem svr. 'ispuniti brigom, zadati (kome) brigu'. — Kad se unuče razboli, majku zabrine većma neg rođenu mater. ~ se 'pasti u brigu, postati zabrinut'. — Cilo se selo zabrinilo kad je Markova košara izgorila.

zabrinut -a -o 'koji ima brigu, ispunjen brigom'. — Zašto ti je sestra tako zabrinuta?

zabrinjavat (se) -injavam (se) nesvr. prema zabrinit.

zabrojit zabrojim svr. 'prevariti nekoga brojenjem; zakinuti'. — Pazi na Janju kad broji jaja, ona će oma zabrojit, samo ako joj se pruži prilika. ~ se 'pogrešiti u brojanju, pogrešiti u računanju'. — Ja se ritko zabrojim, al, Šime, izračunaj i sam, pa da bidnemo mirni obadvoj(i)ca.

zabučit -im svr. v. bučit. — Često je znao na nju zabučit.

zabunit zabunim svr. 'zbuniti, dovesti u nedoumicu'. — Zabunila me crna kosa moje unuke, pa sam od tebe pomislila da je ona. ~ se 1. 'zbuniti se'. 2. 'zalutati'. — Pazi da se ne zabuniš kad uđeš u varoš; — Kad ga je ugledala, toliko se zabunila da nije znala na koju su stranu vrata.

zacaklit -i(m) svr. 1. 'početi sijati kao staklo'. — Borme su barice zacaklile. 2. 'zastakliti, ugraditi staklo (u vrata, prozore i sl.)'. — Zacaklio sam onu razbijenu pendžeru. 3. 'užagriti (očima), dobiti sjaj u očima'. — Posli treće čaše i Joso je zacaklio očima! ~ se 'dobiti sjaj stakla, zasjati se'. — Od dragosti, majki se oći zacaklile.

zacigurno pril. 'zasigurnp'. — Zacigurno i ti nisi bio u crkvi?!

zacilo/zacilo pril. 'zaista, sigurno'. — Doću, zacilo, kad ti kažem.

zacinit zacinim svr. 'pri prodaji tražiti, odrediti previsoku cenu'. — Ne kažem da ti konj nije dobar, al, brate, zacinio si ga. ~ se 'zaceniti se, izgubiti dah, zagušiti se (od plača, od smeha, od kašlja)'. — Podigni to dite, vidiš da se već zacinilo od plača.

zacinovat -jem svr. 'zalemiti kalajem'.— Probušio se kabo pa sam ga moro zacinovat.

zacinjivat zacinjivam nesvr. prema zacinit. ~ se nesvr. prema zacinit se.

zacipit zacipim svr. 1. 'malo pocepati, poderati'. — Nisi pazio pa si zacipio list od knjige. 2. 'sekirom ili kojim sličnim alatom napraviti rascep'. — Ja sam već zacipio divo tamo di triba.

zacipljivat -ipljivam nesvr. prema zacipit.

zacirikat se -am se svr. 'početi se cerekati, prsnuti u smeh'. — Dobre su druge nji tri, a što se znadu zacirikat.

zacoparit se -im se svr. v. zacopat se (podrug.)'. — Mlada je pa se zato tako zacoparila.

zacopat se zacopam se svr. 'preterano se zaljubiti (podsm.)'. — Ko j to vi'dio: zacopo si se u matoru udovicu?!

zacvrknit -nem svr. 'zabreknuti'. — U vodi je čobanja, čim zacvrkne, napuni je vodom i donesi na njivu.

začeće s 'trudnoća, zametanje ploda'. — Ne zna ni ona baš tačno kad je počelo zašece Izr. Brezgrišno ~ 'začeće bez oplođavanja,. katolički praznik (8. 12)'.

začeljavat -eljavam nesvr. 'zakloniti vidik'. — Naša kuća začeljava njevu, pa se sad srde na nas.

začelje s 1. 'mesto za stolom nasuprot pročelja'. — Tvoje misto i jest u začelju astala. 2. 'zadnji deo kuće'. — Začelje salaša smo mazali. 3. 'zadnji deo kolone (vojn.)'. ~ on je u katanama uvik bio na začelju kad smo maširali zato što je mali.

začep m 'zapušač, čep'. — Napravi jedan začep na onu bocu s petrolinom.

začepit začepim svr. 'zatvoriti čepom, zapušiti'. — izgleda, da si ovu bocu s rakijom tiustima začepio. Izr. ~ usta (kome) 'ućutkati'. — Što možeš ~ prstom, nemoj cilom šakom! ~ se 'zapušiti se, zatvoriti se'. — Ne znam od čega se teglica začepila?

začepljavat -epljavam nesvr. prema začepit. ~ se nesvr. prema začepit se.

začet začmem svr. 1. 'započeti, otpočeti'. —-Nemoj ti da ja začmem po ušima! 2. 'zateudneti, zametnuti plod'. — Čujem da je Mara Josina po drukput začela. ~ se 1. 'nastati, započeti. — Valdar će štogod i bit o tog kad se začelo. 2. 'zametnuti se (u utrobi)'. — To je samo u staro vrime važno bilo kad se dite začelo.

začimat -am nesvr. 'započeti, otpočetirzačeti (1.)'. — Ne bio začimat ako nije mislio ozbiljno; — E, vidiš, tu se začima moja muka.

zać zađem svr. 1. 'krećući se doći, dospeti iza čega; zaobići'. — On ga dotleg vrti dok mu ne zađe za leđa p onda ga savlada. 2. 'izgubiti se, nestati iza vidika, horizonta (o Suncu, Mesecu)'. — Zašlo je sunce. 3. 'pOći zaobilazno, poizdalje'. — Kad budeš tio doći, malo zađi da te ne vide s koje strane dolaziš. 4. 'poći redom, zaređati'. — išpan zađe od reda do reda, oie svakog radnika da vidi šta i kako radi. 5. 'pogrešiti put, skrenuti, zalutati'. — Puštite konje da sami iđu, pa se ne bojte da ćete zać. Izr. ~ daleko 'preći svaku meru'; ~ u godine "ostareti'.

zaćapkat -am svr. 'proste šare staviti na zid, ćapkajući (v.)'. — Zaćapkala je malo tamo di je bilo odrto, nije imala vrimena da šara svu peć nanovo.

zaćurlikat -urličem svr. 'početi ćurlikati'. — Šta je to s tobom, ima već misec dana da nisi zaćurliko.

zaćutit -im svr. 1. 'prestati govoriti, ućutati'. — Kad sam ušla, svi su zaćutili. 2. 'prekinuti odnose (ne dajući glasa o sebi, najiešće zbog ljutnje ili uvrede)'. — Ne dolazi Tome kod nas već dva miseca, zaćutio je otkako sam tražio da mi vrati dug.

zaćutkat -am svr. 'primorati na ćutanje, ućutkati'. — Baćo su i(h) zaćutkali, napili su i(h) pa sad spavaje.

zaćutkivat -utkivam nesvr. prema zaćutit. zadana pril. 'u toku dana, po danu'. — Gledaj da iz varoši zadana stigneš na salaš.

zadanit zadanem svr. 'zadahnuti, zapuhnuti'. — Kad je naišo kraj mene, Luka me je tako zadanio, mal mi rđavo nije došlo; smrdijo je na pravu cefru.

zadanit (se) zadanim (se) svr. 'svanuti, nastati (o danu)'. — Slab je to poso kad ti u krevetu zadaniš,

zadat -am svr. 1. 'učiniti kome što nepoželjno'. — Dosta nevolje je i on nama zado dokje bio u našoj kući. 2. 'postaviti, odrediti'. — Što nam je učitelj danas zado težak račun! ~ se 'predati se čemu, zaneti se u što'. — Ko j to vidio tako se zadat u mengule ni za šta.

zadavat zadajem nesvr. prema zadat.

zadavit zadavim svr. 'usmrtiti koga davljenjem'. — Noćos su kerovi zadavili našeg velikog mačka. ~ se povr. — Moro se zadavit kad nije znao plivat.

zadijat se zadijam se i zadišem se nesvr. 'zadihati se'. — Nije ni dvi tri riči kazo već se zadijo.

zadirkivat (se) -irkivam (se) nesvr. 'dirati, bockati, peckati'. — Ako se nećeš sigrat sa bać Vranjinim deranom, onda ga nemoj ni zadirkivat.

zadit zadijem svr. 'zadenuti'. — Ajde, divojke, zadite moncima po jedno cviće kad su vas tako lipo ispolivali.

zadivanit se -ivahim se svr. 'zapričati se, zaneti se u razgovor'. — Ja se zadivanila, a užna nek se kuva sama.

zadivat (se) zadivam (se) nesvr. prema zadit.

zadivojčit -im svr. 'učiniti devojkom, odnositi se kao prema devojci'. — Sad su već i baćo popuštili... kupili su novo ruvo i nana je, borme, Loziku zadivojčila. ~ se 'postati devojkom'. — Danas je Nanika očla s curama u bal i tako se pravo zadivojčila.

zadnit zadnijem svr. 'staviti dno, dance (na bure)'. — Još samo ovo bure da zadnijem i onda i(h) možemo anšlagovat.

zadnivat zadnivam nesvr. prema zadnit.

zadniven -a -o 'dnom zatvoren'. — Je li to bure dobro zadniveno?

zadodat zadodam nesvr. 'dovesti nekoga u vrlo neugodnu situaciju, namagarčiti'. — Dobro si mu zadodala, a on sad nek se okreće. 2. 'udenuti (u nešto), umetnuti (u što)'. — Ta, zadodaj mu to cviće digod, šta već toliko pipoijiš!

zalosta pril. 'dosta, dovoljno'. — Site i večerajte, biće zadosta svima.

zadovoljan -ljna -ljno 'koji ima ono što želi, koji je zadovoljen u svojim željama'. — Ko je s malo zadovoljan, taj je i srićan.

zadovoljit -ovoljim svr. 'učiniti koga zadovoljnim'. — Tušta vas je, dico, ne mož vas nana sve zadovoljit odjedared. ~ se 'postati, biti zadovoljen čime'. — Moram se još jedared i ja zadovoljit ko momak, jel borme, sutra je kraj tom, ženim se.

zadrćat zadrćem svr. 'zadrhtati, početi drhtati'. — Čim čujem lupu na kapiji, sva zadrćem od strava.

zadrignit -nem svr. 'postati pun i rumen, preterano se ugojiti (obično o licu i vratu)'. — Tuna jedva iđe, toliko je zadrigo.

zadrmat (se) -am (se) svr. 'početi drmati, izazvati drmanje'. — Nemoj ti da ja tebe zadrmam, pa će ti otić glava s ramena.

zadrt -a -o 'naprasit, tvrdoglav, jogunast'. — Većma bi ga volila kad bi bio manje zadrt čovik.

zadržat -im svr. 1. a. 'sprečiti u kretanju, zaustaviti'. — Zadrž konje ako možeš. b. 'dovesti do odlaganja'. — Dugo si zadržo dicu, zakasniće u škulu. 2. 'učiniti da neko negde ostane'. — Zadrž Mandu na spavanju kod nas. 3. 'sačuvati, ostaviti'. — Ne brini, zadržo sam ja dosta žita za sime. ~ se 1. 'proboraviti, ostati'. — Antun se kod nas zadržo skoro po dana. 2. 'zaustaviti se'. — Da se krov nije zadržo na tavanici, svii bi nam stoku poubijo. 3. 'savladati, suzbiti nešto (u sebi)'. — Teško mi je bilo zadržat se da se ne nasmijem prid popom. 4. 'održati se'. — Jedva sam se zadržala na nogama.

zadržavat (se) zadržavam (se) nesvr. prema zadržat. — Neću te zadržavat, iđi kud se krenijo.

zadudukat -udučem svr. 1. 'početi dudukati, početi svirati uz duduk'. — Gajdaš je zaduduko, a mi oma u kolo. 2. 'zatrubiti'. — Znam ja ko je, čim je dvared zaduduko.

zadugo pril. 'duže vremena, poduže'. — Strpite se još malo, neće bit zadugo.

zaduvat zaduvam i zadušem svr. 1. 'početi duvati'. — Žurite kući, vitar samo što nije zaduvo. 2. 'zavejati (o snegu)'. — Dugo mi nema dice is škule, sve me stra vaća da i(h) ovaj snig digod ne zaduva. ~ se 'zadihati se'. — Trčali smo dok se nismo zaduvali.

zadužit zadužim svr. 'opteretiti dugom'. — Ne znam kako će bać Vranje proć, zadužio je već i zemlju i kuću. ~ se 'načiniti dug, zapasti u dug'. — Lako si se zadužio, samo ka ćeš se odužit?! Izr. ~ priko glave 'zapasti u velike dugove'.

zađuživat (se) zaduživam (se) nesvr. prema zadužit (se).

zafala ž 1. 'zahvala'. — Eto, to nam je zafala što smo petoro dice podigli, a oni sad nemaje vrimena ni u po godine da nas obađu. 2. (crkv.) 'molitva poslednjeg dana u godini'. — Danas ćemo se ranije manit posla, tribalo bi ić na zafalu.

zafalan -lna -lno 'zahvalan'. — Lako se tebi dičit kad ti imaš zafalnu dicu.

zafalit (se) zafalim (se) svr. 'zahvaliti (se)'. — Zafali se stričku, to ti je on dono.

zafalnost -osti ž 1. 'osećanje priznanja za učinjeno delo, zahvalnost'. — Ne tražim ja od njl zafalnost, već samo da me poštuju. 2. 'vrsta molitve u određene dane (crkv.)'. — Doveče na šest sati će bit zafalnost u velikoj crkvi.

zafaljivat (se) zafaljivam (se) nesvr. prema zafalit (se).

zafićukat -am svr. 'početi fićukati, proizvesti fićuk'. — Čim je bacio kašiku, oma je zafićuko.

zafircat -am svr. 1. 'privremeno koncem prišiti'. — Zafircala sam ti i rukav da možemo probat. 2. 'izostati noću; poći u bekrijanje'. — Čula sam da ti je čovik noćos malo zafirco?!

zagarat zagaram nesvr. prema zagorit. — Nali malo ladne vode u labošku, p onda ti nece mliko zagarat kad ga uskuvavaš.

zagasit -a -o 'koji je zatvorene, tamnije boje'. — Starije žene uvik nose ruva zagasitije farbe.

zagasit zagasim svr. 1. 'učiniti da nešto prestane goreti (vatra, žar)'. — Zagasi vatru u šporelju. 2. 'hemijski sjediniti s vodom (kreč)'. — Zagasili smo kreč, sutra ćemo mazat salaš. 3. 'ublažiti, utažiti (žeđ, glad)'. — Prvo mi daj veliku čašu vode da zagasim žeđ. ~ se 'prestati goreti'. — Zagasila se vatra u peći.

zagašivat -ašivam nesvr. prema zagasit. zagazit -im svr. 'početi gf.ziti; nastupiti, ući'. — Nije dobro lito ni izvuklo noge, a zima je već fain zagazila; — Koliko ja znam, on je već dobrim zagazio u dugove.

zagingat (se) zagingam (se) svr. v. gingat (se). — Ja sam sila na žužaljku, a Tome me je zagingo.

zagladit -im 1. a. 'učiniti što glatkim'. b. 'prevući rukom ili kakvim predmetom preko čega'. — Zagladio je rukom kosu. 2. 'ispraviti; zabašuriti'. — Prvo ga je pcovala iz sveg glasa, a kad je vid(i)la da se i on razbisnio, probala je sve zagladit, al je kasno bilo. ~ se 'pogladiti, doterati kosu'. — Zagladio se ko da mu je tele kosu lizalo.

zaglavak -avka m 1. a. 'klin kojim se nešto zaglavljuje, učvršćuje npr. kosa, sekira i dr.'. — Zaglavi zaglavkom sikiru da ne spadne sa sapišta. b. 'sastavak, mesto gde je nešto učvršćeno zaglavcima'. — Tako škripe zaglavki na pragovima kad prođe mašina.

zaglavit zaglavim svr. 1. 'učvrstiti čime da ne klima'. — Šta ne zaglaviš to sapište na motiki? 2. 'nastradati, propasti, izgubiti glavu'. — Dotleg je išo u njevu kuću dok nije sasvim zaglavio i oženio se. ~ se 'zapasti u što odakle je teško izići'. — Zaglavila mu se košćura u grlu; — Zaglavila su se ona velika kola u blatu.

zaglavijivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema zaglavit (se).

zagledat (se) zagledam (se) nesvr. prema zagledat se.

zagledat se -am se svr. 1. 'uprti i zadržati pogled'. — I sam sam se zagledo. 2. 'zaljubiti se, zavoleti se'. — Nek se vinčaje kad su se već zagledali jedno u drugo.

zagledavat se -edavam se nesvr. v. zagledat se.

zaglibit (se) zaglibim (se) 1. 'upasti, uvaliti se u glib'. — Zaglibili se s kolima u niko blato i jedva smo se živi izvukli. 2. 'zapasti u kakvo zlo, u teškoće'. — Do vrata je zaglibio u dugove.

zaglibljivat (se) -ibljivam (se) nesvr. prema zaglibit (se).

zaglunit -nem svr. 'zagluhnuti'. — Ko j to vidio, tako se derat na sav glas u sobi, obadva uveta su mi zaglunila.

zaglupit zaglupim svr. 'postati glup; načiniti glupim (koga)'. — Nikad on ništa ne čita pa je zaglupio.

zagluvit zagluvim svr. 'postati gluv ili nagluv'. — Tako vičeš ko da oćeš da ja zagluvim.

zagojatit -ojatim svr. 'prezalogajiti, utoliti glad'. — Nek on najpre malo zagojati, p onda ćemo o poslu.

zagonećivat zagonećivam nesvr. 1. 'zadavati zagonetku za rešavanje'. — Site, dico, oko dide, pa ću vam zagonećivat, a vi pogađajte. 2. 'nagađati, mudrovati'. — Kaži ti Lazi da on nama ne zagonećiva, već što prija nek ispripovida kako je zapravo bilo.

zagorčat -am svr. 'učiniti gorkim, mučnim, teškim'. — Nisu baš morali da mu pod stare dane zagorčaje život.

zagorčavat -orčavam nesvr. prema zagorčat.

zagoren -a -o 'crn od prejake vatre, okoren'. — Zagoreno ti je ilo. 2. 'škrtica'. — On je poznat ~ čovik.

zagorit zagorim svr. 1. 'pocrniti i dobiti neprijatan ukus i koru na dodiru sa sudom zbog prejake vatre (o jelu); prepeći se'. — Čini mi se, Mare, da je tvoje mliko zagorilo. 2. 'biti, dugo ostati nezadovoljene želje, prohteva'. — Nije čudo što je zagorio, siroma, dvi godine nije vidio ženu.

zagovnit zagovnim svr. 'nespretnim postupkom upropastiti dogovoreno: posao, trgovinu, ljubav i sl., zabrljati'. — Jesam ti kazala da ga ne šalješ tamo je 1 će zagovnit sve.

zagovornica ž 'zaštitnica'. — Uslišaj našu molbu, zagovornice (iz molitve).

zagrabit -im svr. 1. 'zahvatiti (rukom, lopatom, sudom, i sl.)'. — evo ti lonac pa zagrabi masta iz velikog kabla. 2. 'požuriti'. — Borme, kad smo ga povijali, još kako je zagrabio priko njiva!

zagrajit zagrajim svr. 'početi grajati, zagrajati'. — Tako si zagrajila na mene da sam se skoro poplašio.

zagrcnit se -nem se svr. 1. 'ostati bez daha udahnuti, popiti ili pojesti nešto što naglo zaguši ili nadraži dušnik'. — Zagrcnio se mfvom kruva. 2. 'zajecati grčevito, početi plakati grcajući'. — Dica su se zagrcnila od plača za materom.

zagrćat -em nesvr. prema zagrnit. ~ oma ću i ja izać, zagrćem kaput. ~ se nesvr. prema zagrnit se. — Kad se vinograd zagrće, triba se dobro oznojit.

zagrebat -ebem svr. 1. 'grebući zaparati, zagrepsti'. — Nisi pazio pa si vilama zagrebo zid na ambetušu. 2. 'potrčati, pobeći, strugnuti'. — Badavad sam ja vikala, dica nikako da se manu tuče, al kad je moj Antun dreknio na nji, tako su zagrebali da se zacas avlija ispraznila. ~ se svr. 'steći ogrebotinu, zagrepsti se'. — Skupljala sam granje za potpalu i tako sam se zagrebala da mi još i sad krv teče iz ruke.

zagrijat -jem svr. 'početi grijati; učiniti toplim'. — Zagrij dobro obruc, p(a) onda ga navuči. ~ se 'ugrejati se, postati topao'. — Trčo sam da se malo zagrij'em. 2. 'popiti malo više alkohola, napiti se'. — Zdravo je dobra ta tvoja rakija od zerdelija, samo sam dvared nako malo bolje povuko iz boce, al borme sam se fain zagrijo.

zagrijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema zagrijat se.

zagrist -izem svr. 1. 'zahvatiti zubima'. — Zagrizo je jabuku. 2. 'upustiti se u što, početi, poduhvatiti se čega'. — Neću čekat ničiju pomoć, zagrišću sam, pa kako mi bidne.

zagrizat zagrizam nesvr. 1. 'prema zagrist'. 2. 'zajedati, dirati'. — Ne bi živ osto da koga ne zagriza.

zagrižen -a -o 'koji se sa zanosom, sa strašću predao čemu; nepomirljiv'. — Ne možeš njemu za popove divanit, on je zagriženi virnik.

zagrmit zagfmi svr. 1. 'početi grmeti; zatutnjati, prolomiti se (o gromu ili drugim jakim zvukovima)'. — Ja se bojim da će zagrmit. 2. 'glasno povikati, glasno, gromko zapevati'. — Čim je ušo u avliju, a on zagrmi iz sveg glasa da se sve orilo.

zagrnit (se) zagrnim (se) svr. 1. 'okopati prigrćući zemlju uz biljku: ~ vinograd, ~ kuruz'. 2. 'zatrpati, zasuti zemljom: ~ jamu, ~ kanal. 3. 'ogrnuti (kaput), pokriti (maramom, nekim plaštom i sl.)'. — Samo kaput da zagrnem.

zagrnjač -ača m 'vrsta motike kojom se vinograd zagrće'. — Donesi i ti tvoj zagrnjač, pa ćemo obadvoje zagrćat.

zagroktit -im svr. 'početi pevati groktanjem (v. groktit)'.

zagruvat zagruvam svr. 1. 'početi gruvati'. — Al je to zagruvalo. 2. 'grubo se istresti, okomiti na nekoga (obično zbog izazovnog ponašanja)'. — Dobro si mu zagruvala kad si mu kazala da mu je džep pun, al da mu glava nikad neće sazrijat, pa nek se više ne vrti oko naši(h) cura.

zagulit zagulim svr. 'malo oguliti, odvojiti malo kore, kože ili čega sl.'. — Zaguli malo ljuskuru s klipa da vidimo jesu 1 dobri kuruzi za purenje.

zaguljen -a -o 1. trp. prid. od zaguliti. 2. 'naopak, nastran, zavrnut (vulg.)'. — Kad je toliko zaguljen, možemo mi i brež njega.

zaguljivat zaguljivam nesvr. prema zagulit.

zaguriškat -am svr. v. guriškat. — Kad je Mate njegov obruč zaguriško!

zagušan -šna -šno 'razdražljiv, prgav, lako uvredljiv'. — Vridan je on čovik, al je toliko zagušan da uvik triba po njemu milovat, jel će na malo oštrije oma planit.

zagušit (se) zagušim (se) 1. 'zadaviti (se), ugušiti (se)'. — Bolje da sam te zagušila nego što sam te takog rodila. 2. a. 'ne dati nečemu da se (potpuno) razvije'. — Korov je zagušio ditelnu. b. 'umanjiti zvuk neoega, učiniti da se nešto ne čuje'. — Velika zvona su zagušila sva mala zvona.

zaić zaiđem svr. 1. 'idući, iščeznuti iza čega, zaći'. — Samo što su zaišli za ćošu sela, armonika se više nije čula. 2. 'zalutati'. — Mrak je, pa se bojim da ne zaiđem stranputice. 3. 'poći redom, zaredati'. — Nisi ti ni luckast, ako zaiđeš po selu, skupićeš više neg što ti triba.

zaidat (se) _zaidam (se) nesvr. 'zadirkivati, izazirati'. — Štogod bi tribalo uradit da se Mara i Tilka već toliko ne zaidaje.

zaigrat zaigram svr. 'početi igrati, zaplesati'. — Puštite mene da i ja zaigram. ~ se 'zaneti se, zaboraviti se u igri'. — Monci se zaigrali, pa njim i košulje mokre od znoja.

zaigravat (se) -igravam (se) nesvr. prema zaigrat.

zaimanje s gl. im. od zaimat. — I zaimanju mora jedared bit kraj.

zaimat -am nesvr. 1. 'pozajmljivati'. — On je stalno zaimo novac kod komšije. 2. 'zahvatati'. — Mož i s malim vilama zaimat veliko snoplje.

zainadit (se) -inadim (se) svr. v. zainatit (se).

zainatit (se) -inatim (se) svr. 'početi raditi za inat; ispoljiti inat, postati tvrdoglav'. — Zainatio se, pa oće sam kola da podigne.

zaintačit -im svr. 'početi činiti ili govoriti sve jedno te isto (?!? = zainatiti se)'. — Bolje je da joj daš oma, jel kad ona zaintači, nećeš imat mira cio dan.

zaiskat zaištem svr. 'zatražiti'. — Čim mu štogod na salašu usfali, on zaište od bać Gabora.

zaist se zaidem se svr. 'zasititi se (neke hrane), dojaditi (o hrani)'. — Ko se ne bi zaio, kad je svaki drugi dan tarana na astalu.

zaitit -Im svr. 'zahvatiti'. — Ajde zaiti ti jedan kabo ladne vode, a ja ću ručak spremit.

zailazit -im nesvr. prema zaić.

zajam -jma m 'ono što se daje nekom ili uzima od nekog uz obavezu da se vrati'. — Ne veselim se zajmu ni kad ga dajem ni kad ga uzimam.

zajapureno pril. 'crvena, zažarena Iica'. — Bio je umoran i zajapureno je štogod viko.

zajapurit (se) -apurim (se) svr. 'učiniti da kome lice bude crveno, zažareno'. — Snig je s vitrom nas tuko u lice i svi smo zajapureni bili; — Od vina su se zajapurili.

zajašit -im svr. 1. 'sesti na nešto (obično na konja), opkoračivši ga nogama, uzjahati'. — Ti zajašio granu, pa misliš valdar da si na konju. 2. 'zagospodariti nekim, ne puštati ga da sam odlučuje'. — A ti zajašio tog čovika, pa ga držiš ko zmija žabu,

zajednički -a -o 'udružen'. ~ To je naša zajednička kosačica.

zajednički pril. 'zajedno, udruženo'. — Sve smo mi obrađivali zajedmčki.

zajedno pril. 1. 'u zajednici, u društvu; složno'. ~ oćemo 1 zajedno? 2. 'u isto vreme'. — Toliko se volimo ko da smo se zajedno rodili.

zajovit (se) -im (se) svr. (tr. pr. zajovljen) 'prevariti, obmanuti (koga)'. — Dobro ga je Cila zajovila i udala se za drugog. — Stipan se toliko zajovio da ga Anica mota oko pista kako ona oće.

zakaljat (se) zakaljam (se) svr. 'učiniti kaljavim, zaprljati'. — Čime si tako zakaljala ruke?

zakardašit -ardašim svr. 'preterati'. — Ja sam ti kazala da uzmeš koju jabuku, a ti zakardašio pa napunio sve džepove.

zakartat se -am se svr. 'zaneti se u igranju karata'. — Vako se još nikad nije zakarto da ne dođe kući cilu noć.

zakasat (se) -am (se) svr. 1. 'početi kasati'. — Ja samo malo zategnem kajase, a konji se oma zakasaje. 2. 'upustiti se, zaleteti se (podruglj.)'. — Lakše, lakše, monče, kud si se zakaso? — Prvo triba svi da čuju, p onda ćemo krenit, pa ko prrja stigne.

zakasnit (se) zakasnim (se) svr. 1. 'doći kasno, stići kasno; sa zakašnjenjem početi što'. — Baš smo se načekali, mašina se zakasnila dva sata. 2. 'zaostati, preostati'. — Tribaće sabrat one zakasnile jabuke prija zime.

zakašljat se zakašljem se svr. 'početi kašljati'. — P onda se dida zakašlju.

zakašljavat se -ašljavam se nesvr. prema zakašljat se.

zakašnjavat (se) -ašnjavam (se) nesvr. prema zakasnit (se).

zakašnjenje s gl. im. od zakasnit (se). — Mašina ima dva sata zakašnjenja.

zakatančit svr. 1. 'zatvoriti katancem'. — Je 1 je kogod zakatančio tavanska vrata? 2. 'postati katana, vojnik'. — Eto, ujo, došlo vrime da i ja zakatančim.

zakerat zakeram nesvr. 'zamerati za svašta, ne biti zadovoljan ni s čim'. — Nemoj mi sad zakerat kad smo se pogodili, već daj novce pa vodi kravu dok se nisam pridomislio.

zakidat zakidam nesvr. 'nepravedno nekom nešto uzimati'; na meri prikraćivati. — Nije jeptiniji već skuplji, jedared uzme ušur, a još više zakine na mirenju. Izr. ~ od usta 'štedeti'.

zakijat zakijem svr. 'početi kijati'. — Ja mu malo dunem papra pod nos, kad je onda zakijo.

zakikan -a -o 'zakržljao'. — Ne triba mi ni zabadavad tako zaklkano prase.

zakikat zakikam svr. 'zaostati u rastu, zakržljati'. — U takom svinjaku će zakikat svako svinfie.

zakiselit -im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo'. — Domaćica je baš fain zakiselila ovu papriku.

zakisnit -ne svr. 'postati mokro od kiše (obično zbog kvara na pokrovu i sl.)'. — Tribalo je završit kamaru, jel ako naiđe kiša, zakisniće sve žito.

zakišit -i svr. 'okišiti'. — Došo nam je i komšija na mobu pa ćemo sve uzorat prija neg što zakiši.

zakitit (se) -im (se) svr. 'ukrasiti nečim, okititi'. — Loska sam zakitila, iđe u svatove.

zakivat (se) zakivam (se) nesvr. prema zakovat.

zaklanjat (se) -am (se) nesvr. prema zakloniti. — Zaklanjaš mi sunce... pomakni se malo.

zaklapat (se) zaklapam (se) nesvr. prema zaklopit.

zaklat zakoljem svr. 'ubiti presecanjem grkljana'. — Uvatila sam ja dva pivca, al nema ko da mi zakolje; — Zaklali smo tri svinčeta. Izr. spavat ko zaklan 'zaspati najčvršćim snom'.

zaklepećat -epećem svr. 'početi klepetati'. — Kad su kola zaklepećala u avliji, ja sam se probudila.

zaklet zakunem svr. 1. 'tražiti od nekog pristanak na što uz zakletvu'. — Na samrti je zakleo brata da mu čuva dicu. 2. 'učiniti da neko položi zakletvu'. — Svidoke su na sudu zakleli. ~ se 'obećati nešto uz zakletvu; ustvrditi nešto uz zakletvu'. — Zašto da se zakunem?! izr. Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju 'ništa se ne može sakriti'; ne bi se zakleo, ne bi se smio ~ 'ne mogu da tvrdim'.

zaklinjat (se) -njem (se) nesvr. prema zaklet. — Martine, zašto se zaklinješ kad kod tebe to malo vridi.

zaklištit zaklištim svr. 1. 'pogledati ukočeno'. — Od strava je zaklištio očima. 2. 'zasuziti pred plač'. — Kad sam ga pogledala, a on zaklištio i samo što ne brizne u plač. ~ se 'zagledati se, uperiti pogled'. — Baćo su je izružili, a oči joj se zaklištile i suze same liju.

zaklon m 'mesto gde se može skloniti'. — Stani digod u zaklon dok kiša ne stane.

zaklon(i)ca ž v. zaklon. — Ko j to vidio, po takoj kiši ić, niste mogli nać kaku zakIon(i)cu dok kiša nije prošia.

zaklonit (se) zaklonim (se) svr. 1. 'staviti ato iza ili ispod čega drugoga; skloniti na sigurno mesto'. — Baćo su salaš ostavili nani da imadu di zaklonit glavu. 2. 'zaštititi'. — Zakloni me, Bože!

zaklopac -pca m 'ono čime se pokriva lonac, sanduk, kutija i sl., poklopac'. — Imam pet lonaca, al samo dva zaklopca za nji. izr. Bit svakom loncu ~ 'trpati se svuda (pogrd.)'.

zaklopčić m dem. od zaklopac.

zaklopit zaklopim svr. 1. 'staviti zaklopac na nešto, poklopiti'. — Toliko sam natrpo duvana da ne možem lulu da zaklopim. 2. 'zatvoriti (knjigu, oči, nožić u korice i sl.)'. — Stana lagano zaklopi oči i zaspe. Izr. ~ ooi 1. 'umreti'. 2. 'zaspati'. ~ se 'zatvoriti se, sklopiti se'. — Zaklopila se mišolovka, al miš nije bio u njoj.

zaključat -am svr. 'zatvoriti krjučem'. — iđi, zaključaj tavanac. ~ se povr. — Dite nam se zaključalo u sobu.

zaključavat (se) -učavam (se) nesvr. prema zaključat. — Ne triba zaključavat spoljna vrata, jel Gišo još nije došo kući.

zakljukat -am svr. 'skloniti, ugurati (krajeve zavežljaja, marame, suknje i sl.)'. — Zakljukaj krajeve od pregače u pas, pa će ti lakše blt da bereš.

zakljukavat -ukavam nesvr. prema zakljukat.

zakokodakat -odače(m) nesvr. 'početi kokodakati'. — Dok koka ne zakokodače, nema ni jaja.

zakolebat (se) -am (se) svr. 1. 'stati se kolebati, postati neodlučan'. — i ja sam se zakolebo. 2. 'zapasti u teškoću, zaglibiti se (obiino u materijalnom pogledu)'. — Tribalo mu je da pravi take velike svatove, sad se do vrata zakolebo u dugove.

zakolj m 'rana načinjena klanjem'. — Čime si ti, Beno, klao ove svinj'e kad njim je toliki zakolj?

zakondrijat -am svr. 'početi kotrlj'ati, valjati (nešto bacajući ili povlačeći za sobom)'. ~ od bisa, spopala je dite za ruku i kad ga je onda zakondrljala.

zakopat -am svr. 1. 'početi kopati'. ~ oćeš li već zakopat jedared?! 2. 'pokriti, ogrnuti zemljom, zatrpati'. — Zakopali smo ripu u jamu. Zakopo j'e u vinogradu j'ednu bocu rakije i sad ne mož da je nađe. ~ se 'povući se u samoću'. — Zakopo se u kuću pa nikud ne izlazi.

zakopavat (se) -apavam (se) nesvr. prema zakopat.

zakopčan -a -o 1. trp. prid. od zakopčat. 2. 'koji malo govori, uzdržan, zatvoren'. — Šta ja tu možem kad je on taki od rođenja zakopčan.

zakopčat (se) -am (se) svr. 'vezati, pričvrstiti kopčama, dugmetima ili čim slionim'. — Zakopčaj puca na košulji; — Zagrni zimski kaput i dobro se zakopčaj, jel napolju je snig.

zakopčavat (se) -opčavam (se) nesvr. prema zakopčat.

zakoracit -oracim 'učiniti prve korake, zakoračiti'. — Borme sam ja već zakoracio u pedesetu.

zakorenit se -oreni(m) se svr. 'pustiti koren, uhvatititi se duboko žilama u zemlji'. — Jagode su se dobro zakorenile.

zakorenjivat se -enjiva se nesvr. prema zakorenit se.

zakorovit (se) -i(m) (se) svr. 'zarasti, obrasti u korov'. — Zemlja mu se zakorovila ko da gazde nema.

zakosit zakosim svr. 1. 'početi kositi'. — Ajde, Ivane, zakosi ti pa da krenemo za tobom. 2. 'zahvatiti u košnji od susedove njive'. — Ti si, komšija, kazo da si malo, a borme, ja sad vidim da si ti fain zakosio od mog žita. 3. 'učiniti kosim, postaviti koso'. — Lipo sam vam reko da triba prvo isparat, p onda sadit pod motiku, a vite kako ste zakosili redove. ~ se 'zaći u košenje, dati se na košenje'. — Zakosio se i zaboravio za užnu.

zakotit zakotim svr. 'učiniti da se što rasplodi'. — Oma da si išo oprat glavu, još ćeš mi uši zakotit kaki si neuredan. ~ se 'rasploditi se, početi kotiti se; namnožiti se'. — U onom kožuvu zakotili se moljci i svega ga izgrizli.

zakovat zakujem svr. 'prikovati, pribiti'. — Jesi 1 zakovo onu lecu što se oparala na vratima od svinjaka? ~ se 'prikovati se'. — Ko da se za zemlju zakovo!

zakovrnit -ovrnem svr. 1. 'izokrenuti, prevrnuti'. — Zakovrnio očima i pao. 2. 'izvaliti neku šalu, smicalicu (usred ozbiljnog razgovora ~ najčešće na račun koga od prisutnih)'. — Ta on nikad redovno ne divani, već samo gleda di će kome zakovrnit. zakrčit zakičim svr. 1. a. 'učiniti neprolaznim, nepristupačnim, preprečiti'. — Tome mu zakrči put. b. 'pretrpati, zauzeti, zapremiti neki prostor mnogim stvarima, mnoštvom ljudi i sl.'. — Zakrčila kola pa ne mož od nji proć. ~ se 'zaglaviti se, zbiti se gusto da se ne može kretati'. — Toliko ste svi nasrnili da ste se zakrčili u vrata i zato smo tušta vrimena izgubili ni za šta.

zakrčivat (se) -rčivam (se) nesvr. prema za~ krčit.

zakrilit zakrilim svr. 'zakloniti, uzeti u zaštitu'. — Nana su skinili maramu i zakrilili dite od sunca; — Samo ti kaži bratu, on će tebe zakrilit i neće te više niko dirat. ~ se 'prekriti se, zakloniti se, zaštititi se'. — Zakrilila se maramom.

zakrilje s 'okrilje, zaštita'. — Ako je nana ruže, dida su oma njezino. zakrilje.

zakriljivat se nesvr. prema zakrilit se.

zakrmačit -im svr. 1. 'napraviti mrlju od tinte'. — Kad si tu knjigu 7akrmačila? 2. 'zabrljati, napraviti svinjariju (ponašanjem)'. — Jesam li ti lipo kazala kako da uradiš kad odešu goste, a ti si zakrmačila i ispala glupava!

zakrmeljavit -im svr. 'dobiti krmelj u očima'. — Zakrmeljavio je ko da je tri noći spavo!

zakrpa ž 'komadić tekstila kojim se krpi pocepano'. ~ ima veliku zakrpu na guzici; — Na njegovom kaputu ima toliko zakrpa da sve jedna drugu jebe. Izr. našo džak zakrpu 'našli su se jednaki'.

zakrpica ž dem. od zakrpa.

zakrpit -im svr. 1. 'ušiti, opraviti dodavanjem zakrpe'. — Stane, uzmi iglu i konac, pa zakrpi Vranjine čakčire, sve su mu se prožuljale na kolinu. 2. 'popraviti, urediti (limeno posuđe) i sl.)'. — Ako čujete kad naiđe drotar, zovite ga da zakrpi onaj veliki lonac od deset litara, na dva mista se probušio.

zakržljat -am svr. 'zastati u napredovanju, u rašcenju'. — Kako to da su ti prasici tako zakržljali?!

zakržljavat -ržljavam nesvr. prema zakržljat.

zaktivat zaktivam nesvr. 'zahtevati'. — Kako možeš od diteta zaktivat da nosi taj veliki džak?

zakunjat zakunjam svr. 'početi kunjati, zadremati'. — Eno majka, samo što su sili nus peć već su zakunjali.

zakurdačit -im svr. v. zakurit. 2. Ala ste zakurdačili.

zakurit zakurim svr. 1. 'naložiti, zapaliti'. 2. 'zadimiti, zapušiti (lulom)'. — Ao, dida, alaj ste vi zakurili s otom vašom lulom. Biće vama oma vruće, samo dok ja u peć zakurim.

zakuvat -am svr. 1. 'zamesiti (testo, hleb)'. — Zakuvala sam kruv. 2. 'zamrsiti (situaciju)'. — Ko bi mislio da će onaj Nikola sve tako med nama zakuvat? ~ se 'zamrsiti se (u odnosima)'. — Štogod se zakuvalo u njevoj kući pa nemaje mira.

zakuvavat (se) -uvava(m) (se) nesvr. prema zakuvat (se).

zakvocat -a(m) svr. 'početi kvocati'. — Tri kokoške su zajedno zakvocale, pa ćemo tri kvočke nasadit.

zakvrcat -am svr. 1. 'ukucati, zabiti (ekser i sl.)'. — Zakvrcaj dobro taj klin. 2. 'početi kucati'. — Ko da su sate opet zakvrcale? 3. 'zalupati (srce)'. — Tako mi je srce zakvrcalo, valdar od radosti. 4. 'dati kome znak kucanjem'. — Kad naiđeš, zakvrcaj na pendžer da i ja krenem.

zaladit zaladim svr. 'postati hladnije, svežije'. — Jesi 1 zaladila lubenice? — Jesam, spuštila sam i(h) u bunar.

zaladnit -im -e svr. 'zahladneti'. — Jesi 1 dobro pokrila tisto da ne zaladne.

zaladnjivat -adnjivam nesvr. prema zaladnit. zalađivat nesvr. prema zaladit.

zalajat -je svr. 'oglasiti se lajanjem'. — Ker nas je još iz daleka nanjušio i zalajo je.

zalajavat -ajava nesvr. prema zalajat. — Ne volim kad ker tako zalajava.

zalarmat -am svr. 'zagalamiti, zavikati'. — Kad bi on znao lipo da kaže, a ne da oma zalarma.

zale indekl. 'zalog(a), garancija'. — Ne virujem ja tebi dok mi ne daš štogod zale. 2. 'u zajam, na zajam'. — Poslali su me baćo da nam date vaše grabljice u zale, sutra ćemo vam vratit.

zaličit zaličim svr. 'privremeno izlečiti, izlečiti'. — Neće skoro zaličit ranu na nogi. ~ se 'privremeno se izlečiti, izlečiti se'. — Nisam ničim mazo, zaličilo se samo od sebe.

zalit zalijem svr. 1. 'politi nekom tečnošću'. — Uzmi kabo pa zali one mlade voćke. 2. 'uzeti što za piće'. — Dida su posli dobrog ila volili da zaliju makar jednom čašom vina. Izr. ćutit ko zaliven 'ne progovoriti ni jedne reči'.

zalivat zalivam nesvr. prema zalit. zalizan -a -o 'čovek koji nosi zagladenu kosu'. — Takl je on uvik zalizane kose.

zalizat (se) zaližem (se) svr. 1. 'početi lizati'. — Ajde zaliži, šta se stidiš, to nije otrov već šećer. 2. 'glatko začešljati (kosu)'. — imo je adet da kad divani često rukom zaliže kosu.

zalizivat (se) -izivam (se) nesvr. prema zalizat (se).

zalogaj m 'ono što se najedanput stavi u usta i proguta'. — Bila je bolesna i davala sam joj zalogaj po zalogaj. Izr. brojit zalogaje 'paziti koliko neko potroši'; — Zape mu ~ u grlu 'od straha ili uzbuđenja ne može da guta'; mastan ~ 'bogat deo'.

zalogajčić m dem. od zalogaj.

zalolat se zalolam se svr. 'početi se lolati, početi se ponašati kao lola'. — Nema ga kod kuće, zalolo se za kakom curom.

založit založim svr. 1. 'dati u zalog'. — Kad smo uzajmili novaca, moji su morali svu zemlju založit. 2. 'pojesti koji zalogaj, pojesti malo'. — Nemoj krecat na put gladan, sidi i malo založi, makar koji zalogaj. 3. 'zapaliti (vatru)'. — Oko podne, Kristo, založi u šporelj, pa nek se počme kuvat.

zaluckat (se) -am (se) svr. 'opčarati, prevariti'. — Badavad trčiš, Grgo, za Tezom, ona će te zaluckat ko što je i Lojziju prija tebe.

zaluckavat se -uckava nesvr. prema zaluckat (se).

zalud pril. 'uzalud, zabadava'. — Toliko si vrimena provo u škulama, a sad vidim da je to sve zalud bilo.

zaludit (se) -im (se) svr. 'učiniti da ko bude kao Iud, navesti koga da se preterano zanese (kim ili čim)'. — Ko bi reko da lipota toliko mož zaludit, svi monci u selu samo za njom trče.

zaluđeno pril. 'kao u ludom zanosu, preterano zaneseno, izbezumljeno'. — Nije dobro kad se kogod tako zaluđeno oženi.

zaluđivat (se) -uđivam (se) nesvr. prema zaludit (se). — Ja znam da on svaku zaluđiva al samo mene prosi.

zalumpovat se -ujem se svr. 'otpočeti lumpovati; uveliko zaći u lumpovanje'. — Zalumpovo se momak, pa ga tri dana nema kući.

zalupit (se) -im (se) svr. 'naglo, s treskom zatvorit!, tresnuti'. — Zalupio je kapiju prid nosom komšije.

zaljučit zaljučim svr. 1. 'prekinuti dojenje'. — Zaljučili smo prasice od krmače. 2. 'izdvojiti stoku za tov'. — Zaljučili smo mršave svinje i počećemo i(h) ranit.

zaljuljat (se) zaljuljam (se) svr. 'početi ljuljati'. — Zaljuljaj me.

zamaglit zamaglim svr. 1. 'pokriti, prekriti maglom, učiniti maglovitim'. — Mora da je napolju zima kad su pendžere tako zamagljene. 2. 'zadimiti, zapušiti'. — Svu ste sobu zamaglili troj(i)ca, ne možemo oči otvorit. 3. 'pobeći, odjuriti, nestati kao magla, odmagliti'. — Ja se samo našalio da on mož i batine da zasluži ~ kad je onda zamaglio! ~ se 1. 'prekriti se maglom, postati maglovit'. 2. 'zamutiti se, ne videti se jasno'. — Ne bi bilo dobro da sad krenete na pflt, toliko se zamaglilo da se ne vidi pist prid nosom! 3. 'pomutiti se'. — Kad sam se sagnila, a meni se sve zamaglilo u glavi.

zamagljivat (se) -agljivam (se) nesvr. prema zamaglit (se).

zamakat (se) zamačem (se) nesvr. prema zamočit (se). — Ti, Stipane, ne bi baš moro tako velik komad kruva zamakat u kisel(i)nu.

zamandelija m 'neradnik, probisvet'. — Neće se on nigdi skrasit, svi ga znadu da je uvik bio zamandelija.

zamandrljat -am svr. 'uraditi nešto na brzu ruku, kako bilo, površno'. — Mi smo se dogo vorili da ćete vi salaš prvo blatom a onda i krečom umazat, a ja kako vidim, vi ste to zamandrljali, a za taki poso ja ne možem platit, jel cina je bila za redovan posp. ~ se 'zaprljati se, umrljati se (zbog površnog i neodgovornog posla)'. — Od svega vi ste se samo dobro zamandrljali, a niste nlkako poso uradili!

zamanit zamanim svr. 'učiniti zamah; brzo što pokrenuti s ciljem da se udari'. — Kad su baćo zamanili s onom velikom šakom, da nije trgla glavu, dobila bi taku ćušketinu. 2. 'brzo poći, krenuti, pojuriti'. — Dok je radio, radio, jednog jutra zamani glavom brez traga. Izr. ~ glavom 'odlutati'.

zamanut -a -o 'nastran'. — Mani tog zamanutog momka, š njim ne možeš divanit ko s čovikom.

zamanjivat -anjivam nesvr. prema zamanit. — Ne boj se, on samo zamanjiva, al neće udarit.

zamarat (se) zamaram (se) nesvr. prema zamorit. — Sve slabije vidim, pa se zamaram kad štijem svetu knjigu.

zamastit zamastim svr. 1. 'začiniti mašću'. — Nane, dobra vam je pogača, al mogli ste je malo manje zamastit. 2. 'zaprljati, nečim masnim'. — Di si bio kad ti je rukav od košulje sav zamašćen?!

zamašćivat -ašćivam nesvr. prema zamastit. — Slabo ćemo zamašćivat ove godine, nismo klali.

zamazanko m 'onaj koji je stalno zamazan, prljavko (i po licu i po odeći)'. —A, dite moje, dite, tebe nece zvat po imenu već zamazanko.

zamazat (se) -žem (se) svr. 'prevući nečim žitkim, nečim čime se maže'. — Baš ako ostane koja neravnina na ziduja ću to krečom zamazat. 2. 'zaprljati'. — Ko j to vidio čistu košulju tako zamazat. Izr. ~ oči kome 'zavarati da ne vidi pravo stanje stvari'.

zamazivat (se) -azivam (se) nesvr. prema zamazat (se).

zamećat -em nesvr. 1. 'zapodevati, započinjati (šalu, priču, kavgu, svađu)'. — Kaki je to deran, čim dođe med dicu, oma zameće tuču. 2. 'zaturati, zabacivati, skrivati'. — Pokaži i nama šta si napravio, nemoj uvik tvoje zamećat, ko zmija noge. — išo je i Lovro priko žita, al on tako zameće trag da ga nikad ne uvate. 3. 'podizati, stavljati iza ili preko nečega'. — Sta mu ne pomognete već puštate da taj stari čovik sam sebi zameće te teške džakove. 4. 'zavejavati'. — Ni ne pada krupan snig, samo da ga vitar ne zameće. 5. 'stvarati klicu, zametak'. — Gledo sam jutros višnje, sasvim lipo zameću. 6. 'zabacivati, zaplitati'. — Zategni bolje štrangu, jel onaj ždribac čim je labavo, zameće nogu. ~ se 'stvarati klicu, zametati'. — Al se lipo zameću kuruzi.

zamedljat -am svr. 'staviti med u nešto, za« mediti'. — iđe Božić, nemoj zaboravit rakiju zamedljat.

zamedljavat -edljavam nesvr. prema zamedljat. — Nemoj meni zamedljavat, ja pijem Čistu rakiju.

zameljat zameljam svr. 'zaprljati'. — Čime si tako znala lice zameljat?!

zamest -etem svr. 'pripremiti stočnu hranu (mekinje, prekrupa, mešanjem raznih sastojaka stočne hrane)'. — Triba svinjama zamest, da malo odmekša do doveče.

zamest -etem 1. 'zatrpati, zavejati'. — Samo da vas snig na putu ne zamete. 2. 'metenjem skloniti u kraj'. — Moram malo zarnest, da mi baš ne stoji svud strv po sobi. ~ se 'nestati, izgubiti se (o tragu ljudi i sl.)'. — Otkud ja da znam di je, zameo mu se svaki trag ot kako je prije tri godine očo iz našeg sela.

zametnit (se) -em (se) svr. prema zamećat.

zaminit zaminim svr. 1. 'izvršiti zamenu, promeniti'. — Zaminio mi je staru kruparu za novu, a nisam tušta ni doplatio. 2. 'odmeniti koga, preuzeti mesto, ulogu, dužnost koga drugog'. — Sidi malo, ja ću te zaminit. ~ se 'razmeniti se, učiniti međusobno zamenu'. — Sutra ću se zaminit na poslu s Vranjom, a on će mene u subotu, p onda ćemo moć ić u svatove.

zaminjivat (se) -am (se) nesvr. prema zaminit (se).

zamira ž 'ono na čemu se može zameriti, zamerka'. — Ako ne uradiš kako su baćo kazali, da znaš biće zamire.

zamirat (se) zamiram (se) nesvr. prema zamirat.

zamirit (se) -im (se) 1. 'ne odobriti čiji postupak, prigovoriti'. — Mlogl su rekli da nam je varoš lipa, a dosta nji je zamirilo na čistoći. 2. 'prebaciti se mereći'. — Samo ti pripovidaj, p onda kad zamiriš, drugi će ti bit kriv.

zamlaćen -a -o 'zatucan; budalasto zanesen, zagrejan'. — Ne mož ni momak drugačiji bit kad mu je i otac zamlaćen.

zamlaćivat -aćivam nesvr. 'budaliti, dovoditi (koga) u smešnu situaciju'. — Ako je voliš, oženi se, ako neš, onda je ostavi, nemoj je vako samo zamlaćivat. ~ se 'budalasto, suludo se odnositi; neozbiljno se ponašati'. — Dokle ćeš se ti, Marjane, zamlaćivat, vrime bi bilo da se ponašaš ko i drugi svit.

zamlata ž 1. 'onaj koji se u ozbiljnim situacijama ponaša neozbiljno'. — Ja se samo šalim, al nisam zamlata ko što me vi smatrate. 2. 'čovek koji pokazuje blag stepen psihičke nesigurnosti'. — Valdar neće ženit tu zamlatu?!

zamličit zamličim svr. 'dobiti mutan izgled očiju: ~ oii 'obmanuti, zaludeti'. — Zamllčili su mu oSi i sad igra kako oni sviraje!

zamličivat -ičivam nesvr. prema zamličit.

zamočit zamočim svr. 'staviti (što) u tečnost, tekućinu'. — Pazi na malog Antuna, da ne zamoči pist u vruć pekmez. ~ se 'zaroniti, pasti u tečnost'. — Dotleg se naginjo dok nije pao u ribnjak i sav se zamočio.

zamolit zamolim svr. 'obratiti se (kome) s molbom'. — Triba 1 da te zamolimo, p onda da nam dođeš u goste?! — Fain si nam ti niki rod!

zamomčit (se) -im (se) svr. 'načiniti nekog momkom, mladićem, početi smatrati, oglasiti (koga) momkom; obeležiti čim to oglašenje'. — Marga je njezinog Stipu zamomčila, a on se još sigra s dicom u pravu.

zamorit zamorim svr. 'učiniti da kogod oseti zamor, izazvati zamor'. — iđem ja, zamorilo me čekanje. ~ se 'postati umoran, osetiti zamor'. — Mora se zamorit kad je stari čovik.

zamorno pril. 'sa zamorom, zamarajući'. — Cio dan ić za plugom još kako je zamorno.

zamotan(i)ca ž 'hleb u mleku i jajima pečen na masti, prženica'. — Dobre su vam bile zamotan(i)ce.

zamotat -am svr. 'uviti, omotati (čim)'. — Evo ti tozla, pa sam zamotaj cigaretlu ako ti se puši. ~ se 'uviti se, zaviti se'. — Al si se zamoto ko da napolju snig vije.

zamotavat -otavam nesvr. 1. 'prema zamotat'. 2. 'vrdati, uvijati, zavaravati'. — Kaži nam pravu istinu, nemoj da zamotavaš. ~ se nesvr. prema zamotat se. — Zamotava se ko pile u kučine.

zamračit zamračim svr. 'načiniti mrak'. — Kod tebe je uvik zamračeno ko da se bojiš sunca. ~ se 'smračiti se, smrknuti se'. — Odjedared se zamračilo, samo ne znam oće 1 bit kiše.

zamrsit (se) zamfsim (se) svr. 1. 'učiniti da nešto bude u neredu (o nitima, koncima, užadima i sl.), zaplesti'. — Ova nova mašina ima lip šav, ai mi se konac često zamrsi i kida. 2. 'učiniti nejasnim, nerazumljivim'. — Ja sam tebe, Joso, poslo da završiš pogodbu s komšiom, a kako mi pripovidaš, ti si sve još većma jzamrsio.

zamrsivat (se) -rsivam (se) nesvr. prema zamrsit (se). — Ako mi se vunica vako bude zamrsivala, oma ću se manit štrikanja.

zamršaj m 'ono što je zamršeno, zapleteno'. — Kad te čovik sluša, čini mu se da ti vollš kad se kaki zamršaj stvori, jel ti onda za sebe znaš zanajviše izvuć korist.

zamršen -a -o 1. trp. prid. od zamrsit (se). 2. 'nejasan, nerazumljiv; složen'. — Njegov divan je uvik tako zamišen da ga ne možeš uvatit ni za uši ni za rep.

zamršeno pril. 'zapleteno, nejasno, zbunjeno'. —- Šta sam ja. mogo unaprid znat da je to tako zamršeno napravljeno.

zamrzavat (se) -rzavam (se) nesvr. prema zamrznit.

zamrzit -im svr. 'osetiti mržnju prema kome, omrznuti. — Zamrzio ga je da bi ga udavio u kašiki vode! ~ se 'omrznuti se'. — Koliko su se volili, sad su se još većma zamrzili.

zamrznit -nem svr. 'učiniti da se nešto pretvori u led, da zaledi, da se prevuče ledom. — Jutros su zamrzle pendžere. ~ se 1. 'pretvoriti se u led, smrznuti se, slediti se'. 2. 'ledom se čvrsto privezati uz nešto'. — Ja uvatio rukavicom drvo pa povuko, a rukavica ostala, zamrzla se za drvo.

zamrznit (se) -nem (se) svr. 'zamrzeti (se)'. — Ko j to vidio, toliko se zamrznit a rođeni su brat i sestra.

zamucat (se) -am (se) svr. 'početi mucati'. — Kad je vidio Loziku, siroma, tako je zamuco, ko da ne zna redovno divauit.

zamuckat -am svr. dem. prema zamucat. — Nećeš valdar zamirit što je momak malo zamucko, zbunila ga je tvoja lipota.

zamuckivat -uckivam nesvr. prema zamuckat. — On zamuckiva samo kad oće štogod friško da kaže.

zamućeno pril. 'mutno'. — Znala sam oma koliko je sati čim sam vidila kako me dida zamućeno gledaje.

zamućivat (se) -ućivam (se) nesvr. prema zamutit. — Zamućivaš vino, misliš da ne ostim da si sipo vode u njeg.

zamućkat -am svr. 'zamešati'. — Šta ja znam šta si ti nama tu zamućkala u ilo?!

zamućkavat -ućkavam nesvr. prema zamućkat. — Zamućkavala je drugima, a sad je i sama popila tu gorku čašu.

zamuđijat -am svr. 'zamutiti, napraviti zabunu'. — Baš ste dobrog našli, taj će vam tako zamuđijat da svi zajedno posli nećete izać na kraj!

zamuknit zamuknem nesvr. 'zaćutati'. — Zamukni već jedared!

zamuknit -nem svr. 'promuknuti'. — Kako već ne zamukne od tolikog divana?!

zamutit se zamuti se svr. 1. 'postati mutnim.' — Zamutilo se vino. 2. 'postati zapleten, zamršen'. — Otkad su dida umrli, sve se zamutilo kod nas. 3. 'osetiti vrtoglavicu, nesvesticu; osetiti muku, bol'. — Dajte malo da sidnem, ništa mi se zamutilo u glavi.

zanajviše pril. 'ponajviše'. — Mala Luca zanajviše didu voli.

zanašat (se) zanašam (se) nesvr. 'zanositi se'. — Ne znam šta mi je, sve češće se zanašam čim se malo umorim.

zanat -ata m 'rad kao zanimanje naučenog pojedinca (majstora)'. — Moj mlađi brat je očo na zanat, biće čizmar. Izr. Tivat svoj ~ 'ne odustajati od svojih navika; to mu je ~ 'to je njegov posao'.

zanatlija m 'čovek koji se bavi nekim zanatom'. — Sve je manje zanatlija kovača'.

zanatlijski -a -o 'koji se odnosi na zanatlije'. — Lajčo je dite iz zanatlijske obitelji.

zanavik pril. 'za večita vremena, zauvek, konačno'. — Zanavik sam tvoj.

zanećkat -am svr. 'navesti, nagovoriti koga da odrekne, odbije'. — Kate, nadam se da nećeš tvoju Lizu unaprid zanećkat, pa da dite ostane gladno u gostima.

zanećkavat -ećkavam nesvr. prema zanećkat.

zanemarit -emarim svr. 'prestati mariti za što, prestati voditi brigu (o čemu)'. — Neće ona zbog čovika zanemarit svoju bolesnu mater. ~ se 'postatjneuredan, aljkav prema sebi, zapustiti se'. ~ odo se piću pa se i zanemario. Izr. zanemario se pa sere poda se! 'postao neuračunljiv'.

zanemarivat (se) -arivam (se) nesvr. prema zanemarit (se).

zanet -esem svr. 1. 'skloniti, staviti u stranu'. — Vitar me zano. 2. 'okrenuti zadnji kraj, zaokrenuti'. — Pere, zanesi malo kola, ne možem drugačije okrenit u ovoj maloj avliji. 3. 'ostati u drugom stanju, zatrudneti'. — Snaja nam je zanela. ~ se 1. 'nagnuti se na jednu stranu, zaljuljati se'. — Ko da se kamara malo zanela. 2. 'zadubiti se, udubiti se (u što)'. — Zano se u poso. 3. 'prepustiti se nekom osećanju, oduševiti se nečim'. — Velika je šteta što ga ne možemo iškulovat, a on se, siroma, zdravo zano za knjigom.

zanijat (se) zanijam (se) svr. 'početi njihati (se), zanjihati (se)'. — Vitar je najdared tako dunio da sam se ja sav zanijo.

zanimit zanimim svr. 'zanemeti'. — Od strava su svi zanimili.

zanosit (se) zanosim (se) nesvr. 1. prema zanet. 2. 'govoriti nekim stranim naglaskom, izgovorom'. — Zanosio je na švapski. 3. 'dugotrajno oblačiti jedno isto odelo, haljinu'. — Ne možeš ti imat čestito odilo, kad svakoje oma zanosiš! Izr. zanosi mi se glava 'osećam nesvesticu'.

zanovetat -ovetam nesvr. 'dosađivati prigovaranjem, govoriti nevažne stvari'. — Ako ćeš toliko zanovetat, nećeš dobit ništa.

zanovetalica ž 'ona koja zanoveta, dosađuje'. — Samo da znaš da je i moja unuka postala zanovetalica: furtom mi nalazi manu u ilu.

zanovetalo m i s 'onaj' koji zanoveta'. — Eno iđe ono zanovetalo.

zaod m 'zapad'. — Crveni se na zaodu, biće sutra vitra. 2. 'zalazak sunea'. — Sunce je na zaodu, sa će mrak.

zaodan -dna -dno 'zaobilazan'. — Kud si našo baš ovaj zaodan put?

zaodit (se) zaodijem (se) svr. 1. 'snabdeti odećom, obući; zaodeti'. — Moram i ja mog sina da zaodijem. 2. 'obilaziti'. — Ako možemo prić do, nećemo morat zaodit.

zaodivat (se) -odivam (se) nesvr. prema zaodit. — Bogato se zaodiva, misli da će tako nać kakog gazdačkog momka.

zaodno pril. 'zaobilazno, izvan puta'. — Ne bi ja danas svraćo kod vas, malo mi je zaodno kad iđem iz varoši.

zaokružit se zaokružim se nesvr. 'popuniti se, ugojiti se'. — Ni vašem IIiji ne iđe rđavo, sav se zaokružio.

zaokupit -im svr. 'obratiti se kome nametljivo, saleteti'. — Zašto ste toliko zaokupili uju kad vam već kojiput kaže da nema novaca kod sebe, drukput će vam kupit šećera. ~ se 'zabavit se (čime)'. — Zaokupio se oko svoji novi čizama.

zaokupljat (se) -okupljam (se) nesvr. prema zaokupit (se). — Često me zaokuplja tako težak san, da se sav oznojim kad se probudim.

zaoranj m 'ležište od pluga za koje se kači oje' (v.).

zaorat zaorem svr. 1. 'oranjem zatrpati'. — Bacićemo đubre pa ćemo ga zaorat. 2. 'zaći oranjem (u tuđu njivu)'. — Vidim ja da ti voliš malo zaorat u tuđe.

zaoravat -oravam nesvr. prema zaorat.

zaorit (se) zaori (se) svr. 'početi se oriti, odjeknuti'. — Dosta dugo smo čekali, a onda najedared se zaori pi'sma.

zaostajat -jem nesvr. prema zaostat. — Što manje učiš, sve ćeš više zaostajat za drugima u škuli.

zaostanut -a -o 1. 'umno ograničen'. — Ne mož on upravljat gazdinstvom kad je zaostanut. 2. 'siromašan, lošeg materijalnog stanja'. — To je istina da Tome ima tušta dice i da je zdravo zaostanut, al su to poštena čeljad.

zaostat -nem svr. 1. 'ostati iza koga ili čega u kretanju, zadržati se'. — Svt koji su zaostali, nisu nas do salaša ni stigli. Marko je zaosto u selu, pa će sutra krenit dalje. 2. 'umno se nedovoljno razviti'. — Njegovo dite mora ponavljat svaki razred jel je malo zaostalo. 3. 'zakasniti u razvoju'. — Već tri miseca nema kiše i sve je zaostalo.

zaoštrljašt -a -o 'zašiljen, šiljast'. — Napravio sam zaoštrljast kočić da ga lakše možeš utuć u zemlju.

zaozbilj/zaozbiljno pril. 'od zbilje, ozbiljno'. — Zaozbllj kažeš je 1 se samo šališ?!

zapaćat (se) -am (se) nesvr. prema zapatit (se).

zapadat -am nesvr. prema zapast. — Nemoj ić tudan, vidiš da sve većma zapadaš u blato.

zapantit -im 'zapamtiti'. — Nisam mu ime zapantio. Izr. Zapantiće on otkud vitar duše! 'ko mu je neprijatelj'.

zapanjak -njka m 'završni deo rukava na košuljama'. — Zavmi zapanjke kad ćeš radit oko mesa.

zapapren -a -o 1. trp. prid. od zapaprit. 2. 'preteran, prevelik, odveć skup'. — Opravio mi je točak al mu je račun zapapren.

zapaprit -im svr. 1. 'učiniti paprenim, začiniti paprikom, biberom'. — Kijaćeš ti kad si toliko zapaprio. 2. 'učiniti nekome nešto iz osvete'. — Ko bi se to nado od Luke, dobro je zapaprio Josi.

zapara ž 'preterano topao, pregrejan vazduh; sparina, omorina'. — Nije dobro ni unutri ni napolju, svud je zapara.

zaparan -rna -rno 'koji je pun zapare, sparan'. — Ove nedilje su baš niki zaparni dani.

zaparat zaparam svr. 1. 'početi rašivati'. 2. 'načiniti ogrebotinu, brazdu na čemu'. — Ded, zaparaj mi na raboš.

zaparit -im svr. 'zaliti, preliti vrelom vodom'. — Zapari proju pa ćemo je posli podne peć. ~ se 1. 'početi puštati paru, zadimiti se parom'. — Prala sam košulje, pa mi se sva komara zaparila. 2. 'ispuniti se zagušljivim vazduhom'. — Ajde malo med svit, zaparićeš se, uvik si sama u kući.

zaparložit -im svr. 'ostaviti zemlju neobrađenu'. — Otkako se odo piću i zemlju j'e zaparložio; — Slab je to gazda kad mu je zemlja tako zaparložena. ~ se 'zapasti u parlog, zakoroviti se'. — Vidi kako se basča zaparložila otkad tebe nema da je obrađivaš. 2. 'moralno se zapustiti, zanemariti se'. — Mlad čovik a tako se zaparložio, samo zato što ga je žena ostavila.

zaparno pril. 'puno zapare, sparno'. — Baš je zaparno i dosadno.

zapasat -ašem svr. 1. 'staviti nešto oko struka, u pas učvrstiti (haljinu, sablju i sl.)'. — Zapaši malo suknju da je ne ukvasiš kroz tu mokru travu. 2. 'zahvatiti, odrezati veliki komad (o hrani)'. — Ti si baš zapaso u taj somun, a valdar i nama triba kruva. 3. 'zaputiti se okolišnim pravcem'. — A vi zapasaii pa oko pet salaša.

zapast -adnem/-nem svr. 1. '(u)pasti, naći se u nekom položaju'. — Ako nema prti i zapadneš u snig, a ti viči. 2. 'doći, dospeti u neprijatno stanje'. — Svakom je davo u zajam i pomago, a sad je i sam zapo u nevolju.

zapat m 'ono što je zapaćeno, odgojeno, priplod'. — Ove dvi krave su moj zapat, a one druge sam kupio na vašaru.

zapatit -im svr. 'steći nešto, doći do nečega'. — Dvi godine se mučio, a sad kažu da je Lovro zapatio čiste bile svinje; — Onaj ko ne pere redovno glavu i ne češlja se, lako mož zapatit ušivi. ~ se 'rasploditi se, namnožiti se, nakupiti se'. — Vranje je danas izoro zmijina jaja; dobro je, mogle su se zmije zapatit tu blizo salaša.

zapcivat zapcivam svr. 'upućivati kome psovke, sramotne reči'. — Taki je pogani riči, svakog zapciva.

zapećak/zapećak -ćka 1. 'prostor udubljen između peći i zida'. — Naslonio se u zapećak i zaspo. 2. 'nevažno mesto, zapostavljeni položaj, pozadina'. — Tako je to, kad čovik ostari onda ga svi turaje u zapećak.

zaperak -rka 'pobočni izdanak, mlad izraštaj na lozi, kukuruzu ili drugoj biljci)'. — Danas smo sikli zaperke.

zaperčit -im nesvr. 'organizovano uklanjati, odstranjivati zaperke (?!?)'. — Od nedilje ćemo zaperčit kuruze.

zaperjašit -erjašim svr. 'pobeći bezobzirce, bestraga'. — Kad je zaperjašio, ni zec ga ne bi stigo.

zapešće s 'deo ruke iza šake do podlaktice'. — Slomio je ruku u zapešću.

zapet zapnem svr. 1. 'zakačiti što (za što drugo), zakopčati'. — Zapni dvoger za kolečke i kreni na oranje. 2. 'zastati u kretanju, stati'. — Šta je, monci, čim je Vranje počo igrat, a vaše kolo zapelo?! 3. 'naići na kakvu prepreku, spotaći se; zakačiti se'. — Kako je nosila u dvi ruke, zapne za prag i pruži se kolika je dugačka. 4. 'zaplesti se u govoru, zamucati'. — Lip si mi ti divandžija kad si u po divana zapo ko nimak. 5. 'napregnuti se, upotrebiti svu snagu'. — Nema druge, vec svi da zapnemo. 6. 'navaliti, poći, uputiti se'. — Stani, Nikola, kud si zapo, valdar ćemo prvo ist, p onda možeš ić. 7. 'tvrdoglavo ostati pri svome mišljenju, zainatiti (se)'. — Svi kažu da je momak tog dana bio u varoši, a ti zapo na njeg: lopov pa Iopov! Izr.~ za oko 'dopasti se', ~ iz petni žila 'upotrebiti svu snagu (da se što postigne)'. ~ ko sivonja (magarac) 'na silu'; bit ko zapeta puška 'uvek spreman na akciju'. ~ se 'zakačiti se za što'. — Zapela sam se za vaše tarabe i pokidala keceljac.

zapijat (se) zapijam (se) nesvr. prema zapit. — Opet ću zapijat curu, već trećeg sina ženim.

zapinjat -njem nesvr. prema zapet. — A zašto da zapinjem kad me slabo plaćaje.

zapinjušit (se) -injušim (se) svr. 'pustiti penu, prekriti se penom, zapenušiti se'. — Mora da si ti zdravo tiro tog konja kad su mu se tako usta zapinjušila.

zapišat -am svr. 1. 'mokraćom pomokriti'. Zašto ker voli svako divo da zapiša?! 2. 's omalovažavanjem se poneti (prema kome); poniziti (koga)'. — Šta on tebe da zapiša!

zapišavat -išavam nesvr. prema zapišat. — Neću da tebe svaki zapišava.

zapit zapijem svr. 1. 'potrošiti na piće'. — Nema on ništa više, sve je zapio. 2. 'zaprositi (devojku)'. — Ako ćete dat divojku, onda će svekar i svekrova doć u nedilju posli podne da se udivanite za rukovanje i kad će se divojka zapit. ~ se 'zadržati se duže pijući'. — Dobar je on čovik, al kad upadne u društvo, zna se zapit pa ga po tri dana nema kući.

zapitat (se) zapitam (se) svr. 'postaviti pitanje, upitati rečima, tražiti odgovor'. — Zapitaj ga kad ga vidiš ~ moždar će čovik dat.

zapitkivat zapitkivam nesvr. prema zapitat. — Stana furtom zapitkiva Loziku za tebe.

zapivat -am svr. 'početi pevati'. — Ajde, kreni, znaš da mi ne znamo dok ti ne zapivaš.

zapivavat -ivavam nesvr. 'kukati, naricati; plakati'. — Šta ga toliko zapivavaje ko da je biskup umro.

zaplamtit (se) -im (se) svr. 'početi plamteti'. — Cigurno je duže vrimena tinjalo, al kad je zaplamtilo, za čas je izgorilo.

zaplašit -im svr. 'izazvati strah kod nekog, uplašiti'. — Zaplašio me je pa ne smim nikud brez njeg. ~ se 'prestrašiti se, uplašiti se'. — Ko se ne bi zaplašio nesriće?!

zaplećat (se) -ćem (se) nesvr. prema zaplest. — Gledajte Luku kako se naljosko, sve zapleće nogama. Čuješ ti, Ivane, kandar si malo bolje povuko kad tako zaplećeš jezikom.

zaplest/zaplest -etem svr. 1. 'oplesti, ispreplesti'. — Vecka je zaplela vrata. 2. 'zapetljati, zamrsiti; uvući u neki zamršeni posao'. — Nisi me baš morala u ovo zaplest. 3. 'napraviti zbrku'. — Kad Tome uzme stvar u ruke, zaplete tako da niko živ više ne mož na kraj izać. 4. 'početi preplitati (nogama)'. — Kad je Stipan kolo zapleo. ~ se 1. 'naći se negde odakle nije lako izaći; upetljati se, umešati se'. — Sam si se zapleo u njev divan. 2. 'postati nejasan, zamrsiti se — Mara to neće razgalit već će još većma zaplest. 3. 'zbuniti se, pomesti se'. — Ako joj Ivana spomeneš, oma će se zaplest. 4. 'spotaći se, saplesti se, zapeti (za nešto)'. — Zaplela sam se u tu vašu štrangu.

zapleten -ena -eno 1. trp. prid. od zaplest (se). 2. 'zamršen; nerazumljiv, nejasan'. — Neću da se mišam u tako zapletene stvari.

zapleteno pril. 'na zapleten način, nejasno, zbunjeno'. — Slušo sam ja šta on divani, al je tako zapleteno da ga nisam ništa razumio.

zaplićat (se) -ićem (se) nesvr. 'zapletati'. — Nema boljeg igrača od Kale, kad on zaigra, same se noge zapliću.

zapljuvat zapljujem svr. 1. 'pljuvanjem zagaditi što (muva)'. — Te proklete muve uvik nam cakla na pendžerama zapljuju. 2. 'početi pljuvati'. — Zakašljo se i oma zapljuvo svud po zemlji.

zapljuvavat -uvavam nesvr. prema zapljuvat. — Kazo sam mu: nećeš ti više nikog zapljuvavat i onda sam ga šutačom tako opalio po ušima da je oma sijo na dupe.

započet započnem svr. 'otpočeti'. — Nemoj ti da ja započnem s prutom, pa će oma račun krenit sam od sebe.

započimat -am nesvr. 'započinjati'. — Ako samo nas dvoj(i)ca triba da radimo, ne vridi ni započimat. ~ se 'nastajati, počinjati'. — Još niko nije zacigurno utvrdio kad se naša istorija započima i kako je nastalo ime Bunjevac.

zaponjak -njka m v. zapanjak. — Od čega ti se zaponjak tako okrezo?

zaposlen -a -o 'koji ima posla, koji nije bez posla'. — Svi smo mi zaposleni ijudi.

zaposlenje s 'angažovanost na poslu, posao'. — On svud tamo traži zaposlenje di ga nema.

zaposli pril. 'za kasnije'. — Ostavite koji kolač i zaposli.

zaposlit zaposlim (trp. prid. zaposlen) svr. 'dati kome posla, primiti na posao'. — Dicu triba zaposlit p onda neće trčat po sokaku. ~ se 'stupiti na posao, naći posla'. — Valdar se zaposlio kod ca Bone, al kaki je, ni tamo nece dugo ostat.

zapostit zapostim svr. 'početi postiti'. — Borme smo danas i mi zapostili.

zapovid ž 'naređenje, zapovest'. — Baćine želje su za nas bile zapovid. Izr. Deset božji zapovidi (crkv.) 'zapovedi koje je Mojsije po predanju dao Jevrejima'.

zapovidat -ovidam nesvr. prema zapovidit. — Stariji brat jesi, al ne volim da mi uvik zapovidaš.

zapovidit -im svr. 'kazati da se obavezno učini ono što se kaže, narediti'. — Zapovidite mu vi ako možete! Izr. Ko ne zna zapovidit, taj ne zna ni uradit.

zaprašit zaprašim svr. 1. 'dići prašinu'. — Baš nije moro tako projurit s konjima kroz selo, sve je zaprašio. 2. 'otići dižući prašinu, odmagliti'. — Iz žbuna iskoči zec i zapraši priko njiva. ~ se 'prekriti se prahom, postati zaprašen'. — Protirali su ovce i sav se sokak zaprašio.

zaprašivat (se) -ašivam nesvr. prema zaprašit (se).

zapravit -im svr. 'izvršiti popravku, popraviti'. — Triba tarabe zapravit, jel će se kokoške tudan provlačit.

zapravo pril.-'u stvari, upravo, baš'. — Zapravo ako ćemo kazat, nismo se mi ni posvađali, već samo malo priričili.

zaprega ž 'životinje upregnute u kola'. — Za zapregu smo imali dva lipa vranca.

zapregnit zapregnem svr. I. 'upregnuti u kola, plug i sl.'. — Zapregni konje pa da krećemo. 2. 'pripasati (kecelju)'. — Kad je klanje, onda moram i ja zapregnit pregaču. ~ se 'primiti se teškog posla, upregnuti se'. — Zapregli smo se svi da izvučemo zapadnuta kola.

zaprest -edem svr. 1. 'početi presti'. — Majka su uzeli prešlicu i zapreli. 2. 'započeti razgovor'. — Niko nije tako znao zaprest divan ko Nanika. ~ se 'udubiti se u predenje, zaboraviti na vreme'. — Ja se zaprela, a ovce mi očle u štetu.

zaprezat zaprežem nesvr. prema zapregnit.

zaprika ž 'ono što zaprečava, ometa kretanje, smetnja'. — Što se nas tiče, nema zaprike da se cura uda.

zapripastit (se) -ispastim (se) svr. 'prestrašiti (se), preneraziti (se), jako iznenaditi (se)'. — Nisam se zapripastila, znala sam da će on tako proć.

zapripašćivat (se) -ašćivam (se) nesvr. 'zapripastit (se)'.

zapritit zapritim svr. 1. 'reći kome da mu je štogod nedopušteno, uputiti pretnju; predočiti kaznu (zbog čega)'. — Zapriti mu batinama. 2. 'postati opasan, zagroziti'. — Ovog prolića su podzemne vode zapritile da će mlogo njiva poplavit.

zaprosit zaprosim svr. 'zatražiti, zaiskati (devojku za sebe ili nekog drugog)'. — Jel istina da su ča Remijini zaprosili Blažinu Lucu?

zaprška ž 'uprženo brašno u masti sa sitnom paprikom (i lukom)'. — Ej, gazdarice, ništa zdravo mriši, da ti nije izgorila zaprška?!

zaprznit zapfznim svr. 'grubo postupiti, razljutiti se'. — Kad je trizan, dobar je ko komad kruva, a čim malo popije, oma zaprzni, postane lud čovik.

zapržit -im svr. 'začiniti jelo zaprškom'. — Volim dobro zapržena ila. Izr. ~ kome čorbu 'smrsiti kome konce'.

zapucat -am svr. 1. 'početi pucati'. — Na jednog zeca svi zapucali. 2. 'pohitati; stati brzo što raditi'. — Pa zbog tog nisi moro zapucat čak iz varoši.

zapućivat (se) -ućivam (se) nesvr. prema zaputit (se).

zapućpurikat -uriče svr. v. pućpurikat. — Ritko čujem sad i pripelicu da zapućpuriče.

zapustarit (se) -ustari (se) svr. v. zapustiti (se). — Ne znam šta mu je, al se sasvim zapustario; — Svi su ođseliii u varoš i salaŠ je osto zapustaren.

zapuštit (se) zapuštlm (se) svr. 'zanemariti (se), ne voditi nikakvu brigu; ne starati (se), (o kome ili čemu)'. — Zapuštio je i sebe i svoje.

zaputit (se) zaputim (se) svr. 'uputiti se, krenuti (na put)'. — Niki dan smo jedva našli našeg malog Stipicu, sam se zaputio u varoš.

zapušćat (se) zapušćam (se) nesvr. prema zapuštit (se).

zapuzat -užem svr. 'početi puzati'. — Danas je naša mala prviput zapuzala.

zapuzit -im svr. 'početi puziti'. — Sad već mož da zapuzi.

zarad predl. 'radi'. — Samo da mi je znat zarad čega ste i(h) nama slali?\ izr. ~ sebe izać 'vršiti veliku nuždu'; ~ tebe 'tebe radi'.

zarada i zarada ž 1. 'ono što se rađom zasluži, što se za rad dobije'. — A kolika će bit moja zarada? 2. 'razlika između kupovine i prodajne cene'. — Nema zarade na gajenju pileži.

zaradit zaradim svr. 1. 'radom zaslužiti'. — Zaradio sam kruva za moju dicu. 2. 'svojim postupcima zaslužiti'. — Da si bila dobra, ne bi zaradila batine od baće. ~ se 'uneti se u posao'. — iđi zovi baću na užnu, izgleda da su se štogod zaradili kad me ne čuju da i(h) zovem.

zarađivat zarađivam nesvr. prema zaradit. — Lipo zarađivaje, jel zajedno radi nji petoro.

zarana pril. 'rano; na vreme'. — Kad krećete sutra? — Zarana, da uvatimo što više ladovine.

zarast -em svr. 1. 'prekriti nečim što raste (dlakom, travom i sl.)'. — Jeste I vid(i)li našeg komšiju, ne znam šta mu je, sav je u bradu zaraso. 2. 'preboleti, izlečiti se (o rani)'. — Kažu da bać Nikoli nikad neće rana zarast, jel ima niku šećernu bolu.

zarašćivat -ašćiva nesvr. prema zarast. — Dugo će ti zarašćivat zato što nećeš da zaviješ cilu šaku.

zarđan -a -o v. zarđ(a)o. — Nije tribalo one zarđane klince pomišat s nOvima.

zarđat -a svr. 'prekriti se rđom'. — Nisam dobro podmazo plug, pa mi je zarđo priko zime; — Brava je sva zarđala i ne možem je otključat.

zareć zarečem i zareknem svr. 1. 'zakazati, utvrditi vreme za nešto'. — Ostaje nako kako smo zarekli: kroz misec dana ćemo se opet svi iskupit kod nas. 2. 'obećati'. — Zašto opet pitate oćemo 1 dat našu ćer za vašeg Antuna, ja kad jedared zareknem, ne minjam datu rič. ~ se 1. 'dati reč, zavet; dati svečano obećanje'. — Zareko se na dvi godine da neće pit. 2. 'obreći se jednp drugome, obećati se'. — Zarekli su se jedno drugom i uzeli su se.

zaredit zaredim svr. 'proglasiti za sveštenika' — Sutra će zaredit ča Ivanovog Blaška. ~ se 'postati sveštenikom'. — Zaredio se ovog miseca i sad je kapelan u maloj crkvi.

zaređat zaređam svr. 1. 'poći redom; poći u obilazak'. — Zaređaj po salašima, moždar ćeš digod nać. 2. 'početi nešto izreda (pevati, pričati, raditi)'. — Zaređali ovi posni sveci.

zaređivat (se) -eđujem (se) nesvr. prema zaredit (se).

zarežit zareži svr. 'početi režati'. — Lipo sam ti kazala da se čuvaš kera, jel on kad zareži, oće i uist.

zaridat zaridam svr. 'početi ridati, početi gorko plakati'. — Najteže mi je bilo kad je sestra zaridala.

zarog m 'pipa od kamiša (izrađena od volovskog roga)'. — Namistio je nov zarog na kamiš.

zaručit zaručim svr. 'upotrebiti, napuniti, zauzeti (sud, vreću)'. — Nemam ni jednu zdilu praznu, sve ju zaručene. 2. 'isprpsiti, veriti (devojku)'. ~ odno joj je prsten i zaručio je. ~ se 'veriti se (o momku ili devojci)'. — Zaručili su se prija dvi nedilje, a danas su već svatovi.

zarudit (se) zarudi (se) svr. 'početi rudeti (se) (o zori, voću i sl.)'. — Trišnje su već zarudile.

zaruđivat (se) -uđiva (se) nesvr. prema zarudit (se).

zarumenit (se) -umenim (se) svr. 'đpbiti rumen izgled, postati rumen'. — Kad sam se vratila u sobu, borme vina vi'še nije bilo ni kapi, a monci se zarumenili ko pupe.

zarzat zarže(m) svr. 'oglasiti se rzanjem, zanjiskati'. — Misčini da su konji zarzali.

zasadit zasadim svr. 'staviti zasad u zemlju, posaditi'. — Najviše smo zasadili jabuka i šljiva.

zasedlat -am svr. 1. 'staviti sedlo (na konja)'. — Zasedlaj mi konja dok ja idem. 2. 'staviti naočare'. — Zasedlo je nos očalama, uzo knjigu i počo štit.

zasedlavat zasedlavam nesvr. prema zasedlat. — Kome da zasedlavam konja kad niko od vas ne zna jašit.

zasicat zasicam nesvr. prema zasić.

zasić -čem svr. 1. 'sekući zaći u nešto manje ili više; zarezati'. — AI si ti zasiko, dobro što nisi oma po somuna zavatio. 2. 'useći, urezati'. ~ uvik je namrgođen pa mu se duboko zasikla brazda na čelu. ~ se svr. 1. 'sekući porezati se'. — Zasiko sam se. 2. 'useći se, urezati se'. — To je toliko bilo strašno da mi se duboko zasiklo u pamet... godinama sam patila.

zasigrat (se) zasigram (se) svr. 'zaigrati se, u igri zaboraviti na što'. — Toliko su se zasigrali da su i na glad zaboravili.

zasijat -jem svr. 'obaviti setvu, posejati'. — Zbog velike kiše, osto mi je jedan lanac nezasijan.

zasijavat -ijavam nesvr. prema zasijat.

zasinit zasinim svr. 'blesnuti, zasijati (?!?)'. — Sunce mi je zasinilo oči.

zasipač -ača m 1. 'posuda, merica za težinu (12,5 kg.) kojom se u vodenici žito zasipa u koš' 2. 'velika drvena lopata za žito'. — Zasipačom punite džakove žitom s tavana.

zasipat (se) -am (se) nesvr. prema zasut. — Svi bi tili dobar put, samo nema ko piskom zasipat.

zasipavat (se) -ipavam (se) nesvr. v. zasipat. — Zasipavala ga je ona covkama, al samo kad je bio trizan, pijanom nije smila ni guknit (fig.).

zasipit svr. 'početi sipiti (o kiši)'. — Bili smo još na po puta do varoši kad je kiša zasipila.

zasist zasidnem svr. 'doći nakratko i dugo se zadržati'. — Kazo e da je došo na dvi tri riči, a on zasio cilo poslipodne.

zasjat (se) -am (se) svr. 'zasijati (se)'. — Sunce je već zasjalo, a ti još uvik u krevetu.

zasladit (se) zasladim (se) svr. 1. 'staviti šećer, med ili što sl., učiniti siatkim'. — Malo si zasladila ovaj dunc 2. 'pojesti ili popiti na kraju čega'. — Ostavi i meni jedan komad pogače s makom, oću na kraju da zasladim.

zaslužit zaslužim svr. 1. 'zaraditi, dobiti nagrađu ili platu za ono što je učinjeno'. — Koliko si radio, toliko si i zaslužio. 2. 'dobiti pravo na nešto'. — Dvadest godina tiram tu kobilu, valdar je zaslužila da se malo i odmori. Izr. ~ batine 'dobiti batine'.

zasolit zasolim svr. 1. 'jače posoliti'. — Zasoljeno je meso, al pakl bolje će ić vino. 2. 'začiniti šalom (fig.)'. — Zdravo je lipo pripoviđat, a pokatkad i pomalo zasolit. 3. 'naneti štetu, zapapriti (fig.)'. — Bio je uvriđen i čeko je zgodu kad će mu zasolit.

zasopit se -im se svr. 'zaduvati se, znojem se osapunati (zapeniti)'. — Kola su tako zapala u buzalicu da su se i konji i ljudi zasopili dok i(h) nisu izvukli.

zaspat zaspem svr. 'početi spavati'. — Još nisam ni i(s) sobe izašla, on je već zaspo.

zasrat zaserem svr. 1. 'obaviti veliku nuždu (na nečemu ili oko nečega)'. — Samo da saznam ko nam je stazu zasro?! 2. 'upropastiti nešto što je sve unapred bilo đobro zamišljeno'. — Ja sam š njima sve udivanila i bili su pristali da je isprose taku kaka je, a onda dođe onaj pijani Bolto i nako će s vrata: čujem da udajete onu ludu curu... sve je zasro!

zastajat -jem nesvr. prema zastat. — Drž se mene, nemoj furtom zastajat.

zastajkivat -ajkivam nesvr. 'zadržavati se s vremena na vreme'. — Čitavog puta smo zastajkivali i osluškivali, činilo nam se da kogod za nama iđe.

zastat -anem svr. 'zaustaviti se, zadržati se'. — Nemoj zastat jel bi samo gubili vrime.

zastidit zastidim svr. 'učiniti da neko oseti stid'. — Nije tribalo dite svitovat prid svima, sad si ga zastidila. ~ se 'osetiti stid'. — Možda se zastidila, znate kako je, ona je još nova mlada.

zastranit zastranim svr. 'poći stranputicom» pogrešnim putem'. — Ne znam kud je mogo zastranit kad ga još nema.

zastravit zastravim svr. 'prestraviti'. — Joj, što si me zastravio!; — Dite je čimegod zastravljeno kad se na svaku glasniju rič trza. ~ se 'prestraviti se'. — Ti si kriv što se dite zastravilo pa ga tiši.

zastrt (se) zastrem (se) svr. 'pokriti, prekriti (čim)'. — Žene u nikim zemljama su još uvik zastrte; — Zastri virange pa da zapalimo lampaš.

zastrugat zastružem svr. 1. 'početi strugati'. — Zastruži malo nožom. 2. 'uteći'. — Zastrugo je papcima da varnicama umalo nije zapalio šumu!

zastudit -i svr. 'zastudeti, zahladneti'. — Jesen je neprimetno prošla i najdared je zastudilo.

zasukat (se) zasučem (se) svr. 1. 'zavrnuti i zaviti oko nečega'. — Vince je zasuko gaće i gazi priko bare. 2. 'uviti, ufitiljiti'. — Naš stričko ima zdravo lipe brkove, al nikad neće da i malo zasuče. Izr. ~ rukave 'latiti se posla'.

zasukivat (se) -ukivam (se) nesvr. prema zasukat. — Sad zasukiva rukave kad ist triba.

zasut (se) zaspem (se) svr. 1. 'prekriti posipanjem; zatrpati nečim sipkim'. — Jutros su zasuli stazu do gencije žutim piskom. 2. 'sasuti meljavu u mlinu, pustiti da se melje'. — Sad smo mi na redu pa će mlinar zasut naše žito da se melje.

zasuzit (se) -im (se) svr. 'početi suziti; pustiti suze'. — Kad je vidiia da joj sin iđe kući, živ i zdrav, oči joj se same zasuzile.

zasvirat zasviram svr. 'početi svirati'. — Ajde, armonikašu, jedno kolo već zasviraj!

zašarat zašaram svr. 1. 'početi šarati'. 2. '(fig.) zašvrljati (o mužu kod drugih žena)'. — Zašaro je on već odavno, samo je njegova Marga to poslidnja saznala.

zašećerit -im svr. 'šećerom zasladiti, staviti šećer u što'. — Meni možeš malo većma zašećerit, ja voiim slatko.

zašit zašijem svr. 'koncem pričvrstiti jedna za drugo šivenjem'. — Skini taj bolondoš do ti zašijem rukav.

zašivat zašivam nesvr. prema zašit. — Kaka je to sigra, kad ja tebi svaki dan moram puca na kaputu zašivat?

zaškulj(i)ca ž 1. 'malo skrovište'. — Baćo uvik nađu take zaškulj(i)ce di će sklonit novce pa posli ni sami ne znadu di je. 2. 'sitan beznačajan razlog da bi se nekom (nešto) zamerilo, da bi se što osujetilo ili učinilo'. — Dida side na stocu i samo smišljaje zaškulj(i)ce kako bi mogli čantrat.

zašmrcat -am (3. 1. zašmrče) svr. 'početi plakati, zaplakati'. — Samo sam glasnije joj kazo, a ona je oma zašmrcala.

zašnjevat zašnjevam nesvr. 'predomišljati se, nećkati se'. — Nemoj tu vazdan zašnjevat, već uzmi kad ti dida daju tako lipu jabuku.

zašporovat -ujem svr. v. šporovat. — Samo za po godine sam zašporovala tri kile tnasti.

zaštrofit zaštrofim svr. 'zašrafiti, pričvrstiti šrafom'. — Ne možem valdar prstima zaštrofit?!

zašuškat -am svr. 1. 'početi šuškati'. — Znala sam da je Manda došla, samo njezina svila mož tako zašuškat. 2. 'dobro uviti, umotati'. — Noćom je ladno u sobi, dobro zašuškaj jorgan ditetu iza leđa, da ne ozebe. 3. 'prikriti, sakriti'. — Cilo posli podne tražim šećer, nana su ga digod zašuškali i ni za onog amena da ga nađem.

zašuškavat -uškavam nesvr. 1. prema zašuškat. 2. 'zataškavati, zabašurivati'. — Nije dobro, Mare, što ti njegovu krivicu zašuškavaš prid ocom.

zataškat -am svr. 1. 'onemogućiti da se nešto sazna; prikriti'. — Nana sii dobri, oni uvik nas dicu malo zataškaje prid baćom. 2. 'ućutkati, umiriti'. — Idi zataškaj dicu, vrime je da spavaje.

zataškavat -aškavam nesvr. prema zataškat. — Šta me zataškavaš kad ću i tako kazat istinu.

zatavnit zatavnim svr. 'učiniti tamnim, zatamniti'. — Najdared je zatavnilo ko da će sto oluja bit. ~ se bezl. 'zatamneti, smračiti'. — Sve mi se prid očima zatavnilo kad sam ga vi'dila pijanog.

zateć zatečem zateknem svr. 1. 'naći (koga negde, nešto što je već od ranije postojalo)'. — Zatekla sam svu dicu zajedno. 2. 'iznenaditi, uhvatiti (na čemu)'. — Znaš da j'e i moja curica postala divojka: zatekla sam je kako se udešava prid ogledalom. 3. 'prihvatit decu iz ranijeg braka svog partnera'. — Zatečena dica; supr. privedena dica 'stupanjem u novi brak'. ~ se 'naći se, ostati'. — Ja sam se udala u bogatstvo koje se zateklo posli didine smiti.

zatelebačit se -im se svr. 1. 'zaljubiti se preko mere'. — Ni ne vidi, ni ne čuje nikog, toliko se zatelebačio u bać Miškovu ćer. 2. 'zablenuti se (ir.)'. — Ja mu divanim, pa divanim, a on se digod zatelebačio, pa ni ne haji šta mu ja kažem.

zaticat (se) -ićem (se) nesvr. prema zateć. — Janje, šta će s vas bit kad svako viče zatičem Nikolu kod tebe?

zatiljak -iljka m 'zadnji deo glave, potiljak'. — Vidim mu samo zatiljak.

zatim pril. 1. 'posle toga, potom'. — Ranko su večerali kod nas, zatim su joa malo sidili i onda očli pi'šce u varoš. 2. 'osim toga, još'. — U staro vrime je bilo dosta ljudi koji nisu znali ni štit ni pisat, zatim je bilo dosta taki koji su samo naučili štit štampana slova.

zatravit (se) zatravim (se) svr. 'zarasti u travu'. — Bostan je zatravio, jel furtom pada kiša pa ga ne možemo okopat.

zatravljen -a -o 'koj'i ne zna šta da radi od nekog bunila, ograničen, opčinj'en'. — Svašta smo joj već divanili, al ne vrfdi, ona trči samo za njim, ko da je zatravljena, nit vidi nit Čuje.

zatravljeno pril. 'kao zatravljen, opčinjen'. — On je samo gledo nimo i zatravljeno.

zatrčat (se) -člm (se) svr. 'početi trčati, potrčati'. — Ka(d) ćeš ti zatrčat? ~ se 1. 'uputiti se trčeći, zaleteti se u trku; potrčati'. — Lagano je krenio, pa se onda zatrčo. 2. 'u govoru se nehotice izreći, otići predaleko'. — Eto, viđiš, da se nisi zatrčala, niko ne bi ni dozno da ti nemaš novo ruvo.

zatrčavat se -rčavam se nesvr. prema zatrčat se.

zatreperit -eperim svr. 'početi treperiti'. — Ne znam šta mi je, kad vidim Nikolu, oma sva zatreperim.

zatrupovat -ujem svr. 'postati vojnikom'. — Komšijin Lazo je juče zatrupovo.

zatucan -a -o 1. 'duhovno zaostao, ograničen'. — Ne želi valdar da i njegova dica ostanu zatucana?! 2. 'zadrt, tvrdoglav; uporan, nepopustljiv u svome uverenju'. — Ostavi ga nek zjali kad je zatuean čovik.

zatucanko m 'umno ograničen čovek'. — Samo kad nisam zatucanko ko ti!

zatutkalisat -išem svr. 'zalepiti tutkalom'. — Zatutkaliso sam đon, sad se više neće odlipit.

zatvoren -a -o 1. trpni prid. od zatvorit (se). 2. 'ograđen sa svih strana'. -— Za vinčanje smo pogodili zatvoren fijaker. 3. 'taman, zagasit (o boji)'. — Otkad je -'a znam, ona nosi ruva samo zatvorene farbe. 4. 'koji ne otkriva svoje misli, svoj'a osećanja, povučen'. ~ on je malo težak na ričima, a sad je još posto i zatvoren, valdar se zato ni ne mož oženit. Izr. Naić na ~ -a vrata "biti odbijen'.

zatvorit zatvorim svr. 1. 'učiniti da se kroz nešto ne može proći, da se iz čega ne može izaći ili u nešto ući'. — Zatvori pendžere u sobi. 2. 'sklopiti, zaklopiti ono što je bilo otvoreno'. — Čim je kiša pristala, Mara zatvori kišobran. 3. 'uvesti, smestiti u ograđen prostor ili prostoriju: ~ svinje u svinjak, ~ kokoške u kokošinjac, ~ stoku u staju'. 4. 'oduzeti kome slobodu, staviti u zatvor'. — Kažu da su onog lopova uvatili i zatvorili. 5. 'obustaviti, prekinuti rad'. ~ imali smo jednog jedinog šustera u selu, zbog starosti i on će zatvorit dućan. 6. 'prouzrokovati otežano pražnjenje creva, tvrdu stolicu'. — Naš Stipa je Iežeći bolesnik i zato mu se stolica morala zatvorit. Izr. ~ nekome usta 'ućutkati'; ~ oči 'umreti', 'praviti se nevešt'; ~ dućan (podrug.) 'zakopčati šlic na čakširama'; 'upozoriti žensko dete da sastavi raskrečene noge i da se pokrije'. ~ se 1. 'ostati u sobi, u stanu zaključavši vrata'. — Mali Ivan se zatvorio u špaj'c. 2. 'povući se u sebe'. — Prvo se odvojila od svoji, a posli se sasvim zatvorila.

žatvorizat -orlzam nesvr. 'uoestalo zatvarati vrata (iza svakog pri ulasku više lica)'. — Zašto zatvorizaš toliko vrata, sačekaj da svi uđu p onda zatvori.

zaudarat -am nesvr. 'smrdeti'. — Pa nisi cigurno pio vina kad zaudaraš na rakiju.

zaugarit zaugarim svr. 'ostaviti zemlju pod ugarom'. — Jesmo i pokosili i zaugarili.

zaujit -i(m)/zauji(m) svr. 'početi hujati'. — Jeste 1 čuli, napolju je štogođ zaujilo, mora da je krilatica naletila.

zaujtru pril. 'za jutro'. — Zaujtru ću vam, dico, ispeć lepanjica.

zaukat -am svr. 1. 'učiniti da što poleti, da ubrzano krene'. — Zaukaj ti kamenčić, da vidimo ko će dalje bacit?! 2. 'zajoviti'. — Zauko je tu mladu curu, pa sad okliva da je oženi. ~ se 'zaleteti se, učiniti da se što ubrza'. — Zauko se s pićom i to će mu bit kraj; — Zauko se ko da radi đuture; — Kad se onda zauko, ni sam nije znao kako je strmoglavce upo u ritinu.

zaukavat (se) zaukavam (se) nesvr. prema zaukat (se).

zaurlat -am svr. 'početi urlati'. — Ni ja se nisam probudio dok kerovi nisu zaurlali. zaurlavat zaurlava nesvr. prema zaurlat.

zaurlikat zaurličem svr. 'urlikati'. — imo sam~ jednog kera; kad je taj zaurliko, uvik se kaka nesrića dogodila.

zaurnjat se -am se svr. 'zadubiti se (u neki posao)'. — iđi zovi baću na užnu, ja i(h) furtom vičem, al oni su se tamo zaurnjali oko obora.

zaušiljat -am svr. 'zavitlati, zaošijati'. — Zaušiljaj tu batinu većma pa ćeš dalje kečit vrepca. ~ se 'zaleteti se, postići brzinu'. — Kad se on zaušilja, niko ga ne zaustavi.

zaušiljavat (se) -išljavam (se) nesvr. prema zaušiljat (se).

zaušljivit (se) -im (se) svr. 'preneti na nekoga vaši'. — To te tvoja druga zaušljivila.

zauva ž 'muževljeva sestra, zaova'. — Bolje se pazim s jetrovom neg sa zauvom.

zauvica ž dem. od zauva. — Zauvice, ja ti nlsam kriva, što tvoj čovik kod mene noćiva (nar.).

zauvik pril. 'za sva vremena, zasvagda'. — Je 1 mi poklanjaš loptu baš zauvik?!

zauvin -a -o 'koji pripada zaovi'. — Nisu moja, to su zauvina dica.

zauzdat -am svr. 1. 'staviti uzdu (konju)'. — Samo ti zauzdaj konj'e, eto mene. 2. 'obuzdati, savladati, držati pod kontrolom'. — Koliko ja vidim, bolje bi bilo da ti zauzdaš maJo tu tvoju ženu. ~ se 'savladati se, obuzdati se'. — Nece se ona zauzdat dok ne zaradi batine.

zauzdavat (se) zauzdavam (se) nesvr. prema zauzdat.

zauzet -a -o 1. trp. prid. od zauzet. 2. 'zaokupljen, zaposlen (oko nekoga ili nečega)'. — Badava me čekaš, ja ću bit zauzet s mužom krava dokasno uveče.

zauzet zauzmem svr. 1. 'zauzeti, okupiti (misli)'. — Te crne misli su me toliko zauzele da ništa drugo ne znam. 2. 'čvrsto ostati pri svom stavu'. — Kako đa je zadržim kad je ona zauzela ić pa ić dalje u škulu. ~ se 'zabaviti se, zaposliti se (čim)'. — Zauzela se danas oko sudi, pa ni užnu nije skuvala.

zavađa ž 'svađa, rasprava; međusobni spor'. — Kad nismo u zavadi, onda iđemo jedni drugima i u goste.

zavadit (se) -im (se) svr. 'izazvati svađu između dva ili više lica, međusobno posvađati'. — Zemlja je braću zavadila. Izr. Zavadio bi i dva oka u glavi 'toliko je zao'.

zavađat (se) zavađam (se) nesvr. prema zavodit (se).

zavalit zavalim svr. 'zatrpati, zakopati'. — Uzmi ašov pa zavali tu crkančinu digod dalje od salaša.

zavalit se zavalim se svr. 'opružiti se, komotrio leći; zauzeti mesto, namestiti se'. — Glavno da si se ti zavalio po svoj klupi, a drugi nek gledaje di će sist.

zavaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema zavalit.

zavarat (se) -am (se) svr. 1. 'odvratiti nečiju pažnju od čega skrećući je na drugu stranu'. — Zavaraj š čime dicu da ne vide kad baćo bidnu izvodili tele da ga nose na pecu. 2. 'zavesti, namamiti'. — Vranje ga je dotleg zavaravo dok ga nije zavaro u kuruze i tamo ga dobro nalemo. Izr. ~ trag 'vešto izbeći poteri'.

zavaravat (se) -aravam (se) nesvr. prema zavarat. — Ja bi, Tone, samo tila da znam: koga ti oćeš da zavaraš, sebe jel mene?!

zavatit -im svr. 'zahvatiti'. — Malo sam gušće zavatio, al ja volim gustu čorbu; — Kad ga je udario, mal nije i mene zavatio kandžijom.

zavest -edem svr. 1. 'odvesti u stranu, skloniti'. — Zavedi je iza kuće pa joj tamo kaži. 2. 'navesti na rđav put, obmanuti, prevariti'. — Upo je mlad u pokvareno društvo, pa su ga zaveli i sad ga je teško vratit na pravi put. 3. 'uvesti, postaviti red'. — iđi med nji, Stipane, ti si najstariji i zavedi red, ne daj njim da se svađaje. 4. 'osvojiti, zaluditi'. — Vidiš tog matorog magarca kako je znao zavest tu mladu curu i sad radi š njom šta oće. ~ se 'poći, povesti se za kim'. — Povirovala je njegovim lipim ričima, pa se zavela za njim, a on i oće i neće.

zavezan -a -o 1. trp. prid. od zavezat. 2« 'koji se ne ume snaći, spleten, nespretan'. — Ivan njim je nako najodrišeniji, a sva druga dica su zavezana.

zavezat zavežem svr. 1. 'stegnuti vezom (užetom, lancem i dr.)'. — Zaveži dobro džak, nemoj da ti se na putu odrlši. 2. 'napraviti, splesti čvor'. — Zaveži kraj da se ne provuče kad budemo stezali voz sa slamom. 3. 'pričvrstiti vezom (za nešto), privezati'. — Najbolje bi bilo da zavežeš ždribe uz kobilu, pa će on lagano kasat pored matere. ~ se 1. 'svezati se, splesti se u čvor'. — Zavezo mi se konac, pa ne možem da odmrsim. 2. 'pričvrstiti se vezom (za neato), privezati se'. — Joso se uvik zaveže za drvo, p(a) onda se spušta u bunar.

zavezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema zavezat (se).

zavida pril. 'po belom danu, pre nego što se smrkne'. — Vranje, čim prodaš slamu na peci, kreni na salaš, bolje da se vratiš zavida.

zavidan -dna -dno 'zavidljiv, koji zavidi drugom, pun zavisti'. — Nismo mi zavidna čeljad, al bi volili da i mi imamo malo više.

zavidit -im nesvr. 'pokazivati zavid'. — Da znaš, Dančo, malo ti moram zavidit, imaš najlipču curu.

zavijat zavijam nesvr. prema zavit.

zavijat zavija nesvr. 'oglašavati se zavijanjem (vuk, pas)'. — Ne volim kad noćom ker zavija, to, kažu, sluti na niku nesriću.

zavijat -je svr. 1. 'početi vejati'. — Dunio je vitar, sa će zavuat. 2. 'pokriti, zatrpati, zasuti (sneg)'. — Smetovi su zavijali putove. — iđite danas, dok se vidi prt, jel noćos mož zavijat, pa nećete moć otić.

zavijavanje s gl. im. od zavijavat. — Samo da pristane već ovo zavijavanje, da vitar ne nosi snig na sve strane.

zavijavat -ijavam nesvr. prema zavijat.

zavijorit -i(m) svr. 'početi vijoriti'. — Kad je potrčo, košulja mu sva zavijorila. ~ se 'početi se vijoriti'. — Rano jutros se zavijorio barjak na varoškoj kući.

zavijugat (se) -am (se) svr. 'početi (se) vijugati'. — Baš na ovom mistu se put zavijugo, a posli opet upravo iđe.

zavijutak -tka m 1. 'mesto gde zaokreće put' manja krivina, zavoj puta, okuka'. — Ako požuriš, stignićeš ga na zavijutku staze. 2. 'zamotuljak, zavežljaj'. ~ odu dida s jednim zavijutkom pot pazuvom.

zavirandžit -im svr. 'navući zavese'. — Ja ću upalit lampaš, a ti zavirandži pendžere.

zavistan -sna -sno 'zavidan, zavidljiv'. — Kako će nas sad gledat ona zavisna baba kad nas vidi na novim karucama?!

zavit m 'svečano obećanje, svečana obaveza na što; zakletva'. — Nemoj ga ni nudit, on već po godine ne ide nedilj'om mesa, uzo je godinu dana zavit i strogo se drži tog.

zavit zavijem svr. 1. a. 'uviti zavojem (ranu), previti'. — Mare, operi ditetu prst od krvi, metni na ranu malo kriiva i zavi čistom krpom. 1. b. 'omotati oko čega; uviti, zamotati (cigaretu)'. — Stipane, donesi mi tozlu s duvanom, oću bar jednu da zavijem, još danas od silnog posla nisam ni jeđnu cigaretlu popušio. 2. 'saviti unazad; zavrnuvši malo podići'. — Luce, oma da si zaviia te rukave, p onda peri. 3. 'promeniti pravac, skrenuti (levo ili đesno)'. — Samo ti, kad dođeš do raskršća, zavi nalivo i ne možeš se zbunit. 4. 'zaboleti, biti zahvaćen grčem'. — Ne znam od čega me je najdared zavio trbuv. ~ se svr. 'umotati se, uviti se, obaviti se'. — Zavila si se u pokrovac pa još drćeš!? Izr. Zavit se u crno 'pasti u duboku žalost'.

zavitovat -ujem nesvr. 'obavezati zakletvom, svečano obećati, zavetovati'. — Mater ga je na samrti zavitovala da mora Margu uzet za ženu. ~ se 'obavezati se zavetom, zakleti se, zavetovati se'. — Šta ga nudiš vinom, čovik se zavitovo.

zavitrina ž 'mesto zaklonjeno od vetra'. — Našo je sebi korenja za večeru i dobru zavitrinu za noć.

zavlačit zavlačim nesvr. prema zavuć. ~ se nesvr. prema zavuć se.

zavodit (se) zavodim (se) nesvr. prema zavest (se).

zavolit zavolim svr. 'početi voleti'. — Lako je zavolit, al je teško pribolit. ~ se 'početi se voieti'. — Mladi su se zavolili i rano se uzeli.

zavračat zavračam nesvr. 'začarati'. — Lud je za njom ko da su mu zavračali.

zavranit zavranim svr. I. 'učiniti vranim, zacmiti'. — Tezo, Tezo, ti si baš zavranila obrve! 2. 'zatvoriti vranom, začepiti (bure, bačvu)'. — Ako je bure puno, zavranite ga.

zavranjivat -anjivam nesvr. prema zavranit.

zavrćat (se) zavrćem (se) nesvr. prema zavrnit. ~ otpočelo je već i lišće da se zavrće.

zavrćavat (se) -rćavam (se) nesvr. prema zavrtit (se).

zavrćivat (se) -rćivam (se) nesvr. prema zavrtit (se).

zavridit zavridim svr. 'zaslužiti'. — Ana je dobila nove cipele, a dobićeš i ti kad zavridiš.

zavrit zavre (r. prid. zavro, zavrla, zavrlo,) svr. 1. 'provreti, početi vreti'. — Ako je zavflo, skrati vatru. 2. 'ispariti đugim kuvanjem, uvreti'. — Stane, pazi na kuvanje, doli vode da ne zavre.

zavrižit se zavriži se nesvr. 'uvrežiti se, ukoreniti se'. — Dobro su se zavrižile bundeve, valdar će onda bit i bundeva.

zavrnit zavinem svr. 1. 'okrenuti; pritegnuti'. — Zavrni slavinu. 2. 'posuvratiti, zasukati malo zadići'. — Zavrni rukave da i(h) ne zamažeš. 3. 'skrenuti u stranu, zaviti'. — Na kraju ovog sokaka zavrni nalivo. 4. 'govoriti uvijeno, dvosmisleno'. — Voliš ti, kandar, malo da zavrneš u divanu. ~ se 'posuvratiti se, zavrnuti se'. — Zavrnio ti se rukav.

zavrnut -a -o 1. trp. prid. od zavrnut. 2. 'nastran, svojeglav'. — Kako da kaže tom zavrnutom čoviku da je žurila prid njega i pala, pa je tako ukvarila nogu. 3. 'iskrivljen, zavijen'. — Meni ne da nije lip, nego je baš ružan, i nos mu je sav zavrnut.

zavrtit -im svr. 1. 'početi vrteti, napraviti koji obrtaj, okrenuti'. — Niko nije od nje bolje znao zavrtit čekrk. 2. 'okrenuti (glavu) kojiput levo desno u znak odbijanja ili negodovanja'. — Ništa mi nije kazo, samo je jedno dvared zavrtio glavom, sve mi je bilo jasno. ~ se 'početi se vrteti'. — Čim su tamburaši zasvirali, kolo se zavrtilo. Izr. Zavrtilo mu se u glavi 'dobio je vrtoglavicu'.

završavat (se) završavam (se) nesvr. prema završit (se).

završit završim svr. 1. 'privesti kraju, dovesti do kraja, okončati'. — Vi užnajte brez mene, ja ću užnat dok završim oranje. 2. 'nestati, umreti'. — Eto, završio je i on svoj mukotrpni život zauvik. 3. 'dospeti do nekog stepena u životu'. — Kako se latio lopovluka, još će na višalima završit. 4. 'pokriti stog (sena), kamaru žita'. — Još dva voza ćemo dovest, s tim triba da završiš kamaru. ~ se 'dospeti do kraja; prekinuti se'. — Završila se i ova dugačka zima. — Nikad se taka jurnjava ne mož dobro završit.

zavučen -a -o 1. trp. prid. od zavuć. 2. 'zaklonjen, udaljen, zabačen'. — Nisam znao da je tvoj salaš tako zavučen, nimalo se ne vidi od dračove šume.

zavuć zavučemsvr. 1. 'uvući'. — Zavuko je glavu u kaput, da mu se jedva oči vide. 2. 'odvući iza čega, skloniti kud'. — Jesi 1 zavuko kola pod naslam. ~ se 'ući, skloniti se, uvući se'. — Zavukli se, ko ker podvijenog repa pod čardak.

zazelenit (se) -elenim (se) 'početi zeleneti (se), postati zelen'. — Vidi se da je pravo proliće, sve se zazelenilo.

zaziđat (se) zaziđa (se) svr. 'zagraditi, zatvoriti zidom'..— Mani ga, da mož još bi i pendžere zaziđo.

zaziđivat (se) -iđavam (se) nesvr. prema zaziđati.

zazirat -rem nesvr. 'plašljivo gledati, priboavati se'. — U pomrčini čovik često zazire, pa mu se sve čini veće neg što je.

zazivat zazivam i zazivljem nesvr. 'zazvati, dozivati'. — Molim ti se i zazivam, Svemoćni, da mi pomogneš (molitv.).

zazjat (se) -am (se) svr. 'početi zjati, zablenuti se'. — Šta si to vidio na Ivanu kad si se tako zazjo u njeg?!

zazjavat (se) zazjavam (se) 'zijati, prazno gledati'. — Šta ćeš ti na vašaru, samo tamo da zazjavaš?! Izr. Zazjava ko šarov na ugarnicama 'dangubi u zijanju'.

zazocat se zazocam se svr. 'zagledati se, za" blenuti se'. — Zazoco se u Baru ko da nikad curu vidio nije.

zazor m 'mali slobodni prostor (u nekom okviru, zastakljenoj površini i sl.)'. — Nemoj zdravo pričvrstiti caklo za drvo, ostavi malo zazora da ne pukne.

zazrit zazrem svr. 'poplašiti se, trgnuti se od straha'. — Zazrla sam u mraku pa sam zato viknila.

zazubice pl. t. ž 1. 'meso što naraste konju oko zuba'. — Ko će konju povadit zazubice? 2. 'natekle desni usled zapaljenja, gingivitis.'. Izr. — Narasle mu zazubice 'dobio volju, želju za jelom gledajući druge kako j'edu'.

zazujit zazuji(m) svr. 'početi zujati'. — Meni se čini ko da su odan čele zazujile?!

zaželit (se) -im (se) svr. 'osetiti želju (za kim ili čim)'. — Tako sam se zaželila moje unučadi.

zažmurit svr. 1. 'zatvoriti oči, početi žmuriti'. — Zažmuri, Stane, da se sakrivamo. 2. 'načiniti se kao da se nešto ne viđi (nečiji postupak i sl.), progledati kroz prste'. — Baćp baš ne vole da Luka dolazi u našu kuću dok se ne uzmemo, al zato nana malo zažmure. 3. 'smelo se odlučiti za nešto'. — Ta, zažmuri, pa kud pukne da pukne.

zažuljit zažulji svr. 'početi žulj'iti, malo osetiti žuljenje'. — Potreviće on skinlit opanke, čim ga zažulje.

zbacit zbacim svr. 1. 'baciti dole, odozgo, s čega'. — Ajd sad, uzjaši ti, monče, pa da vidim kako će te konj zbacit. 2. 'skinuti (sa sebe)'. — Jedva čekam proliće, pa da zbacim ovaj teški kožuv s mene. 3. 'ukloniti, odstraniti (s položaja)'. — Čuvo sam da su zbacili s glavnog mista onog filanca.

zbacivat zbacivam nesvr. prema zbacit.

zbarlat zbarlam svr. 'neukusno i nečisto prirediti hranu'. — Zbarlala je tu užnu da je ni svinji ne bi onjušili'.

zbignit se -nem se svr. 'skupiti se (tekstil posle pranja, kiselo mleko posle uskuvavanja se pretvori u sir i sl.)'. — Od čega j'e ta tvoja leveška kad se tako zbigla posli pranja, da je više ne možeš ni obuć.

zbijat se zbija se nesvr. 'dešavati se, događati se; zbivati se'. — Kad bi mi znali šta se to š njom zbija, mogli bi joj i pomoć.

zbit zbijem (trp. prid. zbijen -ena i zbit) svr. 1. 'sabiti, nabiti, učiniti čvrstim'. — Dobro zbijena zemlja čvršća je od valjaka. 2. 'saterati, sagnati (na nevelik prostor)'. — Kako ste mogli tolike prasice zbit u j'edan svinjak, mogli su se pogušit. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. — Tribalo bi vidit zašto su se sve ovce u jednu ćošu zbile, šta i(h) je moglo uplašit.

zbit se zbidne se svr. 'desiti se, dogoditi se'. — Nisam na to mislila, al kad se zbilo, nećemo zato sidit pa plakat.

zblanit se -nem se svr. 'uplašiti se, zaprepastiti se'. — Toliko sam se zblanila ođ mačke da sam se sva ukočila.

zblenit se -nem se svr. 'zbleniti se, ne snaći se pred nekim iznenadnim događajem'. — Pa je 1 čudo što se i gazda zblenio kad je na njegov prag banio jedan stari prosjak.

zblenut -a -o 1. trpni prid. prema zblenit (se)'. 2. 'smeten, zbunjen'. — i ja sam ko mater bila zblenuta.

zbliza pril. 'iz blizine'. — Svozićemo žito zbliza i ono zdaleka, sve na jedno guvno.

zbogom 'rečca za pozdrav pri rastanku'. ~ pošli 'otpozdrav u odlasku'.

zborit -im nesvr. 'govoriti'. — UČio je škule pa lipo zbori. Izr. Hulje lipo zbore, al nitkovski rade!

zbrat zberem svr. 'sabrati, skupiti'. — I boljl smo i vridniji od vas: mi smo zbrali čitavu voćku.

zbrdazdola pril. 'bez ikakvog reda'. — Cigurno da je teško radit kad su se skupili zbrda-zdola.

zbrzat -am svr. 'odveć brzo reći, uraditi (obično i lošs)'. — Gledaj malo kako radi, jel ona zna to zbrzat na dvoje na troje.

zbubat zbubam svr. 'loše uraditi neki posao'. — Ja ću pošteno platit a ti da mi ne zbubaš.

zbunit zbunim svr. 'dovesti u zabunu'. — Tona ga uvati za ruku, a to ga još većma zbuni. ~ se 'doći u zabunu'. — Nije on kriv, svi smo se zbunili.

zbunljiv -a -o 'onaj koji se lako zbuni'. — Šta se toliko pridomišljaš, ne izgledaš mi zbunljiv deran.

zbunjen -a -o 1. trp. prid. od zbunit (se). 2. 'smeten, smušen'. — Gledaj kako ćeš se ponašat, nemoj da kažu da si zbunjen momak. — Samo da ste vid(i)li Josu, očo momak na ogled, a oči upro u zemlju, pa iđe zbunjeno ko da će ga kogod zaklat.

zbunjivat (se) zbunji/am (se) nesvr. prema zbunit. — Dosta sam ja zbunjena zbog svoje nevolje, nemoj me još i ti zbunjivat s tvojim divanom.

zdaleka pril. 'izdaleka'. — Esu 1 se vaši zdaleka doselili vamo?

zdaljeg pril. 'podalje'. — Ja sam zdaljeg stojo, pa nisam ni čuvo. Izr. Bolje se zdaljeg pazit, neg izbližeg mrazit!

zdavno pril. 'odavno'. — Jesi ženjen? — Pa, da da sam i to zdavno.

zderat zderem svr. 'otkidajući odvojiti, skinuti, zguliti'. — Ko je jagnje zdero, mogo je i kožu uradit.

zdila ž 'posuda za jelo (činija)'. — To je gotova radost, čim je puna zdila na astalu.

zdil(i)ca ž dem. od zdila. — Tako je lupio zdil(i)cu o zemlju da su se samo rbine vid(i)le.

zdoknit -em svr. 1. 'presvisnuti, uginuti, crknuti'. — Bać Vranji je j'iče zdoknila ona najveća krmača. 2. 'umreti (pogrd.)'. — I rođena žena već kaže: valdar će ga ker odnet pa će zdoknit od tog silnog pića.

zdrav -a -o 'koji nije bolestan'. — Zdrava dica ko tuckovi. Izr. ~ ko dren, ~ zdiavcat, ~ zdravcijat 'sasvim zdrav'; prav i ~ 'potpuno nevin'.

zdravlje s 'stanje u kojem se ne osećaju nikakvi bolovi'. — Glavno je zdravlje, jel to ne mož ni kupit ni ukrast. Izr. na ~ 'kaže se onom ko kihne (a on odgovara: fala'.)'.

zdravo pril. 1. 'u zdravom stanju'. — Jeste 1 se zdravo vratili? 2. 'vrlo, veoma'. — Zdravo je voli, a ona ni da čuje za njeg; — Zdravo je bolesan.

zdregnit -nem svr. v. zdrvenit se (1.). — Ja sam užnu na vrime skuvala, tribalo je doć ranije i onda se kuvanje ne bi zdregnilo.

zdrobit zdrooim svr. 'smrviti, izlomiti na sitne komade'. — Tako je ođ bisa udaro kalapačom da je zdrobio i lupinju i orase. ~ se 'smrviti se, razbiti se na sitne komade'. — Nisi dobro poslagala jaja, pa se pet zdrobilo u kotarci.

zdrockat (se) zdrockam (se) svr. 'smrviti (se), zdrobiti (se)'. — Joj, nane, Ispala mi je iz ruke i'sva se zdrockala ona velika porcelanska zdila za čorbu.

zdrvenit se zdrvenim se svr. 1. 'postati tvrd kao drvo'. — Alaj se ovo tvoje ilo oladilo, sve se zdrvenilo. 2. 'ukočiti se od iznenađenja, zapanjiti se'. — Tako si me iznenadio da sam se u prvi ma(h) sav zdrvenio!

zduvat zduvam/zdušem svr. 'duvanjem skinuti, zbaciti, oduvati'. — Oluja je zduvala cripove sa salaša i svi su se porazbijali.

zđapit -im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Naš šarov ga je zđapio za nogu.

zđerit -im svr. 'ščepati, iznenaditi na delu, neočekivano uhvatiti koga na činu'. — Zđerio i(h) je baš kad su oko ponoći kopali krumpir.

zebnja ž 1. 'osećaj hladnoće, jeza'. —- Ti kažeš da nije ladno, a mene taka nika zebnja spopala. 2. 'zabrinutost, strahovanje (za koga)'. — Pazi kako ćeš na tom velikom putu, ne volim što me nika zebnja obuzima.

zec (pl. zecovi) m 1. zool. Lepus. 2. 'plašljivac, kukavica'. — Ne vridi da se njemu obraćaš da te zaštiti, ta on je pravi zec! ZavPrave ražanj, a ~ u šumi! — U tom grmu leži ~ 'u tome je problem'.

zecov -a -o 'koji pripada zecu, svojstven zecu'. — Sašio sam prusluk od zecove kožice.

zeče -eta s dem. od zec. — Ujo su mi doneli jeđno zeče.

zečić -ića m dem. od zec.

zečinjak -aka m 'kavez za zečeve'. — iđi u zečinjak pa uzmi zeca kojeg oćeš.

zečji -a -e 'koji se odnosi na zečeve, koji pripada zečevima, svojstven zecu'. — Podaj i pilićima od zečje ditel(i)ne.

zefir -ira m 'vrsta lagane tkanine'. — Danas mi je nana kupila jedno novo ruvo od zefira.

zeko -e m (odm.) 'zec'. — Ti grizeš s pridnjim zubima ko zeko.

zelen m 1. 'boja u kartama'. — Znam da ti nemaš kad je kod mene sav zelen. 2. v. zeleniš. — Naberi zelena za čorbu.

zeleniš -iša m 1. 'povrće, zelen'. — Od zeleniša mi donesi samo peršina, šargaripe imam dosta. 2. 'nezreli plodovi (voće, i dr.)\ — Nabro je jabuka i krušaka, pravi zeleniš, to nije još za ilo. 3. 'zeleno rastinje i lišće'. — Nakosi malo zeleniša za telad.

zeija ž 'krmača zelene dlake'. — Zeija je oprasila devet prasica.

zeijača ž v. zelja. — Zeljaču smo zaljučili, ranićemo je.

zelje s 1. 'povrće uopšte, zelen, zeljaste biljke (gajene i samonikle) koje se upotrebljavaju kao povrće'. 2. (šalj.) 'nešto čega ima na pretek, suvišno, malo vredno'. — Šta se bar prid nama razmeće kad mi znamo da tako zelje svud po putu raste!

zeljov -ova m 'pas zelenkaste dlake'. — Veži zeljova da koga ne ugrize.

zemlja ž 1. a. 'planeta na kojoj živimo'. 1. b. 'prostor života, svet'. 2. 'tlo, zemljište kao podloga poljoprivredne delatnosti'. 3. 'prostor za obradu, iskorišćavanje, zemljište kao imovina, vlasništvo: privatna ~, općinska ~. 4. 'država kao geopolitička celina'. Izr. pokriće ga crna ~ 'umreće'; gori mu ~ pod nogama 'u opasnosti je'; plače mu ~ pod nogama 'zbog lenjosti'; laka mu ~ 'da pooiva u miru'; ni na nebu ni na zemlji 'nesiguran'; pijan ko ~ 'sasvim pijan'; zaklela se ~ raju, da se svake tajne znaju! suvoj zemlji je i slana voda dobra! ne stoji kuća na zemlji, već na ženi! bolje je svoju zemlju orat, neg na tuđoj novce brojat!

zemljica ž dem. od zemlja.

zemljička ž 'zemička'. — Valdar nisi sam poio sve tri zemljičke?!

zemljopis m 'geografija'. — Nane, danas sam iz zemljopisa dobio peticu od naše učiteljice.

zemljoradnica ž 'žena zemljoradnik'.

zemljoradnik m 'čovek, seljak koji se bavi obrađivanjem zemlje kao glavnim zanimanjem, ratar'. — I moj dida i pradida su bili zemljoradniki.

zemljoradnja ž 'ratarstvo, grana poljoprivrede koja se bavi obrađivanjem zemlje'.

zemunica ž 'primitivna nastamba ukopana u zemlju'. — Meni je moj dida pripovido da je njegov dida još u zemunici živio.

zengija ž 1. 'deo jahaćeg pribora u obliku metalne papuče koja visi o kaišu s obe strane sedla, u koju jahač stavlja nogu, stremen; uzengija'. 2. 'kaiš o kome visi zengija (uzengija)'.

zepsti zebem nesvr. 1. 'osećaii, trpeti zimu'. — Uđi u sobu, nemoj tu napolju zepst. 2. 'osećati strah, bojati se (%)'. — Zebem šta će bit š njim kad odraste tako brez roditelja.

zera ž 'sasvim malo, trunčica, mrvica'. — Nemamo u kući masti i brašna, al ni zere!

zerdelija ž 'Prunus armeniaca, kajsija'. — Skuvala sam tri boce pekmeza od zerdelija.

zet m 'oženjen čovek u odnosu na ženine roditelje, kćerin muž'. — Sutra će mi sva tri zeta bit na užni.

zetovljev -a -o 'koji pripada zetu'. — Nije moj, to je zetovljev vinograd.

zgadit -im svr. 'učiniti odvratnim, gadnim'. — Ako ćeš opet bljuvat, iđi napolje, jel zgadićeš me. ~ se 'postati odvratan, gadan (kome), smučiti se'. — Došo je naljoskan i počo tako baljezgat da mi se zgadio.

zgađat zgađam nesvr. 1. nesvr. prema zgodit. 2. 'ugađati, podešavati'. — Znam ja da vi većma zgađate zetu neg sinu; — Ne moram ja ni zgađat pa ću pogodit tamo di oću.

zgamuždat -am svr. 'zgužvati'. — Ko j to vidio, novu novcatu maramicu tako zgamuždat!?

zgarište s 'mesto gde je bio požar, ostaci onoga što je uništeno požarom'. — Sve je izgorilo, od salaša ostalo je samo zgarište.

zgazit -im svr. 'stati na što, prignječiti nogom ili nogama'. — Zgazi tu gusinu; — Ne bi taj ni muvu zgazio.

zgedžat se -am se svr. 'postati gedžav, zakržljati'. — Kaki je to bio čovik, a vidi kako je od silnog rada propo, sav se zgedžo.

zglavak zglavka (mn. zglavki i zglavkovi) m 'zglob'. — Slomio je ruku u zglavku.

zglavljen -a -o 'normalan, pametan, bistar'. — Jesi 1 ti zglavljen? — Kako se vladaš, ne bi se baš moglo kazat da jesi.

zgledan -a -o 'prezren, omalovažen'. — Neću ja više u njevo društvo, da bidnem zgledan i da me ismijavaje.

zgledat -am svr. 1. 'poniziti, prezreti, omalovažiti'. — Nisi tribala tog momka prid svima tako zgledat. 2. 'sagledati, ugledati, opaziti'. — Toliko ga mrzim da ga ne možem ni zgledat.

zgledavat zgledavam nesvr. prema zgledat.

zgleđat se zgledam se nesvr. 'pogledati se među sobom'. — Naše cure dobile nova ruva, pa se sad samo zgledaje.

zgnječit zgnječim svr. 'pritiskivanjem smrviti, zgužvati i sl.'. — Tako me zagrlio, pomislila sam da će me zgnječit.

zgoda ž 1. 'ono što se desi, doživljaj'. — Mogo sam i ja pripovidat o mojim zgodama. 2. 'povoljna okolnost, prilika'. — On se činio nevišt, a zapravo je čeko zgodu. Izr. Živa (prava) ~ 'izvanredna prilika'; od zgode do zgode 'ponekad'.

zgođan -dna -dno 'lep, naočit'. — Dobro su se uparili, zgodan momak i zgodna cura.

zgođica ž dem. od zgoda. — Za tebe je zgodica, a meni baš nije drago.

zgodit zgodim svr. 'podesiti, pogoditi, naći vremena'. — Zgodi kakogod pa đođi doveče, ~se 1. 'dogoditi se, desiti se'. — To se baš zgodilo lane o svetom Vranji. 2. 'naći se, susresti se'. — Nikako da se zgodi, pa da se i taj poso svrši.

zgođno pril. 'na zgodan, podesan, pristojan način; u zgodnoj prilici'. — Nismo mi ni zgađali, al zgodno je ispalo.

zgoreg pril. 'samo u izrazu'. — Ne bi bilo/ neće bit ~ 'ne bi bilo suvišno, naodmet'. — Ne bi bilo zgoreg da ti prvo š njim divaniš.

zgotovit -im svr. 1. 'spremiti, skuvati jelo'. — Ajte, zgotovila sam užnu. 2. 'napraviti; biti uzrokom čega'. — Svi nek čuju da si ti onu komediju zgotovila.

zgrabit -im svr. 1. 'snažno i hitro uhvatiti, ščepati'. — Zamislite, jutros dok su još vaške bile puštane nisu poznale našeg Lazu i jedna kera ga je zgrabila za rukav, svega ga je iskidala'. — Nemoj da ja tebe zgrabim. 2. 'ukrasti, smotati'. — Bolje da sklonite taj novac, jei nikad se ne zna, kad je Mate u sobi, šta mož zgrabit. 3. 'grabljama sakupiti (seno, slamu i sl.)'. — Zašto niste zgrabili sino. ~ se povr. — Kad su se onda nji dvojica zgrabili, kosti sve pacaje.

zgranit (se) zgranim (se) svr. 'jako se iznenaditi, zaprepastiti (se)'. — Kako se ne bi zgranila, kad sam čula da dici ni kruva nisu dali, već su i(n) gladne poslali na salaš.

zgranjavat (se) zgranjavam (se) nesvr. prema zgranit (se).

zgrcat (se) zgrćem (se) svr. prema zgrnit (se).

zgrebat -em svr. 'grebući skinuti'. — Ni nožem nisam mogla zgrebat farbu s pendžere. ~ se 'grebući se skihuti'. — Ne znam kako se mogo tako zgrebat kreč sa zida na ambetušu, a nisam ga davno ni mazala.

zgrijat (se) -jem (se) svr. 'postati topao, ugrejati, zgrejati (se)'. — Sviraću vam, samo čekajte da mi se malo prsti zgriju.

zgrišit zgrišim svr. 1. 'učiniti greh, učiniti kome ili čemu krivo'. -- Nisam mislio da ću tako zgrišit. 2. 'stupiti u intimni odnos'. — Zgrišio bi i s tobom. Izr. — Samo živ čovik mož da zgriši.

zgrnit zgrnem svr. 1. 'prikupiti što zrnasto na gomilu'. — Tribalo bi ono žito na tavanu zgrnit na jedno misto, da napravimo mista za novo. 2. 'steći, zaraditi'. — Poslužila ga je srića pa je zgrnio milijune. Izr. ~ novac, ~ blago. ~ se 'hitro se skupiti, sabrati, zgomilati se'. — Začas se toliko svita zgrnilo, ko na čudo!

zgromilat -am svr. 'zgomilati, skupiti u gomilu'. — Tvor nam je podavio živinu i sve zgromilo u jednu jamu.

zgrudvat (se) -am (se) svr. 'zbiti (se) u grudvu'. — Kako si to skuvala štirku kad se sva zgrudvala?!

zgrušat (se) -a (se) svr. 'zgusnuti, učiniti kašastim (što tekuće iii žitko)'. — Da ste oma osolili krv, ne bi se zgrušala.

zgrušavat (se) zgrušavam (se) nesvr. prema zgrušat (se).

zgruvat zgruvam svr. 1. 'srušiti uz tresak'. — Mačka je zgruvala bokal s astala. 2. 'uraditi, nemarno, neuredno'. — Majstore, majstore, ja sam tebe dobro platio, a ti si meni čardak zgruvo. ~ se 'survati se, srušiti se uz tresak'. — Tako je štogod lupilo, ko da se kogod s tavana zgruvo.

zgulit zgulim svr. 'skinuti guleći, sljuštiti (površinski sloj, koru, kožu, što prilepljeno i sl.)'. — Ne daj ga, Bože, nikom, da mož tri bi kože zgulid s čovika.

zgureno pril. 'zgrbljeno, pogureno'. — Nisko je bilo pa smo morali ić zgureno.

zgurit -im svr. 1. 'učiniti pogrbljenim'. — Bio je snažan čovik, a vidi kako ga je nevolja zgurila; — Majka je zgurena već tri godine. 2. 'saviti, pognuti'. — Šta si tako zgurio glavu ko da ćeš se buckat s kime.

zgusnit -em 'učiniti gustim, gušćim'. — Nisi žalila rizance pa si zgusnila čorbu. ~ se 1. 'postati gust, gušći'. — Kandar se mogla još većma zgusnit. 2. 'zbiti se u gomilu'. — Čim se ovce uplaše, one se oma zgusnu.

zgušnjavat (se) zgušnjavam (se) nesvr. prema zgusnit (se).

zid m 1. 'uspravni deo zgrade na kome leži krov zgrade i koji pregrađuje njen unutrašnji prostor'. — Zidove smo podigli, sad dolazi krov na red. 2. 'ograda (obično od cigle iii kamena)'. — Komšijski zid se srušio. 3. 'strana suda, posude, cevi i sl.'. — Sa će provrit, jel mijurići se već vaćaje za zidove lonca. Izr. bit zatvoren u četri zida 'ne izlaziti medu svet'; blid ko — 'potpuno bled'; dotirat do zida, pritisnit nu(z) zid 'pritisnuti koga razlozima da se ne može braniti'; i zidovi imadu uši 'treba biti oprezan da ko ne prisluškuje'.

zidina ž augm. i podr. od zid.

ziđanje s gl. im. od ziđat. — Nabijaćemo al biće i ziđanja s cigljom.

ziđar -ara m 'onaj koji zida, onaj čiji je zanat zidanje, zidar'. — Kad triba, znam ja bit i ziđar.

ziđarov -a -o 'koji pripada ziđaru'. — Menl je kazala Koca ziđarova.

ziđarski -a -o 'koji se odnosi na ziđare'. ~ alat, ~ majstor, ~ čakanjac.

ziđat ziđam nesvr. 'podizati, graditi'.

zima ž 'najhladnije od četiri godišnja doba'. — Stigla nam je zima i prvi snig. 2. 'hiadnoća'. — Zima mi je, pušti me nuz pec da se malo ugrijem. Izr. nema zime (za nekoga) 'dobro mu je'; ciča ~ 'jaka hladnoća'.

zimnica/zimnica ž 'hrana spremljena za zimu'. — Ne strašimo se zime kad je zimnlca u špajcu i pod odžakom puno divenica i šunaka.

zimljiv -a -o 'osetljiv na zimu, hladnoću'. — Ne volim zimu, ja sam vilo zimijiv.

zimljivo pril. 'osećajući zimu'. — Ker se sklupčo zimljivo.

zimogrizan -zna -zno 'osetljiv na zimu, zimogrožljiv'. — Nane, upakujte noge, znam da ste zimogrizni; Moja žena je toliko zimogrizna da zadrće čim j'oj se spomene zima.

zimovat zimujem nesvr. 'provoditi zimu'. — Malo ćemo zimovat u varoši, malo na salašu.

zimski -a -o 'koji se odnosi na zimu'. — iđe zima, a ja nemam zimski kaput.

zimus pril. 1. 'ove zime (koja dolazi), iduće zime'. — Zimus ćemo napravit son(i)ce, pa ako bude sniga ko lani, biće sankanja. 2. 'prošle zime'. — Zimus nismo imali dosta drva pa smo morali po onom velikom snigu pilat i cipat.

zinit -em svr. 1. 'otvoriti usta'. — Da nisi zi'nio. 2. 'zaustiti, progovoriti'. — Šta ako i ja zinem. 3. 'povikati, grakniti'. — Svi su na njeg zinili. Izr. ~ ko na čudo 'iznenaditi se'; ~ ko neslan 'zagalamiti (neopravdano)'; ~ ko lašče 'čekati nešto od drugih'.

zinuto pril. 'začuđeno, iznenađeno, zabezeknuto'. — Ante je gledo zinuto i namrgođeno.

zirit zirim nesvr. 'ne zaklapati, propuštati'. — Naše pendžere se ne zatvaraje đobro, ima di zire i tudan propuštaje ladnoću.

zivalo s 'zevanje'. — Niko me zivalo spopalo, ko da nisam tri noći spavala.

zivat zivam nesvr. prema zinit. 1. 'otvarati usta (i zatvarati ih) od pospanosti i dr.'.—-Zivaš, Margo, u po bila dana, ko da nisi noćos spavala. 2. 'padati u oči velikim otvorom, zjapiti'. Kad je bik povijo, nije znala kuće, s jedne strane je bila ograda, a s druge je zivala duboka jama. 3. 'vikati na koga (obično bezrazložno)'. — Šta zivaš na tog derana, sama si kriva.

zivkat -am nesvr. 'ponavljati dozivanje često, često, svaki čas zvati'. — Sve mi s čini, Mare, da ćemo se uskoro orodit: u poslidnje vrime naš Mate i po dva tri puta na dan zivka tvoju Katicu.

zjala m i ž 'osoba koja govori budalaštine i neozbiljno se ponaša'. — Da sam na tvom mistu, taka zjala mi ne bi smila ni prid oči izać.

zjalav -a -o 'koji govori besmislice, koji se ponaša budalasto, neozbiljno'. — Dokle ćeš ti, Pere, bit taki zjalav, vrime bi bilo da se već jedared uozbiljiš.

zjale zjala pl. t. ž 1. 'usta (podruglj.)'. — Zatvori zjale i ćuti. 2. 'budalaštine'. — Ko će slušat njegove zjale. 3. 'otvori na kućama (za ventilaciju)'. — Tribalo bi zatvorit zjale, mož bit kiše. Izr. Prodavat ~, vaćat ~, 'zijati, besposličiti, budaliti'.

zjalit -im nesvr. 'blenuti; zazjavati'. — Svi okopavaje kuruze, a Lacko se naslonio na motiku pa zjali okolo (v. zjat).

zjalit (se) -im (se) nesvr. 'govoriti budalaštine, neozbiljno se ponašati'. — Zašto si zvala Tunu, znaš da se on uvik samo zjali.

zjalo -e m 'onaj koji ništa ne rađi i neozbiljno se ponaša'. — Ne smetaj nam, zjalo jedan nikaki!

zjapit -i nesvr. 'širom otvoriti (vrata)'. — Kadgod dođem kiići, uvlk nađem da vrata od kujne zjape.

zjat zjam nesvr. 'tupo, bezizrazno gledati, blenuti'. — Nemoj tamo vamo zj'at po varoši, već ćim prodaš dođi na salaš. Izr. Da je znat ko zjat! — Da je znat ko zjat i magarac bi u škulu išo!

zlamen m 1. 'znak, belega'. — Jocka ima na desnoj peti veliku fleku, to joj je zlamen od rođenja. 2. 'predznak, predskazanje'. — Danas se na nebu pokazalo niko veliko crvenilo, to lako mož bit kaki zlamen.

zlamenje/zlamenje s 'oznaka, obeležje, znamenje'. — Tebi se uvik pričinjava niko zlamenje!

zlim pril. 'oštro, ljutito govorit nekome'. — Kad je viđio da ni polak nije urađeno od onog što je za to vrime tribalo, on počme zlim na ljude; — Nemoj tako zlim na to malo dite, mož ga stra uvatit.

zlincat -am nesvr. 'sliniti, plakati'. — Ako još bidneš zlincala, oću kazat baći, pa ćeš još i batine zaradit.

zlato s 'aurum'. 1. 'predmeti načinjeni od takvog metala'. — Dida su nosili na prusluku lanac i sate od zlata. 2. 'dukat zlatnik'. — Nana su poklonili mojoj sestri dukate, koje je ona nosila oko vrata. 3. 'zlatne niti, konac kojim se veze skupocena tkanina'. — Rukavi i nidra od košulja, koje su nosile za svece moje sestre, bile su zlatom izvezene; — Najlipča svilena suknja imala je porub od zlata. 4. (fig.) 'naziv od milošte, u maženju'. — Ajde, Kate, zlato moje, kaži nani šta bi ti za Božić najvolila?

zlatan -tna -tno 1. 'koji je načinjen od zlata'. — Dida su mi obećali kad se oženim, da ću dobit zlatan lanac za sate. 2. 'mio, drag, dobar'. — Vranje, zlatni Vranje, oćeš tvojoj nani trknit u dućan rad kvasa.

zlatar -ara m 'zanatlija koji izrađuje i prodaje predmete od zlata'. — Nana i baćo su očli kod zlatara da kupe zlatne burme, iće u nedilju zapijat divojku za mog brata Loziju.

zloba ž 'zluradost, pakost'. — Marga nije mogla da sakrije svoju zlobu kad je čula da mi je dobro.

zloban -bna -bno 'koji je ispunjen zlobom, pakostan'. — Još su joj i oči zlobne blle.

zlobit -im nesvr. 'biti zloban, zio misliti, zlo hteti nekom; pakostiti'. — Bile su sestre, a nisu se podnosile i samo su zlobile jedna drugu. ~ se 1. 'osećati zlobu, pakost jedno prema drugome'. — Da se vole, ne bi se zlobili. 2. 'ljutiti se'. — Znam da ti nisu ništa dali zato što si se za Tomu udala, al ne vridi da se zbog tog zlobiš.

zlobno pril. 'sa zlobom, pakosno'. — Pušio je mirno lulu i samo se zlobno smišio.

zločest -a -o 'rđav, nevaljao; nestašan, neposlušan'. — Nisam dosad virovala da ti znaš tako zloćesta cura bit?

zločesto pril. 'pakosno; rđavo'. — Čuvaj ga se, zdravo te je zločesto pogledo.

zloća ž 1. 'zla narav, ljutina, opakost'. — Kad se Ranko razbisne, oma brada počne drćat, valdar od zloće. 2. 'zlo, rđavo delo'. — izgleda da je u svakom čoviku pored dobrog i zloća, jel već i malo dite sve ruši i razbija.

zlopantilo s 'osvetoljubiv čovek'. — Jesam i svađalica i bunđžija al nisam zlopantilo.

zlopatit (se) -im (se) nesvr. 'trpeti zlo, mučiti se, teško živeti'. — Tribalo bi mu pomoć da se ne zlopati toliko.

zlotvor m 'onaj koji nekom čini zlo, neprijatelj'. — Da zlotvore metnem na nakovanj, a srce da mi samo edared lupi po njima, ta ni škramice ne bi ostalo na nakovnju!

zlotvorka ž 'ženska osoba zlotvor'. — Otiraj zlotvorku is kuće pa će oma bit mir.

zlotvorski -a -o 'koji se odnosi na zlotvore, koji pripada zlotvorima, neprijateljski'. — Nek dođu kod nas, pa će vidit da nam kuća nije zlotvorska.

zlotvorski pril. 'kao zlotvor, na zlotvorski način'. — Ko j to vidio, tako se mrzit ziotvorski?!

zlurad -a -o 'koji želi tuđe zlo, koji se raduje tuđem zlu'. — Samo da nas Bog sačuva ođ zlurada čovika.

zlurado pril. 'radujući se tuđem zlu'. — Ne virujem da ništa ne zna, jel se zdravo zlurado nasmijo.

zluradost -osti ž 'radost koju u nekome izaziva tuđe zlo, nesreća'. — Prosto je bolesan od zavisti i zluradosti.

znat znam/znadem nesvr. 1. 'biti upoznat sa nećim; biti upućen u nešto; poznavati'. — Znam ja šta on zna. 2. 'biti vešt u nečem, umeti'. — Virujem, virujem, mada niko od tebe bolje ne zna. 3. 'biti u stanju, moći, hteti'. — Kaži mu da se strpi još nedilju dana, p onda nek radi kako zna. 4. 'rečca u obraćanju za skretanje pažnje'. — Znaš, ja imam, to je istina, al nema tog mlogog što se ne mož potrošit. — Znaš kako mi sice od sriće i'gra i lupa! Izr. ~ ga ko stari fijaker 'znati sasvim dobro, potpuno'; ~ u glavu, u dušu, u prste 'poznavati sasvim dobro'; i šta ti ga ja znam 'mnogo ima toga, ne može se sve izređati'; radi kako (šta) znaš 'ne mogu ti pomoći'; ne zna di mu je glava 'zbunjen'; ne zna se ni ko pije ni ko plaća 'nered, haos'; zna na čem svit stoji, na čem se svit okreće 'lukav, iskusan'; zna izvuć rokvu 'doskočiti, našaliti se'; ne ~ za miru 'neumeren'; ne ~ za ođmor 'stalno raditi'; ne ~ ni a đa kaže 'ne zna ništa'; neće da zna za nju 'ne mari za nju, ne tiče ga se'; ni broja se ne zna 'vrlo mnogo'; to znadu i vrepci na krovu 'svima je dobro poznato'; ne znaš šta je gore: jel kuga jel prika smrt! 'od zla gore'; nema onaj koji rađi, već onaj što sačuvat znade!

znoj znoja m 1. 'vodena tečnost, tekućina koje luče znojne žlezde kroz kožne pore'. — Znoj me oblio. 2. 'truđ, naporan rađ'. — Eto, podigo je i Ivan svoj salaš, al košto ga je dosta znoja.

znojav -a -o 'oznojen, kome je izbio znoj na koži'. — Skini čizme, odmori malo te znojave noge.

znojit se -im se nesvr. 1. 'ispuštati znoj'. 2. 'izđržavati teške fizičke napore, truditi se'. — Znojio se Mate u risu više nego drugi, jel je teško zarađit da bidne dosta za njegovi petoro čeljađi. 3. 'zamagljivati se vodenom parom'. — Noćos je fain moralo stegnit kad su se naše pendžere tako jutros znojile.

znojnica/znojnica ž 1. 'podmetač ispod pazuha na haljini radi čuvanja tkanine od znoja'. — Ušila mi je znojnice. 2. 'filcani podmetač u amu konja, radi upijanja znoja'. — Zaminićemo ižuijane znojnice na amu.

zob zobi ž 1. 'ovas, Avena sativa'. 2. 'stočna hrana uopšte (zrnasta)'. — Od sutra ćemo konjima samo jedared na đan zob davat.

zobat -am nesvr. 1. a. 'kljunom uzimati zrnastu hranu'. — Patke su zobale sve što su mogle ugrabit od svinja. b. 'jesti bobice voća, zrno po zrno'. — Vrepci su zobali trišnje čim su porumenile. — Ana je zobala ono krupno grožđe.

zobit -im nesvr. 1. 'hraniti zoblju ili nekim drugim žitom'. — I priko zime konji se zobe. 2. 'dobro hraniti'. — Ako krave ne zobiš, ne možeš onda ni tušta mtika očekivat.

zobnica ž 'torba u kojoj se nosi i iz koje se daje konju zob'. — Naspi kuruza u zobnice i podaj konjima đa idu.

zolja ž 'osa, osica'. — Šta si navalila na mene ko zolja?!

zoljin -a -o 'koji pripada zolji'. — Baćo su jutros našli zoljin osinjak u jednom raspuknutom draču.

zora ž 'pojava dana, prva jutarnja svetlost pri pojavljivanju dana'. — Moramo uranit da nas zora ne uvati. Izr. od rane zore do mrklog mraka 'celog dana'.

zorin -a -o 'koji pripada zori'. — Ajde, friško ustaj, poznam ja zorinu svitlost, nemoj da poslidnji bidnemo na pletenju uža.

zorit -im nesvr. 'svitati, svanjivati'. — Pogledaj na pendžer, čini mi se da zora već uveliko zori, a mi još u krevetu.

zova ž bot. 'Sambucus nigra'. — Alaj lipo mriši procvatana zova.

zovica ž dem. od zova.

zovnit zovnem svr. 'pozvati'. — Kad bidneš prolazila kraj strininog salaša, zovni malo strinu da dode kod nas.

zrakomir m 'barometar'. — Zdravo je vrućina, bar da imamo zrakomir da vidimo kolika je.

zrijat -a nesvr. prema zrit. — Sporo će nam trišnje zrijat, kad nema sunca, a kiša malo, malo pa sipi.

zrilost -osti ž 'razboritost, sposobnost'. — Kako ne bi znao već sam da trguj'e na peci, kad je po gođinama odavno stigo u doba zrilosti. Izr. ispit zri'Iosti 'završni ispit u srednjoj školi, matura'.

zrio zrila -lo 1. r. prid. od zrit. 2. 'koji je potpuno razvio sve svoje sokove, koji je gotov za branje (o plodovima)'. — Grožđe je već sasvim zruo. 3. 'koji je dospeo u poslednji stupanj razvoja, do potpunog fizičkog i umnog razvitka'. — Vranje je već ođavno zrio čovik; — Čim čir bude zrio, izgnječićeš ga, pa te neee bolit.

zrit zrim svr. 'postojati zreo, sazrevati'. — Čekamo da zerđelije počnu zrit, pa ćemo onda mećat u dunc.

zrnce/zrnce (mn. zrnca G. zrnaca) s dem. od zrno. Izr. Izgubio si, monče, zrnce 'u plesu izgubio korak, ritam'.

zrnckat -am nesvr. 'hraniti stoku (živinu) zrnastom hranom'. — Još su to poljski svinji, jedva sam i poćo zmckat.

zrno (mn. zrnje/zrnevlje) s 1. 'sitan plod ili semenka'. — Pokupili su vrepci i poslidnje zrno žita. 2. 'malen predmet okruglog ili ovalnog oblika'. — Nemoj kupit svako zrno piska, samo gubiš vrime s otim. 3. 'metak, tane'. — Siroma, zrno ga je u ratu baš u glavu pogodilo. Izr. bit manji od makovog zrna 'biti sasvim ponizan'.

zub m 1. 'dentes'. 2. 'oštriji izrezak ili zarezak na raznim predmetima (pila, oešalj i sl.)'. Izr. Kroz zube 'nerazgovetno'; imat ~ na koga 'biti protiv koga'; obisit zube o klin 'gladovati'; nije ni na jedan ~ 'suviše maio'; pokazat zube 'odupreti se kome'; stegnit zube 'trpeti i ćutati'; poklonu se zubi ne gledaje!

zubača ž bot. 'Cvnodon dactylon, vrsta korova'. — Zaparložena je to zemlja, samo zubača po njoj raste.

zuban -ana (mn. zubani) m 1. 'čovek sa jakim isturenim zubima'. 2. 'vrsta kukuruza krupnog zrna'. — Moji kuruzi zubani su zdravo dobro rodili.

zubat -a -o 1. 'koji ima velike zube (o čoveku, životinji)'. —- Veliki ker a nije zubat. 2. 'hladan, oštar, praćen mrazom'. — Došlo proliće a sunce nam je još zdravo zubato.

zubić -ića m dem. od zub. — Vide se derančiću prvi zubići.

zuckanje s gl. im. od zuckat. — Moje je mnenje da to zuckanje o Luki nije badavad.

zuckat -am nesvr. 'govoriti, šaputati među sobom, pričati'. — Jesi 1 čula, štogod zuckaje da naš komšija prodaje vinograd?

zucnit -nem svr. 'progovoriti, pisnuti'. — Da te nisam čula više da zucneš!

zujara ž zool. 'Cauiphora ervthrocephala, vrsta velike muve koja u letu jako zuji'.

zujit -im nesvr. 'odavati, ispuštati jednolične zvukove'. — Tri dana posli svadbe mi je još zujalo u ušima, ođ svirke.

zuka ž 'jako prodorno zujanje'. — Nikako ne možem da razaznam otkaleg dolazi ta zuka?

zunzara ž v. zujara. — Uzmi kaku krpu pa isteraj tu zunzaru i(s) sobe.

zupat -am nesvr. 'dugo i daleko ići'. — Ponesite me, komšija, malo na koli, da ne zupam toliko pišce.

zupčanik -ika m 'točak sa zupcima'.

zvan -a -o 1. trpni pridev od zvat. 2. 'kome nešto priliči odgovara, pozvan'. — Nisi ti zvan da o njoj tako divaniš. Izr. Zvan ko i čašćen!

zvanica m i ž 'pozvani gost, pozvana gošća'. — Bilo je tušta svita, al kad su sina ženili, u dvi šatre su imali zvanica.

zvaničnik m 'nameštenik, službenik, službeno lice'. — Mlogi zvaničniki bolje žive od nas paora.

zvanija ž 'javna služba (u državnoj ili kakvoj drugoj vlasti)'. — Mlađi sin je dobijo zvaniju u Matičarskom zvanju a ćer nam radi u fabriki.

zvanje s 1. gl. im. od zvat (se). 2. 'služba zanimanje, položaj, stepen u službi i društvu'. — Stipe je dobio zvanje sudskog pisara, a rođeni mu brat Antun nije napridovo u njegovoj zvaniji.

zvat -a -o trp. prid. od zvat. — Zašto su došli kad nisu bili zvati gosti.

zvat zovem nesvr. 1. 'dozivati'. — Dica su kroz plač zvali mater. 2. 'pozivati'. — Kad te, kažeš, nisu zvali, zašto si onda došo, jel znaš kako kažu: nezvanom gostu misto za vrati! ~ se 1. uz povr. — Tavankućani se nikad nisu zvali po imenu, svaki ima svoj nadimak i po tom su se znali. 2. 'imati, nositi ime, nazivati se'. ~ imaš pravo, i mater i ćer su se zvale Marija.

zveckat -am nesvr. dem. prema zvečit. zvečit -im 'odavati zveku, izazvati zveku'. — Sasvim drugačije zveče pune a drugačije prazne čaše kad se kvrcaje.

zvečka ž 1. 'dečja igračka koja zveči'. 2. 'praporac'. Izr. ~ na konjskom amu, ~ na čizmama (plesača).

zvekan m 'glupan, budala'. — Sramota će bit da drugi nauče, a ti da ostaneš zvekan.

zvekećuša 'srebrno dugme (na prsluku)'. — Zvekećuše su bile nanizane zajedno i samo su se zakopčavale u prusluk.

zvir (mn. zviri) ž i m 1. 'divlja, obično krupna, grabežljiva, krvoločna životinja'. 2. 'svirep, okrutan čovek'. — Tome je dobar dok se ne napije, a onda je gori neg kaka zvir.

zvirat -am nesvr. 1. 'baciti brze, nemirne poglede na razne strane, plašljivo se ogledati'. — Ja divanim š njim, a on samo zvira oko sebe ko da se čega plaši. 2. 'blenuti, buljiti, zjati'. — Krv mu je tekla svud po licu, nike žene se skupile pa zvire u njeg ko u čudo, misto da mu pomognu.

zvirinjak m 'ograđen prostor u kojemu se čuvaju zveri; zoološki vrt'.

zvirinje s zb. im. od zvir.

zvirit -im nesvr. 'viriti, gledati kroz uzak otvor'. — Ne volim kad mi zvire u avliju.

zvirka ž 1. v. zvir. 2. 'otvor kroz koji se može gledati, zviriti'. — Dica su u ogradi izbušili dasku i napravili sebi zvirku, kroz koju zvire u komšlnsku avliju.

zvirkat -am nesvr. 'baciti brze kratke poglede'. — Zastidio se kad je vidio i samo je zvirko ispođ očivi na nju.

zvizda ž 1. 'nebesko telo koje se vidi kao sretla tačka'. — Puno je nebo zvizda. 2. 'bela pega, pramen bele dlake na čelu (obično konja)'. — Kobila ima na čelu zvizdu. 3. 'sreća koja nekoga prati u životu, ono što štiti od nesreće; sudbina'. — Svaki ima svoju zvizdu vodilju i ona ga prati do smrti.

zvizdast -a -o 'koji ima na čelu zvizđu'. — Losko je onda još imo onog zvizdastog mrkova.

zvizdica ž 1. dem. ođ zvizda. 2. 'zrakasti znak kao obeležje čina u vojsci'. — Pere se pojavio na vrati, a prvo što sam ugledala, to su bile zvizdice na ramenu. 3. 'snežna pahuljica'. — Snig je pado, a doli se sjalo ko da su zvizdice se poslagale. 4. bot. 'lep žut cvet (cveta odmah iza ljubičice)' Crocus luteus. — Vidi, sestro, šta ti je brat dono: čokor zvizdica. Nije velik al bar lipo izgleđa.

zviznit -em svr. 1. 'jako udariti, opaliti (šamar)'. — Zviznio je šakom po nosu. 2. 'baciti, zavitlati nešto velikom snagom'. — Tako je srdito zviznio jabuku, da je pala čak u drugu avliju.

zviždalja ž 'naprava pomoću koje se proizvodi zvižduk, pištaljka'. — Kalauz dune u zviždalju i ajzliban krene.

zviždit -im 1. 'proizvoditi zvižduk'. — Dobio je zviždalju pa sad zviždi i sokakom. 2. 'zvižducima izvoditi neku melodiju'. — Slušaj ivacka, kako pravo kolo zviždi.

zviždukat -am nesvr. đem. prema zviždit.

zvižduknit zvižđuknem svr. 'proizvesti zvižduk'. — Daj mi zvižđalju da i ja jedared zvižduknem.

zvocat -am nesvr. 1. 'škljocati zubima'. — Šta zvocaš i škrgućeš sa zubima?! 2. 'govoriti koješta, brbljati, zakerati, grđiti'. — Nije mogo đa se smiri, zvoco je cilo poslipođne.

zvonar -ara m 'crkvenjak'. — Izgleda da je zvonar malo zaspo, jel već odavno je prošlo pet sati, a on sad počo da zvoni.

zvonara ž 1. v. zujara. — Uletila je jedna zvonara u špajc, triba je istirat napolje. 2. 'zvonik'. — Zvonar je očo na zvonaru, vrime je da zvoni. 3. 'žena besposličarka i sumljivog morala (pogrd.)'. — Zvonara je ona a ne domaćica.

zvonarka ž 'zvonareva žena, zvonarica'.

zvonarkin -a -o 'koji pripada zvonarki'. — Zvonarkina dica su često miništranti.

zvonarov -a -o 'koji pripada zvonaru'. — Zvonarova kuća je oma kraj crkve.

zvonarski -a -o 'koji se odnosi na zvonare'. — Zvonarski život je vezan za crkvu.

zvonast -a -o 'koji ima oblik zvona, sličan zvonu'. — Kako je lipo to tvoje zvonasto cviće.

zvonce -eta s dem. od zvono; malo zvono, praporac. — Zvoni zvonce, tira čoban ovce (nar.).

zvonckat -am nesvr. dem. prema zvonit.

zvončić i zvončić m dem. od zvono.

zvonit -im nesvr. 1. 'odavati zvonjavu (o zvonu), odzvanjati'. ~ Jako zvone ova nova zvona. 2. 'biti objavljivan, oglašavati se zvom1Tia'. _ Baš je podne zvonilo kad smo završili oranje. Izr. Zvoni mi u ušima 'snažno brujati'.

zvono s 'naprava za izvođenje zvuka udaranjem klatna o metal'. — Kupio sam novo zvono za ovna. Izr. Udarit na veliko (na sva) zvono 'preterano razglašavati'.

zvrcnit -nem svr. 1. 'kratko zazvoniti'. — Učinilo mi se ko da je štogod zvrcnilo. 2. 'udariti lako ili hitro, brzo; udariti odapevši prst zapet o palac'. — Kad moj brat zvrcne, misliš da te kalapačićom udario.

zvrčak -čka m 'kroz dugme ili kratku kost provućen deblji konac, koji se trzajem upreda i vrti dugme ili kost (uz zvrjanje)'.

zvrcka ž 'udarac odapetim prstom'. — Čuvaj se mog brata, ako ti on da zvrčku, nateće ti nos ko krastavac.

zvrčkat -am nesvr. prema zvrcnit.

zvrka m i ž 'zvrkasta osoba'. — Čula sam da je s vama bila i Luca bać Tomina, šta će vam ta zvika u društvu?

zvrkast -a -o 'šašav, ćaknut'. — Poveli su tog zvikastog monka u lov, a on jadan nosi štap i misli da je to puška.

zvrndov -ova m 'buđala, glupak'. — Nisam ciguran da je Luka baš taki zvrndov kaki se pravi.

 

 

 

Z

žaba ž zool. Ranidae, bezrepi vodozemac: barska ~, zelena ~.

žabac žapca m 'mužjak žabe'.

žabetina ž augm. od žaba.

žabica ž 1. dem. od žaba. 2. 'donja strana konjskog kopita'. — Kod potkivanja konju je povriđena žabica.

žabokrečina ž 1. 'vrsta zelene alge koja gusto raste na mrtvim ustajalim vodama, Conferva'. 2. 'ono što je bez života i pokreta; mrtvilo, ustajalost'. — Zašto ružite curu što voli muške, bolje je tako neg da joj se uvati žabokrečina.

žackat -am nesvr. v. žagat. — Ivane, tako se neće s tobom niko sigrat kad furtom žackaš svako dite.

žacnit -nem svr. 'bocnuti'. — Ne bi osto živ da ne žacne koga u društvu. ~ se 'uplašiti se, neprijatno se iznenaditi, trgnuti se'. — Moram priznat i sama sam se malo žacnila kad sam čula.

žagat žagam nesvr. 1. 'podbadati, uznemiravati (koga nečim)'. — Stipane, nije vrula za to da š njom furtom žagaš Loziju; on je došo da se sigra s tobom. 2. 'nekim predmetom podsticati (vatru i sl.)'. — Mrzilo vas je da kogod ' vatru žaga pa se sasvim utrnila.

žagnit (se) žagnem (se) svr. 1. prema žagat (se). 2. 'bocnuti (se)'. — Oma da si ostavio tu veliku iglu, samo mi još fali da se žagneš u oko.

žagre žagara ž pl. t. 'drveni držač za seno iznad jasala (dve motke spojene okruglim prečagama, na rastojanju do 20 cm. kroz koje konji i krave sami uzimaju hranu, seno)'. — Pojideno je sve sino i(z) žagara; — iđi vidi, ima 1 sina u žagrama!

žalba ž 'izražavanje nezadovoljstva, negodovanja, zbog nekog postupka'. — A ti čim ti majka ne da, oma trčiš didi na žalbu.

žalibože 'rečca za izražavanje nepovoljnog razvoja nekog događaja'. — Žalibože vrimena i rada kad je sve oluja odnela.

žalit -im nesvr. 1. 'nositi crninu za pokojnikom'. — Žali tetku. 2. 'naricati'. — eto, dvi rođene sestre, pa jedna na glas žali i ne odmiče se od kovčega, a druga ni suzu da pušti. 3. 'sažaljevati (koga), saosećati (s kim)'. — Zdravo žalim to malo dite, ostalo je siroče posli materine smrti. 4. 'štedeti nešto'. — Žališ orase od te dice, a pun ti je tavan. ~ se 'izražavati žalost, nezadovoljstvo, jadati se; saopštavati (kome) da se oseća bol, nelagodnost i sl.'. — Kad god se nađemo, Kata se žali na njezinog čovika pijanca.

žalosan -sna -sno 1. 'jadan, nesrećan'. — Nije lako tišit žalosne ljude. 2. 'setan, neraspoložen'. — Taj žalosan dan ga je toliko pritisko da dugo nije mogo da povrati svoju veselu narav. Izr. ~ ja; ~ ti majka; ~ vrba Salix babylonica.

žalosno pril. 'na žalostan način'. — Žavo mi je Estere, tako žalosno izgleda. Izr. ~ je! 'za osudu je'.

žalost -osti ž 1. 'duševni bol, duševna patnja, tuga'. — Žalost joj je skoro oči ispila i sve lice izbrazdala. 2. 'žaljenje za pokojnikom, korota'. — Red je da za ocem bidneš barem po godine u žalosti. Izr. Nigdi sriće brez trunja, nigdi žalosti što kraja nema.

žalostit -im nesvr. 'činiti (koga) žalosnim nanositi (kome) žalost'. — Nije lako što te baš ja moram žalostit, al moram ti kazat: umro ti je dida. ~ se 'postajati žalostan, rastužiti se'. — Ne žalosti se, moglo je i gore bit.

žalostiv -a -o 'meka srca, sažaljiv'. — Marko je lipo divanio, al mu je glas bio zdravo žalostiv.

žalostivan -vna -vno v. žalostiv.

žalovit -a -o 'tužan, žalostiv'. — Ona je taka, Ivane, zdravo žalovita.

žalovito pril. 'tužno, žalostivo'. — Kad mu pogledaš po kući, sve je tako jadno i žalovito

žandamerija ž 'zgrada gde su smešteni žandari'. — Odveli su Jošku na žandameriju.

žandar -ara m 1. 'pripadnik žandamerije'. 2. (fig.) 'stroga, oštra osoba'. — Mani Luku, ne smi on nikud maknit od njegovog žandara! 'žene, supruge'.

žandarski -a -o 'koji se odnosi na žanđarme, nasilnički, grub, bezdušan'. — Tvrd je ko žandarski kundak!

žandarski pril. 'na žandarski način, nasilnički'. — Nemoj s ditetom tako grubo žandarski!

žapče -eta s 1. 'žabica'. 2. 'dete, draga osoba (od milja)'. — Zašto nisi donela i ono tvoje malo slatko žapče od diteta.

žarit žarim nesvr. 'grejati peć'. — Žarim peć pa ću peć kruv. Izr. ~ i palit 'bezobzirno raditi'. ~ se 'biti obuzet rumenilom'. — Žarilo joj se lice ko dvi vatre.

žarko pril. 'vatreno, strasno'. — Ja tako žarko štogod želim da mi se to mora ispunit.

žarlo -ova (mn. žarlovi) m 'gvozdena šipka za razgrtanje i podsticanje vatre, žarač'. — Razgrni žarlovom vatru svud po peći, nek se dobro ugrije.

žavo pril. 'žao, za izražavanje žaljenja, kajanja'. — Jel ti žavo što se rastajemo?! Izr. vratit ~ za sramotu! 'osvetiti se, vratiti istom merom'; ~ mi je tebe 'žalim, sažaljevam te'; činit nekom na ~ 'naneti nepravdu, uvrediti (nekoga)'.

žažak -ška m 'gvozdeni šiljak na donjem delu štapa'. — Znao je on često tim žaškom i čovika da ubode.

žbir m 'špijun, tajni agent'. — Često su slali žbire med narod.

žbućnit -nem svr. 'izliti, prosuti'. — Žbućni vodu iz lavora tamo na đubre.

žbuka ž 'smesa zemije, pleve i vode za spajanje valjaka (čerpića) i oblepljivanje zidova (razvojem građevinarstva, ta smesa je posle činjena od kreča, peska i vode, a zatim se dodavao i cement, pa su tako malterisani zidovi od cigle i dr.)'.

žbukat -am nesvr. 'oblepljivati žbukom, malterisati'. — Žbuko M.

žbukovan -a -o 'oblepljen'. — Žbukovani zidovi su već bili suvi, mogli su se mazat krečom.

žbukovat -ujem nesvr. v. žbukat. — Ko će žbukovat kad Vince nije došo?

žbunj (mn. žbunje) m 'gusto izraslo šiblje koje se grana još pri zemlji'. — istrčo je zec i(z) žbunja.

žbunjić -ića m dem. od žbunj.

žburat (se) žburam (se) nesvr. 'prekomerno piti vodu, nalivati se tečnošću'. — Kazala sam ti da ne žburaš toliko čorbe u sebe, sad ti ne triba drugo ilo. ~ se 'nadimati se, nalivati se tečnošću'.

ždaja ž 'aždaja, zmaj'. — Sad se svi sigraje ždaje.

žderat žderem nesvr. 1. 'pohlepno, halapljivo i mnogo jesti'. — Sad više ne ždere i ne loče, burag mu njegov prožđrljivi, razbolio se. 2. 'piti alkohol, opijati se'. — Ne žđere i dođe kući trizan kad nema novaca. 3. 'jediti, uzrujavati, sekirati'. — Kako me ne bi žderalo kađ sve popije što zaradi. ~ se 1. 'jediti se, uzrujavati se, sekirati se'. — Ne bi tribo, al taki je, da se sa svačim ždere. 2. 'svađati se, gložiti se'. — Ne razumim ja to, kako su braća kad se toliko međusobno žderu?!

ždero -e m 'onaj koji mnogo jeđe i pije, proždrljivac'. — Šta je ako nije žđero, kad mož poist kajganu od dvaest jaja.

žderonja m v. ždero.

ždrak m 'snop svetlosti, zraka'. — Navuči malo virangu, pada mi ždrak upravo na mašinu i smeta mi šivenju.

ždrakav -a -o 'razrok'. — Znaš, ona je malo ždrakava, nako, mene gleda a tebe vidi.

ždral m zool. 'ptica iz istoimene porodice Grus grus'.

ždribac -pca m 1. 'neuškopljen konj'. 2. 'mladić pun muške snage; pohotljiv muškarac (pogrd.)'. — Čujemo mi šta se o tebi pripovida, kažu: Marijan ždribac.

ždribe ždribeta (zb. ždribad) s 'mladunče konja'. — Mrkuša je oždribila jedno lipo ždribe. Izr. trčat ko ~ prid rudu 'biti brzoplet';

ždribence -enceta s dem. od ždribe.

ždribica ž 1. 'mlada kobila'. ~ imamo dvi ždribice. 2. 'zdrava, mlada ženska osoba (pogrd.)'. —- E, moj Janko, srediće tebe ta tvoja ždribica.

ždribit (se) žđribi (se) nesvr. 'donositi na svet ždrebe'. — Ždribi se kobila. Izr. Kad srića oće, i ruda se ždribi!

ždribna prid. 'koja nosi ždrebe (bremenita kobila)'. — Ostala je ždribna s bać Lozijinim žđripcom.

ždripčanik -ika m 'drvena poluga za koju se vezuje ham'. — Konji su tako trgli da se ždripčanik polomio.

ždrokat ždrokam nesvr. 'halapljivo gutati hranu i piti tečnost (napola žvačući)'. — Diniško se uvuko u špajc i ždroka.

žeć žežem nesvr. 1. 'vrlo jako grejati, peći, žariti'. — Al je danas uprlo sunce, pa žeže li zeze_ — Ako mi ne doneseš mesa, onda ću tebe žeć. Sva joj noga pocrvenila od koprne, tako je žeže da ne mož da spava. 2. 'probadati (o bolu), boleti'. — Moraćemo didu odnet kod doktora, furtom se žali da ga ništa ispod pleća žeže. žedan -dna -dno 'koji oseća žeđ, koji oskudeva u vodi'. - Kad pogledaš suve biljke, vidiš da je i zemlja žedna. Izr. ~ i mutnu vodu pije! privest žednog (čovika) priko vode 'prevarit nekoga; i gladan i žedan 'puki siromah'.

žednit -nim nesvr. 'biti žedan, žeđati'. — Ako radim ne moram da žednim, stanite, da se napijem lađne vode iz čobanje.

žeđ ž 'potreba za pijenjem; potreba za vodom'. — Nije meni teško ić, žeđ me muči. Izr. ugasit ~ 'napiti se'.

žega ž 'vrelina od jakog sunca, jaka vrućina'. — Da se malo manemo posla dok je vaka žega.

želit -im nesvr. 'imati želju; žudeti'. — Želim i ja, al šta mi vridi kad mi ne mož bit.

želdac -aca m 'organ za varenje u čoveka i mnogih životinja'. — Volim kad se skuva u čorbi pileći želdac.

želja ž 1. 'čežnja, žudnja'. — Nije, baćo, to odsad, zdravo odavno je moja želja da ostanem kovač. 2. 'ćesto pojačana pridevom "živa" "draga" i sl.) voljena, željena osoba; predmet ljubavi, pažnje, naklonosti'. — Dođi, Kate, zagrli me, živa željo moja! Izr. gorim od želje 'jako želim'; da me ~ mine 'da se zadovoljim'; obuzima me ~ 'hoće mi se'; ispunit nekome želju 'zadovoljiti nekoga'; poslidnja ~ 'ono što se izrekne pred smrt, oppruka'.

željan -ljna -ljno 'koji oseća želju, koji želi'. — Sama sam i željna razgovora.

željno i željno pril. 'sa osećanjem želje, nestrpljivo, čežnjivo'. — Sva su dica Božić željno očekivali.

žena (Gmn. žena) ž 1. 'odrasla osoba ženskog pola'. — Zašto ta žena cili dan plače? 2. 'supruga' — Manda je moja žena. 3. (pogrd. o muškarcu) 'onaj koji nema muške odvažnosti, plašljivac, kukavica, slabić'. — Znamo, Joso, da kod tebe „Šimun" deka (žena gospodari, jer je on slabić)'. Izr. Žena čovika nosi na licu a čovik ženu na košulji! Žena se smije kad može, a plače kad oće!

ženetina augm. pogrd. od žena.

ženica ž dem. od žena.

ženidba ž 'stupanje muškarca u brak, sklapanje braka'. — Ta, eto, i naš Joso je dospio za ženidbu, al cura mu se još nika odbreca.

ženin -a -o 'koji pripada ženi'. — Ne diraj ženine papuče.

ženit (se) ženim (se) nesvr. 'uvoditi muškarca u bračnu zajednieu sa ženom'. —- Moj komšija ženi sina, ja ćer udajem; — Došo kraj mončenja, ženim se.

ženska 'odrasla osoba ženskog pola, žena'. — Ajte, nane, kući, došla je jedna ženska kod nas, vas traži.

ženskarija ž mn. 'grupa žena, ženskinje'. — Skupila se ženskarija pa samo o muškima divane.

ženski -a -o 'koji se odnosi na žene, koji pripada ženama; koji je kao žena'. — Volim kad'mi sestra zapiva, ima lip ženski glas. Izr. ~ a glava 'žena, žensko'; ~ a ruka 'žena kao radnik za ženske poslove'; ~ svit 'žene uopšte'.

ženski pril. 'kao žene, na ženski način'. — Ako si muško, onda nemoj ženski cmizdrit.

ženturača ž augm. i pogrd. od žena.

žerav m a. 'konj sa osnovnom belom bojom i crnim pegama (griva i rep belosivocrni), muhasti sivac'. b. 'konj sa osnovnom belom bojom i braun pegama (griva i rep belosivobraun), pastrmasti sivac'. c. 'konj sa osnovnom belom bojom i okruglastim tamnijim sivocrnim pegama, jabučasti sivac'.

žerava ž 'žar'. — Poli vodom žeravu da se utrni sazvim. Izr. Sidit ko na žeravi 'biti uznemiren'.

žeravica ž dem. od žerava.

žervanj m 'žrvanj'. —Dolnji žervanj se ne okreće. Izr. Frišak ko dolnji ~ 'lenj'; žestok ko dolnji — 'spor'.

žestina ž 1. 'osobina, stanje onoga koji je žestok'. — Kad si u takoj žestini, onda nisi smio udarat dite, mogo si ga osakatit. 2. 'pripeka, vrućina (od jakog sunea)'. — Sunce peče, velika je žestina.

žestit (se) žestim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se) na koga'. — Sve se većma žestio, bojala sam se da se ne potuku u tom bisu.

žetva ž 1. 'košenje i skupljanje žita'. — Svi su kosci stigli, rano ujtro počece žetva. 2. 'vreme žetvenih radova'. — Tek je početak juna, a taka je vrućina ko da je žetva. 3. 'rod, letina, prinos'. — Napunio sam obadva tavana, odavno već nije bila tako dobra žetva. 4. 'rezultat nekog rada'. — Kad budneš bolje znao da radiš, biće i žetva obilnija.

žežen -ena -eno trp. prid. od žeć. Izr. Žežen kašu ladi! — Ko je žežen tog i peče!

žgamlja (g. mn. zgamlja) m 'količina (nečega) koja stane u stisnutu šaku'. — Šta si tako izbečio oči na taj šećer, ajde uzmi jednu žgaralju i biž napolje i(s) sobe.

žganjac -njca (obično u mn. žganjci g. mn. žganjaca) m 'jelo od gusto ukuvanog kukuruznog brašna, palenta'. — Kad se ja naidem žganjaca, onda nema zime za mene.

žgaravica ž 'osećaj paljenja u želucu, jednjaku i grlu, gorušica'. — Nije mogo vino da pije, oma ga je morila žgaravica.

žgebav -a -o 'kržljav, nerazvijen, žgoljav' — Šta ne izbaciš to žgebavo prase?

žgebčad ž zb. od žgepče.

žgebo -e m 'kržljava, nerazvijena osoba (pogrd.)'. — I on bi s nama momcima med cure, žgebo jedan.

žgepče -eta s 'malo dete, derište, derle (pogrd.)'. — A moje malo žgepče se, borme, već smije.

žgoljav -a -o v. žgebav.

žgoljavko m v. žgoljo.

žgoljo -em 'žgoljav muškarac; žgoljavo, kržljavo dete'. — Kako ću volit takog momka žgolju, da ga u iglu moš udit.

žigat žiga nesvr. 'sevati, imati bolove u telu, probadati'. — Otkako sam slomio ruku, čim se vrime minja, mene počme žigat u ramenu.

žiger(i)ca ž 'džigerica'. ~ bila ~ 'pluća'; crna ~ 'jetra'.

žignit -e svr. 1. 'sevnuti, probosti, opeći (o bolu)'. — Sinoć me tako zdravo žignulo ispod rebara. 2. 'dotaći (koga ili što)'. — Ja sam tebe žignila, ti si vija! ~ se 'dotaći se (koga ili čega)'. — Ne bi se ni trunka žignili da smo znali đa drva vama tribaje.

žila ž 1. 'ogranak kod korena biljke'. — izrasle su i(z) zemlje debele žile. 2. 'tkivo koje spaja mišićeza kosti, tetiva: vratna ~, petna ~. — On zapne iz petni žila i poso krene. 3. 'krvni sud, vena, arterija'. — Ko da mojim žilama ne teče krv. 4. 'palica od volujskog uda'. — Kad ga je onda oparmačio volovskom žilom. 5. 'sloj vode u zemlji'. — Friško smo naišli na dobru žliu vode. Izr. ~ kucavica 'glavna arterija'; iz petnih žila 'svom snagom'; puštit ~ 'ukoreniti se'; ~ vode; zlatna ~ med. rectum.

žilav -a -o 1. 'pun žila, žilica, vlaknast (me' so)'. — Dao mi je kasapin tako žilavo meso2. 'izdržljiv, uporan, jak'. ~ ima snažne ruke i pleća, v'rlo je to žilav čovik.

žilavo pril. 'istrajno, uporno'. — I sinovi su mu taki, žilavo čuvaje svoje.

žinor -ora m 'opšav na haljini ili suknji'. — Metnila sam crni žinor na suknju.

žiškat (se) -am (se) nesvr. 'igrati se vatrom, šibicom'. — Smista baci to d'rvo u vatru i da se nisi više žiškala!

žitance s dem. od žito.

žitašce s dem. od žito.

žito s 'pšenica'. ~ zeleno ~, zrilo ~, ovršeno —, povaljeno ~.

živ živa živo 1. 'koji živi, koji je u životu'. — Vuče se ko da nije živo čeljade. 2. 'pun života, živahan, nemiran'. — Zdrav i mlad, pa je zato tako i živ deran. 3. 'pravi, stvaran'. — To je živ vrag od žene. 4. 'presan, nekuvan, nepečen'. — Nisi dobro ispekla pogaču, mak ti je osto živ. Izr. bojat se ko žive vatre 'jako se bojati čega'. ~ ikad mrtav nikad 'nikad nije kasno'; ~ a vaga 'težina žive životinje'; ~ se poijo od ida; ~ a vatra 'vredan'; živom čoviku nikad dosta! 'uvek se želi više'; ~ a ograda 'živica'; ~ a rana 'otvorena rana'; ~ bio pa vidio, živi bili pa vid(i)li 'uverićete se'; živi inventar 'živa stoka'; živi pisak 'pesak vejavac'; i ja sam ~ čovik 'i ja imam potrebu kao drugi ljudi'; ni za živu glavu 'nipošto'.

živac -vca m 'nerv'. — Povridio je oćni živac pa ne viđi dobro na jedno oko. Izr. pogodio ga je u ~ 'uvredio ga je'.

živad ž zb. 'domaće pernate životinje, živina'. — Živad je gladna pa se zato dreče.

živalj -alja m 'stanovnici, stanovništvo jednog kraja, mesta'. — Posli rata se i ode namložio živalj.

živina ž mn. 'živad (v.)'.

živinčad ž zb. od živinče.

živinče -eta s 'životinja, marvinče'. — Dotiro sam ti ovo živinče, bilo je u mojim kuruzima.

živit -im nesvr. 1. 'biti živ, biti u životu, postojati'. — Dok sam ja živ, biće po mojem. 2. 'provoditi život, imati Uslove za život'. — Žive oni zdravo lipo. 3. 'stanovati, prebivati, boraviti'. — Nisu me pitali di živim. Izr. ~ ko bubrig u loju 'živeti u izobilju'; ~ ko golubovi 'živeti u velikoj ljubavi'; ~ na velikoj hogi 'živeti raskošno'; ~ na veresiju 'biti stalno dužan'; ~ ko mali car 'živeti u izobilju'; ~ od danas do sutra 'životariti'; ~ ko ker na lancu (u bunaru) 'patiti'; ~ al ne uživat 'ne znati živeti'; ~ i dat da i drugi žive 'biti nesebičan'.

žiža ž v. žižak (1.).

žižak žiška m 1. 'najmanji izvor svetlosti, mala svetiljka sa fitiljom'. — U sobi je pištio žižak, pa je bio skoro mrak. 2. 'varnica, iskia'. — Pašće ti žižak u oko. 3. 'vrsta insekata, kukaca na žitu, grašku i dr., Gurcu lionidae'.

žmara ž 'ostatak posle topljenja masti, čvarak'. — Natopili smo dosta masti, a i žmare su zdravo lipo porumenile. Izr. Pogačice sa žmarama; vruće žmare; isciđena ko ~ 'jako mršava, suva'.

žmirit -im nesvr. 1. 'gledati kroz trepavice'. 2. 'svetleti'. — Žižak žmiri da se jedva vidimo u sobi.

žmirkat -am svr. 1. prema žmirit. — Ko ne bi žmirko kad sunce u oči sja. 2. 'svetlucati'. Meni se čini ko da tamo u daljini štogod žmirka.

žmura ž 'dečja igra, u kojoj jedan učesnik igre žmuri, dok se ostali sakrivaju a zatim ih otkriva'. — Ja ću bit žmura, brojiću do deset i onda krećem da vas tražim.

žmurit -im nesvr. 'držati zatvorene oči'. — Jel žmuri redovno, jel se nećeš sigrat s nama.

žoržet m 'fina svilena ili vunena tkanina'-— TStovo ruvo od žoržeta zdravo lipo ti stoji.

žuć ž 1. 'žutozelena tečnost, tekučina gorkog ukusa koju izlučuje jetra preko žučne kesice'. 2. 'žučni mehur'. — Ne da ne možem ist, dosta je da pamislim na papreno pa mi se pokrene žuć. 3. 'zajedljivost, pakost, zloba'. — Možeš ti nju grist koliko oćeš, ta nema žući. 4. 'ljutina, bes, jed'. — Samo se glože med sobom dok ne proliju žuć jedna drugoj. 5. 'goriina; trpljenje'. — Snosila sam ga dok mi nije sukla žuć.

žućija m 'pas žute dlake'. — Crko nam je i onaj mali žućija.

žućkast -a -o 'pomalo žut, nažut'. — Lipo si umolovala sobu, samo mi se čini da si malo više metnila žućkaste farbe.

žućo -e m v. žućija.

žudit -im nesvr. 'silno želeti'. — Moje sice, a, Bože, za tobom žuđi (u molitvi).

žulj žulja (mn. žuljovi) m 'otvrdla i zadebljala koža na dlanovima, tabanima ili gde drugđe'. — Ruke su mu pune žuljova. Izr. stat kome na ~ 1. 'dirnuti u osetljivo mesto'. 2. sprečiti u nameri, osujetiti'.

žuljač -ača m 'alatka za odsecanje trave (u vinogradu žuljanjem kroz pesak)'. — Ponesi iuljač, moždar ćemo imat malo vrimena da jčistimo brazde od trave.

žuljat -am nesvr. 1. 'odsecati travu žuljažem'. — Sutra ćemo žuljat vinograd. 2. 'prati veš (na pralji) (v.)'. — Pušti Maru nek iđe spavat, cio dan je žuljala košulje.

žuljit -im nesvr. 'pritiskom, trenjem izazivati bol'. — Žulje me čizme, moraću i(h) prodat.

žumanjac -njca m 'žuti deo u jajetu'.

žumanjce -eta s v. žumanjac.

žumberit -i nesvr. 1. 'žuboriti, grgoljiti (za /odu u potoku)'. — Tako je tijo, samo potok sumberi. 2. 'biti ćist, blistati, trepteti'. — Kaka e Marija, meni ne triba niko ništa da kaže, riba samo pogledat kako je ruvo na njoj, sve žumberi.

župan -ana m 'starešina županije'. — Župan je uvik bio vladin čovik. Izr veliki ~ 'starešina veće administrativne jedinice'.

županija ž 1. 'oblast kojom upravlja župan'. — Bilo je i nikol(i)ko veliki bogataša u županiji. 2. 'nadleštvo, ustanova oblasne uprave sa svojim organima'. — Mali čovik nije mogo baš olako uć u županiju.

žuran -rna -rno 'koji se žuri, brz'. — Vidim ja, izdaleka, kako nam kogod dolazi žurnim korakom, nisam te pripozno.

žurba ž 'hitnja, žurenje'. — Ne mož ona brez žurbe kad sav poso u kući na njoj leži.

žurit (se) žurim (se) nesvr. 'hitati; brzo ići, brzo raditi'. — Lazo nije znao lagano radit, uvik je žurio, pa su se drugi srdili na njeg.

žurkat -am nesvr. 'požurivati'. — Vi mislite, gazda, da mi bolje radimo ako nas furtom žurkate?!

žurao pril. 'brzo, hitro, u žurbi'. — Brez "zbogom", ode žurno.

žilstar -tra -tro 'onaj koji je brz, vešt'. — Samo ti Vincu pošalji, on je žustar momak za sve.

žut žuta žuto (odr. žuti -a -o, komp. žući) 'koji je boje voska, limuna, zlata'. — Za čeg ti je ovaj žuti prašak?

žutača ž 'žuta zemlja'. — Pije 1 tvoj čovik još uvik? — Ta, pije, neće se on smirit dok ga žutača ne pokrije.

žutica ž 1. med. 'oboljenje jetre pri čemu koža i beonjaca dobiju žutu boju, icterus'. — Koliko mu je lice postalo žuto, tako mož bit da se razbolio od žutice. 2. v. žutača. — Odavno ga je pokrila žutica.

žutit žutim nesvr. 'postajati žut'. — Boluje i žuti.

žužaljka ž 'ljuljaška'. — Ko je svezo tu veliku žužaljku?

žužat (se) žužam (se) nesvr. 'ljuljati (se)'. — Otkad su joj dida napravili žužaljku, po cio dan se žuža.

žvakat žvačem nesvr. 'zubima sitniti i razmekšavati hranu'. — Moram duže žvakat, dico, kad nemam zube.

žvaknit -im svr. dem. od žvakat. — Ti se friško obuči, a ja ću dotleg malo žvaknit.

žvalav -a -o 'koji ima ojedene usne'. — Sav je oko usta žvalav. Izr. ~ ko lašče.

žvalavica ž 'ona koja je žvalava'. — Neću da iđe s nama i ona žvalavica Luca.

žvalavko m 'žvalavac'. — Nemoj se pokrivat, vidimo da si žvalavko.

žvale žvala mn. ž 1. 'usta, gubica' (podrug.). — Zatvori svoje žvale! 2. 'gvozdeni uložak u ustima konja (za koji se vezuju kajasi)'. — Triba konjima malo popuštit žvale. 3. 'oboljenje sluzokože na uglovima usana'. — Lipo si se nakitila na ustima sa žvalama.

žvalit -im nesvr. 1. 'dosadno i besmisleno govoriti, lupetati gluposti'. — Kad se napije, on drugo i ne zna nego samo žvalit. 2. 'oblivati pljuvačkom, balaviti'. — Kako mož u isto vrime i pit rakiju i žvalit lulu u ustima.

žvalo -e m 1. v. žvalavko. 2. 'neugledan mlad momak (pogrd.)'. — Šta se taj žvalo meni priti.

žvavoljit -im nesvr. 1. 'bezvezno govoriti'. — Ako znaš kako je bilo, kaži, jel dosta si već žvavoljio. 2. 'dugo žvakati hranu u ustima (prebacivati iz leve u desnu stranu usta)'. — Zašto ne uzmeš tu ranu od diteta, vidiš da samo žvavolji.

 

 

MATICA SRPSKA, Novi Sad: Rečnik bačkih Bunjevaca / Marko Peić, Grgo Bačlija; saradnik i redaktor Dragoljub Petrović. — Novi Sad : Matica srpska, Odeljenje za književnost i jezik; Subotica : Subotičke novine, 1990 (Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod). — - 445 str.; 25 cm. — (Leksikograrska izdanja; knj. I. Dijalekatski rečnici ; knj. 1). Štampano u 2.000 primeraka, štampa: BIGZ — Beograd

 

Izvinjavam se na slovnim grěškama.

Web redakcija & © bać C. M. 22. 5. 2007.