Stvari koje se podrazumevaju, zahvaljujući Našem osionom diletantizmu i Njihovim pohvale vrednim naporima i nastojanjima, kroz vreme bi mogle da budu dovedene u pitanje.Ukoliko sa sopstvenim jezikom nastavimo kao proteklih godina, naša deca i unuci u školama će učiti da čitaju i pišu bošnjački, crnogorski ili, u najboljem slučaju, hrvatski jezik. Ko je kriv?

Iako jezik ne predstavlja centar mog proučavanja, on mi se usput nameće, uvek sa novim nedoumicama. Zato sam dao sebi za pravo da definišem sopstvena pravila, jer smatram da jezik, s vremena na vreme, treba da pretrpi ukalupljivanje (sistematizaciju), nasuprot tendenciji čuvanja od pravila izuzetih i izuzetno odomaćenih izraza. Zašto? Jednostavno, pošto je srpski jezik evropski jezik, a da bi postao moderan evropski jezik, trebalo bi da stvorimo mogućnost onima koji žele da ga nauče da u tome i uspeju. Retki su stranci (gotovo da ih nema) koji dobro govore srpski. Da li se srpski uopšte može dobro govoriti ukoliko se uči kao drugi jezik. Zbog prilagođavanja jezika pravilima, a ne prilagođavanja pravila jeziku u cilju čuvanja jezičkih bisera, danas postoje tzv. svetski jezici. Možda bi ponekad trebalo da bisere ostavimo u knjigama istorije jezika, a izbacimo ih iz pravopisa i gramatike. Na kraju, zar je šteta što danas čitamo kako je napisano !?

Moj osnovni problem nije briga za strance, već briga za studente kojima je prepušteno da se sami snalaze i biraju u šumi raznovrsnih rešenja i predloga nastalih prilikom prevođenja stručne literature (od strane slabo kvalifikovanih i često slaboumnih prevodilaca). Tokom studiranja, student nauči hiljade pojmova vezanih za struku, a ovi pojmovi bez izuzetka predstavljaju reči sa korenom van srpskog jezika. Najčešće, problem nije u korenu, već u sufiksu, pošto se reči u jeziku iz koga nam dolaze veoma malo menjaju (npr. u engleskom, iz kojeg izrazi dominaju u medicini, reči imaju samo jedan oblik kao imenice, jedan oblik ako su glagoli i jedan oblik kao pridevi; često mogu biti u istom obliku za imenicu i glagol, npr. "They have their function – they function", ili u prevodu "njihova je funkcija da funkcionišu").

Osnova problema kojim se bavim su imenski pridevi sa stranim (engleskim ili latinskim) korenom. To su imenski pridevi preuzeti kao takvi iz engleskog (npr. respiratory - respiratorni), iako u srpskom već postoji imenica prema kojoj bi, prema mom dubokom ubeđenju, trebalo da budu izvedeni (respiracija - respiracijski). Takođe, uvek su prisutne najmanje dve forme prideva (u ovom slučaju, postoji i oblik respiracioni) . U literaturi se mogu naći sva tri oblika (pomnožimo li to sa brojem pojmova koji prosečan student usvoji dobićemo fantastičnu konfuziju – teško novajlijama u toj zbrci).

Neophodno je dovesti ove stvari u red !!

Pretpostavljeni način razumevanja:

Predlozi za sistematizaciju:

• Na -ski tj. -ni treba da završavaju

1. Pridevi koji se odnose na pojave, radnje ili procese za koje ime postoji u srpskom

• npr. oksidacija – oksidacijski
• Na -ski tj. -ni ne moraju da završavaju

1. Pridevi koji se odnose na strukture, objekte, elemente ili delove za koje ime ne postoji u srpskom

• npr. celularni, pulmonalni, gastrički, (u značenju: ćelijski, plućni, želudačni)

1. Pridevi koji se do 2000. godine nijednom u literaturi nisu pojavili u ispravnom obliku

• Na -ski tj. -ni ne treba da završavaju

1. Imenski pridevi, kada u srpskom ne postoji imenica na koju se odnose:

• npr. lateralni, manualni, kauzalni, klauzularni

1. Pridevi koji na latinskom završavaju na -smus (-zam), npr. metabolizam, imperijalizam, balizam itd - treba da završavaju na –ički
2. Pridevi koji na latinskom završavaju na -ex, npr. korteks, apeks - treba da završavaju na –ikalni
3. Pridevi koji su se u običnom srpskom odomaćili:

- npr. teritorijalni ("teritorijski"), funkcionalni ("funkcijski")

Evo ekstremnog pokušaja sistematizacije (koja postoji u češkom jeziku) na osnovu imenice:

Ovo je primer gde smo i imenicu i glagol posebno preuzimali iz latinskog – jer je neko pre 100 godina bio loš prevodilac ili latinofil: Nemojte brinuti za agente nekretnina koji su navikli da stanove opisuju kao "funkcionalne" jer dobro "funcionišu" imaju dobre "funkcione", jer jednog dana će shvatiti da stanovi imaju dobre "funkcije", dobro "funguju" i vrlo su "fukcijski". Ovo je najekstremniji primer, ali radi se o hiljadama i hiljadama reči koje prosto vape za sistematizacijom.

4. Pridevi koji nisu imenski pridevi u latinskom jeziku:

• Na -elni ne sme da završava ni jedan pridev - radi se u načinu građenja imenskog prideva u nemačkom jeziku, kada slovo "a" u imenici dobija preglas u imenskom pridevu: npr: "aktuelni", "sekretorijelni", "senzorijelni", "vizuelni", "manuelni". Ove imenice treba da imaju nastavak -alni.
• Na -ivni ne sme da završava ni jedan glagolski prilog budući jer, radi se o načinu građenja glagolskog priloga u engleskom jeziku: npr. supstitutivni - supstituišući, koncetrativni - koncentrišući, ipak dozvoljen je oblik za imenske priloge: alternativni, korozivni...

Na kraju 3 pitanja i vremenski podaci:

Ima li izlaza iz ove zbrke?

Ko je odgovoran za ovaj haos – ko prima platu da bi pisao pravopis i gramatiku, a ne piše ih?

– temperatura u glavnom gradu: 24 "stepeni"

– vlažnost vazduha: 75 "procenta"

– vetar duva brzinom od 5 "metra" u sekundi

S poštovanjem i entuzijazmom,

C. Merolcampi, student medicine

Beograd 1998.