Make your own free website on Tripod.com

Pridevi koršćeni u medicinskim naukama – na "srpskom?" jeziku

Stvari koje se podrazumevaju, zahvaljujući Našem osionom diletantizmu i Njihovim pohvale vrednim naporima i nastojanjima, kroz vreme bi mogle da budu dovedene u pitanje.Ukoliko sa sopstvenim jezikom nastavimo kao proteklih godina, naša deca i unuci u školama će učiti da čitaju i pišu bošnjački, crnogorski ili, u najboljem slučaju, hrvatski jezik. Ko je kriv?

Iako jezik ne predstavlja centar mog proučavanja, on mi se usput nameće, uvek sa novim nedoumicama. Zato sam dao sebi za pravo da definišem sopstvena pravila, jer smatram da jezik, s vremena na vreme, treba da pretrpi ukalupljivanje (sistematizaciju), nasuprot tendenciji čuvanja od pravila izuzetih i izuzetno odomaćenih izraza. Zašto? Jednostavno, pošto je srpski jezik evropski jezik, a da bi postao moderan evropski jezik, trebalo bi da stvorimo mogućnost onima koji žele da ga nauče da u tome i uspeju. Retki su stranci (gotovo da ih nema) koji dobro govore srpski. Da li se srpski uopšte može dobro govoriti ukoliko se uči kao drugi jezik. Zbog prilagođavanja jezika pravilima, a ne prilagođavanja pravila jeziku u cilju čuvanja jezičkih bisera, danas postoje tzv. svetski jezici. Možda bi ponekad trebalo da bisere ostavimo u knjigama istorije jezika, a izbacimo ih iz pravopisa i gramatike. Na kraju, zar je šteta što danas čitamo kako je napisano !?

Moj osnovni problem nije briga za strance, već briga za studente kojima je prepušteno da se sami snalaze i biraju u šumi raznovrsnih rešenja i predloga nastalih prilikom prevođenja stručne literature (od strane slabo kvalifikovanih i često slaboumnih prevodilaca). Tokom studiranja, student nauči hiljade pojmova vezanih za struku, a ovi pojmovi bez izuzetka predstavljaju reči sa korenom van srpskog jezika. Najčešće, problem nije u korenu, već u sufiksu, pošto se reči u jeziku iz koga nam dolaze veoma malo menjaju (npr. u engleskom, iz kojeg izrazi dominaju u medicini, reči imaju samo jedan oblik kao imenice, jedan oblik ako su glagoli i jedan oblik kao pridevi; često mogu biti u istom obliku za imenicu i glagol, npr. "They have their function – they function", ili u prevodu "njihova je funkcija da funkcionišu").

Osnova problema kojim se bavim su imenski pridevi sa stranim (engleskim ili latinskim) korenom. To su imenski pridevi preuzeti kao takvi iz engleskog (npr. respiratory - respiratorni), iako u srpskom već postoji imenica prema kojoj bi, prema mom dubokom ubeđenju, trebalo da budu izvedeni (respiracija - respiracijski). Takođe, uvek su prisutne najmanje dve forme prideva (u ovom slučaju, postoji i oblik respiracioni) . U literaturi se mogu naći sva tri oblika (pomnožimo li to sa brojem pojmova koji prosečan student usvoji dobićemo fantastičnu konfuziju – teško novajlijama u toj zbrci).

Neophodno je dovesti ove stvari u red !!

Da li možete da zaključite koji od oblika je najčešće upotrebljavan, iako su svi dolenavedeni i zastupljeni zahvaljujući liberalnom lektorstvu.

  

 

 

Imenica

oblici prideva

ackija

akcijski

 

akcioni

 

aktivacija

aktivacijski

 

aktivacioni

 

alveola

alveolni

 

 

alveolarni

antigen

antigenski

antigeni

 

 

apeks

apeksni

 

 

apikalni

cirkulacija

cirkulacijski

 

cirkulacioni

cirkulatorni

dijastola

dijastolni

dijastolički

 

 

dilucija

dilucijski

 

dilucioni

 

diureza

diurezni

diuretički

diuretski

 

diuretik

 

diuretički

diuretski

 

nije imenski pridev

egzokrinski

egzokrini

 

 

eksperiment

eksperimentski

 

 

eksperimentalni

nije imenski pridev

endokrinski

endokrini

 

 

endokrinolog

endokrinološki

 

 

 

endokrinologija

endokrinologijski

 

 

 

endotel

endotelni

 

 

endotelijalni

faza

fazni

fazički

 

 

fizika

fizički

 

 

fizikalni

gaster

gasterski

gastrički

 

 

gen

genski

 

 

 

genetika

genetski

genetički

 

 

glikemija

glikemijski

glikemički

 

 

glomerul

glomerulski

 

 

glomerularni

hepar

heparni

hepatički

 

 

hipokalcemija

hipokalcemijski

hipokalcemički

 

 

hiponatriemija

hiponatriemijski

hiponatremički

 

 

hipotalamus

hipotalamusni

hipotalamički, -čni

 

 

hipoteza

hipotezni

hipotetski

 

 

hipotetika

hipotetski

hipotetički

 

 

hirurg

hirurški

 

 

 

hirurgija

hirurgijski

 

 

 

homeostaza

homeostazni

homeostatski

 

 

humor

humorski

 

 

humoralni

nije imenski pridev

imunski

imuni (organizam)

 

 

imunologija

imunološki (seminar)

imuni

 

 

imunost

imunosni (sistem)

imuni

 

 

inervacija

inervacijski

 

inervacioni

 

inhibicija

inhibicijski

 

 

inhibitorni

intersticijum

intersticijumski

 

 

intersticijalni

intersticij

intersticijski

 

 

intersticijalni, -elni

intestinum

intestinumski

 

 

intestinalni

kolagen

kolagenski

kolageni

 

 

nije imenski pridev

komplementni

 

 

komplementarni

koncentracija

koncentracijski

koncentrativni

koncentracioni

 

konstitucija

konstitucijski

konstitutivni

konstitucioni

konstitucionalni

konstrikcija

konstrikcijski

 

 

konstriktorni

korteks

korteksni

 

 

kortikalni

kranijum

kranijumski

 

 

kranijalni

leukocit

leukocitni

 

 

leukocitarni

liza

lizni

litički

 

 

luteinizacija

luteinizacijski

 

luteinizacioni

 

molekul

molekulski

 

 

molekularni

motor

motorni

motorički

motorski

 

motorika

 

motorički

 

 

nefritis

nefritisni

nefritički

 

 

nefron

nefronski

nefrotički, nefrotski

 

 

nukleus

nukleusni

 

 

nuklearni

osmoza

osmozni

osmotski

 

 

pankreas

pankreasni

pankreatički

 

 

peritoneum

peritoneumski

 

 

peritonealni

poligon

poligonski

 

 

poligonalni

refleksija

refleksijski

 

refleksioni

 

regulacija

regulacijski

 

regulacioni

regulatorni

respiracija

respiracijski

 

respiracioni

respiratorni

retina

retinski

 

 

retinalni

sedimentacija

sedimentacijski

 

sedimentacioni

 

sekrecija

sekrecijski

 

 

sekretorni

sekvestracija

sekvestracijski

 

sekvestracioni

 

senzor

senzorni, senzorski

senzorički

 

senzorijalni, -elni

senzorika

senzorički

 

 

 

senzacija

senzacijski

 

senzacioni

senzacionalan

sinapsa

sinapsni

sinaptički

 

 

sinovija

sinovijski

 

 

sinovijalni

sistola

sistolni

sistolički

 

 

stimulacija

stimulacijski

stimulativni

stimulacioni

stimulatorni

strangulacija

strangulacijski

 

 

strangulatorni

strategija

strategijski

 

 

 

strateg

strateški

 

 

 

talamus

talamusni

talamički

 

 

teorija

teorijski

teoretski

 

 

teoretika

teoretički

 

 

 

tonus

tonusni

tonički

 

 

tonija

tonijski

tonički

 

 

tubul

tubulski

 

 

tubularni

vagus

vagusni

 

 

vagalni

vezikula

vezikulski

 

 

vezikularni

tetanija

tetanijski

tetanički

 

 

tetanizacija

tetanizacijski

 

tetanizacioni

 

Pridevi koji imaju oblik sa sufiksom "–oni" opisuju aktivnu karakteristiku imenice (ta imenica vrši neku radnju označenu imenicom od koje je pridev sa sufiksom –oni izveden.

Pretpostavljeni način razumevanja:

 prva pomisao na subjekat (nad kojim se radnja vrši)

 prva pomisao na samu radnju

onaj koji se odnosi na, ili vrši amputaciju

amputacijski

onaj koji amputuje

amputacioni

amputatorni

amputativni (amputujući)

onaj koji se odnosi na, ili vrši refleksiju

refleksijski

onaj koji reflektuje

refleksioni

reflektorni

refleksivni (reflektujući)

onaj koji se odnosi na, ili vrši regulaciju

regulacijski

onaj koji reguliše

regulacioni

regulatorni

regulativni (regluišući)

onaj koji se odnosi na, ili vrši respiraciju

respiracijski

onaj koji respiriše

respiracioni

respiratorni

respirativni (respirišući)

onaj koji se odnosi na, ili vrši sedimentaciju

sedimentacijski

onaj koji sedimentuje

sedimentacioni

sedimentatorni

sedimentativni (sedimentujući)

 

 

 

 

Predlozi za sistematizaciju:

      1. Pridevi koji se odnose na pojave, radnje ili procese za koje ime postoji u srpskom
      1. Pridevi koji se odnose na strukture, objekte, elemente ili delove za koje ime ne postoji u srpskom
      1. Pridevi koji se do 2000. godine nijednom u literaturi nisu pojavili u ispravnom obliku

Ovi pridevi treba da imaju latinski sufiks gde su zadnja dva slova zamenjena sa -ni, -čki, -ski, pa dobijaju latinsko-srpski sufiks: -arni, alni, -ički, (celularis, pulmonalis, gastricus),

      1. Imenski pridevi, kada u srpskom ne postoji imenica na koju se odnose:
      1. Pridevi koji na latinskom završavaju na -smus (-zam), npr. metabolizam, imperijalizam, balizam itd - treba da završavaju na –ički
      2. Pridevi koji na latinskom završavaju na -ex, npr. korteks, apeks - treba da završavaju na –ikalni
      3. Pridevi koji su se u običnom srpskom odomaćili:
      4. - npr. teritorijalni ("teritorijski"), funkcionalni ("funkcijski")

        Evo ekstremnog pokušaja sistematizacije (koja postoji u češkom jeziku) na osnovu imenice:

        Ovo je primer gde smo i imenicu i glagol posebno preuzimali iz latinskog – jer je neko pre 100 godina bio loš prevodilac ili latinofil: Nemojte brinuti za agente nekretnina koji su navikli da stanove opisuju kao "funkcionalne" jer dobro "funcionišu" imaju dobre "funkcione", jer jednog dana će shvatiti da stanovi imaju dobre "funkcije", dobro "funguju" i vrlo su "fukcijski". Ovo je najekstremniji primer, ali radi se o hiljadama i hiljadama reči koje prosto vape za sistematizacijom.

      5. Pridevi koji nisu imenski pridevi u latinskom jeziku:

- npr. letalni,

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na kraju 3 pitanja i vremenski podaci:

Ima li izlaza iz ove zbrke?

Postoji li srpska gramatika koji ovo obrađuje i gde može da se kupi?

Ko je odgovoran za ovaj haos – ko prima platu da bi pisao pravopis i gramatiku, a ne piše ih?

 

– temperatura u glavnom gradu: 24 "stepeni"

– vlažnost vazduha: 75 "procenta"

– vetar duva brzinom od 5 "metra" u sekundi

 

 

S poštovanjem i entuzijazmom,

C. Merolcampi, student medicine

Beograd 1998.