Make your own free website on Tripod.com

HOME
(NEMOJTE KLIKNUTI)

KRATKI PRAVOGOVOR
JATOVICE
(20.03.2007.)

  1. U ekavskom izgovoru ě (jat) čitamo kao e.
  2. U ikavskom izgovoru ě (jat) čitamo kao i.
  3. U (i)jekavskom izgovoru… Prostim rěčima, za (i)jekavsko standardno čitanje bitno je primětiti odnos jata s trima slovima: j, o i r (u suštini, odnos s dvama glasovima – j i r):
    1. ě ispred j čita se i: ěj [ij] (grějalica [grijalica], zasmějavati [zasmijavati], bějaše [bijaše], htějaše [htijaše], smějanje [smijanje], prějašnji [prijašnji] itd.)
    2. ě ispred o čita se i: ěo [io]; kako se između izgovornog [io] čuje i fonema j – [ijo], to se ovo pravilo može smatrati varijantom pravila pod (1): cěo [cio], děoničar [dioničar], viděo [vidio], živěo [živio], Běograd [Biograd] itd.
    3. ě ispred sekvence [lje], odnosno lje, čita se i, dva standardna slučaja su (1) bělěg [biljeg], bělěžiti [bilježiti], bělěška [bilješka], bělěžnica [bilježnica], bělěžnik [bilježnik] itd. i (2) prilog děljem [diljem]. (Slično se desilo s glagolom iščilěti: iscělěti→iščilěti, koji je prošao kroz višestruke glasovne proměne na granici jata i kao iščilěti, pored priděva čio-čila-čilo (u punom, "cělom" zdravlju) ušao u jezički standard); (ispred glasa lj, npr. skvence lja jat se ne měnja, npr. razděljak [razdjeljak]).
    4. ě se čita i ispred đ u priděvu prěđašnji [priđašnji]
    5. ě se čita kao ije (i kod jekavaca) u slučajevima udvojenog jata (ěě), tj, na morfemskoj granici: směm [smijem] , prě [prije], uměm [umijem], dvě [dvije] itd.
    6. kratko ě iza r (kojem prethodi (neprefiksni) suglasnik) čita se e: vrěmenski [vremenski], grěška [greška], potrěba [potreba] itd.
    7. glagolosufiksni ě između r i o (koje je nanstalo od l) nestaje, tj. měnja se poluglasom: zastrěo [zastro], zatrěo [zatro], satrěo [satro], prostrěo [prostro], podastrěo [podastro], trěo [tro], umrěo [umro], zamrěo [zamro], premrěo [premro], obamrěo [obamro], prodrěo [prodro], doprěo [dopro], uprěo [upro]; Ostavljam otvoreno pitanje: da li pisati jat u ovakvim slučajevima ili pisati fonetski, ali preporučujem izostavljanje jata u pisanju zbog ustaljene prakse.
      1. U građenju perfekta (tj. u participu aktiva) osim gornjih oblika za prvo, drugo i treće lice muškog roda, jat ne bi trěbalo pisati (prěporučujem) u oblicima na -la i -lo za ženski, odnosno srednji rod, i u svim rodovima množine na -li, -le, -la: zastrla, zatrlo, satrli, prostrle, podastrla, trla, umrlo, zamrli, premrle, obamrla, prodrli, doprle, uprlo itd.
      2. Dodatno, jat se može (ali ne prěporučujem zbog ustaljene prakse) pisati u svim licima prezenta, sem u 3. licu množine, kada se gubi: zastru, zatru, satru, prostru, podastru, tru, umru, zamru, premru, obamru, prodru, dopru, upru itd.
    1. u svim ostalim slučajevima*
      1. kratko ě čita se je
      2. dugo ě čita se
      1. ije (npr. lěp cvět [lijep cvijet], rěka mlěka [rijeka mlijeka]) / dugo je u jekavaca (jekaviziranih ikavaca) (npr. lěp cvět [ljēp cvjēt], rěka mlěka [rjēka mljēka])
      2. dugo je, u strogojekavskim korěnovima: sjēdati, sjēnka, smjērati, raznjēžiti, pokoljēnje itd.; v. strogojekavski korěnovi)

* Svakako bi, uključivanjem ikavice u normu pravogovora, trěbalo razmisliti i o vrědnovanju jekavskog izgovora kao četvrtog standardnog izgovora srpskog jezika.